Dan četrdeset treći. Iako nisam lekar nego slikar, shvatila sam da ova bolest nema leka i da napada stare a da od nje umiru mladi. Ali ovo nije ozbiljna bolest, osim kada postane ozbiljna a to ne možemo da predvidimo. Najveći broj ljudi nema simptome i ne znamo da su bolesni, ukoliko ne umru.
Virus je do sada već oslabio a možda i nije. To danas još ne možemo da kažemo ali ćemo znati ovog leta. Potrebno je dva puta ponavljati tampon, ali dovoljno je i jednom.
Svaka zemlja ima svoj mutirani oblik ili je možda na celoj planeti isto. Prenosi se isključivo kapljično, bliskim ljudskim kontaktom. Zato je potrebno dobro prati pločnike. Ne, ulice je potrebno prati iz psiholoških razloga, da nas ne bi bilo strah da izlazimo. Ali sigurnije je ne izlaziti, osim ako nije baš neophodno. Treba da izlazimo, radi imuniteta, ali je bolje da u isto vreme budemo kod kuće.
Sledeća nedelja je ključna, od nje sve zavisi. Sledeće tri nedelje su ključne, od nas sve zavisi.
Opširnije: Ana Kapor: Sljedeća nedjelja je ključna, od nje sve zavisi
Ovaj tekst je mala zbirka najčešće postavljenih pitanja o odnosu partizana i NDH, ali i KPJ i Ustaškog pokreta. Pošto se o tome danas mnogo priča, uglavnom netačno, tendenciozno i falsifikovano, odvojio sam svoje vreme da u dobroj veri pružim odgovore u skladu sa svojim znanjem i na najrazumljiviji način. Odgovori nisu kompletni jer bi za to bilo potrebno nekoliko knjiga, ali su instruktivni i dovoljno precizni za elementarno razumevanje dešavanja od neupućenog čitaoca.
-Da li je bilo saradnje KPJ sa Ustaškim pokretom?
Opširnije: Bojan Dragićević: Odnos Partizana i NDH i KPJ i Ustaškog pokreta
... Анатемисање Милоша С. Милојевића заборавом од стране службене историјографије, донело је Србији и српској култури тешке последице. Колика је нетрпељивост према Милојевићу, види се из чињенице, да нико озбиљно није покушао да изучи само литературу коју је навео у свом делу, а коју је користио приликом рада на својој књизи. Оптужбе на рачун Милоша С. Милојевића и његовог дела од стране његових савременика, али и од стране њихових ученика су неосноване, па проф. Сретен Петровић подсећа и на то „да је Милојевић од свих својих савременика који су се бавили, народним животом и обичајима, као свршени студент Историјско-филолошког одсека на Филозофском факултету у Москви, једини имао стручно знање да се бави фолклором, лингвистиком, филологијом и митологијом, и његови критичари нису били на таквом интелектуалном нивоу да би могли да га прате и да га разумеју“.
ПОРУЧИТЕ КЊИГУ ПУТЕМ ИНТЕРНЕТА
ЛИНК
Живот Милоша С. Милојевића просечном човеку делује, у најмању руку нереално и зато не треба да нас чуди што је толико оспораван. Међу поштоваоцима његовог дела је уврежено мишљење да је оспораван искључиво због тадашњих (а и садашњих) политичких циљева великих сила на Балкану, али уверен сам да је у питању била и она исконска болест својствена малим људима – љубомора. Колико год да су били остварени у свом животу, пред њим су морали да спусте главу. Просто је невероватно шта је све тај човек урадио и колико је задужио Србију.
Opširnije: Odlomci iz istorije Srba - Miloš S. Milojević
Na Skenderiji kod jedne od zgrada bivšeg jugoslavenskog giganta „Energoinvest“ u kojima je bio smješten „Iris“, organizacija udruženog rada za proizvodnju informatičkih sistema, se nalaze ova dva spomenika koji negiraju jedan drugog.
Prvi je i oskrnavljen, iako i dalje poštovaoci oslobodilačke ideologije i pokreta polažu vijence i cvijeće. Možda je bila dobra namjera nekih da se da malo rumenila u smislu živosti Vladimirovom licu, ali je to ipak čin skrnavljenja spomenika.
Opširnije: Valter brani Apsurdistan
Šta bi bilo kada bi pobijedio boljševizam?
Srbskog imena bi nestalo, a Srbija postala bezznačajna mala sovjetska republika. Zavladao bi ulični ološ sav ogrezao u krvi. I tada bi došla do izražaja samo jedna i jedina misao: sačuvati goli život! Činovnik i trgovac, ljekar i advokat, političar i seoski domaćin, kućevlasnik i radenik, muško i žensko, staro i mlado dobilo bi sramni žig “buržuja”. Pod tim izgovorom stradali bi i krivi i nevini, svi redom. Anarhija i haos progutali bi milione života. Čast i dostojanstvo čovjeka bili bi uniženi, religija i porodica oskrnavljeni, a svi narodni ideali bačeni u blato. Mongolska bujica preplavila bi i opustošila zemlju. Srbijom bi potekle rijeke krvi. Životinjsko izživljavanje sadističkog osvetničkog ološa postalo bi svakodnevna pojava. Oni koji bi ovo preživjeli utonuli bi u duhovnu i materijalnu bijedu. Srbija zemlja Kara-Đorđa i Miloša postala bi zemlja robova.
Opširnije: Sve je suprotno od onoga kako nam govore
