Istorijska čitanka

 

kapela1Duže od jednog stoleća sudbina Njegoševe kapele je svojevrsni pokazatelj koji beleži manifestacije naših naravi, političkih i nacionalnih strasti, odnosa prema tradiciji i nasleđu

OBELEŽAVANjE 200-godišnjice rođenja Petra II Petrovića Njegoša 2013. bilo je još jedan podsticaj autorima Ratku Pekoviću (1942-2014) i Slobodanu Kljakiću da sačine istorijski podsetnik o šest dosadašnjih prenosa vladičinih kostiju, od prve sahrane 1851, preko 1854, 1916, 1925. i 1972, do 1974. godine, kada su njegovi zemni ostaci položeni u kriptu Meštrovićevog mauzoleja, građenog bezmalo dvadeset godina na Lovćenu, na Jezerskom vrhu, s kog je 1972. uklonjena Crkva Svetog Petra Cetinjskog, koju je Njegoš počeo da gradi 16. juna 1854. godine kao svoje buduće grobno mesto.

odlomciistorijesrba.jpg

​... Анатемисање Милоша С. Милојевића заборавом од стране службене историјографије, донело је Србији и српској култури тешке последице. Колика је нетрпељивост према Милојевићу, види се из чињенице, да нико озбиљно није покушао да изучи само литературу коју је навео у свом делу, а коју је користио приликом рада на својој књизи. Оптужбе на рачун Милоша С. Милојевића и његовог дела од стране његових савременика, али и од стране њихових ученика су неосноване, па проф. Сретен Петровић подсећа и на то „да је Милојевић од свих својих савременика који су се бавили, народним животом и обичајима, као свршени студент Историјско-филолошког одсека на Филозофском факултету у Москви, једини имао стручно знање да се бави фолклором, лингвистиком, филологијом и митологијом, и његови критичари нису били на таквом  интелектуалном нивоу да би могли да га прате и да га разумеју“.
ПОРУЧИТЕ КЊИГУ ПУТЕМ ИНТЕРНЕТА ЛИНК
 
Живот Милоша С. Милојевића просечном човеку делује, у најмању руку нереално и зато не треба да нас чуди што је толико оспораван. Међу поштоваоцима његовог дела је уврежено мишљење да је оспораван искључиво због тадашњих (а и садашњих) политичких циљева великих сила на Балкану, али  уверен сам да је у питању била и она исконска болест својствена малим људима – љубомора. Колико год да су били остварени у свом животу, пред њим су морали да спусте главу. Просто је невероватно шта је све тај човек урадио и колико је задужио Србију.

Boreći se za svoja verska, kulturna, politička i teritorijalna prava, Srbi su u autonomiji videli garanciju nacionalnog opstanka do povoljnog trenutka svesrpskog oslobođenja i ujedinjenja.U GODINI koja teče, Vojvodina obeležava dva velika jubileja - 170 godina od održavanja Majske skupštine u Sremskim Karlovcima (1/13 - 3/15. maj 1848) i 100-godišnjicu (25. novembra 1918) od proglašenja prisajedinjenja delova današnje severne pokrajine Kraljevini Srbiji na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu.

Dr. Ignjat PavlasIgnjat Pavlas rođen je u Donjem Miholjcu u Slavoniji, 1885. U Novom Sadu je završio Srpsku pravoslavnu veliku gimnaziju 1904 . Studirao je pravo u Zagrebu i Budimpešti. Dobio je titulu doktora prava. (1) Pridružio se srpskim sokolima i bio izabran 1910. na skupštini Sokolskog društva Novi Sad za sekretara društva.    

Na kraju Prvog svetskog rata Srpski narodni odbor u Novom Sadu  svoju prvu javnu sednicu održao je 3. novembra 1918. u svečanoj sali Matice srpske. Delegacija Srpskog narodnog odbora u Novom Sadu probila se do Beograda. Član srpske vlade Ljuba Jovanović primio je u svom stanu u Beogradu 1918.  delegaciju Glavnog Odbora u Novom Sadu (Jaša Tomić, Vasa Stajić i dr Ignjat Pavlas). Istakao je delegaciji da je želja vlade Srbije da se Vojvodina priključi Srbiji nezavisno od Zagreba. Ignjat Pavlas prihvatio je želju srpske vlade, a Vasa Stajić bio protiv (2). Oslobođenje i svečani ulazak srpske vojske u Novi Sad novembra 1918. najvatrenije su dočekali srpski sokoli. Pavlas je kao potpedsednik Srpskog narodnog odbora, sa ogromnom masom sveta i 400 srpskih narodnih konjanika, na obali Dunava, dočekao i prvi pozdravio  majora Bugarskog. U predsedništvo Velike narodne skupštine u Novom Sadu  25. novembra 1918. izabran je dr. Ignjat Pavlas. Pošto je završeno konstituisanje Skupštine, predsedavanje je preuzeo dr. Ignjat Pavlas, koji je najavio Jašu Tomića kao predsednika SNO Novi Sad i podnosioca predloga o prisajedinjenju Kraljevini Srbiji (3).

srpska banka zagrebSrpska banka d. d. je bila najvažnija banka Srba u Austrougarskoj do Prvog svetskog rata. Postojala je, kao jedna od najvećih banaka, do Drugog svetskog rata.

Osnovni kapital Banke bio je 40,5 miliona dinara podeljen na 50 hiljada akcija.