Kako je stvorena muslimanska nacija

    U bivšoj SFRJ su, za samo dvadesetak godina, stvorene tri nove nacije, a prva rasprava o proglašavanju Muslimana novim jugoslovenskim narodom bila je oprezna, kao da su se zauzimale startne pozicije za ono što tek dolazi.

    Nemojmo se šaliti!
    PROCES formiranja evropskih naroda okončan je još u srednjem veku, a u bivšoj SFRJ odvijao se do sedamdesetih godina dvadesetog veka. Do Titovog dolaska na njeno čelo, Jugoslaviju su sačinjavala tri naroda, a desetak godina pre njegovog silaska s političke scene bilo ih je duplo više. Evropsku porodicu naroda, pored Makedonaca, Titova garnitura je obogatila i sa Crnogorcima, koji su sve do 1945. bili Srbi, i Muslimanima, kojima je samo u nekadašnjoj Jugoslaviji vera priznata za naciju.


    Crnogorci su proglašeni posebnim narodom 1. maja 1945, pre nego što su komunisti uspostavili vlast u celoj zemlji, a sa Jugoslovenima islamske veroispovesti taj postupak je trajao mnogo duže. Pored ostalog, i zbog toga što istorija nikad nije uspela da utvrdi da je na teritoriji ove države pre najezde Turaka živelo bilo kakvo stanovništvo islamske veroispovesti.
    Zato su rasprave o ovoj osetljivoj temi u najužem rukovodstvu Saveza komunista Jugoslavije bile dugotrajne i žučne. Često i dramatične. Zapisnici sa ovih maratonskih skupova dosad nisu bili dostupni čak ni našoj naučnoj javnosti, a «Novosti» ih, posle višemesečnih istraživanja u Arhivu Srbije i Crne Gore i Arhivu Josipa Broza Tita, prve prezentiraju svojim čitaocima.
    ULOGA MIKE TRIPALA
    PRVA debata zapodenuta je 3. marta 1970. na sednici Izvršnog biroa Predsedništva SKJ, kada je članovima ovog tela podeljen predlog upitnika za predstojeći popis stanovništva.
    Dijalog je bio oprezan, kao da su pripadnici glavnog centra političke moći u zemlji jedni drugima opipavali puls i zauzimali startne pozicije za ono što tek dolazi.
    Formalno, skupom je predsedavao predsedavajući Izvršnog biroa, vodćei komunista kosmetskih Albanaca Fadilj Hodža, a umesto njega sastanak je u suštini vodio hrvatski komunista Mika Tripalo, koji će te godine postati nekrunisani kralj separatističkog pokreta u Hrvatskoj. Evo kako j to izgledalo:
    - Muslimani u smislu etničke pripadnosti - kaže, gledajući u upitnik, makedonski političar Krste Crvenkovski. - Da li je raščišćeno da se tako kaže ili samo Muslimani - pita on.
    - Biće samo Muslimani - uzvraća Tripalo. - Mi ćemo na idućoj sednici Izvršnog biroa imati informaciju o popisu stanovništva, i kako je tamo, u toj informaciji rešeno, tako će biti uneto i ovde, u upitnik.
    - Jugosloveni neopredeljeni - nastavlja Crvenkovski.
    - I oko toga je diskusija - uzvraća Tripalo. - To ćete dobiti na idućem sastanku. Mi ćemo to prilagoditi odlukama koje sada budu donete - dodaje on, misleći verovatno, na neko neformalno mesto.
    REĐANJE NACIJA
    CRVENKOVSKI kao da je zadužen za najveće dileme:
    - Pitanje narodnosti, odnosno nacije. Kako se one ređaju, po abecedi ili po veličini?
    - Po značaju - lapidarno odgovara Tripalo.
    - Nisu baš po značaju - oglasio se Fadilj Hodža. - Po veličini ili po čemu - pita on.
    - Predlažem da se usvoji da nacije poređamo po abecedi - ponovo se oglašava Miko Tripalo. - Odnosno - precizira on - pošto će svaka republika raditi popis, onda, gde se upotrebljava ćirilica oni mogu staviti po azbuci, a ovi drugi mogu po abecedi.
    Crvenkovski dobacuje da o tome «treba malo porazmisliti», a Tripalo lansira ideju «da najprije stavimo ove nacije pa posle narodnosti, a između nacija i narodnosti da stavimo Muslimane».
    Na ovo reaguje hrvatski komunista dr Vladimir Bakarić, koji neodređeno kaže.
    - To moraš staviti jednako sa ovima.
    - Jednako sa Srbima, Hrvatima, Slovencima - dopunjuje ga zastupnik srpskih komunista u Izvršnom birou Mijalko Todorović.
    Tripalo na ovu korekciju svog predloga nije izdržao a da ne kaže.
    - Nemojmo se šaliti nego da se ozbiljno dogovorimo! Da stavimo po abecedi nacije, a posle toga da stavimo Muslimane, pa onda po abecedi narodnosti.
    ODNOS SNAGA
    POSLE Tripalove pridike prvi put se u dijalog uključuje i predstavnik muslimanskih komunista Bosne i Hercegovine u Izvršnom birou Nijaz Dizdarević.
    - To možemo raspraviti kad budemo raspravljali o organizaciji popisa - veli on, zazirući verovatno od mogućnosti da se Muslimani svrstaju na pola puta “između nacija i narodnosti”.
    Tripalo na to kaže – “dobro,” a Mijalko Todorović posle toga pokušava da izjašnjavanje o ovom spornom pitanju prepusti nekom drugom:
    - Da zaključimo - kako ih bude vodila zvanična statistika, tako neka bude i ovde rečeno!
    Bakarić to ne dozvoljava, jer o tome, kako kaže, “mi ovde moramo odlučiti”.
    Umesto predsedavajućeg Tripalo sam stavlja svoj predlog na izjašnjavanje - nacije i narodnsoti po azbučnom redu i abecedi, a Muslimani između njih.
    Sam objavljuje i rezultate izjašnjavanja: “Znači, po abecedi!”
    Fadilju Hodži preostalo je da pita: “Da li ima još nešto u vezi sa ovim?”, i da sam odgovori: “Nema”.Demontiranje države
    Tvrdeći da je uklanjanjem Aleksandra Rankovića “ukinut kontinuitet sa starom Jugoslavijom” Slovenka Lidija Tomšič, najodgovornija za popis stanovništva, najavila da više nije važno koliko koji narod ima stanovnika i ko je slovenskog.
    SEDAM dana posle prve izvršni biro Predsedništva SKJ je, 10. marta 1970, vodio i drugu raspravu o popisu stanovništva SFRJ u 1971. Sastankom predsedava Fadilj Hodža, koji saopštava da je “drugarica Vida Tomšič”, koja nije bila član Izvršnog biroa, već predsednik Komisije Predsedništva SKJ za razvoj društveno-političkih zajednica i međunacionalne odnose pozvana da prisustvuje ovoj sednici i reći će nekoliko napomena u vezi sa popisom.
    NJen nastup bio je veoma otvoren, pa je već u prvim rečenicama otkrila želju najvišeg rukovodstva SKJ i SFRJ da predstojeći popis stanovništva bude prekretnički.
    - Mislim - počela je ona - da popis narodnosti 1971. treba do kraja raščistiti neke stavove koje smo u ranijim popisima imali.
    Usledio je odmah i odgovor na šta misli:
    - Ovde smo - nastavlja ona - prezentirali pregled našeg Statističkog zavoda iz koga se vidi da smo sve do Četvrtog plenuma Centralnog komiteta SKJ (na kome je smenjen potpredsednik SFRJ Aleksandar Ranković) pomalo lutali u svim tim stvarima. Mada smo tu (na Četvrtom plenumu), ističe ona, sigurno ukinuli kontinuitet sa starom Jugoslavijom koja nije priznavala narode više od dva-tri.
    POSLE ove uvertire ono što je sledilo moglo se i očekivati:
    - Treba obezbediti politički pristup kod popisa. Smatram da je vrlo važan politički pristup, jer popis će se praviti na bazi ankete-intervjua. Znači, neće čovek dobiti da napiše sam, već će anketar doći.
    Uz obaveštenje da će biti angažovano “oko 100.000 anketara” za koje je “vrlo važno kako će biti instrurani”, Vida Tomšič kaže:
    - Ako smo na stanovištu ravnopravnosti naroda i narodnosti, onda treba da prestanemo da u popisu ređamo narode i narodnosti po veličini i po tome da li su slovenskog ili neslovenskog porekla. Da ih sve poređamo po azbučnom redu.
    U tom kontekstu govorila je i o popisu Jugoslovena islamske veroispovesti. Podsećajući da je u popisu stanovništva 1961. postojala kolona “Musliman u etničkom smislu”, rekla je:
    - Sada predlažemo da se tu napiše: “Muslimani u nacionalnom smislu”.
    Oko toga je, nastavila je ona, bilo kolebanja, jer kod nas ima drugih narodnosti koje su islamske veroispovesti koji bi se, ako im se ne bi objasnilo da je to nacija, a ne vera, možda upisivali kao Muslimani. Zbog toga je bilo predloga da se zovu Muslimani Bosne i Hercegovine, što je označavalo da je to u stvari južnoslovenska grupa, da to nisu Albanci, ali je to otpalo zbog toga što “imamo identične stvari u Sandžaku”.
    - Mislim - naglasila je ona - da nije ništa naopako da se upiše “Muslimani u nacionalnom smislu” i da im se objasni da je to nacija, a ne vera.
    OKO ove grupacije jugoslovenskog stanovništva bilo je, kako je rekla, i drugih predloga. Pored “Muslimana u nacionalnom smislu” predlagano je da postoji i rubrika “Musliman nacionalno neopredeljen”, a bilo je i ideje da se kaže “samo Musliman, bez ovoga u nacionalnom smislu”.
    Prvi predlog je odbačen, a drugi nije.
    - To bi bilo rešenje ako imamo dobre popisivače - objasnila je Vida Tomšič i dodala da su iz Makedonije stigle primedbe oko tzv. Torbeša koji su islamske veroispovesti, govore makedonskim jezikom, a postoji opasnost da se upišu kao Muslimani.
    U diskusiji koja je usledila učestvovali su svi članovi Izvršnog biroa. Atmosfera je bila naelektrisana, polemika sve žustrija.
    Prvi se oglasio Krste Crvenkovski:
    - Ako bi drugarica Vida želela da ponovi, ovo oko Muslimana mi nije dovoljno jasno. Kad se upisuju u Bosni kao Muslimani u nacionalnom smislu - prihvatam. U to neću da ulazim, ali pitanje je kako se upisuju Muslimani izvan Bosne.
    ODGOVOR “drugarice Vide” bio je prilično prizeman. Tvrdeći da sve zavisi od popisivača ona je u jednom trenutku rekla:
    - Ako mu ne daš popisnu listu sa rubrikom “Musliman u nacionalnom smislu” već ga pitaš šta je, a on, na primer, makedonski govori i kaže da je Musliman, onda mu popisivač kaže da li si ti Makedonac nacionalno, a Musliman si po veroispovesti - on odgovori “da” i onda to upiše.
    Popisivači treba da znaju da ne bi trebalo stvarati jednu muslimansku naciju u Makedoniji - dodala je ona i pokušala potom da objasni situaciju oko Sandžaka:
    - Nama su drugovi u Srbiji, na Sandžaku - precizirala je “drugarica Vida” - govorili da ovi ljudi sebe ne osećaju (ni Srbima, ni Muslimanima u etničkom smislu) i da su se popisivali ili kao Jugosloveni ili kao neopredeljeni Muslimani. Ovde ih u etničkom smislu, u Srbiji mislim, ima 51.000 koji su stvarno identični sa Bosancima - Muslimanima.
    Rešenje “drugarice Vide” za ovu šaroliku sliku pripadnika islamske veroispovesti na Sandžaku bilo je veoma uprošćeno:
    - Ako neko od njih neće da kaže da je Srbin, popisivač ga pita koje si narodnosti, on kaže nisam Srbin, ja sam Musliman. I onda ga upiše kao Muslimana.
    POREKLO
    U POPISU izvršenom 1953. islamsko stanovništvo Bosne i Hercegovine i Sandžaka tretirano je kao grupacija jugoslovenskog porekla koja “nije bliže nacionalno opredeljena”. Upisivani su u kolonu “Jugosloven-neopredeljen”, a za nacionalno neopredeljena lica nejugoslovenskog porekla bila je predviđena kolona “nacionalno neopredeljen”.
    Prema jednoj rukom ispisanoj tabeli, koja je sačuvana u Titovoj ličnoj arhivi, tad su muslimani jugoslovenskog porekla kao “Jugosloveni-neopredeljeni” bili ovako raspoređeni u ondašnjim jugoslovenskim republikama: Srbija 81.000 (centralna Srbija 64.000, Vojvodina 11.000, Kosovo i Metohija 6.000), Hrvatska 16.000, Slovenija 2.000, Bosna i Hercegovina 892.000, Makedonija 2.000, Crna Gora 6.000.
    Kurs drugarice Vide
    POSLE upozorenja Vide Tomšič da će u popisu jugoslovenskog stanovništva islamske veroispovesti biti izuzetno važna uloga popisivača, na Izvršnom birou Predsedništva SKJ razvila se žučna rasprava. Ton je, bar u prvom delu rasprave, vođene 10. marta 1970, davao makedonski funkcioner Krste Crvenkovski, koji je panično zazirao od mogućnosti da se bilo koji deo pripadnika islamske veroispovesti u Makedoniji prilikom predstojećeg popisa izjasni kao ”Muslimani u nacionalnom smislu”.
    - Kod Muslimana se - kaže on - objektivno odstupa od principa da je narodnost jedna objektivna stvar, a ne subjektivno osećanje. Kod Muslimana se od tog odstupa, kod Muslimana izvan Bosne - govori on sa zadrškom.
    U ODGOVORU na ovu krupnu primedbu ”drugarica Vida”, kao je oslovljavaju svi učesnici sastanka, kao da nagoveštava u čemu bi se s Makedoncima mogao naći kompromis. Za to joj je dobro poslužio ranije odbačeni predlog da naziv nove jugoslovenske nacije glasi ”Musliman Bosne i Hercegovine”.
    - Drug Bobi Radosavljević (politički funkcioner Srbije) je meni kazao - objašnjava ona - da je moguće kazati ”Muslimani BiH” baš zbog toga što oni u Srbiji, u Sandžaku, imaju takvu grupu koja sebe objektivno ne smatra Srbima, već se smatraju identičnim islamskom stanovništvu Bosne i Hercegovine. I zašto im to ne priznati - zapitala se ona i napomenula:
    - A ovo u Makedoniji nije identično sa Sandžakom.
    Crvenkovski ”menja ploču”:
    - Da li će u Bosni Muslimani moći da se izjašnjavaju i kao Srbi i Hrvati ili samo kao Muslimani - pita on, ne napominjući da će to, ako se uvede kategorija ”Muslimana u nacionalnom smislu”, biti više teoretsko nego praktično pitanje.
    Predstavnik srpskih komunista u Izvršnom birou Mijalko Todorović smatrao se pozvanim da sam odgovori na ovo pitanje:
    - Naravno da mogu.
    U tom trenutku Miko Tripalo je ponovo pokrenuo pitanje: da li je nacija objektivno stvar ili subjektivno osećanje. On navodi i primer:
    - Može čovek biti, recimo, Hrvat ili Srbin (objektivno), a reći (subjektivno) da je nacionalno neopredeljen.
    Na to će Mijalko Todorović dobaciti:
    - Objektivna je druga stvar, recimo, da postoji srpska nacija.
    CRVENKOVSKI opet reaguje:
    - To znači da se ”Musliman u nacionalnom smislu” proteže na sve Muslimane koji žive na teritoriji Jugoslavije, jer to, teoretski dovedeno do kraja, znači da kod nas postoji jedna muslimanska nacionalnost koja, u našem konkretnom slučaju, govori najmanje dva jezika! Jedna govori makedonski, a druga srpsko-hrvatski, a nacionalnost je jedna. Zato ja postavljam pitanje: ”Musliman u nacionalnom smislu”. Jer, ono u etničkom smislu, kako je bilo prilikom popisa stanovništva 1961, to je nešto drugo od ovoga. To je značilo da postoje neke etničke osobenosti.
    Po ko zna koji put Vida Tomšič ponavlja da je rešenje da se ”popisivačima objasni da islamstvo ne konstituira muslimanski narod”. Ideju da ”Musliman u nacionalnom smislu” postoji i izvan Bosne i Hercegovine brani tezom da ”to moraš da imaš da bi mogli da se popišu bosanski Muslimani koji rade gore, u Sloveniji”.
    Obraćajući se Crvenkovskom ona ističe:
    - Mislim da popisivač u Makedoniji mora da zna da postoji takva nacionalna opredeljenost koja je, u stvari, specifikum Bosne, a mene upozoravaju da je to i specifikum Sandžaka.
    Ona priznaje da je to za makedonske muslimane ”jedna dilema koja, izgleda, nije raščišćena”, ali bez dvoumljenja odbacuje makedonski predlog da se u popisnu listu uvede i kategorija ”Musliman nacionalno neopredeljen”.
    TO je za mene malo kontradikcija - dodaje ”drugarica Vida” i nastavlja: ”Jer, ako je neko nacionalno neopredeljen onda je to taj famozni Jugosloven, a nije Musliman. Ako je Musliman nacionalno neopredeljen onda popisuješ veroispovest”.
    Svoja istupanja u prvom delu ove iscrpljujuće rasprave ona završava iznošenjem rešenja šta u predstojećem popisu učiniti sa onima koji se izjašnjavaju kao Jugosloveni:
    - Ako kaže da je Jugosloven da ga smestimo u rubriku ”neopredeljen”.
    Tog časa u raspravu se uključuje predsedavajući Fadilj Hodža, koji osporava jedan predlog koji je samo uzgred pomenut na ovom skupu:
    - Mislim - veli on - da ne bi mogli da usvojimo da se kaže samo Musliman. Kao što ne možemo usvojiti pravoslavac, katolik i tako nešto.
    Hodža je rešio da se izjasni:
    - Mislim da je dobar ovaj naziv ”Musliman u nacionalnom smislu”.
    DVE MOGUĆNOSTI
    U POPISU obavljenom 1961. muslimani su tretirani kao etnička zajednica ”jugoslovenskog porekla” i izjašnjavali su se kao ”Muslimani” (u smislu etničke pripadnosti) ili kao ”Jugosloveni - nacionalno neopredeljeni”.Da im objasnimo ko su!
    NA predlog predsedavajućeg Izvršnog biroa Predsedništva SKJ da vodeći centar političke moći u zemlji prihvati predlog da se muslimani jugoslovenskog porekla u idućem popisu stanovnitšva SFRJ nazovu «Muslimanima u nacionalnom smislu», reagovao je Mijalko Todorović:
    - Možda da kažemo «u smislu narodnosti», jer i rubrika u kojoj se izjašnjavaju glasi «narodnost».
    Sudeći po stenografskim beleškama sa ovog sastanka, održanog 10. marta 1970. Hodža je, bar za trenutak, bio zbunjen. Braneći svoj predlog rekao je nešto što je moglo da znači da prihvata ovu Todorovićevu korekciju:
    - Pojam Turčin i Musliman u glavama tih ljudi je sličan - kaže Hodža i od reči do reči nastavlja. - Zato mislim da bi manje bilo nesporazuma ako idemo sa ovim terminom «Musliman u smislu narodnosti»!
    U sličnom tonu Hodža je i završio:
    - Zato mislim da bi najpametnije bilo da kod Muslimana imamo ovaj naziv ove vrste?
    A na koji naziv misli – «u nacionalnom smislu» ili «u smislu narodnosti» - ni reči.
    U ovoj konfuznoj situaciji oglasio se i drugi predstavnik srpskih komunista u Izvršnom birou dr Miroslav Pečujlić.
    - Ja mnogo ne verujem - počeo je on - u nauku u ovoj stvari (na koju se pozivala Vida Tomšič u svojoj uvodnoj reči).
    Obrazloženje je bilo dosta otvoreno:
    - Tu je nauka upregnuta u ovom i u onom pravcu, a u ovom slučaju posebno je upregnuta, pa ne verujem da je oslonac na nauku u toj stvari objektivan oslonac.
    Obrt je bio tipičan za ondašnje rasprave u vrhu SKJ:
    - Ali nisam to hteo da kažem, nego ja imam utisak da se tu mešaju dve stvari. Jedno je da ove kategorije u popisu, revidirane kategorije, budu jedan korak ka ravnopravnosti, a drugo je druga svar - rekao je on, ne navodeći detaljnije na šta sve misli.
    U svakom slučaju poenta njegovog izlaganja išla je u drugom pravcu:
    - Mi kažemo da nema jugoslovenske nacije. To je, naravno, tačno. Ali ne baratamo u ovom popisu samo sa nacijama. Tu je nekoliko kategorija - nacija, narodnost, etnička grupacija i slično.
    Sledilo je i pitanje:
    - Šta ćemo činiti sa onima koji su plod tog velikog međusobnog povezivanja ličnosti, koji stupaju u te različite bračne zajednice, a šta njihova deca za koju je teško da kažu da su pripadnici ove ili one nacije ili vere. Majka jedne nacije, otac druge. Ostavićemo im nacionalnu neopredeljenost, isključivo tu kategoriju, ne pominjući da su se izjasnili kao Jugosloveni.
    U kraćoj polemici koja je potom vođena dr Pečujlić je rekao da se « ne zalaže da jugoslovenstvo bude nacija », ali je postavio pitanje « hoćemo li samo ove koji se jednostavno izjasne kao Jugosloveni nazivati « nacionalno neopredeljeni » i kakav će to efekat imati ».
    - Ako idemo na to moramo biti spremni da to dobro objasnimo - dodao je Miko Tripalo, ističući da će « tu biti puno nerazumevanja ».
    - Za mene to nije samo pitanje nerazumevanja - nastavio je dr Pečujlić. - Nisam siguran da je ovo rešenje, da se Jugosloveni svrstavaju u kategoriju «nacionano neopredeljeni », dobro.
    Poenta Pečujlićevog izlaganja je glasila:
    - Na jednoj strani (kod Muslimana) ovaj subjektivni kriterijum (da oni muslimanstvo doživljavaju kao naciju) čujemo kako vrlo bitan, a na drugoj (kod Jugoslovena) ga izbacujemo.
    Tripalo je pokušao da bude duhovit:
    - Subjektivni čujemo, ali u okviru objektivnog!
    U tom trenutku u raspravu se opet uključio Mijalko Todorović, koji je, izgleda, prelomio stvar:
    - Što se Muslimana tiče - rekao je on - očevidno je da smo mi išli u tom pravcu da omogućimo onim Muslimanima koji se osećaju kao narodnost, kao nacija, formirani, da im omogućimo da to kažu. To je već postalo jedno izvojevano pravo Muslimana u Bosni. Da to sprečavamo ne vidim ni razloga, ni potrebu.
    Na sličan način, iako se u ovom slučaju, po svemu sudeći (još) nije radilo o «izvojevanom pravu», Todorović je video i situaciju u Sandžaku:
    - Što se mene tiče, mislim da i tim Muslimanima treba, kao i bosanskim, omogućiti da se izjasne i da kažu.
    Za njega je u svemu tome postojao samo jedan problem:
    - Naravno, pošto se radi o velikom broju primitivnog sveta, tu će biti brkanja religiozne pripadnosti i pripadnosti u smislu narodnosti, ali to se mora objasniti ljudima.
    Na kraju Todorović se izjasnio i oko jugoslovenstva:
    - Po pravilu - ocenio je on - u većini slučajeva to su neki plemeniti motivi, jer time ljudi žele da naglase privrženost ovoj zajednici. Toga ima među omladinom, ima i u JNA, ali upravo zbog toga što tu ima mnogo iluzija treba reći da to ne može da se tretira kao objektivna kategorija koja postoji u slučaju narodnosti.
    SRPSKI ILI NAŠKI
    - SITUACIJA oko Sandžaka - istakao je Fadilj Hodža - je slična kao i kod Muslimana u Bosni. Bez obzira na to što Bosna ima svoju istoriju i drugo, ali situacija je slična. Oni u Sandžaku ne kažu - govoriš li srpski, nego - govoriš li naški. On nije Srbin, a tu je, jezik mu je sličan i tako dalje. On je Musliman.
    Hodža se izjasio i «oko 10.000 do 20.000 ljudi koji se na Kosovu zovu Gorancima, a Albanci i Srbi ih zovu Srbešima »:
    - Oni sada sebe zovu Gorancima po Gori, kako se zove taj deo Šare gde oni žive. To su pečalbari, skoro su prešli na islam, nema ni 200 godina, a slovenskog su porekla. Mislim da bi verovatno najpametnije bilo da im se pusti sloboda da se izjasne.
    Idu kako vetar dune
    NAJVATRENIJI govornik u raspravi Izvršnog biroa Predsedništva SKJ o predstojećem popisu stanovništva SFRJ u 1971. bio je makedonski zastupnik Krste Crvenkovski. Bio je bez dlake na jeziku, reagovao je praktično na svako mišljenje koje nije bilo identično njegovim razmišljanjima. Tako je postupio i posle izlaganja Mijalka Todorovića, koji je rekao da onom delu muslimanskog življa koji se ne izjašnjava kao Makedonci treba u predstojećem popisu omogućiti da se deklarišu «kao pripadnici posebnog naroda – Muslimana».
    - Ja bih - počeo je on - malo osporio ovu tezu. Ovde je Biro, i to moram da kažem. Onako kako je naša partija (SKJ) pronikla u sve specifičnosti Bosne trebalo bi sa istom pažnjom da pronikne i u specifičnost Makedonije.
    Posle ovako visokog garda Crvenkovski je skrenuo pažnju na to da niko ne može «osporiti momenat jednog nacionalnog osvešćivanja Makedonaca koji su poslednjih 150 godina deljeni na Muslimane, Bugare, Srbe i Grke».
    - Postoji jedna prirodna težnja da se te podele prevaziđu - ističe on i bez uvijanja kaže: «Prema tome, postoji jedan proces koji neminovno vodi ka tome da se najveći broj stanovnika Makedonije izjašnjava Makedoncima».
    Glavno je tek sledilo:
    - Tačno je ovo što kaže Todorović, da ima Muslimana iz Sandžaka koji idu tamo (u Bosnu), ali tačno je i nešto drugo da postoji jedna struja Muslimana u Bosni koja teži da okupi sve muslimane - signalizira Crvenkovski, i sve ovo smešta u kontekst kako «u čitavom svetu postoji jedan pokret koji teži da okupi sve muslimane i da ih izdvoji od drugih» i da je taj pokret «uvek bio reakcionaran».
    Stigle su i dve žaoke. Prva: “Šta znači pustiti čisto izjašnjavanje? Čisto ne znači pustiti da neko propagira da se pripadnici islamske veroispovesti u Makedoniji deklarišu Muslimanima, a ne podupreti jedan drugi proces koji ide ka jednom osvešćivanju Makedonaca”.
    Druga žaoka bila je još uprošćenija: “Mi u susedstvu imamo jednu drugu naciju - albansku, koja ima i muslimane i katolike i pravoslavce, a svi se osećaju pripadnicima jedne nacije. Tako da mislim da u Jugoslaviji postoje neki negativni elementi iz prošlosti koji su veštački išli za tim da to stvore”, tvrdi Crvenkovski pri čemu svakako misli na stvaranje islamske nacije.
    Crnogorski predstavnik Budislav Šoškić bio je dvosmislen. Istovremeno mu je bilo blisko stanovište Crvenkovskog, jer se pripadnici islamske veroispovesti u Crnoj Gori “pre svega osećaju Crnogorcima”, ali i zahtev da “tim ljudima damo mogućnost slobodnog opredeljivanja” i “da to potpuno legalizujemo”.
    Ova protivrečnost kao da je izbacila iz takta Crvenkovskog, koji je otvorio karte do kraja:
    - Kod Muslimana postoji jedna fluidnost. Kako ćete vi objasniti sledeći fenomen, sad vas mogu odvesti u Skoplje, kod Sandžaklija i Bosanaca - pre desetak godina svi su se oni deklarisali kao Turci, a sad se 75 odsto njih deklariše kao Albanci!
    Bura koja se posle ovih reči mogla očekivati gotovo je potpuno izostala. Jedino je bosanski Srbin Cvijetin Mijatović dodao:
    - Ne može se reći da je kod svih Muslimana takva politika. Kod 90 odsto nije takva politika. Ima usred Bosne i Sarajeva Muslimana koji traže da se «pišu» kao Jugosloveni.
    Loptu je pokušao da smiri drugi Makedonac u Izvršnom birou Kiro Gligorov:
    - Sasvim je ispravno da se oni izjašnjavaju Muslimanima kad je u pitanju osećanje značajnog dela stanovništva u Bosni i Hercegovini, delimično i u Sandžaku i Crnoj Gori, jer se verovatno radi o istom etničkom sastavu.
    I njegov ključni stav bio je isti kao i kod Crvenkovskog:
    - Iz tog ne bi trebalo izvući istovetan zaključak i sa jednom drugom (islamskom) grupom u Makedoniji, jer te dve grupe nemaju nikakve veze sem zajedničke verske pripadnosti. To bi bio šablon koji ne bi odgovarao realnosti.
    Pri kraju debate za reč se javila i uvodničarka Vida Tomšić:
    - Može li drugi Mijatović da vidi u Bosni, tamo ima stručnjaka za ovo muslimansko pitanje, da se popisivačima kaže da je Musliman u nacionalnom, odnosno narodnosnom smislu onaj koji govori srpskohrvatskim jezikom. Možda to rešava ovo pitanje Makedonije.
    Mijatović je tu ideju odbio:
    - To bi u Bosni bilo shvaćeno kao nametanje, jer tamo ima čitav pokret za treću varijantu jezika, pa bi rekli - mi imamo svoj jezik, ovaj što govorimo, ovaj je naški. Odmah bi se otvorile razne diskusije.
    Posle svega, predsedavajući Fadilj Hodža zaključuje višečasovnu raspravu:
    - Stali smo na stanovište da treba upisati «Musliman - u smislu narodnosti», a predlog «Jugosloven - nacionalno neopredeljen» briše se i kaže se «neopredeljen u smislu narodnosti».Broz negde između
    ČETRDESET dana posle burne rasprave na Izvršnom birou Predsedništva SKJ o nacionalnom identitetu jugoslovenskih muslimana, najvatreniji akteri ove debate Vida Tomšič i Krste Crvenkovski obreli su se kod Tita. Susret se odigrao 21. aprila 1970. u Titovoj rezidenciji u Beogradu.
    - Drug Crvenkovski i drugarica Tomšič - piše u strogo poverljivoj zabelešci sa ovog razgovora - tražili su prijem u vezi sa nekim otvorenim pitanjima koja su se ispoljila u pripremama za predstojeći popis stanovništva.
    Oni su Titu objasnili da se u rukovodstvima SK i Socijalističkog saveza najviše raspravljalo oko toga da li se na pitanja o narodnosnoj pripadnosti neko može da izjasni kao Musliman i kao Jugosloven, kaže se u ovom dokumentu.
    - Pitanje Muslimana je - navodi se dalje - u osnovi raščišćeno, a ostalo je otvoreno pitanje Jugoslovena.
    Gosti su Tita obavestili da je Komisija Predsedništva SKJ za razvoj društveno-političkih zajednica i međunacionalne odnose, koju je vodila Vida Tomšič, «zauzela stanovište da bi u rubrici Jugosloven u zagradi trebalo da stoji: nacionalno neopredeljen».
    Tito je odgovorio da se ne slaže da se upotrebljava termin «nacionalno neopredeljen», jer se, kako je precizirao, «takvim terminom izražava negativan odnos prema onima koji se izjašnjavaju kao Jugosloveni».
    - Ni ne smijemo - rekao je on - nikoga prisiljavati da se opredjeljuje i izjašnjava u pogledu narodnosti. Ako neko to neće ima sva prava da to ne učini - istakao je Tito, aludirajući na taj način na ideju da se odrednica «nacionalno neopredeljen» veže samo za one koji se izjašnjavaju kao Jugosloveni.
    - Građanin je - uzvratila je Vida Tomšič - dužan da odgovori na sva pitanja u popisnoj listi osim na pitanje o narodnosti.
    Prema tome, nastavila je ona, niko građane ne sme prisiljavati da se izjašnjavaju u pogledu narodnosti. Ali zaista se, rekla je, postavlja pitanje kako će se kod popisa stanovništva evidentirati odgovori onih građana koji na pitanje o narodnosti odgovore da su Jugosloveni ili, na primer, Dalmatinci, Štajerci i slično.
    Po mišljenju Vide Tomšič popisivač bi u svim ovakvim slučajevima bio dužan da «građanina upozori da Jugosloven nije narodnsot», da to označava «pripadnost jugoslvoenskoj socijalističkoj zajednici», a da je «narodnost nešto drugo».
    Sudeći po zabelešci sa ovih razgovora Tito je ustuknuo:
    - Naglasio je - beleži zapisničar ovog susreta - da ne želi da bude arbitar u tom pitanju, niti želi da se kod rešavanja tog problema pozivaju na njega.
    Tražio je da se nađe «neko prikladno rešenje» i dodao:
    - Neke diskusije oko toga liče na tendenciju prebrojavanja - koliko ima ovih, koliko onih, koja je nacija najbrojnija. Takve tendencije su negativne i povlače štetne posledice. Trebalo bi svakako sprečiti takvo prebrojavanje - naglasio je Tito, prihvatajući time sufliranja onih svojih saradnika koji su mu sugerisali da se iza ideje o jugoslovenstvu kriju srpski nacionalisti.
    U tom času u razgovor se uključio Crvenkovski koji se «potpuno slaže sa drugom Titom da treba sprečiti tendencije ka prebrojavanju», što je bilo prilično besmisleno, jer «prebrojavanje» predstavlja suštinu popisa.
    Reagujući na Titov zahtev da bi za one koji se izjašnjavaju kao Jugosloveni «trebalo pronaći neku drugu rubriku» lider makedonskih komunista je predložio da bi se to «moglo rešiti sa rubrikom – «Ostali».
    Tito je to prokomentarisao rečju «možda» i ponovo izjavio «da ne želi da se izjašnjava u pogledu konkretne forme rešenja pitanja koje je pokrenuto». Naložio je da «ne bi trebalo ništa činiti u smislu udaljavanja od trendova koji vode novom tretiranju nacionalnog pitanja», ali je u svom gotovo tipičnom maniru povlađivanja zastupnicima različitih političkih orijentacija dodao da «s druge strane ne treba zaboraviti ni potcenjivati da se jedan velik dio omladine iz poštenih pobuda izjašnjava kao Jugosloven i neće da se drukčije opredjeljuje».
    Na kraju je opet ponovio ono do čega mu je, izgleda, bilo najvažnije, da ga «ne treba u (sve) to mnogo mešati»  i da njegovi saradnici u rešavanju ovih problema «ne treba da se pozivaju na njega». Ta tri puta ponovljena poruka po svemu sudeći značila je da on ne želi da se u razrešavanje ovih spornih pitanja uključuje zvanično, kroz oficijelne političke organe, već da će to činiti samo kroz neformalne kanale. Jer, praktično je nezamislivo da je želeo da se stvarno isključi iz procesa donošenja ovako važne odluke i da sve to prepusti svojim nesložnim saradnicima.
    MNOGI SE BUNILI
    STAVOVI vodećih jugoslovenskih komunista o etničkom poreklu i nacionalnom identitetu jugoslovenskog stanovništva islamske veroispovesti bili su veoma nepostojani. Da bi prešli dugačak put od potpune negacije bilo kakve nacionalne posebnosti ovog dela jugoslovenske populacije do njenog pretvaranja u posebnu naciju nije im bilo potrebno ni 20 godina.Osamnaest godina pre proglašenja Muslimana u zaseban narod Moša Pijade, jedan od najviših funkcionera ondašnje Jugoslavije je u decembarskom broju **Statističke revije** za 1952, a potom i u «Borbi» pisao:
    - Očevidno je bez ikakve diskusije, da izraz «musliman» označava pripadnost određenoj muslimanskoj veroispovesti i da nema nikakve veze sa pitanjem narodnosti. Ako se neki «musliman» nacionalno oseća kao Srbin ili Hrvat, on to i kaže i ne oseća potrebu da doda uz to i onu versku oznaku. Prilikom popisa (stanovništva) 1948. mnogi su se bunili zbog dodatka (Srbi muslimani, Hrvati muslimani), jer je narodnost jedno, a veroispovest drugo, a naročito su se bunili ljudi koji su sa religijom raskinuli. I doista nema nikakvog razloga da se verska oznaka «Musliman» i dalje vezuje za određivanje narodnosti Muslimana...
    Afera je stvorena
    SEDAM dana posle konsultacija Vide Tomšič i Krste Crvenkovskog sa Titom o predstojećem popisu stanovništva SFRJ već po treći put za nepuna dva meseca bilo je reči na Izvršnom birou Predsedništva SKJ. Bilo je to 28. aprila 1970, pod tačkom «razno».
    U razgovoru o ovoj vrućoj temi ovog puta su učestvovala samo trojica ljudi, ali i to je bilo dovoljno da jedna usputna, tehnička rasprava pokaže da je na pomolu velika afera. Ukratko: Rezime stavova Izvršnog biroa o popisu stanovništva, podeljen članovima najužeg rukovodstva SKJ na ovom sastanku, bitno je odudarao od zaključaka tog istog tela, usvojenih 10. marta 1970, a u međuvremenu Izvršni biro ni na jednoj svojoj sednici nije raspravljao o ovom pitanju! Drugim rečima, stavove vrha SKJ o ovoj delikatnoj temi neko je promenio ne konsultujući se uopšte sa pripadnicima tog istog vrha SKJ!Sve je i ovog puta počelo bezazleno. Pri kraju ovog zasedanja Izvršnog biroa, za reč se javio Milosav Prelić, sekretar Stručnih službi Predsedništva SKJ.
    - Da uputimo sa ove sednice Biroa ovaj rezime stavova o popisu stanovništva pošto to ranije nismo dali članovima Predsedništva SKJ - pita on.
    - Taj rezime - odgovara slovenački izaslanik Stane Dolanc - dobijaju svi članovi Izvršnog biroa, svi članovi Predsedništva SKJ, rukovodstvo Socijalističkog saveza, članovi Saveznog izvršnog veća.
    Za reč se javlja Krste Crvenkovski:
    - Ja sam - saopštava on - ubacio u ovaj dokument još neka preciziranja.
    Ne navodeći šta je sve, kako i zbog čega promenjeno, on se za ono što je učinio pokriva Titovim autoritetom: «To je uglavnom rezultat našeg razgovora i dogovora s Titom.
    Odrednicu «uglavnom » ne precizira, pa članovi Izvršnog biroa ostaju uskraćeni za informaciju šta je izmenjeno na Titov, a šta na zahtev nekog drugog, Crvenkovski prepričava kako je tekao njegov i razgovor Vide Tomšič sa Titom.
    - Imali smo dugačak razgovor kod druga Tita - veli Crvenkovski i dodaje da je Tito «u početku bio jako rezervisan, ali da je na kraju  sam izričito rekao da jugoslovenstvo ne može da se tretira kao nacionalnost».
    - Predlagao je neke druge formulacije, recimo «Jugosloven, rođen kao Hrvat», ali smo mu rekli da bi to išlo teško - kaže Crvenkovski, ističući da će se «svako ako želi deklarisati kao Jugosloven». Odbačeno je, informiše on, insistiranje Vide Tomšič i njene komisije da «ako neko kaže da je po narodnosti Jugosloven, popisivač treba da kaže - ne, ne postoji takva narodnost».
    - Mislimo - kaže on, ne navodeći u čije ime, pored sebe, govori - da bi to bio pritisak koji Ustavom nije dozvoljen.
    - Ne znam da li znate da građanin po Ustavu ne mora da se deklariše kojoj naciji pripada - ističe on, završavajući svoje izlaganje rečima:
    - Na kraju je Tito rekao: «U redu, radite ovo, ali nemojte mene petljati u to! »
    To je sve što je Crvenkovski svojim kolegama, članovima Izvršnog biroa, rekao o «dugačkom razgovoru kod druga Tita ». I iz njegove informacije i iz zabeleške o Titovom susretu sa Crvenkovskim i Vidom Tomšič, koja se čuva u Titovom ličnom arhivu, vidi se da se tom prilikom nije ni razgovaralo o problemima u popisu jugoslovenskih građana islamske veroispovesti. To najbolje potvrđuju uvodne reči s kojima je Vida Tomšič, prema belešci iz Titovog arhiva, započela ovaj razgovor, a ta rečenica, kojom je definisana tema ove rasprave, glasi: «Pitanje Muslimana je u osnovi raščišćeno, a ostalo je otvoreno pitanje Jugoslovena.»
    Muslimani u ovom razgovoru više nikad nisu ni pomenuti, a u korekciji zaključaka Izvršnog biroa, za koju je Crvenkovski rekao da je «uglavnom rezultat našeg razgovora i dogovora sa Titom», baš tu su izvršene najveće intervencije!
    U zaključcima Izvršnog biroa od 10. marta je rečeno da se ovaj deo jugoslovenske populacije može izjašnjavati kao «Muslimani - u smislu narodnosti», a u prepravljenoj verziji stavova Izvršnog biroa stajalo je da se to odnosi samo na Jugoslovene islamske verispovesti «srpskohrvatskog govornog jezika», i to isključivo u «Bosni i Hercegovini i Sandžaku»!
    U dokumentu od 10. marta je pisalo da popisivači treba da znaju «da objasne da se u ovoj rubrici (Musliman - u smislu narodnosti) ne izražava verska pripadnost» i da treba «jasno razlučiti one pripadnike islamske veroispovesti koji se osećaju i deklarišu kao Makedonci, Albanci, Srbi, Hrvati, Crnogorci - od onih koji se smatraju Muslimanima u smislu narodnosti», a u verziji koja je korigovana bez rasprave u Izvršnom birou to je drugačije formulisano. Više se nije pominjala mogućnost da se Jugosloveni islamske veroispovesti mogu izjašnjavati i kao «Srbi, Hrvati, Crnogorci», već samo kao «Makedonci, Albanci, Turci i slično»!
    Na ova «preciziranja» Krste Crvenkovskog 28. aprila 1970. nije reagovao nijedan član Izvršnog biroa!
    POLITIKA KAO NAUKA
    IZVRŠNI biro je na ovoj sednici zaključio da se mora pokrenuti «najšira društveno-politička i idejna aktivnost pred sam popis stanovništva», ali i «istovremeno stvoriti mogućnost da popis protiče kao izrazito naučno-statistička radnja».
    - Konačno je zauzet stav - kaže se u zaključcima - da se u popisni upitnik ne unosi oznaka «Jugosloven - nacionalno neopredeljen» već da se svi oni koji se izjasne kao «Jugosloveni» prikažu u posebnoj rubrici koja će nositi naziv «Razno».
    Dileme bez odgovora
    POSLE Titovog razgovora sa Vidom Tomšić i Krstom Crvenkovskim i treće rasprave Izvršnog biroa Presedništva SKJ, o dilemama oko izjašnjavanja Jugoslovena islamske veroispovesti raspravljala su i najviša rukovodstva Socijalističkog saveza i Saveza boraca NOR Jugoslavije.
    Predsedništvo i Izvršni odbor Socijalističkog saveza izbegli su da se na svojoj zajedničkoj sednici, održanoj sredinom maja 1970, izjasne o suštini spora. Zadovoljili su se pukom konstatacijom:
    - Pokrenuto je, ali nije šire razmatrano, pitanje jedinstvenog tretmana Muslimana srpskohrvatskog govornog područja, bez ograničavanja na Bosnu i Hercegovinu i Sandžak.
    I, to je sve. Očigledno «šire razmatranje» je izostalo samo zbog toga što su mišljenja o tom delikatnom pitanju bila potpuno različita.
    Predsedništvo Saveza boraca je bilo određenije:
    - Potrebno je dobro proučiti kako da se postavlja građanima pitanje, a da ne dođe do zabune, da li se pitanje odnosi na pripadnost islamskoj veroispoveti ili pripadnosti u smislu narodnosti. Ako se to dobro ne postavi moguće su zabune.
    Drugi stav je bio još konkretniji:
    - Nije dovoljno jasno zašto ovakva izjašnjavanja treba da se odnose samo na Muslimane koji žive u Bosni i Hercegovini i Sandžaku. Principijelno gledano, to bi moralo da se odnosi na sve građane u zemlji koji tako žele da se izjasne. U protivnom bi to ukazivalo da se na drugim područjima ne želi ovakvo iskazivanje građana.
    U proleće i leto te 1970. rasprave o dilemama koje su se javile oko tretmana Jugoslovena i uvođenja nove etničke zajednice «Muslimana - u smislu narodnosti» vodile su se u svim jugoslovenskim republikama. I iz svih su stizali razni predlozi, mišljenja i primedbe, jedino je iz Centralnog komitata SK Hrvatske saveznom političkom centru «usmeno poručeno da nemaju nikakvih primedbi».
    Ova pomalo neobična informacija saopštena je 13. oktobra 1970. na četvrtoj sednici Izvršnog biroa Predsedništva SKJ posvećenoj popisu stanovništva SFRJ, planiranom za proleće 1971. Ovog puta zasedanju najužeg vrha SKJ nije prisustvovala Vida Tomšić, već njen zamenik u Komisiji Predsedništva SKJ za razvoj društveno-političkih zajednica i međunacionalne odnose, srpski politički funkcioner Dobrivoje Radosavljević.
    Obaveštavajući prisutne da se Vida Tomšić nalazi na «sednici Ujedinjenih nacija», on je članovima Izvršnog biroa saopštio da je najviše primedbi stiglo na predlog da se svi oni koji se izjasne kao Jugosloveni u popisnim listama svrstavaju u kategoriju «razno».
    - Došli smo do zaključka - rekao je on - da bi bilo najbolje da za njih otvorimo novu rubriku – «neopredeljeni u smislu narodnosti» u koju bi upisali sve one koji se uopšte nisu nacionalno deklarisali i sve one koji se izjasne kao Jugosloveni.
    Sudeći po onome što je predočio Radosavljević, ali i prema primedbama koje su stigle iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije i Makedonije, pitanje Muslimana uopšte nije bilo «u osnovi raščišćeno», kako su u razgovoru sa Titom, vođenim 21. aprila 1970, tvrdili Vida Tomšić i Krste Crvenkovski. Naprotiv.
    - Postavlja se pitanje - referisao je Radosavljević - zašto se pojam Muslimani vezuje za Bosnu i Hercegovinu i Sandžak, odnosno deo Srbije i Crne Gore.
    Radosavljević je naveo i primer:
    - Može da se desi da čovek koji se oseća Muslimanom, a rođen je u Bosni ili Sandžaku, ne može da se izjasni onako kako on želi. Ako ovaj pojam bude teritorijalno vezan ispašće da zabranjujemo onima koji se osećaju Muslimanima da se slobodno opredele. Konkretno u Makedoniji, gde je zbrka zbog Makedonaca koji su islamske veroispovesti.
    Prenoseći raspoloženje većine učesnika u diskusiju o ovom spornom pitanju, Radosavljević je predložio da se iza kolone «Musliman u smislu narodnosti» briše naznaka data u zagradi - Bosna i Hercegovina i Sandžak, a da se popisivačima posebno skrene pažnja da naziv « Musliman u smislu etničke pripadnosti » označava etničku, a ne versku pripadnost.
    - Tako bi se - veruje on - mogao otkloniti nesporazum oko popisa makedonskih muslimana koji nacionalno pripadaju Makedoncima.
    VELIKO SLOVO «M»
    POJAM Musliman prvi put je označen velikim slovom «M» u Ustavu Bosne i Hercegovine, donetom 1963, ali tada još nije govoreno da su oni poseban narod.
    Ta odrednica je za ovaj deo jugoslovenskog stanovništva prvi put navedena februara 1968, u zaključcima Centralnog komitata SK Bosne i Hercegovine.
    Te godine u Sarajevu je objavljena i prva knjiga koja se zalagala za etničku posebnost Muslimana. NJen autor bio je Salim Ćerić, a knjiga je nosila naslov «Muslimani srpskohrvatskog jezika».
    Naredne, 1969. sarajevski pravnik Atif Purivatra je još strasnije pokušao da dokaže nacionalnu samosvojnost Muslimana. NJegova knjiga «Nacionalni i politički razvitak Muslimana» izazvala je burna reagovanja ne samo u Bosni i Hercegovini već i u drugim delovima ondašnje Jugoslavije. Najrazložnija su bila ona koja nisu osporavala da Muslimani u Bosni i Hercegovini treba da budu ravnopravni sa Srbima i Hrvatima, ali da je njihova nacionalna autohtonost sporna, ponajviše zbog toga što im poreklo u većini slučajeva nije islamsko već slovensko.Strah od novog naroda
    ČETVRTI pokušaj Izvršnog biroa Predsedništva SKJ da jugoslovenske muslimane proglasi posebnom nacijom, izveden samo nekoliko meseci pred popis stanovnitšva SFRJ, po svemu je bio najdramatičniji. Tog, 13. oktobra 1970, u zgradi Centralnog komiteta SKJ na Novom Beogradu varnice su sevale na svakom koraku, a sve nedoumice o poreklu i eventualnoj etničkoj samobitnosti ovog dela jugoslovenskog stanovništva opet su isplivale na površinu. Svi sporovi su vraćeni na početak, čak i oni za koje se šest meseci ranije u Titovom razgovoru sa Vidom Tomšič i Krstom Crvenkovskim verovalo da su “u osnovi raščišćeni”.
    Buru su i ovog puta najavili vodeći funkcioneri Makedonije, koji su panično zazirali od mogućnosti da bilo koji deo građana ove republike islamske veroispovesti pripadne novoj naciji - “Muslimanima u etničkom smislu”.
    PRVE varnice sevnule su pre nego što su se članovi najužeg rukovodstva SKJ i okupili na svom zasedanju u Beogradu. Upalio ih je Krste Crvenkovski, koji se, čim je saznao da je ova rasprava zakazana, iz Skoplja telefonom javio predsedavajućem Izvršnog biroa Budislavu Šoškiću. U slušalicu, koja se usijala od primedbi koje su stizale iz Skoplja, tada vodeći makedonski komunista izlio je čitavu čašu žuči.
    Prema informaciji, koju je o ovom razgovoru članovima Izvršnog biroa preneo Budislav Šoškić, Crvenkovski je kipteo od nezadovoljstva. Spisak njegovih zamerki bio je dugačak: zašto se o nacionalnom izjašnjavanju Jugoslovena islamske veroispovesti ponovo raspravlja u najužem rukovodstvu SKJ, da li se to čini na zahtev celokupnog članstva Komisije Predsedništva SKJ za međunacionalne odnose ili samo nekih njenih članova, zašto o svemu tome nisu konsultovani predstavnici Makedonije, a najviše mu je smetalo ponovno pokretanje ideje da se novoj muslimanskoj naciji mogu priključiti i građani islamske veroispovesti izvan Bosne i Hercegovine i Sandžaka.
    - Crvenkovski je rekao da se ovi novi predlozi Komisije za međunacionalne odnose ne mogu prihvatiti bez gužve. Tvrdio je da se sve ovo može shvatiti kao “jedan panislamistički prilaz” - saopštio je Šoškić, obaveštavajući prisutne da Crvenkovski neće prisustvovati ovoj sednici, a da će stavove Makedonije na njoj zastupati Kiro Gligorov.
    Na ove teške reči koje su stigle iz Makedonije prvi je reagovao zamenik predsednika Komisije Predsedništva SKJ za međunacionalne odnose Dobrivoje Radosavljević.
    - Novi predlozi proističu iz duha rasprave i zaključaka jugoslovenskog savetovanja održanog u Sarajevu - rekao je on i izričito naglasio: - To se odnosi i na predlog da se iza naziva nove nacije - “Muslimani - u smislu narodnosti” briše napomena da se to odnosi samo na islamsko stanovništvo Bosne i Hercegovine i Sandžaka i srpsko-hrvatskog govornog jezika, ali na nivou stilizacije rečenice o direktivama popisivačima. Iz rečenice kojom im se nalaže da moraju znati “da razgraniče pripadnike islamske veroispovesti od Muslimana u nacionalnom smislu” izostavljaju se primeri koji sugerišu da se to odnosi samo na “Makedonce, Albance, Turke i slične narode”, a ne i druge narode, među kojima ima pripadnika islamske veroispovesti.
    Na zamerke iz Makedonije reagovao je i generalni sekretar Savezne konferencije Socijalističkog saveza Jugoslavije Beno Zupančič.
    - I kod nas je bilo primedbi što se nova muslimanska nacija geografski ograničava na Bosnu i Hercegovinu i Sandžak - saopštio je on i dodao da je taj stav zauzelo i političko rukovodstvo Srbije koje smatra da se “etnička pripadnost Muslimana ne može vezivati za ovu ili onu republiku ili govorni jezik”.
    Na ovo je reagovao Kiro Gligorov, koji je ponovio raniju tvrdnju makedonskih funkcionera da se u slučaju pripadnika islamske veroispovesti u Makedoniji “radi o Makedoncima”, da takvih ljudi u Makedoniji ima “oko osamdesetak hiljada” i da treba učiniti sve da kod izjašnjavanja u predstojećem popisu stanovništva “ne pretegne verski elemenat”.
    NE bi trebalo da se dogodi da u jednoj maloj republici i maloj (makedonskoj) naciji dođe do nesporazuma gotovo kod deset odsto stanovništva - zavapio je Gligorov, koji je na ovom skupu lansirao novu varijantu o tome koji bi sve pripadnici jugoslovenskog stanovništva islamske veroispovesti mogli pripasti novoj muslimanskoj naciji:
    - Zašto ne bismo mogli da kažemo da su to Muslimani srpsko-hrvatskog govornog jezika - sugerisao je on.
    Na to je smesta reagovao vodeći komunista kosmetskih Albanaca Fadilj Hodža, koji je ovaj predlog odbio zbog toga što bi on predstavljao problem za njegove sunarodnike.
    - Ima jedan mali broj ljudi na Kosovu koji govore turski jezik, a osećaju se Albancima. Jedan od njih je Ali Šukrija, član Saveznog izvršnog veća. On je kod kuće govorio turski, i njegov otac i svi drugi, ali nikad se oni Turcima nisu osećali nego su Albanci - izjavio je Hodža napominjući da “takvih na Kosovu ima dosta!”
    DEMOKRATSKA ASIMILACIJA
    ARGUMENTACIJA s kojom su se služili mnogi učesnici rasprava o definisanju nove muslimanske nacije u Jugoslaviji često je predstavljala simbiozu puke improvizacije i političkog licemerja. To možda ponajbolje ilustruje diskusija Fadilja Hodže. On je strah da se kosmetski Turci, koji se, kako je on tvrdio, “osećaju Albancima”, u narednom popisu stanovništva ne deklarišu kao Turci u prisustvu svih članova Izvršnog biroa rešavao na ovaj način:
    - Mislim da treba ljudi da se izjasne onako kako se osećaju. To je bitno, odnosno, tu se svi demokratski principi poštuju!
    Narod na mala vrata
    NAJKRITIČNIJI trenutak u poslednjoj burnoj raspravi najužeg rukovodstva SKJ, na kojoj je doneta odluka da se pripadnici islamske veroispovesti u Jugoslaviji definitivno proglase novom jugoslovenskom nacijom, desio se posle izjave Fadilja Hodže da su Turci na Kosovu i Metohiji «osećaju Albancima ». U tom času, kao da je jedva čekao priliku koja mu se pružila, oglasio se predsedavajući Izvršnog biroa Predsedništva SKJ Budislav Šoškić. Već prvom rečenicom vratio je stvar na početak, podsećajući na aferu prepravljanja stavova vrha SKJ usvojenih posle prve debate Izvršnog biroa o nacionalnom identitetu jugoslovenskih muslimana.
    - Dužan sam da kažem, iako ne znam da li će to doprineti ovoj diskusiji, da je u zapisniku sa sednice Izvršnog biroa, održane 10. marta 1970. drug Fadilj Hodža bio predsedavajući - verifikovan stav da se u okviru rubrike narodnost ili etnička pripadnost za popis stanovništva uvede kategorija «Muslimani u smislu narodnosti ». Pri tom je zaključeno da popisivači moraju posebno voditi računa o dve stvari. Prvo, da ljudima objasne da se ovakvim deklarisanjem ne izražava verska pripadnost i drugo, da moraju jasno razlučiti pripadnike islamske veroispovesti koji se osećaju i deklarišu kao Makedonci, Albanci, Srbi, Hrvati, Crnogorci od onih koji se smatraju «Muslimanima u smislu narodnosti ».
    Šoškić je ispričao priču kako je kasnije, bez Izvršnog biroa iz ovih zaključaka izostavljena naznaka da se «Muslimanima u smislu narodnosti » mogu nazivati svi pripadnici islamske veroispovesti u svim delovima Jugoslavije. U korigovanoj verziji ta mogućnost je rezervisana samo za islamsko stanovništvo Bosne i Hercegovine i Sandžaka, a prestilizovan je i stav da se pripadnici ovog dela jugoslovenske populacije mogu izjašnjavati i kao Srbi, Hrvati i Crnogorci. Izbor je sužen na soluciju da budu « Muslimani u smislu narodnosti » ili «Makedonci, Albanci, Turci i slično », a uskraćena je šansa da se osećaju i kao Srbi, Hrvati i Crnogorci.
    - Kako je došlo do ove modifikacije ja stvarno ne znam - izjavio je Šoškić.
    Nastao je tajac. Tišinu je narušio Kiro Gligorov, ponavljajući pitanje na koje je Šoškić već odgovorio:
    - A kako je došlo do ovoga?
    - Ja ne znam - ponovio je Šoškić.
    - Do kojeg - pravio se nevešt Fadilj Hodža.
    - Do ovoga o čemu razgovaramo - uzvratio mu je Šoškić.
    U MUČNOJ situaciji koja nastupa Stane Dolanc pokušava da amnestira i Fadilja Hodžu i Krstu Crvenkovskog, koji je ranije sam rekao da je učestvovao u ovoj ujdurmi:
    - Ta korekcija je učinjena posle razgovora drugarice Vide Tomšič i Krste Crvenkovskog sa drugom Titom - kaže Dolanc.
    Dolančeva ideja je propala čim je izgovorena, jer ga je Miko Tripalo odmah demantovao:
    - Koliko ja znam, drug Tito se uopšte nije upuštao u ovo!
    Zatišje koje je zavladalo među učesnicima ove debate koristi Kiro Gligorov, koji bez uvijanja saopštava:
    - Musliman u smislu narodnosti u Makedoniji i na Kosovu ne postoji!
    U raspravi koja je usledila Beno Zupančič izjavljuje da u Bosni i Hercegovini “postoje ili nastaju sve te kategorije koje mogu obeležiti Muslimane kao naciju”, ali je postavio pitanje: “Da li to možemo tvrditi za celu Jugoslaviju?” Tripalo je okrenuo ploču i tražio da “priznamo postojanje etničke grupacije” i da se “ljudima omogući puna sloboda da se opredele kako hoće”. Stane Dolanc se pitao “da li Muslimane koji žive van Bosne možemo smatrati pripadnicima muslimanske narodnosti”, a na to je prvi put reagovao Nijaz Dizdarević:
    - Misliš li ti to geografski odrediti da se samo u Bosni i Hercegovini mogu upisivati kao Muslimani?
    - Ne, ja uopšte ništa ne mislim odrediti. Ja bih samo želeo da to pitanje principijelno razrešimo - odgovara Dolanc.
    Rasprava dostiže vrhunac.
    Na Dolančeve reči reaguje Tripalo:
    - Ali, to je onda malo krupnije.
    - Apsolutno krupnije - uzvraća Dolanc.
    U to krupnije, principijelno stvaranje nove muslimanske nacije u Jugoslaviji, najuže rukovodstvo SKJ nije se upuštalo. Odlučilo se, kao po običaju, za kompromisno rešenje koje će svako moći da tumači na svoj način. Poništilo je sve naknadne intervencije na svojim prvobitnim zaključcima, usvojenim 10. marta 1970. Tako je, ipak, uvedena nova etnička kategorija jugoslovenskog stanovništva – « Muslimani - u smislu narodnosti ». Kao glavni zadatak popisivača u predstojećem popisu stanovništva SFRJ određena je obaveza da moraju « jasno razlučiti one pripadnike islamske veroispovesti koji se osećaju kao Makedonci, Albanci, Srbi, Hrvati, Crnogorci - od onih koji se smatraju Muslimanima u smislu narodnosti ».
    Januara 1973, gotovo dve godine posle obavljenog popisa stanovništva Jugoslavije beogradski NIN će ovaj deo jugoslovenske populacije nazvati njenim imenom « Muslimanima u smislu narodnosti ».
    Sarajevsko « Oslobođenje» će smesta odgovoriti da «mi koji živimo i djelujemo na tlu SR Bosne i Hercegovine, mi koji se ponašamo po zkonima i Ustavu te Republike, mi koji usvajamo načela i stavove SK BiH i SKJ, ne poznamo «Muslimane u smislu narodnosti ». Za nas, Muslimani su narod, baš kao i Hrvati, baš kao i Srbi, baš kao i svi drugi...
    U POPISU stanovništva SFRJ za novu etničku zajednicu « Muslimana - u smislu narodnosti » izjasnilo se 1.729.932 pripadnika islamske veroispovesti. U Bosni i Hercegovini ih je bilo 1.482.430, centralnoj Srbiji 124.482, Crnoj Gori 70.236, Hrvatskoj 18.457, Sloveniji 3.231, Makedoniji 1.248, Vojvodini 3.491 i Kosovu i Metohiji 26.357.
    Tako je ova etnička kategorija izbila na treće mesto u Jugoslaviji, a na popisima izvršenim 1948, 1953. i 1961. zauzimali su peto mesto.
    Izvor « Novosti »
    Piše: Pero Simić

    Ko je online

    Ko je na mreži: 596 gostiju i nema prijavljenih članova

    Hostign

    Design by Novica.info