Potkradanje i rasrbljavanje

KAKO JE IZMIŠLjENO BOŠNjAŠTVO

Berlinski Kongres 1878. godine menja granice na Balkanu. Austro-Ugarska dobija Bosnu i Hercegovinu (BiH). Prave se planovi za stvaranje „bosanske nacije“.Nastojalo se da u tu novu naciju uđu narodi sve tri vere u BiH. Srbi u BiH bili su već nacionalno svesni. Rimokatolici u BiH nisu imali razvijenu nacionalnu svest, pa su se identifikovali po svojoj veri. Bošnjaštvo je stoga bilo upućeno uglavnom na muslimane.

Ako je okupator očekivao uspeh morao se osloniti na domaće ljude. Saradnik je pronađen u liku Mehmed-bega Kapetanovića Ljubušaka (1839-1902). Obostrani interes za stvaranje „bosanske nacije“ usaglasio je delovanje okupatora i Kapetanovića. Okupatoru je bio potreban lojalan domaći faktor. Mehmed-beg Kapetanović i muslimanska aristokratija, nastojali su očuvati svoje privilegije. „Bosanska nacija“ smatrana je idealnim oruđem za ostvarenje njihovih zamisli.

ljubusakMehmed-beg Kapetanović 1891. godine pokreće list „Bošnjak“. Tu će on propagirati „bosansku naciju“. Njega finansira okupaciona vlast. „Bošnjak“ će iz godine u godinu dobijati visoke subvencije. Kao urednik „Bošnjaka“, Kapetanović je mesečno dobijao 166 forinti. Godine 1893. nagrađen je i položajem gradonačelnika Sarajeva.

Kapetanović je u „Bošnjaku“ krenuo sa žestokom propagandom. Često se prelazilo preko istorijskih činjenica. Svoju agresivnost Kapetanović je izrazio kroz stihove:“Od Trebinja do brodskijeh vrata, Nije bilo Srba ni Hrvata“. Njegov pokrovitelj, Benjamin Kalaj, u svojoj „Istoriji Srba“ pisao je da skoro u celoj BiH žive uglavnom Srbi. Iz ovoga se vidi sva konfuznost i izveštačenost ideje o „bosanskoj naciji“, kao i činjenica da je Kalaj zabranio sopstvenu knjigu za upotrebu u BiH.

„Vele hrišćani da su Srbi, a vele katolici da su Hrvati; ali ništa zato… to će samo vreme izbrisati“, bile su reči Kapetanovića. Ipak, nije se dosledno držao toga, da su svi u BiH jednaki Bošnjaci. Forsirao je uzvišenost muslimana kao starih bosansko-hercegovačkih velikaša. „Bošnjak“ je 1892. godine pisao:

“U ovoj zemlji je od davnina bio gospodujući element muhamedanski, element s kojim se mora i danas u prvom redu računati“. U prvom redu se, dakle, ističu „prava“ muslimanske aristokratije.

„Bosanska nacija“ se propagirala da ne bi muslimani postali „svojom nemarnošću… sluge svojih nekadašnjih sluga i kmetova“. Iz ovoga se oseti sav kompleks muslimanske gospode. Kapetanovićeva priča da su svi u BiH i Bošnjaci, pada u vodu.

Nema jednakosti između „gospodujućeg elementa“ i njihovih „sluga i kmetova“. Ovo je još 1839.-1840. zapazio Matija Mažuranić, brat Ivana Mažuranića, tokom svog putovanja po BiH.

On kaže: “U Bosni se Krstjani (pravoslavci i rimokatolici – B. R.) nesmiu zvati Bošnjaci; kad se reče Bošnjaci; onda Muhamedovci samo sebe razumiu, a Krstjani su samo raja Bošnjačka, a drugčje Vlasi“. Ovde vidimo versku i stalešku podelu. Bošnjaci su muslimanski gospodari. Krstjani ili Vlasi su hrišćanska potčinjena raja.

Postanak muslimana u BiH Kapetanović veže za srednjovekovne „bogumile“. Svoju teoriju preuzeo je od Austro-Ugarskih režimskih istoričara. Ovim se želio uspostaviti kontinuitet muslimana sa srednjovekovnom bosanskom državom. Novoj naciji bili su potrebni nacionalni mitovi. Mitski oreol tkan je i oko Husein-kapetana Gradaščevića (Zmaj od Bosne).

Svaki musliman koji se izjašnjavao kao Srbin ili Hrvat, bio je napadan u Kapetanovićevom „Bošnjaku“. Vera je isticana kao granica između Bošnjaka (Muhamedanaca) i ostalih. Tako je neki musliman iz Prijedora, pošto se izjasnio kao „Srbin Muhamedanske vere“, bio žestoko kritikovan.

Okrivljen je bio, da je „iz koristoljublja, iz niska lična interesa zalutao u onaj tabor koji nam je od uvek bio neprijateljski“. Ovako je građena „bosanska nacija“. Svi muslimani u BiH, hteli ne hteli, morali su se izjasniti kao Bošnjaci.

Smrt Mehmed-bega Kapetanovića 1902. prekinula je njegov rad na stvaranju „bosanske nacije“. Rad na propagiranju „bosanske nacije“ je nastavljen, ali smanjenom žestinom. Početkom Prvog svetskog rata, počeo je i kraj nove nacije.

Duh pokretača „Bošnjaka“ ostao je da čeka neke nove vetrove, pa se tako nekadašnja ulica Mladena Stojanovića u Sarajevu, danas zove upravo Mehmed-bega Kapetanovića Ljubušaka.

Za Vesti-gazeta:

Udruženje studenata istorije ” DR MILAN VASIĆ “- Banja Luka