MI SMO IZVORIŠTE SVETSKE KULTURE

    MI SMO IZVORIŠTE SVETSKE KULTURE

    Božidar Mitrović, doktor pravnih nauka, autor kapitalnog rada «KoloVeni (Sloveni)

    «Zakonopravilo» Svetog Save ili «Krmčija» (od srpske reči krmaniti «upravljati se») od XIII veka je prvi građanski kodeks Srba, Bugara i Rusa hrišćanskog perioda i danas je važeći crkveni kodeks Srpske, Ruske i Bugarske pravoslavne crkave. To mnogi ne znaju a mnogi skrivaju. Reč je o uobičajenoj zapadnjačkoj geostrategiji nameri da nas provincijalizuju, kako ne bismo shvatili da smo u kulturi i pravu bili izvorište. Da smo bili prva srednjevekovna zemlja posle Grčke koja je «reinkarnirala» rimsko pravo, dok su neke zemlje to učinile tek početkom XIX veka.

    bozmit- Moje interesovanje za pravo je deo porodične tradicije, jer mi je i otac diplomirao pravo u Beogradu. Posle završenih studija prava u Beogradu i odbrane magistarskog rada, 1987. godine, na osnovu sopstvenog projekta «Analiza viših oblika privredne saradnje između jugoslovenskih i sovjetskih firmi», otputovao sam u Moskvu privremeno, i ostao do danas. Izdavačka kuća «Juridičeska literatura» je 1991. objavila na ruskom moju knjigu «Reklamacije u međunarodnoj trgovini», koja je praktično označila povratak rimskog prava u SSSR – kaže dr Božidar Mitrović, uvaženi srpski intelektualac i odličan poznavalac drevne istorije Slovena, govoreći o sebi i razlozima koji su uticali na to da se ozbiljnije posveti izučavanju starih spisa.

    - Doktorirao sam na Moskovskom državnom univerzitetu «M. V. Lomonosova» 1996. s temom «Reklamaciono pravo», što je nova primenjena nauka u okviru ugovornog prava. Hteo sam da napišem malu knjigu o fresci «Srpski čudotvorci» koja se nalazi u Arhangelskom sabornom hramu u Kremlju, gde je prikazan Sv. Sava i njegov otac, prepodobni Simeon – Stefan Nemanja a objavio sam istoriju Slovena do VI, veka na 756 stranica u boji u formatu 30 h 30 sm.

    Ruski istoričari prava priznaju da je pravo, odnosno rimsko pravo, u Rusiju stiglo preko Srbije, odnosno zahvaljujući «Nomokanonu» («Zakonopravilu») Svetog Save. Međutim, zvanična istorija kaže da je pravo stiglo iz Zapadne Evrope?

    – Tek sam u Rusiji saznao da je Zakonopravilo (Kormčja knjiga Svjatovo Savi Serbskovo, kako je Rusi nazivaju- «Kormčaя kniga» svяtogo Savvы Serbskogo) bilo temelj prava u hrišćanskoj Rusiji. U Srbiji Krmčija je proglašena 1219. godine, u Bugarskoj 1221. a u Rusiji 1272. godine i to je bio prvi srpski, bugarski i ruski građanski i crkveni kodeks hrišćanskog perioda. Ja podvlačim prvi kodeks hrišćanskog perioda jer su naučnici u Ksantu na reci Srbici pronašli stariji kodeks na kamenom obelisku koji je ispisan azbukom likijskog perioda. Krmčija Sv. Save je u sebe inkorporirala neke osnovne norme rimskog prava. U jednoj TV emisiji 1999. godine istakao sam da sam za ogroman značaj Krmčije saznao tek u Rusiji kada sam u časopisu «Jus Antika» pročitao članak Vladislava Cipina, pravoslavnog sveštenika. U emisiji sam naveo da sam kriv, jer možda nisam moguće dobro naučio, ili sam te činjenice zaboravio, ali mi se javio pokojni Dimšo Perić, koji mi je objasnio da je on pravoslavni sveštenik i profesor crkvenog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, i da nisam ništa zaboravio, jer u udžbeniku «Nacionalna istorija prava» od 400 stranica ima svega pet rečenica o Krmčiji. I danas, 2009. godine, u novom udžbeniku «Nacionalne istorije prava» nema više od nekoliko rečenica o Krmčiji. Njen značaj se, naravno, skriva.

    Zašto je to tako?

    – Zbog toga što na Zapadu neće i ne žele da priznaju pravi, istinski doprinos Krmčije, a naši poltroni takođe ne daju, ili ne smeju da daju, odgovarajući prostor da se ne bi otkrio ogroman značaj tog srpskog srednjevekovnog akta za opšte očuvanje prava. U suštini, mi smo prva srednjevekovna zemlja koja je posle Grčke, da se tako izrazim - vaspostavila rimsko pravo. Do današnjeg dana Zakonopravilo je važeći crkveni kodeks Srpske, Ruske i Bugarske pravoslavne crkve. To mnogi ne znaju, a mnogi skrivaju. Jer, radi se o uobičajenoj zapadnjačkoj geostrategiji - da nas provincijalizuju. Ne samo da ne dopuštaju da budemo prvi, već ne dopuštaju da shvatimo da smo bili izvorište prava i kulture. Zapad je sve do 19. veka uništavao i skrivao tekstove rimskog prava. Faktički su uništavani izvori rimskog prava!

    Kažite nam razlog zašto je to rađeno?

    – Nemački istoričar Nibur je radeći u biblioteci Veronskog sabora slučajno tek 1816. godine (podvlačim u XIX veku), našao udžbenik rimskog prava, Gajeve «Institucije» na pergamentu preko kojeg su bile ispisane rasprave Svetog Jeronima («Epistole at Polemica»). Razlog nije bio samo nedostatak pergamenta posle raspada Rimske imperije, namera je bila da se sakrije imovinska forma genocida u kojoj je, preko koncepta nesvojine i negiranja imovine, katolička crkva postala vlasnik ne samo sakralne imovine na Apeninima nego i pretežne imovine bogatih Rimljana, čije su kuće postale jednobrodne katoličke crkve. Tako danas sekte deluju u Srbiji. Ali suština skrivanja rimskog prava na Zapadu tiče se porekla tog prava. Nas su učili da je rimsko pravo po poreklu grčko jer su Rimljani navodno, prva znanja o pravu stekli u grčkim kolonijama na Apeninima. Ali moja nova otkrića pokazuju da je rimsko pravo po poreklu bilo etRusko i da su Rimljani prva znanja o pravu saznali od Etruskih (mi nepravilno govorimo «od Etruraca») koji su sebe nazivali RasSeni (po današnjem Srbi odnosno Rusi). Etruski pravni tekstovi su bili napisani azBukom etruskog perioda, kao što pokazuje i «Zlatna pločica» koja je nađena 1961. godine u gradiću Pirgiju. Na toj pločici očuvan je iz IV v.p.n.e. naziv KoloVeni, koji su glosatori (pri transliteraciji tog etruskog azbučnog teksta na latinicu) pogrešno pročitali kao SloVeni. To objašnjava zašto se inkvizicija manijački borila protiv heliocentričnog sistema, koji je bio osnov znanja koloVenske civilizacije koja je prethodila grčkoj i rimskoj civilizaciji i kulturi. Ali već u vreme Rimske imperije sve što je bilo koloVensko preimenovano je u hel(V)ensko i poistovećeno sa izrazom grčko pa je pripisano ili Grčkoj ili Rimu. Kada su, vodeći Papske ratove na Apeninima, potomci Etruskih pokušali da obnove Pišu, Azičeski/rodoVerni/paganski falusni hram, kojim se prenosilo znanje o vaskrsu života oplodnjom, Vatikan je zabranio obnovu i preimenovao grad u Pisu. Tako je Renesansa započeta, ne kao obnova koloVenskog/sloVenskog, već kao obnova helenskog/grčkog i rimskog znanja i umetnosti! Zbog toga ni naši naučnici neće i ne smeju da prikažu ogroman značaj Zakonopravila za obnovu drevnog prava, pošto je ono most razumevanja ne samo rimskog prava, nego i prava koje mu je prethodilo. Moj članak «Poreklo i prvobitno značenje reči iustitia/justicija i njena primena u Zakonu XII tablica» Ruska akademija pravosuđa u Moskvi je objavila u Zborniku radova sa naučne konferencije, gde sam izložio ova otkrića, nazvavši ga pravom naučnom senzacijom s pouzdanim dokazima o slovenskom poreklu rimskog prava. Taj članak, sa celokupnim mojim izlaganjem, objavio je Pensilvanijski državni univerzitet u svom godišnjaku o pravu. Ja sam objasnio zašto je tačna konstatacija ruskog naučnika Leonida Nikolajeviča Rižkova da reč justicija potiče od srpske reči ustiti: u prvoistočniku rimskog prava – Zakonu XII tablica subjektivno pravo nije bilo podeljeno na punomoćje i tužbu/actio već je sve bilo tužba u okviru koje je tužilac morao pravilno da izusti božansku formulu tužbe kao test da li je subjektivno pravo, koje potražuje, osnovano. Ruske i srpske sudije danas misle da su oni justicija/pravosuđe pa se ponašaju kao samodovoljna kasta. Oni često i ne slušaju «božansko» ustenje tužioca ili tuženog, nego kao tajna sekta, presuđuju ono što oni misle da znaju, ali po prirodi sudskog spora ne smeju da izuste u raspravi, pošto je to dvostran proces, pa se sudsko rešenje pojavljuje kao čuvena Haška (tajna) optužnica. Od te samodovoljnosti i neshvatanja suštine justicije i potiče sva korupcija u pravosuđu. Ali, iako potenciram da je Vatikan i katolički kler uništavao izvore prava, pa i izvore rimskog prava i kulture, jer su izvornici prethodili pojavi Rima, podsetio bih na jednu nedovoljno razjašnjenu geopolitičku igru Vatikana. Vatikan je preko svoje agenture iz Poljske nudio Srbima obnovu Holmie*, da bi podstrekao Srbe na ustanak protiv Turske, s nadom da će Srbe pokatoličiti. Vatikan je znao da su se u prehrišćanskom periodu Balkan, Mala Azija, CisAlpinska i TransAlpinska Galija nazivali KoloVenija ili RasSija. Da bi to prikrili stvoren je mit o navodnom gradu Ras. A na italijanskom i danas se Holm kaže Collina što je skraćena forma od KoloVenija kao i BosNija i MosKoVija/MosKV-a. Tako se KoloVenija u reči povratnici pretvorila u Holmiju, koja je i realizovana kao JugoSlaVija. Ja ocenjujem da je posle Kosovske bitke, koju Srbi nisu izgubili, u pravnom smislu Turska ponudila preostaloj eliti Srba pravljenje porodične unije. Lazareva ćerka se na osnovu tog koncepta udala za Bajazita upravo po pravoslavnom običaju. Ali, ispostavilo se, oni i mi različito shvatamo datu reč, brak i porodičnu Uniju. Kao što se i današnji ulazak u Evropsku Uniju može izroditi u unijaćenje.

    Kažete da i danas postoje dve civilizacije?!

    – Srbija nije ni Istok na zapadu, ni Zapad na istoku. Srbija je ostatak pravoslavno-slovenske civilizacije. KoloVenska/sloVenska civilizacija rodoVera (koji veruju u Rod svojih predaka i potomaka) razlikuje se od Zapadne, teritorijalne civilizacije u kojoj se pripadnost određuje teritorijom na kojoj neko živi. Do 509. godine pre n. e. personalna pripadnost rodu bio je osnovni princip organizovanja društva. Do te godine primarne privredne grane bile su zemljoradnja i stočarstvo. Bila je to koloVenska/sloVenska civilizacija tolerancije, koja je istinski poštovala i stimulisala različitosti rodova. Te, 509. godine, Latini/Ramni kao vojna i trgovačka oligarhija, izvršili su puč i zabranili sve iskonske, Azičeske (paganske – pag znači rod), rodoVerne, koloVenske/slovenske znake – posvećene dualnom božanstvu Kolo (kretanje Majke Zemlje i Sunca – Arila). Ali je ipak očuvano mnogo tih znakova Kola. Najstariji očuvani kult Kola (Az - praIzvor) je u Lepenskom Viru. Azičeski znak Kola u Lepenskom Viru predstavlja krug Sunca sa dva zraka - to je Az/As, ili «pervonačalo». Iz reči kult Kolo nastala je i reč kultura! Drevni SloVeni tog perioda su imali pogled na svet «Sve je Kolo» po kojem su Sunce, Zemlja, priroda i čovek – jedna celina. Time što su uočili da se Kolo kao božanstvo/Bog/Bouki materijalizuje na preseku drveta u vidu godova (jednina: god) odredili su godinu dana kao jedinicu obnove prirode. Zahvaljujući tome mogli su preći sa nomadskog na sedelački oblik života. Drevni Sloveni su krstom delili nebo, pa su prema «kretanju» Sunca u tom godišnjem ciklusu, shvatili da Kolo daruje četiri godišnja doba. Iz reči koloDar je i nastala reč kalenDar. KoloDar je bilo tajno znanje KoloVena. Civilizacija KoloVena se od Lepenskog Vira i Vinče raširila brzo na ceo «svet» upravo zahvaljujući tajnom znanju: «Kada sejati, a kada očekivati letinu». Ali posle 509. g.p.n.e. teritorija je postala osnovni princip organizovanja društva. Zato je, navodno plebs, posle 509. g.p.n.e. tražio da se obnaroduje kalenDar.

    Ukazujete na velike razlike tih dveju civilizacija?

    – Jedna civilizacija je bila prvobitna - rodoverna, gde je rod kao subjektivni element, bio osnovni postulat civilizacije. Ona druga, uspostavljena 509. g.p.n.e.,je teritorijalna civilizacija. Rimski puč odnosno Rimska revolucija postao je moguć kada su se stekle društvene okolnosti da trgovina postane osnovna privredna grana, pa se Rim širio kao teritorijalna i trgovačka celina. Rim je postojao dokle god je mogao da se širi i da uvlači u svoju «mrežu» nove teritorije. Zato je i danas Koka-Kola jedan od najskupljih brendova – zato što izražava taj rimski koncept. Sada se i Amerika našla u istoj situaciji kao i Rimska imperija. Može da postoji samo ako se širi. Amerika bi, milom ili silom, da «zauzme» Sibir kako bi produžila svoju teritorijalnu koncepciju svemoćnog centra, koja se pretvara u agoniju. Zato se Obama ovako s ljubavlju odnosi prema Medvedevu, kao Antonije prema Kleopatri. Ali taj imperativ teritorijalnog širenja, kao uslov američkog opstanka samo je spoljni efekat problema pred kojim se našao i Rim. Realni aspekt je, kao i kod Rima, ono što je izraz savremene krize: fetiš novca – fikcija «realne» razmene dobara u okupacionim odnosima ili, kako su Rimljani govorili, «Ve victis/Pravo pobednika», koje podrazumeva nejednaka davanja jer moćnik daje bezvredan papir stvarajući osećaj perspektive kod poraženog a potlačeni daje realna proizvodna dobra, prema «evropskim standardima» kao novim metodom okupacije.

    Upozoravate nas i na proces romanizacije Srbije?

    – Proces romanizacije se svodi na proces provincijalizacije Srbije, a vodi unijaćenju i pokatoličavanju. Zapad ulaže milione evra i bezvrednih dolara da stvori kod Srba psihološku predstavu da su ovi prostori bili deo Rima. Sa tim ciljem je u oblasti Veneto nedavno organizovana izložba «Rimski logori na tlu Vojvodine - kontinuitet kulture». Turistička organizacija Srbije netačno predstavlja pravoslavne jednobrodne crkve kao romaniku (iako su one iznikle iz forme rodoVernog stećka), jer to nameće i plaća «Trans Romana» iz Beča. U Viminacijumu je stavljen akcenat na rimski period iako (Vinimacijum) sadrži i daleko vredniji i stariji koloVinski period. Rimski logori su bili, zapravo, prekid kontinuiteta naše kulture i civilizacije. Tu su bile okupacione jedinice, kao današnji «Bondstil». S jedne strane imamo izvorište drevne civilizacije Vinče i Lepenskog Vira, što je bio izvor i centar kulture celog sveta, i naše, srpske kulture. To je taj pravi kontinuitet. Sa druge strane, Zapad, Vatikan, SAD i Nemačka pokušavaju sada u svesti Srba da pokažu i dokažu da je srpska teritorija bila samo sastavni deo Rima i da je bila Rimska provincija! To se ne predstavlja kao nešto negativno nego kao najveća čast za Srbe. Ali to je provincijalizacija u najcrnjem smislu te reči, pre svega zato što su pre rimskih logora na ovom prostoru postojale daleko veće kulturne vrednosti, to što je bilo izvorište kulture, koju su te vojne, okupacione horde svesrdno uništavale kao rodoVerne (paganske), kao izraz po njima zastarele kulture i Azičestva (paganskih običaja). I danas nam Zapad ognjem i mačem ali i «pozitivnom» stimulacijom nameće da zaboravimo sopstvenu prošlost i istoriju. A mi jesmo, zapravo, izvorište kulture, ne samo sopstvene nego kulture celokupne Evrope. Oblik romanizacije Srbije je i brisanje azbučnih natpisa sa beogradskih izloga i ulica. Beograd je danas kao u prvim danima austro-ugarske okupacije u Prvom svetskom ratu, kada su okupatori zabranili upotrebu azbuke na ulicama grada. Sada pokušavaju perfidno da prikažu kako je i latinica srpsko pismo. AzBuka je nastala iz Azičeskog pogleda na svet drevnih KoloVena, iz kulta Az Lepenskog Vira. Latinica je nastala iz azBuke etruskog perioda, ali ne treba da bude naše pismo jer je uvek bila sredstvo potiskivanje Srba, SloVena i sredstvo uništavanja tragova KoloVena!

    Šta je najbitnije da srpski narod shvati?

    -Naša istorija ne počinje sa nekim VII ili VIII vekom. Mi Srbi živeli smo na ovim prostorima odvajkada, ali pod drugim imenom, kao KoloVeni, odnosno SloVeni. Naši preci su živeli pod nazivom Veneti, Vini, KoloVeni, Vendi, Koloventi, u prevodu - Sunca venac/rod, čak i na Apeninima, u Maloj Aziji gde ima i dokaza, i zapisa, pronađenih azbučnih naziva. Sve je to bila jedna civilizacija koja potiče iz Vinče, Lepenskog Vira. To je naše iskonsko izvorište. Ali, na žalost, ova istina nije dostupna srpskom narodu. TV Srbije to ne sme da objavi u večernjim časovima najveće gledanosti.

    Biljana Živković

    Antrfile:

    Ponavljanje galskih ratova

    Da li je slučajno ovo što se dešava srpskom narodu više od 15 godina?

    – Naravno da nije slučajno. Rat koji je bio na području bivše SFRJ nije ništa drugo nego ponavljanje Galskih ratova. NATO je samo primenio ono je što je radio i zabeležio Gaj Julije Cezar u svojim «Zapisima o Galskom ratu». Cezar je zavađao slovenske rodove (Gale, HelVete/KoloVete) i koristio ih – jedne protiv drugih. Podudarnost je više nego očigledna. Vidite li kako su podelili srpski narod na nekoliko «suverenih» zemalja. Sve je bilo pripremljeno još za vreme Broza. Rat devedesetih godina vođen je da bi se ispunili Napuljski uslovi, prema kojima zemlja koja preživi građanski rat ne vraća veći deo dobijenih međunarodnih kredita. A SFRJ je uzimala međunarodne kredite jer zbog «Hladnog rata» Zapad nije hteo da kupuje naftu od SSSR, pa smo mi kao tampon zona, Zapadnim kreditima kupovali na Zapadu fabrike da bi isporučivali u SSSR konfekciju, odeću, obuću, konditorsku i drugu robu široke potrošnje, a iz SSSR-a povlačili za Zapad naftu. Posle okončanja «Hladnog rata» nismo više bili potrebni kao tampon zona. A pitanje otpisa tih kredita je ostvaren ispunjavanjem Napuljskih uslova ali tako da je Zapad, na račun srpskog naroda kao založnika, ostvario i svoje geopolitičke ciljeve da potisne Srbe preko Drine i ponovo uspostavi na srpskim prostorima rimske (okupacione) logore u vidu Bondstila. Vatikan, koji sve ovo i realizuje, odlično poznaje naš rodoVerni princip različitosti i tolerantnosti, zbog koga u Srbiji ne važi princip uspostavljen od strane Rimskog senata: «Svi građani Rima su Rimljani», koji danas važi u svim zemljama Zapada, pa su «Svi građani Francuske Francuzi» i «Svi građani SAD - Amerikanci». U Srbiji nikad «Svi građani Srbije neće biti Srbijanci» na osnovu čega nas i parčaju, dele, uništavaju jer u Srbiji svako zna od kojeg je srpskog ili drugog roda. Ne shvatajući temelje naše rodoVerne kulture tolerancije različitosti oni smatraju za svoju obavezu da dele Srbiju, da je regionalizuju. Ali ne razumeju da u civiliazcije rodoVerja ne postoje granice. Srbija je svuda gde god da je jedan Srbin. Zato Rusi s ljubavlju govore: SerbIja, što na ruskom i znači Srbin sam i ja.

    *«Zet-a i HolMija su dva oblika ispisivanja izraza Kolo/Holo, Kol(oVen)ija čime se i Vatikan pogrešno rukovodio i plaćao emisare koji su dizali Srbe (KoloVene) na pobunu protiv Turaka radi obnove HolMije – KoloVenije» («KoloVeni/SloVeni i kontinuitet kulture i prava» - izvodi na: www.bozidar.ru).

    Vakrs predaka

    piazzaNa Trgu čudesa ili čarolije (Piazza deli Miracolli) pored «koloKoljne/zvonika» u Piši/Pizi nalazi se skulptura dece, koju su jezuiti nazvali Tri Amura jer su propali svi njihovi pokušaji da je zamene na statuu Pizana ili Galilea, što potomci Pišana/Kur... (odakle i reč kurija – Skupština muškaraca) nisu dopustili jer bi to izmenilo smisao kompozicije: vaskrs predaka se ostvaruje rađanjem dece, te su RasSenke/Srpkinje rađale najmanje troje dece

    Glosa:

    Naša istorija ne počinje sa nekim VII ili VIII vekom. Mi Srbi živeli smo na ovim prostorima odvajkada, ali pod drugim imenom, kao KoloVeni, odnosno SloVeni. Naši preci su živeli pod nazivom Veneti, Vini, KoloVeni, Vendi, Koloventi, u prevodu - Sunca venac/rod, čak i na Apeninima, u Maloj Aziji gde ima i dokaza, i zapisa, pronađenih azbučnih naziva. Sve je to bila jedna civilizacija koja potiče iz Vinče, Lepenskog Vira. To je naše iskonsko izvorište. Ali, na žalost, ova istina nije dostupna srpskom narodu.

    Glosa:

    Proces romanizacije se svodi na proces provincijalizacije Srbije, a vodi unijaćenju i pokatoličavanju. Zapad ulaže milione evra i bezvrednih dolara da stvori kod Srba psihološku predstavu da su ovi prostori bili deo Rima. Sa tim ciljem je u oblasti Veneto nedavno organizovana izložba «Rimski logori na tlu Vojvodine - kontinuitet kulture». Turistička organizacija Srbije netačno predstavlja pravoslavne jednobrodne crkve kao romaniku (iako su one iznikle iz forme rodoVernog stećka), jer to nameće i plaća «Trans Romana» iz Beča.

    Glosa:

    Srbija nije ni Istok na zapadu, ni Zapad na istoku. Srbija je ostatak pravoslavno-slovenske civilizacije. KoloVenska/sloVenska civilizacija rodoVera (koji veruju u Rod svojih predaka i potomaka) razlikuje se od Zapadne, teritorijalne civilizacije u kojoj se pripadnost određuje teritorijom na kojoj neko živi. Do 509. godine pre n. e. personalna pripadnost rodu bio je osnovni princip organizovanja društva.

    Geopolitika

    Design by Novica.info