Sokolska društva

Saša Nedeljković: Sokolsko društvo Pakrac

Društvo u Sremskim Karlovcima bilo je matica srpskog sokolstva na teritoriji Austro-Ugarske Monarhije. Iz Sremskih Karlovaca odlazili su prednjaci, gimnazijska i bogoslovska omladina, u sve srpske krajeve. Nova sokolska društva osnivana su u svim srpskim krajevima pod Austro-Ugarskom. Sa svih strana stizale su Karlovačkom sokolu molbe za uputstva radi osnivanja sokolskih društava (iz Zagreba, Zemuna, Sombora, Korenice, Knina, Udbine, Melenaca, Pakraca, Dvora…). Ubrzo je osnovano 30 srpskih sokolskih društava, koja su podeljena na župe.  Iz Sremskih Karlovaca odlazili su prednjaci, gimnazijska i bogoslovska omladina, u sve srpske krajeve. (1) Posle ujedinjenja 1918. svi sokolski savezi ujedinili su se u jedinstveno sokolstvo S.H.S.

Stožer sokolskog društva u Pakracu bio je pravnik Vojislav Vuksan. Umro je 1927. u 33 godini života. Osnovao je sokolsko društvo u Pakracu, takođe društva u Čaglići, Kusonji, Prekopakri i Šarvici. Prelazio je dnevno po 5 i više kilometara i okupljao seljake, sa njima vežbao sokolske vežbe i upućivao ih u sokole. Vodio je 5 sokolskih društava istovremeno. U Pakracu je bio duša svakog nacionalnog pokreta, a posebno sokolstva. Stotine učitelja i učiteljica koje su izašle iz pakračke preparandije, postali su sokoli njegovom zaslugom. Pri sahrani dr. Milenko Marković isticao  je njegovo Srpstvo.  U ime Sokolske župe direktor učiteljske škole Sučević istakao je da ne gubi samo pakrački Soko svog nenadomestivog starešinu, nego i cela župa. (2) Sokolsko okružje Pakrac održalo je 7 juna 1931. javnu vežbu. Učestvovale su seoske čete iz Španovice, Subocke, Kukunjevca i društvo Čaglić. Došla su braća iz Daruvara i Gradišta, odelenje vežbača iz Zagreba Sokola I sa Štefanom starešinom i župskom načelnicom Brozović. Sokolska povorka krenula je na groblje. Tog dana je osvećen spomenik Vojinu Vuksanu. Spomenik je podiglo društvo uz pomoć priloga poštovalaca. Za vreme crkvenog obreda pevao je društveni hor pod upravom dirigenta Bajde. Nakon obreda prosvetar društva Dušan Diklić, evocirao je uspomene na brata Vojina i izneo njegove zasluge za društvo. Istovremeno preliven je grob mladog sokola Branka Cvijanovića. Nakon toga povorka se vratila u mesto. Ponovo je formirana povorka koja je prošla ulicama Pakraca. Štefan je u svom govoru naglasio d je solidarnost osnovna odlika sokola. (3)

Sokolsko društvo Pakrac održavalo je za svoje seoske čete dvodnevne nedeljne tečajeve. Cilj tečajeva bio je da osposobi predvodnike sokolskih četa. Održavanje tečaja pomogla je Uprava Učiteljske škole. Na tečaju su bile čete : Dereza, Grahovljani i Rogolji. Na tečajevima su bili izučavani predmeti Ideologija, koju je predavao Magovac; Organizacija  koju je predavao Slavić; Administracija  koju je predavao Sladović i tehnički deo sa teoretskim i praktičnim radom  koju je predavao D. Rehak. Tom prilikom održana je sa polaznicima tečaja konferencija, na kojoj je učestvovala i večina članova uprave društva Pakrac. Konferenciju su zaključili prigodnim poukama iz tehničkog sokolskog rada, starešina i tajnik društva Pakrac. (4) Sokolsko društvo Pakrac održalo je svoju redovnu skupštinu 9 februara 1936. u svom domu. Skupštinu je otvorio starešina Rehak. Pročitana je poslanica Saveza Sokola, a posle su podneti izveštaji o radu društva. U novoj upravi bili su starešina Pero Cvijanović, zamenik Dragan Hosek, tajnik Apolinarije Magovac, prosvetar Dragutin  Rehak, blagajnik Miloš Diklić, načelnik Vlado Sudar, zamenik Ilija Šurkalović, načelnica Smiljana Sagrak, zamenica Dušanka Popara. Istog dana održan je zbor društvenih prosvetara i načelnika pod predsedništvom okružnog prosvetara A. Magovca. Zboru su prisustvovali sa malim izuzetkom svi delegati okružja. Prisustvovao je i brat Mileusnić. Izabrani su za okružnog prosvetara ponovo  Apolinarije Magovac, a za okružnog načelnika Dragutin Rehak.  Posle Pakraca Mileusnić je sa tajnikom i referentom za sokolske čete obišao društvo Lipik, koji jeistog dana imao svoju godišnju skupštinu. Tom prilikom održan je sastanak sa starešinom društva dr. J. Šnajderom i tajnikom F. Medvedićem. (5)  Sokolsko društvo u Pakracu delovalo je do Aprilskog rata 1941. U NDH. sokolska društva su zabranjena a sokoli i sokolice ubijani od strane ustaša.

Saša Nedeljković, član  Naučnog društva  za  istoriju  zdravstvene  kulture  Srbije

Napomene  :

1. „Postanak prvog srpskog sokolskog društva“, uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 110,111, 136-139; B.J., „Karlovački soko”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6 septembar 1940, br. 7, str. 114;
2. „Vojislav Vuksan”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 15. marta 1927, br. 5 i 6, str. 93-95;
3. „Javna vežba Sokolskog okružja Pakrac”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, Vidovdan 1931, 26, str. 10;
4. „Tečajevi za čete”, „Sokolski glasnik“,  Ljubljana, 4 januara 1935, br. 2, str. 6;
5. G, „Glavna skupština Sokolskog društva Pakrac”,  „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 6 marta 1936, br. 10, str. 4;

• Prethodni
• Sledeći