Zapadni Srbi

Sokolska društva

Sokolska četa Popovići u Konavlima

Detalji
Datum kreiranja: 29 Juni 2020

Konavle 1Selo Popovići u Konavlima imalo je 300 stanovnika. Sokolska četa Popovići osnovana je 1928. Četa je bila u sastavu Sokolskog društva Dubrovnik, a društvo u sastavu Sokolske župe Mostar. Krajem 1935. u četi je bilo 32 člana od kojih 25 muških članova, 2 članica, 2 naraštajaca i 3 dečaka. (1) U Upravi čete Popovići bili su 1934. : starešina Pero Klaić, zamenik starešine Vlaho Kojan, tajnik Anka Pače, vođa Pero Đuraš, zamenik vođe Luko Stanoš, prosvetar Đuro Matijašević, knjižničar Vlaho Klaić, statističar Pero Klaić i poverenik za štednju Luko Banac. Revizori su bili : Niko Zore i Pavo Bronzan. (2) Na skupštini Sokolskog društva Dubrovnik 1935. govorio je starešina čete Popovići Pero Klaić. U svom govoru istakao je :

„ ... Vi ste do sada držali govore i raspravlјali većinom o stvarima, koje nas selјake malo interesuju (kao : o diletantskim i pjevačkim otsjecima, marionetskom kazalištu i ostalom što vas zanima) što može da bude plemenito i uzvišeno ali u današnje doba kada privreda strada i selјak grca u dugovima, moje je mišlјenje, da ne treba da trubimo oko zidina Jerihona i gubimo vrijeme, već da posvetimo pažnju privredi i pogledamo istini u oči. Pozabavimo se materijalnom stranom sela, koje strada, pa ću radi toga ja da progovorim o privredi i raspoloženju sela. ... Selјaci su jedan miran i radišan elemenat i ni jedno zlo ne dolazi iz sela, već mu je uvijek uzrok iz grada ... Ako su selјaci nekad nezadovolјni, znak je, da im je nešto krivo učinjeno. Evo primjera. Selјaci u Dalmaciji bave se jedino vinarstvom i maslinarstvom, osim ribarstva. Dok se mi davimo u vinu, jer ga ne možemo ni po koju cijenu prodati, dotle u Zagrebu gradsko vijeće izdaje dozvolu industrijalcu Vladimiru A r k u (Vidi “Obzor” od 29 decem. 1934) dozvolu da može uvesti 300 vagona suvog grožđa iz Grčke uz uvozninu od 2.50 din. po kvintalu, a mi selјaci kad bi htjeli to, trebali bi platiti 40.-dinara po kvintalu. - Ovdje se radi koristi pojedinaca, zapostavvlјaju interesi cijele jedne pokrajine .. Eto, zbog čega ostaje 1.200 vagona našeg vina neprodata ... ” (3) Pero Klaić pisao je decembra 1935. u listu „Knjiga za sokolsko selo” o privrednim nevolјama na selu. U njegovom selu proizvodili su 40 vagona vina. Bili su opterećeni od 1929. sa 2 dinara po litri vina. Vinogradari su platili porez na vinograde, kao i carinu na modru galicu i sumpor, radnike, hranu, alat. Zaleđe (Hercegovina i Crna Gora) je za vino za krsnu slavu moralo platiti, vlasti nisu dopuštale veresije, njima se moralo platiti 2 dinara po litri vina, a 8 dinara po litri rakije. Na svaku od 300 glava dolazilo je 2.800 dinara. Pero Klaić je morao da proda jednu kuću u Cavtatu i nešto zemlјe da se ne zaduži. Kao predstavnik opštine Cavtat na skupštini na Cetinju žalio se banu generalu Smilјaniću i ministru polјoprivrede Frangešu. Žalio se i banu Krulјu. Predlagao je da se ukine trošarina na vino, da se zabrani konkurencija stranog vina, suvih smokava i grožđa, da se u dubrovačkom srezu spovede akcija za uvođenje specijalne loze dubovačke malvasije. Za preradu grožđa bila bi podignuta zadružna konoba sa banskom i državnom pomoću. (4)

Konavli 1a

Sokolska župa Mostar organizovala je Zbor radene inteligencije pred Sabor hercegovačkog sokolstva 1935. Učitelјi, lekari, veterinari, polјoprivredni referenti i građevinari 10 jula 1935. išli su na turneju kroz sela. Župa je težila da učitelјi sa stručnjacima obiđu seoske sokolske čete, da bi na licu mesta konstatovali : 1) Rezultate desetogodišnjeg sokolskog delovanja u selima; 2) da na licu mesta ispitaju sve nevolјe koje tište selјake i koče preporod, da bi sa tačnim podacima istupili na Saboru; 3) da stručnjaci odmah pomognu seoskim sokolima i njihovim domaćicama savetom i primerom. Peta grupa išla je iz Dubrovnika 2 (luka Gruž) u Komolac, Mokošice, Osojnik, Zaton, Suđurađ, Slano, Mravinci, -Dubrovnik- Gornja i Donja Župa, Mlini, Plat-Soline, Čilipi, Popovići, Mrcine, Pločice, Đurinići-stanica Igalo. (5) Na sreskom sokolskom saboru u Dubrovniku 1935. doneta je rezolucija u kojoj se pod tačkom 12 tražilo : „Tražimo da naše više Sokolske vlasti što jače zaštite članove sokolskih četa, jer su naši seoski sokoli izvrgnuti prijetnjama, napadajima, osetlјivim materijalnim štetama samo s toga što su ostali vjerni Sokolskoj Jugoslovenskoj ideologiji. Sokolovati u našem srezu pod današnjim okolnostima i terorom odozdo, znači biti pravi junak.” (6)

Pero Klaić pisao je februara 1936. u listu „Knjiga za sokolsko selo” o svom prosvetnom radu u četi Popovići. Težio je da podstakne volјu za čitanjem kod članova preko poučnih i istorijskih članaka kao i knjiga i listova. Četa Popovići održala je u 1935. 2 zabave i 31 sijelo. Na jednom sijelu bio je nagrađeni guslar Velјko Vreća. Izbori su omeli rad čete. Pero Klaić je istakao : „Selјak nam je još naivan pa svakome vjeruje, a u protivničkom taboru ima učenih lјudi, ima Kantakuzena u velikoj mjeri. Naši neprijatelјi rade da nas istjeraju iz ovog doma; oni misle da će time uništiti našu četu. Varaju se! Neka nas ostane samo 15 – tih 15 biće kao gromovi, koji će do groba ostati vjerni sokolskoj ideologiji”. (7) Četa je 12 aprila 1936. organizovala uskrsnu sokolsku zabavu. Na zabavi je učestvovala muzika sokolskog društva Cavtat. Na programu je bilo nekoliko deklamacija koje su recitovala deca. Zatim su članovi i članice izveli šalјivi pozorišni komad „Stidlјivi mladoženja”. Nastavlјeno je sa „Primorskom poskočicom” iz okoline Stona i lijericama. Prikazana je stara primorska igra. Posle programa bio je ples do 4 sata ujutro. Za zabavu je bila zaslužna diletantska družina, koja se najviše trudila, a onda i celoj upravi čete. P.Đuraš, tečajac, istakao je u svom članku časopisu „Knjiga za sokolsko selo” da se uprkos svih neprijatelјa sokolstva okupilo te večeri u sokolskom domu oko 400 osoba : bilo je i starih i mladih, muških i ženskih u konavoskoj narodnoj nošnji. Takođe je istakao da je sa sokolskom uskrsnom zabavom, uprava i članstvo čete pokazalo svoju snagu „kojoj se i naši neprijatelјi dive.”(8)

Četa Popovići je bila izložena napadima svojih protivnika. Sokolsko društvo Dubrovnik uputilo je 28. jula 1938. predstavku M. Stojadinoviću : „ Da bi omeli napredak sokolstva u srezu Dubrovnik, koje je brojalo 26 sokolskih četa, sa oltara se propovedalo protiv sokolstva i pretilo paklenim mukama onima, koji stupe, ili ostanu u sokolskoj organizaciji. Čak, štaviše, pretilo se i životom i imovinom. Neki su naši članovi bili zaista tučeni, a nekima je upropašćena imovina. U godini 1936. palјeni su stogovi sena i iščupano na stotine čokota loze našim članovima, potpalјena je sokolana u Orašcu. Godine 1937. zapalјen je sokolski dom sokolske čete Popovići (Konavle).” Usled ovakvih pritisaka sokolske čete u Mrcinama, Vitalјini, Pločicama, Komolcu i Osojniku sasvim su prestale sa radom. Starešinstvo dubrovačkog sokolskog društva zaklјučilo je da je sokolstvo, zbog svoje jugoslovenske liberalne i antiklerikalne ideologije bilo izloženo napadima od strane rimokatoličkog klera udruženog sa pripadnicima HSS. (9) Komanda mesta Dubrovnik izvestila je ministra vojske i mornarice kako je noću između 13. i 14 januara 1937. zapalјena sokolana u selu Popovići u opštini Cavtat. Palјevinu je izvršilo 5 članova HSS-a. (10)

Sokolska četa Popovići nastavila je sa svojim radom. U četi Popovići bilo je 31.12.1938. 22 člana, 4 naraštajca ukupno 26. (11) Sokolska župa Mostar primila je godišnji izveštaj čete Popovići 1940. (12)

Starešina čete Popovići Pero Klaić je na skupštini Sokolskog društva Dubrovnik 1935. kritikujući rasprave u društvu, govorio o tadašnjem položaju selјaka. Borba HSS protiv uspeha seoske sokolske čete Popovići dovela je do palјenja sokolane januara 1937. od strane članova HSS.

Saša Nedelјković,

član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

 

Napomene :

  1. Mr Kristina Pantelić Babić, „Sokolski pokret u Hercegovini od 1893. do 6. aprila 1941. godine”, doktorska disertacija, Banja Luka, 2018, str. 368, 369;
  2. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. LXX;
  3. „Iz sela o selu!”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, mart 1935, br. 3,
  4. Pero Klaić, „Privredne nevolјe našeg sela”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, decembar 1935, br. 10, str. 33, 34;
  5. „Zbor radene inteligencije Pred sabor hercegovačkog sokolstva”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, Juni 1935, br. 6, str. 1;
  6. „Sreski sabori”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, Oktobar-Novembar 1935, br. 8-9, str. 32;
  7. Pero Klaić, „Naš prosvjetni rad”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, april 1936, br. 4, str. 15;
  8. Đuraš, tečajac, maja 1936, „Zabava u našem selu”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, juni 1936, br. 6, str. 10;
  9. Nikola Žutić, „Sokoli”, Beograd, 1991, str. 127;
  10. Gojko Jakovčev, „Sokolska organizacija u borbi za za bratstvo jugoslavenskih naroda do 1918 godine: progon sokolske organizacije u Hrvatskoj”, Zagreb, 1970, str. 53;
  11. „Dodatak godišnjem izveštaju”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, 1939, br. 1-2, str. 45;
  12. „Primlјeni izveštaji”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, februar-mart 1940, br. 2-3, str. 61;