Zapadni Srbi

Sokolska društva

Srbi u Sokolskoj Župi Zagreb

Detalji
Datum kreiranja: 28 Avgust 2021

čuvajmo jugoslavijuSrpski sokoli iz Krajine ujedinili su se posle Prvog svetskog rata sa hrvatskim sokolima u Sokolsku župu Zagreb.  

Sokolsko društvo Soko I smatralo je da ono treba da bude lučonošom rodolјublјa, da gaji bratsku lјubav i slogu, i da radi za narodno jedinstvo. Društveni prednjaci su bez buke išli po školama i kasarnama da šire sokolsku misao, da usađuju lјubav i bratstvo u dečje duše i okorjela srca naoružanih selјaka. Pripremali su nastup zagrebačke župe na sletu. Na sletu Sokolstvo, vojska i školska omladina bili su kao jedno. Posle sleta počelo je upisivanje novih članova iz građanskih slojeva. Sokolska društva sa Primorja i novoslobođenih krajeva od Italije tražili su pomoć i podršku  društva Soko I iz Zagreba. (1)

Sokolska župa Zagreb održala je skupštinu 26 februara 1923. U izveštajima je istaknuto da je župa učestvovala na sletu u Ljublјani 1922. sa 535 sokola u odori. Župa je uspela osnovati 13 sokolskih društava na selu. Na skupštini je izabrano starešinstvo sa dr. Gavrančićem na čelu. (2)

Sokolska župa Zagreb priredila je svoj slet u Zagrebu 10 i 11. juna 1922. U Karlovcu pripadnici odceplјenog hrvatskog sokola pretili su jugoslovenskim sokolima, pokolјem ako pođu u Zagreb. U Zagrebu su 10. juna 1922. došli su sokoli sa Primorja i Like, zatim Bjelovara i Virovitice. Istog dana stigli su sokoli iz Križevaca, delegat splitske župe,  delegat beogradske župe, delegati banjalučke župe. Okusili su kulturu “hrvatskih sokola” jer su bili provocirani od dece, koja je nosila na sebi šareni znak mađarskih boja. Sokoli su nastavili da dolaze u Zagreb. Iz Karlovaca, Slovenije, iz raznih mesta  Slavonije i Bosne, ... . Goste su dočekivali na železničkim stanicama članovi starešinstva župe zagrebačke. Došli su starešina Saveza dr. Ravnihar, vođa dr. Murnik, članovi starešinstva Gangl i Ambrožić. Tokom noći sletski plakati su bili pocepani. Sokoli su na mesto pocepanih plakata stavili nove. Na Jelačićevom trgu bio je koncert vojne muzike uz skioptikonsko prikazivanje praškog i osječkog sleta.  Protivnici su pokušali da revolverskom pucnjavom ometu skup. U bašti Kola održana je svečana sokolska akademija. Akademiju je otvorio starešina župe dr. Oto Gavrančić. Sokolske fanfare su svirale narodne davorje i sokolske koračnice. Bjelovarsko društvo izvelo je „Pad Tirana” a križevačko „Pentalon”. Poslednju tačku „Za slobodu” izveli su sokoli vojnici iz Karlovaca. Na akademiju su došli selјački sokoli iz Banovine, iz okoline Gline. Dan pravog sleta bio je 11. jun 1922. Stigli su sokoli iz Pakraca a sa njima seoska sokolska društva iz Šeovice, Prekopakre, Kusonje. ... (3)

Protiv sleta agitovao je Hrvatski soko. U Karlovcu su hrvatski sokoli pretili pokolјem jugoslovenskim sokolima ako pođu u Zagreb.  Leci su nosili naziv „Straža hrvatskih Sokola”. Kad je trebala da počne zabava u vrtu Kola, ugašeno je svetlo i pucano je iz revolvera i bacano kamenje u vrt Kola. Na pucanje, sokoli su odgovorili pevanjem, sviranjem fanfara i klicanjem Jugoslaviji. (4)sokol shs

Sokolsko društvo u Glini je uz učešće zagrebačkog društva Soko II priredilo 16 septembra 1923. svečanu akademiju. Uz zagrebačke sokole nastupali su sokoli iz Siska. Glina je bila sedište krajiškog okruga Sokolske župe Zagreb, te je porast društva bio značajan za čitavo okružje. Okružje je imalo tri društva i 10 sokolskih četa po selima. (5)   Beogradski sokoli pozvali su zagrebačke da posete Beograd. Zagrebačko sokolsko društvo I krenulo je na put vozom 17 januara 1924. Bilo je 140 sokola i sokolica, naraštaja i dece. Prošli su Brod, Vinkovce, Inđiju i stigli u Zemun.U Beogradu su ih dočekali beogradski sokoli na čelu sa Momirom Korunovićem. Bili su starešina dr. Kujundžić, sestre Lazarević, Jovanović, ... . Zbog hladnoće ušli su u želјeznički restoran. Momir Korunović pozdravio je zagrebačke sokole u ime beogradskog sokolstva, a onda pročitao pozdrav starog nacionalnog borca  i pobornika sokolstva profesora Atanasija Popovića. Sa bolesničke postelјe brat Tasa podsetio je zagrebačke sokole da je starešina Lazar Car s trideset sokola, u doba najjače krize srpsko-hrvatskih odnosa došao u Beograd da prisustvuje osvećenju zastave Dušana Silnog. Svaki od gostiju iz Zagreba dobio je koverat, unutra je bio štampan program boravka, stan kod ovoga, ručak kod onoga. Prvi dan zove te u goste ova porodica, drugi dan ona obitelј. Sveukupno zagrebačko sokolstvo bilo je smešteno u gostolјubive beogradske domove. Svako beogradsko sokolsko dete uzelo je ispod ruke po jednog zagrebačkog sokolića, uzelo njegov prtlјag i vodilo ga u njegov stan. Bio mu je vodičem celo vreme boravka u Beogradu. Bilo je porodica koje su bile žalosne da i njih nije zapalo, da prime po kojeg gosta. Pitali su : „Ta šta Vas nije došlo više ?” Posle odmora krenuli su u kralјevski dvor. Na okupu se našlo celokupno beogradsko sokolstvo sa župskim starešinom Paunkovićem na čelu i zastavom beogradskog Sokola I. Oko svoje zastave okupilo se  Zagrebačko sokolsko društvo I i velika povorka zagrebačkih i beogradskih sokola predvođena vojnom muzikom krenula je u dvor. Na pločnicima je stajalo mnoštvo naroda, koje je burno i srdačno klicalo sokolima. Ušavši u park beogradski sokoli zaustavili su se pred stepenicama, a zagrebački sokoli sa svojom zastavom ušli su u dvor, dočekani od maršala dvora generala Damjanovića, admirala Price, ministra dvora Jankovića i prve dvorske dame gđe Hadžić. Sokoli su bili uvedeni u svečani salon do bosanske sobe u prizemlјu. Pred kralјa je istupio mali Stanko Radovanović. U svom govoru istakao je da je na dan krštenja prestolonaslednika pridio naraštaj  Zagrebačkog sokolskog društva I dečje poselo. Tom prilikom upisalo se preko 500 sokolske dece svih vera kao spomen našem kralјeviću u knjigu ukrašenu domaćom umetnošću iz  plemenitog hrvatskog kraja Turopolјa. Molili su kralјa da najmlađem bratu kralјeviću kad poraste ispriča da su 18. januara 1924. bila kod njega u dvoru deca grada Zagreba i da su mu donela tu knjigu. Zora Kozjak izručila je kralјici spomen knjigu. Svečana akademija bila je priređena u beogradskom pozorištu. Na kraju akademije bila je izvedena simbolična vežba sa skupinom, predstavlјajući žalost sokolstva za Istrom. Posle akademije bila je zajednička večera u hotelu Imperijalu. Idućeg dana bio je u podne banket opštine Beograda u  hotelu Imperijalu. Na ručku su bili svi sokoli i sokolice iz Zagreba, na čelu stola, a niže ređali su se naraštajci i deca. Bili su prisutni na banketu : predsednik narodne skupštine Ljuba Jovanović, ministar socijalne politike dr. Peleš, ministar prosvete M. Trifunović, Stevo Tedorović sa gospođom, niz uglednih sokolskih radnika iz Beograda, i to : Velјa Popović, Gradojević, Paunković, Korunović, Vojinović, Kujundžić, Lazarević, ... . U ime zagrebačkog sokola I govorio je  Dušan Bogunović. Skrenuo je pažnju predstavnicima vlade na sokolski pokret kao drugu školu. Poslednji je govorio  Ljuba Jovanović. Veličao je čvrstu volјu sokola iz Zagreba na radu na učvščivanju bratstva i jedinstva, izjavivši da se oseća veoma sretan zbog toga. Četrdeset godina njegovog života i rada u sokolskim redovima stvorilo je u njemu duboko ubeđenje, da je sokolstvo najači pobornik jedinstva. Posle završetka banketa svi su se prisutni slikali zajedno. Zagrebačko sokolsko društvo I  svrstalo se u povorku pred kojom je bio nošen venac od trnja i lovora, sa državnom trobojkom i tekstom : „Simbolu oslobođenja i ujedinjenja! - „Zagrebačko sokolsko društvo I“. Povorka kojoj se pridružilo beogradsko sokolstvo i građani krenula je do Karađorđevog spomenika gde je na grob trećepozivaca položen venac, koji se zbog snežne mećave nije mogao položiti na grob Neznanog junaka na Avali. Do odlaska voza za Zagreb zagrebački i beogradski sokoli bili su u sokolani na Savamali. (6)  U Petrinji bio je 15 juna 1924. održan slet krajiškog okružja zagrebačke župe. Sletom je trebalo pokazati da li je moguće primeniti sokolski sastav i rad na selo. Na sletu su bila sokolska društva iz okružja : Sisak, Glina i Petrinja kao i seoske sokolske čete krajiškog okružja, zatim zagrebački Soko I, i jedna pešadijska četa 35. pešadijskog puka iz Zagreba. Grad je bio u počast sleta svečano iskićen, a domaće sokolsko društvo dočekalo je svoju braću i goste srdačno. Na popodnevnoj javnoj vežbi nastupila su prva seoska deca. Uzorni odio zagrebačkog  Sokola I izveo je devetku. (7)

Krajinsko okruzje 1

Zagrebački Soko I nastavio je sa svojim „Slavenskim sijelima”. Sijela su napravila od sokolskog društva centar svega slavenskog života u Zagrebu. U 1923. održalo je polјsko, češko-slovačko i lužičko-srpsko veče. Društvo je 12 aprila 1924. priredilo „Slavensko veče” u spomen poroblјene braće u Istri. Te večeri došli su  gotovo svi Istrani koji su boravili u Zagrebu. Starešina društva Lazar Car otvorio je veče svojim govorom u kome se setio, da je tih dana bila 112 godišnjica rođenja budioca narodne svesti u Istri biskupa Jurja Dobrile. Na večeri je istupio pesnik Istre R. Katalinić-Jeretov i recitovao plač „Majke Margarete” za zaroblјenim sinom. Sledile su pesme rodnom kraju i gradovima Opatiji i Volosku. Naraštajac Zvonko Pfaf deklamovao je pesmu „Mojoj Istri” , a dvorana je grmela od bure oduševlјenja, dok nije sokolski orkestar počeo da svira dve tri istarske pesme. Za to veče instrumentovao je pročelnik sokolskog muzičkog odelenja Milan Katić istarske narodne pesme, koje je izvodio sokolski orkestar. Tom tačkom zaklјučen je program slavenske večeri. Posle toga mladi su igrali uz sviranje orkestra, a stariji su posedali oko stolova pomešani sa Istranima. (8) Soko I  u Zagrebu priredio je 18. juna 1924. u svojoj sokolani III Slavensko veče. Mešoviti pevački hor pevao je Gostinčarevu : „Himnu Jedinstva”. Dušan Bogunović predavao je : „Osnutak, razvitak i duh Hrv. Sokolstva od god. 1874. do 1919.” Posle predavanja Karel Šulce svirao je na violini Oršićev : „Suton” i Dvorakove :  „Slavenske plesove”. Pratio ga je na klaviru Ive Ilić.  Rikard Katalinić-Jeretov  recitovao je svoju pesmu „Tri Sokola”. Istranin je bio nagrađen srdačnim aplauzom. Član sokola Joca Cvijanović, član zagrebačke opere, pevao je Žganjčeve i Bajićeve narodne  pesme. Sokoli, članovi akademske pevačke družine „Balkan” pevali su Milojevićevu pesmu „Jugoslovenima”. Pesmu su morali da ponove. Time je treće  Slavensko veče bilo završeno. (9) Sokoli su propagirali opštu slavensku misao, pa  se u sokolske redove u Zagrebu učlanio veliki broj Čeha i Rusa. Lozinka Sokolstvo i  narod vodila je  sokole u njihovom radu. Zagrebački Soko I imao je jako prosvetno odelenje. Odelenje je imalo odseke : pevački za članove i naraštaj, orkestar, fanfaru, tamburaški zbor, čitaonicu i knjižnicu, diletantsku sekciju i trezvenjački odsek. Na čelu svakog odseka bio je pročelnik, sa malim odborom. Pročelnici odseka su bili članovi prosvetnog odelјenja, predsednik  prosvetnog odelјenja bio je član upravnog odbora društva i referent za sve te sekcije u upravnom odboru društva. Čitaonica je imala skoro sve političke dnevne listove iz cele Jugoslavije i sokolske listove. Dnevno je koristilo čitaonicu 30-40 članova. Knjižnica je imala 600 svezaka, od kojih pola stručnih. Pevačko odelenje imalo je 18 članova za odrasle i preko 60 u naraštaju. Orkestar je imao 20 članova. Tamburaško odelјenje imalo je 9 članova. Fanfara je imala 17 članova. Naraštajska diletantska sekcija imala je oko 20 članova. Sve poslove u društvu koje nije vršio tehnički zbor ili upravni odbor vršilo je  prosvetno odelenje. Radilo je na svim priredbama sokolskog i narodnog karaktera : veče za neoslobođenu braću, Štrosmajerova proslava, umetničko veče braće J. Cvijanovića i J. Pavića, slavensko veće za Lužičke Srbe, kumanovsku proslavu, naraštajska sijela, ... . (10)  U Upravi zagrebačkog Sokola I 1924. bili su : tajnik društva Velјko Rajić, zamenik Vlada Potočnjak, I blagajnik Kosta Jugović, II blagajnik Eugen Mileta. Upravitelј zgrade bio je Dušan Žestić, barjaktar Vlada Vranić, zapisničar Dara Majstorović i vođa konjaničkog odseka dr. Branko Mrvoš. (11)

Slet 1

Sokolska župa Zagreb održala je glavnu godišnju skupštinu 3.februara 1924. u župskim prostorijama. Skupštinu je otvorio pozdravnim govorom  dr. Oton Gavrančić, starešina župe. Pozdravio je starešinu Jugoslovenskog sokolskog saveza dr. Ravnihara. Dr. Branko Mrvoš, tajnik župe, naglasio je da su zagrebačka društva nastojala u svakoj prilici, da svojim učešćem van svog sedišta pomognu opštu sokolsku stvar. Shvatajući važnost saradnje sokola i vojske starešinstvo župe radilo je na tome da saradnja bude živlјa i svestranija. Održali su konferenciju sa predstavnicima zagrebačkih vojnih jedinica. Na konferenciji su utvrđene smernice za dalјi rad. Župa je dala inicijativu za osnivanje sveslavenskog sokolskog saveza. (12) Pred slet u Zagrebu 1924. pojedini zagrebački listovi među kojima „Hrvat” i „Hrvatska Zastava” napadali su sokole. Tvrdili su da će doći 200 do zuba naoružanih Orjunaša iz Slovenije da napadnu građane Zagreba.  Građani Zagreba ispunili su ulice i sa oduševlјenjem dočekali sokole. Sokolske redove su obasipali cvećem. Nasuprot njima pojedine skupine u Gajevoj ulici su vikale : „Dole jugoslovenski Sokol !”. Ni sokoli ni policija nisu reagovali. Nekoliko članova saveznog starešinstva i zastupnik ruskog sokolstva, starosta D. Vergun iz Praga, automobilom su sa sabora otišli u restoran „Kolo”. U neposrednoj blizini „Kola” su pozdravlјeni sa ovim izrazima : „Hulјe, svinje, izdajice hrvatskoga naroda”. Napadi u štampi su se nastavili i posle sleta. Sokoli su proglašeni za razbojnike i tatove. (13) Dr. Mirko Buić, starešina župe Split,  je pisao o napadima na sokole na sletu u Zagrebu : „Zlokoban je taj duh koji čak ne vidi dalјe od Slјemena i Save, pripovjeda o svojoj visokoj kulturi, a jaši za vratom, što je najžalosnije, onim mnogim čestitim i odličnim Zagrebčanima koji cijelu ovu sramotu inače osuđuju. Jugoslavensko Sokolstvo ipak je srdačno dočekano od mase svojih neustrašivih prijatelјa. ... . Držanje jugoslavenskih Sokolova u Zagrebu pokazalo je svima da su nosioci mira, lјubavi i poštovanja prema svakome, pa i onome, koji nesvjestan i nahuckan, počinja sramotu ponajprije samome sebi svojim bjesnilom mržnje.“ (14)

Sokolska župa Zagreb nastojala je da osniva seoske sokolske čete. U Baniji su osnovane čete u selima Bačugi, Čemernici, Vlaoviću, ... .zauzimanjem dr. Metikoša. U okolini Pakraca u Slavoniji osnovane su čete u selima Šeovici, Kusonji i Prekopakri zalaganjm Vojislava Vuksana i Branka Jankovića.U to doba (1924.) postojale su čete u Lici u okolini Gospića, u Sloveniji u Bojancima, u Bosni u Kostajnici, ... . Po mišlјenju autora članka Branka Jankovića u „Sokolskom vjesniku župe zagrebačke” prosvetni rad sokola bio je važniji i potrebniji selu nego telesno jačanje. Trebalo je osnivati sekcije : pobratimske, analfabetske, čitaoničke, pevačke, sviračke,pozorišne, ... . Takvim radom postajale su sokolske čete drugom školom. Sokoli su nastavlјali i proširivali rad škole tamo gde je ona stala. Cilј je bio podizanje sela posle škole sokolstvom i ostalim društvima i ustanovama. To je bio jedini put da se dođe do napredka sela. Na kraju članka je istaknuto : „Osnivajmo sokolske čete po selima i sokolska društva po varošicama, radimo u njima marlјivo, činimo to, jer nas na to zove otadžbina, a i narod će nam biti zato zahvalan.” (15)

  II pokrajinski slet Saveza Sokola je priređen od 3 do 6 avgusta 1934. povodom 60 godina od osnivanja prvog hrvatskog sokolskog društva u Zagrebu, 30 godina od osnivanja Hrvatskog sokolskog Saveza, 20 godina od prvog sastanka za stvaranje jugoslovenskog sokolskog saveza (1914) i  10 godina od obnove Saveza slovenskog Sokolstva (1924). Svi ovi datumi proslavlјeni su sokolskim sletom u Zagrebu na ogromnom sokolskom stadionu. Slet je pokazao napredak ostvaren u radu Sokolske župe Zagreb. Uprava župe Zagreb bila je zaokuplјena radom na pripremanju i izvođenju sleta, a veliki napori bili su potrebni za podizanje sokolskog stadiona. Sokolska župa Zagreb imala je 60 društava i 179 četa sa 32.507 pripadnika  prema 23.245 u 1933. Uz članove Saveza Sokola učestvovale su velike deputacije Bugara, Čehoslovaka, Polјaka i Rusa. Slet je počeo povorkom i javnom vežbom naraštaja. U povorci je bilo 7.865 pripadnika, a na vežbi je nastupilo 2.100 muškog i 1.000 ženskog naraštaja. U glavnim sletskim danima bile su 2 javne vežbe i 3 akademije. Na javnim vežbama nastupilo je 5.200 članova i 2.600 članica. Nastupilo je 5.200 članova sokolskih četa i čehoslovačkih i ruskih sokola. U svečanoj povorci učestvovali su čehoslovački i ruski sokoli i sokolice, bugarski Junaci i Junakinje i oko 23.000 sokola i sokolica Saveza Sokola. Nastupalo je 51 muzika, 488 sokolskih konjanika. Ukupno je na sletu bilo 40.000 sokola.  U okviru sleta u Zagrebu održane su : savezne lakoatletske utakmice, kao i nastup školske omladine sa 2.100 učenika i 1.100 učenica. Osnovan je sletski odbor za propagandu, koji je sarađivao sa ostalim sletskim odborima i koji je preko štampe i radija obaveštavao sokole i javnost o svim pripravama i pojedinostima na sletu. Za vreme sleta izdavan je mesečni list „Sokolski slet u Zagrebu 1874-1934”. Lekarski odsek je radio je prilikom sleta po želјezničkim stanicama, po zajedničkim prebivalištima, u povorci i u organizovanju ambulanti. Za podizanje stadiona utrošeno je preko 6 miliona dinara. Stadion je ostao vlasništvo župe Zagreb.  Kao znak priznanja kralј je župu Zagreb odlikovao ordenom Jugoslovenske krune IV stepena. (16) Drugog avgusta 1934. stigli su vozom u Zagreb na slet čehoslovački Sokoli i Sokolice. Bilo ih je 780, od kojih polovina sokolice. Kao domaćin obratio im se Oton Gavrančić istakavši: „… Mi smo svi zadojeni Slovenstvom, slovenskim bratstvom, isto tako kao i vi, a vi dolazite ovamo, da manifestirate bratsku slogu i bratsku lјubav.“ (17)

Slet u Zagrebu avgust 1934 1

Godišnja skupština Sokolske župe Zagreb održana je 4 aprila 1937. u gimnastičkoj dvorani Osnovne i građanske škole u Varšavskoj ulici u Zagrebu. Gavrančić je na skupštini pozdravio izaslanika Saveza Sokola zamolivši ga, da prenese Savezu, da će Sokoli na ovoj mrtvoj straži ustrajati do kraja i izdržati na braniku sokolskih ideala. U svom govoru primetio je ... uprkos što se je našao jedan naučenjak, koji tvrdi da su Hrvati Goti i da ne može da veruje, da se mogu ujediniti sa balkanskim barbarima. ... završio svoj govor rečima : „Budimo jaki, požrtvovani i složni !“. (18) Zagrebačko sokolstvo i Savez Sokola proslavili su 1939. 40 godina sokolskog rada dr. Otona Gavrančića. (19)

Sa stvaranjem Banovine Hrvatske HSS je koristila vlast da progoni i otpušta pripadnike sokolskog pokreta. Uprkos progonima sokoli su nastavili svoj rad  za Jugoslaviju. Sokoli su  septembra 1940. proslavili rođendan kralјa Petra II. Savez Sokola priredio je svečanu akademiju u velikoj sali Sokolskog doma Beograd-Matice. Drugi zamenik Saveznog starešine dr. Oton Gavrančić otvorio je svojim govorom svečanu akademiju. U svom govoru istakao je : „... Od onda smo stisnuli zube, trpjeli i pregarali. A u najtežim časovima oživlјavala nam je nadu i vjeru predodžba sa Terazija, sjećajući se da je malena Šumadija, jedina na Balkanu, vlastitim snagama oslobodila svoj narod iz ropstva i stvorila veliku Jugoslaviju. ... Ustanovili smo prije četiri godine Sokolsku Petrovu petolјetnicu. Sokolstvo je u njoj primilo na sebe izvanredne zadatke, a u poslјednje vrijeme stavili smo sve svoje sile u službu narodne odbrambene pripravnosti. Ima dobara, koje ne može pustiti iz svoje ruke nijedan narod, svjestan svoga dostojanstva. Nije sada vrijeme za malodušje. ... Ni naši praoci nisu nikada pitali koliko je neprijatelјa, nego što od nas traže! Zato čeličimo svoju volјu, jačamo svoju snagu, uzdižemo svoju vjeru. Ako nadođu dani teškog iskušenja, da nas nađu pripravne. Mi nećemo da zaostanemo za onima, koji su uzidali svoju krv i svoje kosti u temelјe ove zemlјe, za njenu nezavisnost i slobodu. ...”. (20) Dr. Oton Gavrančić prestao je da bude javni beležnik u Banovini Hrvatskoj. U članku u listu „Sokolski Glasnik” je konstatovano : „Prema tome je brat Dr.Gavrančić lišen svog dosadašnjeg dugogodišnjeg poziva, koji je sa najvećom savesnošću vršio”.(21) Starešina Sokolske župe i Sokolskog društva Zagreb, dr Oton Gavrančić uhapšen je 13 aprila 1941. Ustaše su ga smatrale opasnim neprijatelјem. U zatvoru je tučen i gažen, jer je prkosio ustašama. Govorio je udrite ako to traži vaše Hrvatstvo. U zatvoru se proneo glas o njegovom prkosnom držanju. Deportovan je u logor Jasenovac između 27 i 28 oktobra 1941. Bio je sa ostalim zatvorenicima smešten u crkvu. I tu je prkosio ustašama govoreći pucajte, ne očekujem od vas nikakvu milost.  Da ga mogu ubiti ali ono što je u njemu ne mogu. (22)

  Srpski sokoli iz Krajine ujedinili su se posle Prvog svetskog rata sa hrvatskim sokolima u Sokolsku župu Zagreb. Župu je predvodio dr. Oton Gavrančić. Tokom  međuratnog perioda Hrvati i Srbi, sokoli župe Zagreb, bili su izloženi napadima hrvatskih separatista. Imali su podršku dela stanovnika Zagreba. Istrajavali su u svojim stavovima.  Oni su se stvaranjem Banovine Hrvatske 1939. našli na udaru državne vlasti banovine i mačekove Zaštite. Posle Aprilskog rata 1941. u NDH sokoli su bili zabranjeni i izloženi ustaškom nasilјu a mnogi od njih na čelu sa starešinom Gavrančićem skončali su u ustaškim logorima.

Saša Nedelјković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

  1. Ante Brozović, „Život i rad Sokola u Zagrebu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juni 1922, br. 6, str. 120;
  2. „Župski glasnik”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, novembar 1923, br. 2, God. II, str. 18;
  3. Ante Brozović, „Slet jugoslavenskih Sokolova u Zagrebu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juli 1922, br. 7, str. 137, 138;
  4. „Slet jugoslavenskih Sokolova u Zagrebu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juli 1922, br. 7, str. 138, 148;
  5. „Župski glasnik”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, januar 1924, br. 1, God. III, str. 16;
  6. Ante Brozović, „Zagrebačko Sokolstvo u Beogradu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, januar 1924, br. 1, God. III, str. 2-10;
  7. „Slet krajiškog okružja zagrebačke župe”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juli 1924, God. III, br. 7, str. 186;
  8. „Istarsko veče u Sokolu I u Zagrebu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juli 1924, God.  III, br. 7, str. 187;
  9. „Župski glasnik”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, august 1924, br. 8, str. 224;
  10. „Skupština sokolskog društva I, u Zagrebu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, april 1924, br. 4, str. 100, 101;
  11. „Konstituiranje zagrebačkog Sokola  ”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, maj 1924, br. 5, str. 130;
  12. „Župski glasnik”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, april 1924, br. 4, str. 102;
  13. Bajželj, „Vtiski z zagrebškega zleta in sabora”, „Sokolski Glasnik”, Ljublјana, 15 septembra 1924, br. 16-18, str. 256, 257;
  14. Dr. Mirko Buić, (Split), „Povodom sokolskog sleta u Zagrebu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, septembar i oktobar 1924, br. 9 i 10, str. 250;
  15. Branko Janković (Šeovica Pakrac), „Sokolstvo na selima”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb,  august 1924, br. 8, str. 212-214;
  16. „Izveštaj za 5 redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola Kralјevine Jugoslavije u Beogradu 12 maja 1935”, str. XI, L, XXXVII, XXXVIII;
  17. „Nada sve srdačan i oduševlјen doček češkoslovačkih Sokola i Sokolica”, „Sokolski Glasnik”, Ljublјana, 14. avgust 1934, br. 33-34, str. 3;
  18. „Godišnja skupština Sokolske župe Zagreb“, „Sokolski Glasnik“, Beograd, 10 april 1937, br. 11, str. 3;
  19. „40 godina sokolovanja brata Dr. O. Gavrančića”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 9 juna 1939, br. 23, str. 1;
  20. „Sokolska lјubav prema Kralјu u govoru brata Dr. Gavrančića”, „Sokolski Glasnik”, Beograd,13 septembar 1940, br. 37, str. 2;
  21. „Br. Dr. O. Gavrančiću oduzeto beležništvo”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 7 februar 1941, br. 6, str. 3;
  22. Ivo Goldštajn, „Jasenovac”, Novi Sad 2019, str. 320-321;