Sokolska društva
Sokolska bratstva i povjerenici
- Detalji
Sokoli su bili izloženi napadima na sokolska društva i zauzimanjem sokolskih domova u Banovini Hrvatskoj. Napada na sokole i njihovu imovinu bilo je takođe i u Boki Kotorskoj u Zetskoj banovini. U vezi sa prilagođavanjem novonastalim uslovima Savezu Sokola se nametnula potreba reorganizacije i čvrstog povezivanja naroda u jednu organizacionu celinu. Zato su uvedene dve nove organizacije 1940. bratstva i poverenici. U objašnjenjima je istaknuto da u mestima gde nije bilo uslova za osnivanje sokolskih jedinica trebalo je osnivati bratstva i povereništva.
Najvažnija delatnost je bila narodna odbrana posebno u nacionalno ugroženim krajevima. Kao razlog uvođenja navodila se i potreba da se ispitaju svi uslovi i izvrše sve pripreme pre osnivanja soklskih jedinica. Taj posao su trebala da rade povereništva i bratstva. U slučaju obustave rada društva ili čete ostajalo je povereništvoili bratstvo da u boljim vremenima obnove rad sokolskih jedinica. Bio je upučen apel svim prijateljima sokolstva da shvate da se tu ne vrši samo organizacioni posao „već jedan veliki stvaralački zamah koji će preko osnaženog sokolstva doneti neslućenu korist otadžbini i narodu”. (1) Savez Sokola izdao je 1941. brošuru „Osnivajte Sokolska Bratstva i Povereništva”.
Saša Nedeljković: Dom sokolskog društva "Jajce"
- Detalji
U upravi Sokolskog društva Jajce bili su starešina inž.Fedor Šlajmer, zamenik Ante Burić, tajnik Josip Sučić, blagajnik Galib Hadžiosmanović, zamenik Nikola Jasić, statističar Stanko Korajzl, prosvetar Milan Ilić, zamenik dr. Ibro Brkić, ekonom inž. Dušan Kosovljanin, zamenik Stanko Korajzl, načelnik Franjo Pajić i zamenik načelnika Pero Jakešević. Odbornici su bili : Derviš Mulaomerović, Miloš Tomašević, Dušan Marijanac, Stjepan Bešlić, Ivo Anđukić, Štefa Livančić, Drago Lacić, Veljko Delić i Juraj Matejić. U socijalnoj sekciji bili su : Dr. Mića Branislav i dr. Ibro Brkić. Zamenici odbora bili su : Mehmed Bašić, Stjepan Dolički, Slobodan Ilić, Drago Crnokić, Franjo Katić i Salamon Altarac. U revizionom odboru bili su : Čedo Vasiljević, Josip Bagari i Anto Anđukić. Zamenici su bili : Emanuel Lihtner i Alojz Herić. U Sudu časti bili su : Dušan Atanacković, Mehmed A. Kapetanović, dr. Sekora Korner, inž. Valter Ekert i Jakob Bojčetić. Zamenici su bili : Mirko Delić i Sadija Softić. (1)
Saša Nedeljković: Sokolsko društvo Kistanje
- Detalji
Pre Prvog svetskog rata u Severnoj Dalmaciji delovala je Srpska sokolska župa na Primorju sa svojim društvima u Kninu i Zadru. Na početku Prvog svetskog rata srpska sokolska društva kao i župa su bili zabranjeni. Posle oslobođenja i ujedinjenja 1918. osnovana je za severnu Dalmaciju župa Šibenik Saveza sokola SHS. Posle odlaska Italijana sazvana je osnivačka skupština župe. Na skupštini su prisustvovali izaslanici društava Šibenik, Vodice, Betina, Skradin, Dubrava i Murter. Župa je 1922. imala 13 društava sa 754 člana. Treći slet održan je 1922. Četvrti župski slet održan je u Drnišu 1923. Peti slet u Šibeniku 1924. Župa je 1925. dobila naziv Sokolska župa Šibensko-Zadarska. Imala je 1925. 15 društava sa 1251 članom, 174 članice, 176 naraštajaca, 129 naraštajki, 208 muške i 96 ženske dece. Šesti župski slet održan je u Prekom 6. i 7. avgusta 1927.
Saša Nedeljković: Sokolsko društvo Pakrac
- Detalji
Društvo u Sremskim Karlovcima bilo je matica srpskog sokolstva na teritoriji Austro-Ugarske Monarhije. Iz Sremskih Karlovaca odlazili su prednjaci, gimnazijska i bogoslovska omladina, u sve srpske krajeve. Nova sokolska društva osnivana su u svim srpskim krajevima pod Austro-Ugarskom. Sa svih strana stizale su Karlovačkom sokolu molbe za uputstva radi osnivanja sokolskih društava (iz Zagreba, Zemuna, Sombora, Korenice, Knina, Udbine, Melenaca, Pakraca, Dvora…). Ubrzo je osnovano 30 srpskih sokolskih društava, koja su podeljena na župe. Iz Sremskih Karlovaca odlazili su prednjaci, gimnazijska i bogoslovska omladina, u sve srpske krajeve. (1) Posle ujedinjenja 1918. svi sokolski savezi ujedinili su se u jedinstveno sokolstvo S.H.S.
Saša Nedeljković: Sokolsko društvo Borovo
- Detalji
Sokolsko društvo Borovo osnovano 1933. bilo je deo Sokolske župe Osijek. Imalo je 146 članova, 29 članica, 2 muška naraštajca, 73 muške dece i 65 ženske dece. Sve zajedno 315. (1) Prva javna vežba borovskog sokola održana je 1933. u Borovu selu. (2) Starešina je 1934. bio Tomo Maksimović, zamenik dr. Milutin Tičak, II zamenik Bogdan Dejanović, prosvetar Franjo Vrana, načelnik Zvonko Hribeski, zamenik načelnika Zdenko Zdražil, II zamenik načelnika Berislav Jeričević, sekretar Milan Cvijanović, blagajnik Ilija Sekulić, referent za sokolske čete Vlado Hmelarž. (3) Društvo Borovo priredilo je 2 juna 1935. Svetosavsku akademiju u Borovu. Akademiju je otvorio starešina Toma Maksimović istakavši značaj rada sv. Save za narod. Govor je završio sa usklikom “Slava sv. Savi”. Pevačko društvo „Gusle” iz Borova pod upravom sokola Vase Dabića pevalo svetosavsku himnu “Uskliknimo s ljubavlju.” Između dve recitacije koje su recitovala sokolska deca iz Borova, održao je prosvetar Vaso Dabić opširnije predavanje o sv. Savi. Izneo je život sv. Save, a posle opširno prikazao njegov rad i velike zasluge kao državnika, hrišćanskog propovednika, kaoekonoma i