Sokolska društva

Konavle 1Selo Popovići u Konavlima imalo je 300 stanovnika. Sokolska četa Popovići osnovana je 1928. Četa je bila u sastavu Sokolskog društva Dubrovnik, a društvo u sastavu Sokolske župe Mostar. Krajem 1935. u četi je bilo 32 člana od kojih 25 muških članova, 2 članica, 2 naraštajaca i 3 dečaka. (1) U Upravi čete Popovići bili su 1934. : starešina Pero Klaić, zamenik starešine Vlaho Kojan, tajnik Anka Pače, vođa Pero Đuraš, zamenik vođe Luko Stanoš, prosvetar Đuro Matijašević, knjižničar Vlaho Klaić, statističar Pero Klaić i poverenik za štednju Luko Banac. Revizori su bili : Niko Zore i Pavo Bronzan. (2) Na skupštini Sokolskog društva Dubrovnik 1935. govorio je starešina čete Popovići Pero Klaić. U svom govoru istakao je :

Sokolsko pozoriste jajceU upravi  Sokolskog društva Jajce bili su starešina inž.Fedor Šlajmer, zamenik Ante Burić, tajnik Josip Sučić, blagajnik Galib Hadžiosmanović, zamenik Nikola Jasić, statističar Stanko Korajzl, prosvetar Milan Ilić, zamenik dr. Ibro Brkić, ekonom inž. Dušan Kosovljanin, zamenik Stanko Korajzl, načelnik Franjo Pajić i zamenik načelnika Pero Jakešević. Odbornici su bili : Derviš Mulaomerović, Miloš Tomašević, Dušan Marijanac, Stjepan Bešlić, Ivo Anđukić, Štefa Livančić, Drago Lacić, Veljko Delić i Juraj Matejić. U socijalnoj sekciji bili su : Dr. Mića Branislav i dr. Ibro Brkić. Zamenici odbora bili su : Mehmed Bašić, Stjepan Dolički, Slobodan Ilić, Drago Crnokić, Franjo Katić i Salamon Altarac. U revizionom odboru bili su : Čedo Vasiljević, Josip Bagari i Anto  Anđukić. Zamenici su bili : Emanuel Lihtner i Alojz Herić. U Sudu časti bili su : Dušan Atanacković, Mehmed A. Kapetanović, dr. Sekora Korner, inž. Valter Ekert i Jakob Bojčetić. Zamenici su bili : Mirko Delić i Sadija Softić. (1)

Prag 1920Posle Prvog svetskog rata  sokoli su težili obnovi Saveza slovenskog Sokolstva. Savez Sokola učestvovao je na Sveslovenskim sletovima u Pragu. Na I Jugoslovenskom Svesokolskom sletu 1922. u Ljubljani, osnovan je Čehoslovačko-Jugoslovenski Savez kao preteča Sveslavenskog saveza. (1) Na sletu župe Mostar u Dubrovniku 1923. sokoli su smatrali da su na obali plavog Jadrana na braniku za kralja, Otadžbinu i veliku Majku Slaviju. (2) Kao deo napora Saveza Sokola za razvijanjem slovenske uzajamnosti programi za sletove štampani su i na jezicima slovenskih naroda koji su prisustvovali sletovima.

Sokolske prostorije u SponziTridesetih godina 20 veka došlo je do omasovljenja sokolskih društava i osnivanja  novih sokolskih seoskih četa. Sokolsko društvo Dubrovnik bilo je jedno od najboljih sokolskih društava. Društvo je 1928. organizovalo naraštajski slet župe Aleksa Šantić u Dubrovniku. Sokolski sletovi i izleti su bili jedini način da se pobudi interesovanje za Sokolstvo u selima oko Dubrovnika. Seljak je bio naučen na obmane i prazna obećanja političkih agitatora., pa je bio nepoverljiv prema radu sokola. Sela su bila glavna snaga naroda, tu je trebao biti centar sokolstva.(1) Sokolsko društvo u Dubrovniku je u svom nacionalnom radukao matično društvo osnivalo seoske sokolske čete u okolini Dubrovnika. U izveštajima za skupštinu Sokolskog društva Dubrovnik održanu 28. februara 1937. istaknuto je : „Pokazali su trud i predanost onih koji su po buri, mrazu, kiši i žezi odlazili u naše krše ili na neki usamljeni otok i obavljali jedan važan narodni i sokolski posao.” Izabran je poseban odbor za izvođenje Petrove petoljetke. (2) Branko Hope, član sokolskog društva   Dubrovnik pisao je o seoskim četama u listu Saveza sokola  „Sokolskom glasniku”. U svom članku istakao je : „ … Sa  selom moramo biti u tesnoj vezi, selo moramo češće obilaziti, sroditi se sa njegovim životom,  upoznati njegove tegobe, poučavati ga i od njeg se učiti. To se može postići samo neprestanim kontaktom starešinstva župe i sela, ... što je manji teritorij to je kontakt češći a uspeh veći. “(3)

Izlozba 3 1Savez Sokola od svog osnivanja radio je očuvanju i širenju narodnih običaja i  tradicija. Kao društvo privatne inicijative preuzelo je  na sebe zadatak koji nije mogla da obavi država. Kao primer mogu da navedem sokole u Banatskom Aranđelovu. Sokolsko društvo Banatsko Aranđelovo je sa diletantskim i pevačkim odsekom posetilo 19. februara 1931. koloniju „Podčokanj” udaljenu 6 kilometara od sela. Priredilo je poselo u koloniji. Među kolonistima bili su mahom Bosanci, Hercegovci i Dalmatinci. Sokolsko društvo Banatsko Aranđelovo priredilo je 22. februara 1931. u zgradi Narodnog doma zabavu sa igrankom. Program zabave izveli su diletantski, tehnički i pevački odseci društva. Na priredbi su se prvi put pojavile u narodnoj nošnji dve učiteljice i jedna meštanka što je kod publike izazvalo opšte dopadanje, jer se do tada smatralo poniženjem da neko obuće narodnu nošnju. Sokoli su se nadali da će po primeru učiteljica i meštanke obući narodnju nošnju prilikom priredbi i svečanosti.  (1)