Pričaonica

Kako skinuti neadekvatne vladare sa trona

pijuni krunaNisam htio o ovoj osjetlјivoj temi pisati, pored toliko pozvanijih analitičara i znalaca, ali mi je stvarno preko glave ovih protesta „naroda“ po Beogradu, pa moram i ja da kažem koju kao neko iz naroda.

Godinama se protestuje protiv Vučića, i svako malo slušamo od raznih analitičara da samo što nije pao, a on sve jači i uticajniji. Dragi moji protestanti, smarate, stalno ste protiv nečega, a nikada nisam čuo za šta ste. Kako da podržim destruktivce? Ko može normalan da podržava rušitelјe koji nemaju ideju šta da sagrade ne mjestu srušenog?  

I ja sam protiv vremenskih nepogoda, ali niti ima smisla da protestujem niti šta mogu da promijenim, osim da se sklonim i obavim radnje da smanjim štetu koju nevrijeme donosi.

Slično je i u BiH. Nagledali smo se raznih protesta, uvijek protiv nečega, te protiv JMBG, te pravda za ove, pravda za one, pa protiv onoga, pa protiv ovoga, ali rijetko kada protiv vlasti. I primjetna je razlika u protestima  u Srpskoj i u Federaciji. Svi protesti u Srpskoj su bili uglavnom protiv Dodika, a u Federaciji je to bilo rasplinuto, samo da se ne bi skoncentrisalo u jednu tačku protiv nekoga. Bošnjaci bi uglavnom rado smijenjivali svakog srbskog vladara, jer im ni jedan ne valјa, a posebno Dodika, ali niko ne smije da dira njihovu dinastiju Izetbegović.

Tajna uspjeha nekog društva je u kontinuitetu vladanja konzistentnog vladara. Ako se stalno mijenjaju vladari onda ta sredina zbog stalnih trvenja i promjena vlasti i upravlјača, sporije napreduje i ne razvija se normalno. Svi se resursi troše na stalnu političku borbu ko će da jaši po jadnom narodu i ko će dobiti ekskluzivno pravo da ga samo on guli. I svi pričaju da rade u ime naroda, a u stvari mu je narod samo sredstvo za lično bogaćenje. Narod to zna, ali ne može da promijeni, jer je zabavlјen oko pukog preživlјavanja i nema vremena da razmišlјa o drugim stvarima.

Vučića i Dodika nećete lako skinuti, a pogotovo to neće uraditi „narod“ preko uličnih metoda. A često se zaboravlјa da je takođe narod i glasao za ove lјude. Od kuda pravo da se narodom proglašavaju samo oni koji su izašli na ulice, a ovi koji su po kućama, oni kao nisu narod iako su brojniji.

Stvorena je takva klima da danas svako misli da može da bude vladar. Nije ni porodicu oformio pa da vidi kako je upravlјati bar porodicom, niti je gdje radio pa da je upravlјao barem trojicom lјudi ispod sebe, ali bi odmah rado prihvatio da upravlјa gradom i državom.

Direktnim napadanjem na trenutne vladare se ne može postići ništa niti se oni mogu skinuti na taj način. Kada vojska ili policija odluči da stane na stranu naroda, tek tada ima šanse da narod nekoga skine sa vlasti, sa vlasti nekoga mogu skinuti samo profesionalci, i to dobro izvježbani, uz statiranje naroda.

Ne spominjem sada gavriloprincipovski način skidanja nekoga sa vlasti. Govorim o nenasilnim tj. demokratskim metodama, a to je ona metoda kada dvoje neobrazovanih mogu nadglasati jednog obrazovanog.

Sada kada smo poslije toliko godina jalovog protestovanja po ulicama vidjeli da je to bez učinka, jedino što ima smisla je da se protestuje protiv određenih mjera koje vladari nameću. Ako ne možemo skinuti vladara, možemo bar probati da spriječimo da donosi nenarodne odluke.

Pa tako ako narod misli da maske više štete nego koriste narodnom zdravlјu i da nas tim nekim mjerama prave budalama u cilјu stadoizacije radi lakšeg iskorištavanja robovske radne snage, onda se izađe na ulicu i obara ta konkretna odluka.

Pa ako se proba nametnuti neka druga mjera koja ne odgovara narodu, onda se ponovo izađe na ulicu i obori svaka ta mjera, a ne da se obara vlast. Jer nije svaka vlast bezgriješna, može da napravi grešku, a često i neke stvari mora sprovesti, jer tako naddržava zahtijeva. Nije našim vladarima lako, narod zahtjeva svoje, ovi iznad njih zahtjevaju svoje, naši vladari su između dvije vatre. Cilј nam treba biti da više nas slušaju naši političari, nego svoje naredbodavce.

Vlast će da obori okupator ili već onaj kome moraju naši vladari da plaćaju redovno harač i danak i krvi, kada naši političari ne mognu da sprovode naredbe onih iznad njih. Dakle, narod sa ulice može samo intirektno da skine svog vladara tako što će da mu obara odluke koje on mora da sprovede.

Vučić i Dodik mogu da padnu samo kada vanjskom faktoru prestanu biti od koristi, a ne kada dozlogrde narodu.

Postoji onda drugi problem, ti koji su trenutno nad nama će da ponovo srede raznim manipulacijama, da na vlast dođe ponovo neko ko njima odgovara, a ne ko odgovara nama i ko će da nas štiti od iskorištavanja. Kada je to neka kolonija bila suverena u bilo čemu, a pogotovo u odlučivanju ko će da bude kolonijalni upravnik. Svrha postojanja kolonije je da mora da plaća harač i danak u krvi da se podiže tuđe carstvo, a ne svoje.

Narod je na izborima izabrao da više neće da učestvuje u podizanju jugoslavenskog carstva po idejama i vođstvom komunista, pa sada uglavnom naše potomstvo učestvuje u izgradnjama njemačkog, velikobritanskog, američkog, kanadskog, italijanskog, holandskog, danskog, švedskog i ostalih zapadnih carstava.

Nismo mi dostojni samih sebe.

I šta smo se dogovorili na kraju, koju mjeru Vučića i Dodika ćemo da obaramo na slijedećim protestima?

Na dan ustanka jugoslavenskih Srba protiv njemačko-italijanske okupacije.

 

Izvor: Srbica