Pričaonica

KOMANDANT NIKOLA VIDOVIĆ, DIV JUNAK KOJI JE OSLOBODIO DEČIJI LOGOR JASTREBARSKO

Nikola Vidović, komandant Četvrte kordunaške brigade je sa svojim ljudima 26. avgusta napao zloglasni dečiji logor Jastrebarsko, u kojem je bilo zatočeno i mučeno na najgore moguće načine više od 700 dece. Nažalost, o ovom junaku se zna jako malo, a današnje vlasti uporno skrivaju i ćute o ovoj akciji i o ljudima koji su je sproveli, upravo zbog sprovođenja političke i ideološke revizije istorije za račun krupnog kapitala. Ime ovog čoveka javnost neće znati, niti će se o njemu i njegovom delu govoriti, a neće dobiti ni ulicu, ni trg, ni ime škole, niti bilo šta slično, jer ta priča nije danas politički podobna. Zato širite istinu, da se sazna ko su bili pravi junaci i patriote u drugom svetskom ratu na ovim prostorima!

Evo i ličnog zapisa Nikole Vidovića o toj akciji:

"U memljivim zidinama starog dvorca nalazilo se 727 dječaka i djevojčica, uglavnom predškolskog uzrasta. Njih su "prevaspitavale" časne sestre. Naravno, to prevaspitavanje bilo je u ustaškom duhu. Htjele su u neku ruku da stvore nove "janjičare". Sirota djeca su na kapama ili reverima nosila slovo "U", Živjela su pod nevjerovatno teškim okolnostima. Zbog gladi, bolesti i načina "vaspitanja" dnevno je umiralo po nekoliko dječaka i djevojčica.

Čim su ti mali izmučeni sužnji ustaške samovlasti čuli pucnjavu i vidjeli partizane, neizmjerna radost ispunila ih je nadom da će biti oslobođeni. Kasnije smo doznali od njih kako su se usplahirili svi podjednako od straha zbog pucnjave i zbog uzbuđenja da bi ih neko mogao osloboditi. Ganuli su nas povici i čežnjivi pogledi djece načičkane iza rešetaka zaključanog logora. Partizani su brzo otvorili vrata i djeca su jurnula na sunce. Od radosti su skakala i vješala se o vratove boraca, svojih oslobodilaca. Opšta vreva i graja potrajala je nekoliko časaka. Nekoliko najiscrpljenijih onesvjestilo se na dnevnom svjetlu i suncu ... Neki borci 4. kordunaške brigade pronašli su među zarobljenom djecom svoju, neko sina ili kćer, ili djecu svojih rođaka ili komšija. To oduševljenje oslobođenih malih logoraša vrlo je teško opisati..."

26. avgusta 1942 u 5 časova ujutro započet napad na Jastrebarsko. Partizani su uništili ustaško uporište, žandarmeriju, no uništenje jedne druge lokacije pokazalo se daleko značajnije. Uništenje železničke stanice, tada najefikasnijeg sredstva transporta oružja i municije, a u ovom slučaju dece, koja su svoju smrt nalazila i u toku samog dopremanja u logor, u zagušljivim vagonima, pokazalo se kao jedan od značajnijih momenata za rasformiranje logora.

Evo i nemačkog dokumenta koji potvrđuje tu akciju:

IZVEŠTAJ TRANSPORTNE KOMANDE ZAGREB OD 4. SEPTEMBRA 1942.

VOJNOTRANSPORTNOM ODELJENJU JUGOISTOK U BECU O SITUACIJI I AKTIVNOSTI PARTIZANA NA ŽELEZNIĆKIM PRUGAMA U DRUGOJ POLOVINI AVGUSTA 1942. NA TERITORIJI NDH[*1]

Wi. 43452 Poverljivo Zagreb, 4.9.1942.
Transportna komanda Zagreb Az. 43 m 19, odelj. I I I b br. 1345/42 pov.

VOJNOTRANSPORTNOM ODELJENJU JUGOISTOK Beč
Predmet: Razvoj ustaničkog pokreta s obzirom na železničke pruge u Hrvatskoj u vremenu od 16. do 31.8.1942.

26.8.1942. napadnuta je i spalljena željeznička stanica Jastrebarsko, udaljena od Zagreba 33 km. [*10] Pruga je bila prekinuta i zapaljena je jedna stražara. Zapaljen je voz koji se našao u stanici. Isto tako su zapaljeni magazin, uređaj za podešavanje i stanična radionica. Pruga je opet bila 10 časova u prekidu.

Napad eksplozivom 30.8.1942. na pruzi Zagreb — Sisak — Novska [*11]prouzrokovao je, naprotiv, znatne žrtve. Ubijen je jedan nemački vojnik, teže je povređeno 7 nemačkih vojnika, a 30 nemačkih vojnika, među kojima i 3 oficira, bilo je lakše povređeno. Od teže povređenih, jedan vojnik je podlegao teškim opekotinama. Saobraćaj na pruzi je bio prekinut 15 časova. Materijalna šteta je bila znatna. Nakon što je oklopni voz izbačen s koloseka, banditi su napali na mesto udesa otvorivši mitraljesku i puščanu vatru.

5.) Gubici u ljudstvu i materijalne štete I u drugoj polovini meseca avgusta akti sabotaže prouzrokovali su teške ljudske žrtve. Izbrojano je 7 mrtvih. Broj povređenih i ranjenih iznosi 47. Zarobljeno je 42. Šteta na voznom materijalu takođe je znatna. Isto tako i šteta na materijalu za postavljanje koloseka. U odgovarajućem procentu povećao se i broj oštećenih lokomotiva: Na području železničke direkcije u Zagrebu 28,6% postojećih vučnih lokomotiva je oštećeno. U okviru sarajevske železničke direkcije 24,5% vučnih lokomotiva je van upotrebe zbog neispravnosti.

Snimak originala (pisanog na mašini) u AVII, reg. br. 43/3, k. 76

Izvor

• Prethodni
• Sledeći