Pričaonica

Lepa Vijećnica, lepo gori

Divno je biti penzioner, imati penziju, kakvo-takvo zdravlje i trošiti ušteđevinu na putovanja. Obilaziti nova mesta i predele, upoznavati druge ljude i kulture da bi se na kraju zaključilo da su svi ljudi uglavnom veoma slični.

Put me nanio u Sarajevo, grad koji je dosta često bio u u žiži svetskog interesovanja, još od početka prvog svetskog rata, preko zimske Olimpijade ’84 godine, pa ponovo do novog rata. Magijski grad, ali još uvek neistražene magije. Neću pisati o sarajevskim ćevapčićima, to već svi znaju i sve turističke ture obavezno svoj obilazak započinju ili završavaju u jednoj od ćevabdžinica.

Jedna od tačaka za obilazak je i sarajevska Većnica, poznata po tome što je uvek u nekom renoviranju. Svako ko mi je pričao da je obilazio Sarajevo je rekao da se Većnica renovirala kada su je obilazili. Očigledno nije pravljena u skladu sa okruženjem i klimom, pa uvek mora da se nešto popravlja i dorađuje. Što se stila tiče, a ne kvaliteta gradnje, Većnica je pravljena je u pseudo-maurskom stilu po ideji austrijskog okupatora, verovatno sa ciljem odrođavanja lokalnog stanovništva od svojih korena. Projektovanje objekta je povereno jednom češkom arhitekti, pa kako se to ondašnjem „Visokom predstavniku“ nije dopalo, dato je jednom drugom strancu, koji je u međuvremenu poludeo, da bi to na kraju završio Srbin Ćirilo Iveković.

Na samom ulasku u Većnicu stoji tabla koju možete videti na slici. Sa veoma teškom otpužbom, zbog koje sam upotrebio svoje znanje iz internetskih oblasti i pokušao naći da li je ko optužen ili osuđen za paljenje Većnice. I naravno da nisam pronašao nikakvu informaciju koja bi ukazivala na osobu koja je zapalila Većnicu ili bar stvarno bila odgovorna za taj čin. Ovaj akt je stavljen u optužnicu protiv Karadžića i Mladića, ali još nije dokazan, pa je tendenciozno i zlonamerno nekoga unapred optuživati pre ikakve sudske odluke, makar to bio i nelegalno osnovani Haški sud.

Pošto ne znam kome se obratiti da se ukloni ovaj ratnohuškački natpis koji optužuje bez dokaza, antisrbistički je i odokativni kada je u pitanju broj knjiga, skrećem pažnju javnosti da bi to trebala uraditi Vlada Srbije. Razlog je taj što je vladar Srbije Nikolić izjavio da su za njega svi iz Bosne i Hercegovine svi redom bosanci (ispada da su mu i hercegovci – bosanci). Pa pošto ne piše da su bosanski zločinci zapalili Većnicu nego srbski, nameće se logičan zaključak na koju adresu se treba žaliti i tražiti da se radi sačuvavanja digniteta urgira za uklanjanje ove table, pošto bez dokaza i paušalno optužuje, a ujedno i osuđuje sve Srbe, čak i one koji nisu ni učestvovali u ovome verskom ratu. Ako Srbija pretenduje da bude matica svih Srba Balkana, onda treba i o ovome da vodi računa. Biti matica naroda, nije samo salonska titula, nego obavezujuća stvar.

Od nekadašnjih sarajlija koji su se sada nepovratno raspršili po svetu sam doznao da su danima pre ovog paljenja Većnice po noći izvlačene knjige iz nje i odnošene nekuda, kao da se znalo da će doći do paljenja. A i nedavno paljenje arhiva u opštini Centar i Predsedništvu sa takođe važnom arhivskom građom, u dobro organizovanim, ali nedorečenim sarajevskim nemirima, baca senku da je običaj paljanja arhiva unutrašnjosarajevska pojava. Verovatno nekome treba to da nestanu neki dokumenti, kako bi se lakše moglo nastaviti sa iskrivljavanjem stvarne istorije naših prostora.

Preuzeto sa Glas Rasejanih

• Prethodni
• Sledeći