Pričaonica

Kakav je grad bilo Sarajevo – pod opsadom ili podijeljeno?

Ni oko ovoga pitanja se Srbi i Bošnjaci ne mogu složiti. Ne može opstati ni jedna država sa ovoliko tenzija i nesuglasica bez jakog vanjskog faktora kohezije da ne kažem prisile, jer ne postoji jako unutrašnje vezivno tkivo.

Ali kako ovo pitanje statusa grada u ratu nije pitanje vjere i vjerovanja, nego činjenica i znanja, odgovor je lako saznati. DOvoljno je samo se spustiti sa političkog nivoa na obični zdravorazumski stvarni nivo.

Dokazi su jako jednostavni.

Ako naselja Grbavica i Vraca, kao i opština Ilidža nijesu Sarajevo - onda je Sarajevo bilo pod opsadom. a ako ovi dijelovi Sarajeva jesu Sarajevo - onda se može govoriti samo o Sarajevu kao podjeljenom gradu, jer je veći dio Sarajeva bio pod kontrolom Armije RBiH, a spomenuti dijelovi Sarajeva su bili pod kontrolom Vojske Republike Srpske.

Da je ARBiH granatirala Sarajevo je takođe tačno, jer je bio rat i u ratu zaraćene strane pucaju jedna po drugoj. Zaista je iznenađujuće koliko ovo ljudi neće da znaju i prave se blesavi i kao iznenađeni su da se u ratu gine i da ljudi stradavaju.

A i za rat je potrebno najmanje dvoje voljnih da se ratuje. Dakle, ne može se u slučaju rata nikada govoriti o krivici jedne strane.

Problem oko neustavnog odcjepljenja rimo-katolika i muslimana od Jugoslavije se nije mogao riješiti politički, pa se moralo preći na vojnički način. I zbog ovoga načina rješavanja konflikata UN je neizostavno trebao poštedjeti civile da ne budu taoci vojnih operacija zaraćenih vojski i morao ih je iz svih gradova pustiti ili vojske otjerati da ratuju na teritorijama na kojima nema civila.

UN je uradio nešto najgore što se moglo uraditi. Svrstao se na jednu stranu i time pokazao da su samo jedna od alatki kojom neki mnogo bogati ljudi povećavaju još više svoju moć.

UN je Sarajevo proglasio zaštićenom zonom, a da bi grad opravdao takav status i bio pošteđen vojnih pohoda i djestava, morao je biti demilitarizovan. A svi već odavno znamo da je grad bio pun vojske smještene po školama i obdaništima, što je ove objekte svrstavalo u legitimne vojne ciljeve. Svaka koncentracija vojnih jedinica u bilo kojem objektu od tog objekta čini legitimni vojni cilj i onda nema mjesta čuđenju što se neki objekti gađaju. Ne mogu se mirnodopskim normama ocjenjivati ratna dešavanja. To rade samo veoma pokvareni ili veoma glupi ljudi.

Znaju se pravila ratovanja. Ako hoćemo da se pozivamo na Ženevsku konvenciju, onda se moramo pozivati i na pravila ratovanja, koja jesu surova, ali koji to rat nije surov. Bolje se upitajmo ko je izazvao rat i zašto i to osuđujmo, a ne da se stalno neki pitaju zašto se u ratu ubijalo i granatiralo. Nije rat igraonica niti zabavni park.

Na stranu što se iz “zaštićene zone” pod starateljstvom UN dejstvovalo po stanovnicima čije je stradanje zoupotrebljavano za iznuđivanje NATO intervencije do čega je na kraju i došlo, ARBiH je granatirala takođe Sarajevo i to ove dijelove spomenute na početku ove priče. Pa ako ovi dijelovi Sarajeva nijesu Sarajevo onda ARBiH nije granatirala Sarajevo, nego je granatirala Grbavicu, Vraca i Ilidžu. A ako ovo jesu dijelovi Sarajeva ARBiH je granatirala Sarajevo i snajperisala po njemu.

Dakle mediji bi mogli komotno da pišu vijesti da su ondašnji Muslimani tj. sadašnji Bošnjaci granatirali i snajperisali po Sarajevu i neće ni malo pogriješiti.

Na slici se vidi da su se granatirale stambene oblasti po Grbavici tj. po Sarajevu, ali sarajevske vlasti neće ove otiske od granata obojiti crvenom bojom radi turista, nego će obojiti samo one otiske koje su ostavile granate VRS koje su takođe padale po Sarajevu. Interesantno i pomalo je nejasno da se obilježavaju otisci granata koje su padale u blizini legitimnih vojnih ciljeva, jer kao što objasnih prethodno, i parlament je u ratu legitimni vojni cilj, pa nije za čuđenje da se u ratu granatiraju vojni ciljevi.

Dakle, em što se širi laž da je Sarajevo bilo po opsadom, em niko više ne pita zašto UN nije završio posao do kraja kada je proglasio Sarajevo za zaštićenu zonu, zašto nisu sve vojske izbačene iz grada pa da ratuju na drugim mjestima gdje je manja koncentracija civila, ili da se civili puste iz grada da ne stradaju od vojnih operacija.

Zaključak koji se nameće je da je UN saučesnik u sarajevskim stradanjima i nije uopšte neutralan što bi bilo za očekivati za organizaciju tako visokog ranga, ipak je krovna institucija u pitanju. Ispada da je svima bilo potrebno stradanje civila i imali su ono što su i organizovali.

A sada se svi prave blesavi, smišljen je dežurni krivac i sve se na njega prebacuje kako bi se prava istina sakrila. I nije prvi put da lopov viče "držite lopova". To je izgleda mnogo često korišten manir kroz istoriju.

• Prethodni
• Sledeći