Pričaonica
Priča o dva pisma i poznatom mostarskom baritonu
- Detalji
- Datum kreiranja: 16 Maj 2018
Nazva me neki dan preko Vibera jaran iz Mostara i začuđeno me upita: “Kakav ti je ovo fol sa imenom na latinici i azbučnim prezimenom?”.
Rekoh mu da je to sada nešto najmodernije u određenim krugovima, slagavši, a ne trepnuvši, pošto se jedino ja u užoj, a naročito široj okolini ovako podpisujem. Pri čemu sam mislio da sam nešto posebno originalan pišući tako miješano na oba srbska pisma. Mnogi Srbi se neće složiti da je latinica srbsko pismo, ali to je njihovo ograničenje. Latinica jeste srbsko pismo na kojem su vijekovima Srbi stvarali literaturu i naučna djela. Rasi, Heleni, Makedonci i Bugari imaju samo azbučno pismo kojeg ne mogu da jednostavno prebace u latinicu i obrnuto, a da to bude smisleno. Samo su Srbi sami sebi napravili to zadovoljstvo da možemo pisati i latinicom i azbukom, jednostavnom promjenom fonta, rečeno računarskom terminologijom. Dakle, pored porodičnih slava i i po ovome smo jedinstveni u svijetu, imamo i dva pisma, jedno fonetsko, a drugo skoro pa fonetsko da nema slova “lj” i “nj”.
Do ruku mi je dopala zaostavština mog pokojnog strica Ilije (Vaso) Boškovića koji živješe i radiše u Mostaru i na pozivnici za jednu priredbu koja se održavala u sami osvit drugog svjetskog rata, u vrijeme Kraljevine Jugoslavije, sam vidio da nisam bio originalan, pošto je pozivnica pisana u istom maniru kao što ja pišem svoje ime i prezime, malo latinica, мало азбука. Познати мостарски пјевач тог времена, Илија Бошковић је обиљежен црвено.
Имам чак и слику стрикана у соколској униформи, десни на слици, са својим кумом Данилом (презиме ми је непознато). Соко је познати панславјански покрет зачет у Чеха, баш као што и химна Републике Југославије, „Хеј Славени“ није настала међу нама, него међу браћом сјеверније из жеље за свеславјанским уједињењем. До сада највеће свеславјанско царство су очигледно покренули Соколови, а остварили комунисти, али га разбише душмани. Привремено.
Илију Бошковића су у Мостару на једном првомајском уранку на смрт претукли љотићевци из мени непознатих разлога, вјероватно се радило о идеолошким разлозима, једни Срби су били за славјански глобализам, а други су се борили против тога.
Па сада умјесто нашег, имамо Англо-Америчи глобализам.
(Na naslovnoj slici je zajednička slika Sokolova i Sokolki).