Vlada RSK u u prognostvu

S. Jarčević: Rumuni su stvoreni od Srba

jarcevicSlobodan Jarčević, Član Srpske razvojne akademije (RAS) u Beogradu, Član Udruženja književnika Srbije, Član Petrovske akademije nauka i umetnosti (Rusija)

11160 Beograd, Radivoja Markovića 12/5, Beograd, 16. februar 7525 (2016)

UZALUDNO ŠKOLOVANјE-II - OD SRBA STVORENI RUMUNI –

I ovim drugim saopštenjem će se videti – da ni najškolovaniji nisu saznali o povjesti (istoriji) i jezicima ni ono što bi morali znati polaznici osnovnih škola. Šta to znači? Jednostavno, ova istina o srpskom (slovenskom) jeziku i povjesti (istoriji) je uklanjana iz naučnih dela, školskih i univerzitetskih udžbenika, te istinu o evropskim i svetskim jezicima nisu saznali ni doktori nauka, ni akademici. A tim prikrivanjem je uklonjena i činjenica o pretvaranju Srba u Rumune i Moldavce, od 16. do 19. stoleća Nove ere, što su učinile romanske i germanske države, uz pomoć Vatikana i Turske. Današnjem stanovništvu Rumunije i Moldavije se pripisuju odlike Rimlјana (navodno su romanski narodi), a videli smo da Pavle Solarić navodi 1823. godine – da je u latinskom jeziku 6.000 srpskih (slovenskih) reči, a da su Rimlјani mešavina srpskih (slovenskih) plemena (Etruraca i Trojanaca) i latinskih plemena.

Kao što je na bazi srpskog (slovenskog) stvoren latinski jezik, tako je u Srednjem veku latinski jezik poslužio za stvaranje jezika Zapadne Evrope, Mađarske,  Rumunije i Moldavije (italijanski je stvoren u 11. stoleću, a ostali od 12. do 19. stoleća Nove ere). Ruski akademik Oleg Nikolajevič Trubačov, u delu: „Etnogeneza i kultura starih Slovena – lingvistička istraživanja“, navodi da su Balkan i Podunavlјe prapostojbina svih današnjih Slovena. Suprotno zvaničnoj istoriografiji, Trubačov dokazuje da su, s Balkana i iz Podunavlјa, Sloveni (neznano u kojem davnom vremenu) naselili zapadne, istočne i severne krajeve Evrope i da je srpski jezik osnova svim slovenskim jezicima.[1] Istovetan zaklјučak o prapostojbini svih Slovena (Podunavlјe i Balkan) izneo je i američki akademik Anatolij Klјosov – na bazi ispitivanja DNK. Ljubivoje Cerović piše u knjizi: „Srbi u Moldaviji“, Beograd, Ministarstvo Republike Srbije za Srbe van Srbije, 1998, str. 15 -da u celoj Besarabiji (pokrajina Vojvodstva Moldavije) žive samo Srbi. Navodi tri strana putopisca:

„Podatke o Srbima u 16. i 17. stoleću daju strani putopisci. Rajherdorf, Nemac iz Saksonije, opisujući Moldaviju 1541. navodi, da u ovom vojvodstvu žive i Srbi. Polјak Strihovski (1575) piše, da Srbi žive u Besarabiji – istočnoj provinciji Moldavije. Putopisac Krekvic iz Transilvanije navodi (1685), da Srbi žive u Moldaviji 'od starine'“.

U srpsko (slovensko) poreklo Rumuna, poverovao je Sava Tekelija, jedan od najobrazovanijih lјudi u Austrijskom Carstvu na razmeđi 18. i 19. stoleća. O tome je objavio članak i napisao naučno delo 1823. Knjigu mu je štampao na nemačkom jeziku u Haleu reformator srpskog jezika, Vuk Stefanović Karadžić. Bila je s izazovnim naslovom: Dokaz da Vlasi nisu rimlјanskog porekla.[2] Mada je naišao na kritiku i srpskih i rumunskih intelektualaca, Tekelija je ostao pri svom zaklјučku i 1827. je štampao drugo dopunjeno izdanje – na nemačkom i rumunskom jeziku. Prema prevodu književnika Stevana Bugarskog iz Temišvara, naslov knjige je: Dokazivanje da Vlasi nisu rimskog porekla i ono ne proizilazi iz njihovog talijansko-slovenskog jezika. Sa više dokaza obogaćeno i na vlaški jezik prevedeno od Save Tekelije. Protiv Tekelijinog zaklјučka, napisali su po knjigu rumunski književnici, Damaskin Božinka i Eftimije Murgu. Srpski kritičari u 19. i 20. stoleću su, takođe, kritikovali Savu Tekeliju. Nisu registrovali ovo njegovo delo u katalozima. O njemu je negativno pisao i istoričar Jovan Radonić.[3]

Ljuti na Tekeliju, što je za Dačane rekao da su Srbi (i što je predvideo - da je hrvatski ilirski pokret u Austriji protivsrpski), potcenjivački će o Tekeliji pisati, između ostalih, Jovan Skerlić i Aleksandar Forišković. Književni kritičar Jovan Skerlić će omalovažiti sve što je Tekelija napisao „... da li to spada u književnost...“, a Forišković će (1966), za Tekeliju, reći da je iz nižeg staleža, mada je Tekelija, po majci, bio plemić iz srednjevekovne Srbije, a mađarski plemić – u četvrtom kolenu:

„Dok se kockice mozaika pretežno slažu, izrasta pred nama figura džentrija, koji se iz petnih žila upinje da premosti jaz koji je vladao između šlјahte i magnata, te da se, ako ne za stalno, a ono barem privremeno, zadrži u velikaškoj sredini – kako bi i na njegovu šlјivarsku odoru palo ponešto od velmoškog sjaja i gospodstva“.[4]

Tako podruglјivi zapisi srpskih akademika o Savi Tekeliji su imali za posledicu neuvrštavanje Tekelijinih dela u srpsku književnost i srpsku povjest (istoriju). Dozvolјeno je da se o njemu uči samo kao o dobrotvoru i osnivaču Matice srpske. Negativna ocena uvažavanog kritičara s kraja 19. i početka 20. stoleća, Jovana Skerlića, bila je presudna za takvu odluku. A niko se nije osvrnuo na ovaj nerazumni postupak Jovana Skerlića!

A delo umnog Tekelije o Dačanima, kao srpskom (slovenskom) antičkom i srednjevekovnom plemenu, trebalo se (moralo) izučavati - i u povjesti (istoriji), i u jezikoslovlјu (filologiji), i u književnosti svih slovenskih država!

Ako su od Srba u današnjoj Rumuniji i Moldaviji, Germani i Vatikan stvorili nesrpsku rumunsku i moldavsku narodnost, onda je jasno da su se oni brinuli, da se to ne otkrije. Zato su povjesna (istorijska) i jezikoslovna (filološka) nauka bile usmerene da budu potpora tog krivotvorenja. Istovremeno, tvorci ova dva  naroda (Nemci i Vatikan) su uklanjali sve izvore u kojima se moglo pročitati, da su preci Rumuna i Moldavaca bili Srbi. Nemci su u Drugom svetskom ratu uništili 24 železnička vagona starih dokumenata, arhivske građe i crkvenih knjiga iz Banata. Sve su to oplјačkali (najviše u Temišvaru, Kikindi i Zrenjaninu) od 1941. do 1944. i preneli u Beč i Berlin. Nemci su, tada, sa svih srpskih zemalјa, oplјačkali i odneli takva dokumenta u 40 železničkih vagona, a samo iz Banata 25 vagana, od čega su spalili dokumentaciju u 24 vagona. Znači, u Banatu je bilo podataka o stvaranju rumunske i moldavske nacije (naroda) od Srba, pa su uništili čak 24 vagona tih banatskih starih dokumenata, a iz preostalog vagona su samo deo vratili Jugoslaviji 1947. godine.

Sve je jasno, Vuk Stefanović Karadžić je štampao Tekelijinu knjigu u Nemačkoj, u kojoj je utvrđeno da su Vlasi (Rumuni) bili samo deo srpskog (slovenskog) naroda i da su govorili srpski, pisali srpski, ispovedali veru na srpskom jeziku... sve do 16. stoleća, kad su Germani i Romani s Vatikanom počeli izmišlјati nesrpski rumunski jezik.  

            Zaista bi trebalo da i deca u osnovnim školama znaju da su Rumuni i Moldavci stvoreni od Srba, a to, eto – čudo nad čudima – ne znaju ni državnici i akademici u slovenskim državama. A ovi podaci i drugi se nalaze u knjigama istine, koje objavlјuje Izdavač „Miroslav“, Beograd, Goce Delčeva 15, tel 011/297-0875, Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

***

Pošto su počeli izbori za predsednika u Republici Srbiji, treba upitati sve stranke i sve kandidate, da li će se opredeliti, da u svom nastupu pred biračima – osvetle ovu istinu o srpskom (slovenskom) jeziku i o srpskoj (slovenskoj) kulturnoj baštini iz drevnih vremena i ranog srednjeg veka i istinu da su od Srba stvarani novi nesrpski narodi. I svi smo dužni da ih to pitamo, a oni su obavezni da nam odgovore o svom stavu.

S poštovanjem,

Slobodan Jarčević, sr

P.S.: Obaveštavam Vas, da su mnoge redakcije, posle mog jučerašnjeg članka o Solarićevom zapisu da je jezik sanskrit u Indiji – stari srpski jezik, blokirale prijem mojih saopštenja. Molio bih Vas, da im ovaj članak vi dostavite, jer vaš e-mail nisu registrovali za blokadu. Hvala Vam. Evo spiska tih redakcija:

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.';document.getElementById('cloakebba6d50f2b36db66c82f66cc93e43f4').innerHTML += ''+addy_textebba6d50f2b36db66c82f66cc93e43f4+'<\/a>';

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.


[1] Slobodan Jarčević: „Istorijske skrivalice“ I knjiga, Beograd, Izdavač „Miroslav“, 2002, str. 48-50,

[2] Vuk St. Karadžić: Etnografski spisi, ''Prosveta'', Beograd, 1972, str. 519.

[3] Vera Milosavlјević: Sava Tekelija i srpska misao – prva knjiga, IPA ''Miroslav'', Beograd, 1998, str. 48 – 50.

[4] Isto.