Vlada RSK u u prognostvu

S. Jarčević: Srbsko "Drvo zapis" se spominje u Ilijadi

jarcevicSlobodan Jarčević, Član Srpske razvojne akademije (RAS) u Beogradu, Član Udruženja književnika Srbije, Član Petrovske akademije nauka i umetnosti (Rusija)

11160 Beograd, Radivoja Markovića 12/5, Beograd, 27. februar 7525 (2017)

UZALUDNO ŠKOLOVANјE- IX - U „ILIJADI“ – ŠUMADIJSKO „DRVO ZAPIS“

U devetom saopštenju, uz uopšteno osporavanje tvrdnje germanske i romanske povjesne (istorijske) nauke - da se legendarna Troja (Ilij) nalazila u Maloj Aziji, a ne na srpskoj zemlјi na Helmu (Balkanu) u drugom milenijumu pre Nove ere, prikazujem i upečatlјive podatke - da su u „Ilijadi“, „Odiseji“ i Vergilijevoj „Enejidi“ opisani i srpski (slovenski) verski običaji, uz mnoge odlike srpske  kulturne baštine. Mnogo od toga je sačuvano u srpskom narodu i danas i vrlo se lako prepoznaje. Neverovatno je, da dosadašnji stručnjaci  u državnim ustanovama društvenih nauka nisu doveli u vezu verski objekt u svakom naselјu u Šumadiji, koji se sastoji od izabranog hrastovog drveta, koje Srbi zovu „Drvo Zapis“ (hrastovo drvo) i ispod kojeg se okuplјaju meštani za pravoslavne praznike i ispod njega se služe pićem i hranom i obraćaju se Gospodu Bogu za svekoliku pomoć i zdravlјe meštana.

„Drvo zapis“ se po predanju, koje se i danas poštuje, ne sme seći, ne smeju mu se grane lomiti i oštećivati kora. Postoje već i pisane knjige o tome, da svaki onaj koji se ogreši o „Drvo zapis“, može da doživi iznenadnu smrt, ranjavanje i svakojako stradanje, a može sve to da se desi i članovima njegove porodice. Ovaj verski objekt („Drvo zapis“), nalazi se u svakom naselјu Šumadije i verovatno je reč o nekoliko hilјada. I uz ovakav podatak, naučnici nas nisu upoznali da je „Drvo Zapis“ – s istovetnim odlikama – opisano na više mesta u „Ilijadi“, „Odiseji“ i „Enejidi“. Da ponovim, ovo „Sveto Drvo“ se spominje i u „Enejidi“ – kao i u „Ilijadi“. Za njega se kaže, da ga lјudi poštuju i ispod njega se mole za živote i zdravlјe najmilijih, te za dobrobit porodice, itd (kao danas u Šumadiji/Srbiji). Kad se uporedi odnos današnjih Srba prema ovom svetom drvetu, onda se vidi, da je ono („Sveto Drvo“) doslovno tako predstavlјeno i u „Eneijdi“, koja je napisana pre 2000 godina. U njoj piše, da je u vreme Trojanskog rata, vrhovni sveštenik Troje načinio strahoviti greh. To je bio Lakon. Uzeo je koplјe i isekao koru „Svetog Drveta“, koje je pribadalo vrhovnom bogu. Zato ga je Bog Jupiter strahovito kaznio. Međutim, Jupiter se, posle osude Lakona i njegove dvoje dece na smrt, predomislio i zaklјučio da je kazna nedovolјna, pa je Lakonov greh preneo na državu Troju i presudio da Trojanci izgube rat, a da pobede Ahejci! Zato je grad Troja i razoren, a država uništena. Čudno je, da Srbi u naučnim ustanovama nisu doveli u vezu ovo predanje o „Drvetu Zapisu“ – donosi nesreću onom ko ga nagrdi – s opisanim nagrđivanjem tog drveta od strane trojanskog sveštenika?! Nijedan drugi narod ne bi zanemario činjenicu – da se u „Ilijadi“ opisuje njegov običaj, verovanje, nego bi tu podudarnost uneo i u književnost, u školske knjige i u društvene nauke. Srbi to ne čine! Evo stiha iz „Enejide“ o grehu sveštenika Lakona i Božijoj kazni. Svedok obaveštava da je Jupiter poslao zmije da ubiju sveštenika i njegovu decu, a Trojanci će, zbog tog greha, ugnati drvenog konja u svoj grad, u kojem će biti skriveni Ahejci, koji će grad razoriti i pobediti Trojance:

- Sad se zgražam govoreć' o tome –

Po pučini iz pravca Teneda,

Dve se zmije k obali valјaju,                                    205

Valјaju se praveći zavoje,

A prsa im nadvisuju vale,

Te nad vodom dižu im se kreste,

A kreste im užasno krvave.

A ostali delovi im tela,

Savijena leđa i repovi,

Ostavlјaju tragove u vodi.

Morski vali i pjene i huče,

Već su eto na domaku kopna.

Podbule im i krvave oči,                                        210

Gore tako kao oganj da su,

A jezikom palacaju obe,

Ližuć' svoje sikćuće vilice.

To videsmo, pobegosmo bledi,

A zmije se tada ustremiše,

Ustremiše sigurne u sebe,

Te stigoše hramu i Lakonu.

Sinčića mu oba obuhvate,

Oko njih se one obmotale,

Te telesa stanu im žderati.                                    215

S oružjem im otac pritrčao,

Da odbrani svoju dragu decu,

Al' i njega zmije dograbiše,

Te ga čvrsto one obmotaju,

Dva puta se one obaviju,

Obaviju njemu oko pasa,

A dva puta stegnu oko vrata,

Dižuć' svoje glave povisoko.

Rukama se trzao iz stega -                                         220

Žrtvena mu traka oko glave,

Oblivena krvlјu prevelikom,

Pored krvi i penom obilnom,

A uz penu, lije otrov crni.

Trzajuć' se, gromko je vikao,

Do zvezda je vika dopirala.

Vika bila k'o i rika vola,

Kad zasečen kraj oltara hrama,

Pa sekiru iz svog vrata stresa.

U tom zmije u hram odmileše,

A hram beše na vrh uzvisine.                                 225

Tu nađoše kulu Tritonije,

Tritonije boginje prelјute,

Te u kulu obe se zavuku,

Ispod nogu kipa boginjina,

Gde nađoše mesto ispod štita.

Svima tada srca zadrhtaše,

Svakom strah je telo prožimao.

Poče govor o Lakonu tada,

Da je im'o nekakvoga greha,

Te je zbog njeg' zasluženo kažnjen.                          230

Kažu da je koplјem izranjav'o,

Izranjav'o Sveto Drvo [1] Bož'je,

U leđa mu koplјe zavrtio.

Svi uglas su tada povikali:

'Da se treba odmah pomoliti,

Pomoliti svemoćnoj boginji,

Od nje svete pomoć zatražiti,

Te joj odmah ovaj kip uvesti,

A taj kip je visok konj drveni,

Koji treba dovući do hrama'.

Tada zid smo grada prolomili,

Konj kroz vrata nije mog'o proći,

Pa mu tako otvorismo Troju,

A sva čelјad prionu na pos'o.

Tad pod noge konja drvenoga,

Ugradismo mi točkove hitre,                                 235

A vrat njemu dobro zavezasmo,

Zavezasmo užima konoplјe.

Ta naprava oružjem prepuna,

A oružjem u rukama vojske,

Ta naprava tako sudbonosna,

Prođe lako kroz zidinu grada.

Oko ovog konja drvenoga,

Neudate cure zapevaše,

A i momci njima se pridruže,

A pesme su volјene i svete.

Sa veselјem svako se dohvaća,

A dohvaća konjskoga konopca,

Drven' konj se i nenadno nađe,

A nađe se usred našeg grada -                                 240

Otadžbine i bogova dome,

Ti Iliju sa tvrđavom slavnom,

Sastavlјenom zidovim' dardanskim,

Koji beše u ratovim' slavni!

A na samom pragu pored vrata,

Iz utrobe konja drvenoga,

Četiri je puta zazvečalo...“

Ne preterujem – kad kažem da bi činjenicu o svetom drvetu u svom selu („Drvetu zapisu“) i učenik viših razreda osnovne škole prepoznao i u ovom stihu (a ima ih još na desetine), a tu činjenici - stručnjaci društvenih nauka u srpskim zemlјama nisu ni uočili!

            Kad se ima u vidu ovakav promašaj u društvenim naukama Slovena i drugih Evroplјana, onda je to, zaista, čudo nad čudima! A ovi podaci i mnogi drugi se nalaze u knjigama istine, koje objavlјuje Izdavač „Miroslav“, Beograd, Goce Delčeva 15, tel 011/297-0875, Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., među kojima su i knjige na desetercu: „Ilijada“, „Odiseja“, „Enejida“ i „Rgvede“..

Pošto su počeli izbori za predsednika u Republici Srbiji, treba upitati sve stranke i sve kandidate, da li će se opredeliti, da u svom nastupu pred biračima – osvetle ovu istinu o podacima iz drevnih vremena, gde se spominju odlike srpske (slovenske) kulturne baštine.

 S poštovanjem,

Slobodan Jarčević, sr

PS

Obaveštavam Vas, da su mnoge redakcije, kako smo Vas i ranije obavestili, posle mog prvog članka o Solarićevom zapisu - da je jezik sanskrit u Indiji – stari srpski jezik, blokirale prijem mojih saopštenja. A posle članka da su Rumuni i Moldavci stvoreni od Srba i njihovi jezici od latinskog - od 16. do 19. stoleća Nove ere, pojavile su se redakcije koje su blokirale prijem mojih dopisa. Molio bih Vas, da im ovaj članak vi dostavite, jer vaš e-mail nisu registrovali za blokadu. Hvala Vam. Evo spiska tih redakcija (a posle ovog članka, sutra će ih, verovatno, biti i više).

No, dužan sam Vas obavestiti, da poslednjih dana više ne obaveštavaju da blokiraju ovakve dopise. Hvala Bogu.

 


[1] Sveto drvo se spominje – kao i u „Ilijadi“. Za njega se kaže, da ga lјudi poštuju i ispod njega se mole za živote i zdravlјe najmilijih, te za dobrobit porodice, itd. Zanimlјivo je, Srbi su očuvali ovaj kult o Svetom Drvetu do danas. U Šumadiji, svako naselјe ima hrastovo stablo, koje je proglašeno svetim i ono se ne sme seći – ne sme mu se kora oštetiti, niti grane lomiti. Srbi ga spominju kao sveto, ali mu je zvanično ime Drvo Zapis. Meštani za verske praznike dolaze pod to drvo – donose hranu i piće i mole se za zdravlјe i sreću članova svojih porodica. Jedno takvo drvo se našlo kod Čačka na pravcu kud je trebalo da se gradi novi asfaltni put, te je planirano sečenje Drva Zapisa – 2014. godine. Ljudi su se pobunili i nisu dali svoje sveto drvo, te je autoput zaobišao Drvo Zapis. Kad se uporedi ovaj odnos današnjih Srba prema ovom svetom drvetu, onda se vidi, da je Sveto Drvo predstavlјeno na isti način i u „Eneidi“ – oštetio ga je sveštenik Troje, Laokon, i on je doživeo božiju kaznu. Ta kazna je prenesena i na sve žitelјe Troje, te je Troja razorena, a država uništena. Čudno je, da Srbi u naučnim ustanovama nisu doveli u vezu ovo predanje o Drvetu Zapisu – donosi nesreću onom ko ga nagrdi – s opisanim nagrđivanjem tog drveta od strane trojanskog sveštenika?! Nijedan drugi narod ne bi zanemario činjenicu – da se u „Ilijadi“ opisuje njegov običaj, verovanje, nego bi tu podudarnost uneo i u književnost i u društvene nauke. Srbi to ne čine!