ZS logo sajt

Danilo Medaković

danilom

Danilo Medaković

(Zrmanja, 26. januar 1819 — Zagreb, 5. novembar 1881.) 

Srpski istoričar, publicista, štampar i izdavač. Bio je sekretar kneza Mihajla i kneza Miloša Obrenovića u Beču. Od 29. jula 1864. godine bio je dopisni član Srpskog učenog društva.

Osnovnu školu završio je u Gračacu, gimnaziju u Zadru (1838) nakon čega dolazi u Kneževinu Srbiju gde se zaposlio kao činovnik. Sa knezom Milošem je prešao u Austriju i postao njegov sekretar. Zahvaljujući materijalnoj pomoći kneza Miloša završio je prava u Beču i istoriju na Filozofskom fakultetu u Berlinu. Doktorirao je istoriju 1847. Po povratku iz Nemačke pozajmio je novac od Jevrema Obrenovića i otvorio štampariju. Osnovao je i bio prvi predsednik Društva srpskog napretka u Sremskim Karlovcima. Ovo društvo mu je pomoglo da pokrene list Napredak (14.novembra 1848). To je bio prvi list koji je štampan Vukovim pravopisom.

danilo mU uverenju da su novine najbolje sredstvo da vide „čega se treba čuvati, za čim valja ići i šta uobšte raditi valja“, Medaković i njegovi prijatelji postavili su pred sebe zadatak da se bore za slobodu, nezavisnost i ujedinjenje srpskog naroda u zasebnoj i samostalnoj državi. Medaković je u Napretku bez okolišenja konstatovao da su Srbi uzalud lili krv za odbranu Austrije i zaštitu carskih interesa i da treba da vojuju protiv svih „dušmana Slovenstva“, a „za narod, slobodu i kralja narodnog“. Kada se kritički oborio na srpsko Praviteljstvo (vladu), taj broj novina mu je zaplenjen. U svojoj štampariji štampao je veliki broj književnih dela značajnih za srpsku kulturu: sabrana dela Dositeja Obradovića u 10 knjiga, Daničićev prevod Muravljevih Pisma o službi božjoj, prvi deo Petranovićeve Istorije književnosti. Izdavao je kalendare Godišnjak i Lasta a posle zabrane Napretka časopis Južna pčela (1851 — 1852), književni dodatak Sedmica (1852—1858) i Napredak (1848 — 1864). Kada je Južna pčela nasilno ugušena, Danilo Medaković je ostao bez posla u svojoj štampariji i podneo je zahtev novom guverneru Johanu Koroniniju da izdaje politički list pod imenom Srbski dnevnik Uplatio je kauciju od 2.500 forinti i dobio dozvolu: 3. jula 1852. izašao je prvi broj, a ubrzo i književni dodatak Sedmica, za koju je rečeno da je „dala krila srpskoj beletristici“. Kao tumač srpske nacionalno-političke misli, Srbski dnevnik postao je najznačajniji i najčitaniji list u Srpstvu toga doba i stekao veliku popularnost u narodu, a vlasti su ga zbog smelog pisanja u korist srpskih interesa plenile i zabranjivale. Zamoren od neprestane borbe, Medaković se posle sedam godina povukao, uredništvo prepustio 1859. Jovanu Đorđeviću. a štampariju (pečatnju) s brzotiskom prodao episkopu Platonu Atanackoviću. Bio je saizdavač lista Pozornik Vojvodstva Srbije a kraće vreme i urednik Vestnika. Izabran je za dopisnog člana Društva srpske slovesnosti. Pored uredničko-izdavačkog rada bavio se i književnošću i proučavanjem istorije. U proučavanju istorije značajna mu je knjiga Povjesnica srbskog naroda od najstarijih vremena do 1850. godine (1-4, Novi Sad, 1851 — 52).

Njegov brat bio je Milorad Medaković (1824—1897), sin Bogdan Medaković (1852—1923), a praunuk Dejan Medaković (1922—2008).

 pdfDjordje Popović - Danilo Medaković (Otadžbina,1882.)