ZS logo sajt

Bogdan Zimonjić - Iz memoara Vojvode B.Zimonjića

Indeks članaka

 

Iz memoara Vojvode Bogdana Zimonjića

Autori: TOMO A. BRATIĆ

Grčke vladike bile su zavele običaj da uzimaju od popova miraz. Ako je umro sveštenik vladika je od miraza uzimao njegova konja sa ormom i bisagama, knjige i krst. Tijem su se pravom služile sve hercegovačke vladike, do vladike Josifa, a pogdjegdje i poslje do vladike Ignjatija. Kad pogibe pop Luka1) eto ti vladike Aksentija u Garevu u popa Jovana pa zaiska popova konja i ostalo, a zaiska i crkveni ključ ko bajagi da ide u crkvu da mu učini pomen. Pop Jovan bijaše čovjek miran i dobar, ali i strašiv od vladike, te donese sve što je vladika isko. Ja držah da će se vladika smilovati na sirotinju popa Luke, pa im konja vratiti, ali ko da vladika neznaše za milost, uze konja i sve ostalo. Kako ja ne bijah još pop ne brinjah ti se mnogo ni za vladiku ni za popove oko njega, ali mi opet ne bijaše milo da me zakune. Pristupih vladici, poljubih ga u ruku i zamolih: „Nemoj sveti vladiko cvijeljati ovoliku sirotinju i voditi im konja ispred kuće. Siromašni su i dosta im je i žalosti". „Kako da neuzmem bre, kad je to moj miraz ; uzet ću brate, uzet!" A moj gospodine, ti imaš eto dobra konja, a ovaj siromašak više ga nikad neće nabaviti, kad im ti ovoga odvedeš," „Jok brate, jok ! to je moj miraz i neću da mi više o tome zboriš." — Vladika uze konja pa ga ode zagledati. „Ama ja te molim gospodine ljucki, da ostaviš konja, a ti kad nećeš tako, evo, Boga mi, beli, konja nećeš odvesti !" — naljutih se ja i istrgoh konja vladici iz ruke. Naljuti se vladika pa mi poče prijetiti kletvom. Mene snašli đavoli, pa potegoh veliki nož: „Samo mi jednu ružnu reci, pa će ti slećeti glava s ramena!" Vladika strašiv pa umuče, te ne obijeli više zuba, ali sad skočiše popovi na me i počeše me grditi i kletvom prijetiti, a ja ti za sovu pa među njih, te sve rašćeraj. Viđe vladika da u mene nema šale, pa će : „Nemoj, brate, da se bijemo, nego sjedi, pa neka je sve prosto; neću, brate, ni konja ni ništa, sve neka je prosto i alal!" „E sad ti fala gospodine! to su riječi vladičanske i svetitelјske; da si prije tako zborio ne bi do ovoga ni došlo". Saulisasmo se opet, te ti ja polјubih vladiku u ruku ko bojagi da mi oprosti. Do nekoliko pošto sam se ja zapopio izađe vladika Josif u Gacko, da obiđe eparhiju i da kupi svoju miriju, te povede i mene u Pivu sa sobom da mu bajagi što pomažem. Na Goransku bijaše pop Tešo Lješević, ama razuman i obješenjak za priču. Kad dođosmo u njega dočeka nas lijepo. Kad vladika zaiska svoju miriju, u popa Teša nema ni pare, a pop se tuži da njemu ne daju ništa. Vladika naredi, te on okupi sve domaćine svoje nurije i dovede ih pred vladiku. Vladika im govori kako je to hristijanski, da čine vladici pisaniju, nego i oni neka plate svoj dug i neka još što pisanije učine. Pivlјani ko Pivlјani počeše otezati: „piši salandar, piši po porusije" i tako sve na manje, a vladika se poče lјutiti, jer se nado sve dukatima. U to banu i neki Cicmil, a prepriječio se šešanom, pa će s vrata: „A ko vam je ovđe vladika?" „Ovo je sveti vladika!" kazuje mu pop Tešo. „Ai!" viče Cicmil „kako si međer ostario vladiko! a Boga mi si manit, pa ako si vladika, što tako star ideš u ove planine, a što sinove ne spremaš!" Pop Tešo poče da viče na njega, da se nezbori tako sa vladikom, jer je vladika sveti čovek, ali se iskovriježi Cicmil: „Šuti pope, usta ti tvoja!... ako prekinem fišek sad će ti mozak na ledinu! Sveta je moja koza i ovca, a ne tvoj vladika..." Skočiše oni drugi te išćeraše Cicmila, a zajadi pop Tešo, kako su to divlјi lјudi i kako on na zlo s njima udara. Viđe vladika zlu i goru, pa ostavi i Goransku i miriju i pisaniju i popa Teša, a ode pivskom manastiru. Poslјe mi ispriča pop Tešo, kako je on sve uredio da bude onako, da prepane vladiku, da ne iskupi mirije. Teška bijaše ta vladičina mirija i za narod i sveštenike, jer je svaka kuća davala vižlin godišnje. Popovi su davali batik i to je iznosilo po 75 groša na nuriju, a osim toga polovinu od svake vjenčanice. Kad dođe novi vladika na eparhiju, svaki mu je pop bio dužan dati po 500 groša i to se zvala filotimija. Osim ovijeh dacija vladika je tražio još pisanije od naroda i za dušu i pred dušu, a uza se je vodio čitavu vojsku popova i zavtija, te gdje bi došao čitavoj bi se nuriji okrenula kapa oko glave, dok bi dočekali njega i pratnju mu. U manastiru okupi svu Pivu, a dobavi i Popa Ćetka Nedića s Bojkovića. Pop Ćetko bijaše nešto skrivio i vladika ga osudi na tešku globu, pa ga zatvori u jednu ćeliju i reče, da će ga držati u zatvoru sve dotle, dok mu rodbina sastavi pare i donese, a ako ne sastave pare dok je tu, vodiće ga u Mostar. U manastiru bijaše nekih starih mačeva dugih koliko najdulјi čoek i jedno jutro stade zveka nešta na avliji taman pred vladičinom ćelijom. Izađem ja, da vidim šta je, kad imam šta viđeti : pop Ćetko izvuko onaj jedan mač, a dokopo brusinu, pa sve turpija po maču i oštri ga, a sam zbori: „Ama ću mu je odjednom osjeći, pa neka je taman sveti vladika! Znaće on ko je pop Ćetko!...." Sve tako oštri i zbori; ja se vratih u svoju ćeliju smijući se, a lupa i zveka na avliji probudi i vladiku pa zovnu đakona, da izađe i vidi šta je. Poviri đakon, pa kako viđe kako se pop prevrće s mačem i ogleda ga je li oštar i zamauje njime ko kad nekoga siječe, a viče : „Ovako ću ja katila jednog!" upita mene šta ono radi, a ja mu velim da neznam. Dok evo ti i popa Teša, pa ga pita šta radi i lupa tu jutros, te će probuditi vladiku. „Oštrim evo nož!" veli pop Ćetko i neokreće se na nas. „Zašto ga oštriš ?" „Za vas zašta; svije ću vas jutros poklati; najprije vladiku i one njegove, a onda kaluđere i sve!" Kad ču to đakon živ umrije od straha, i utrča vladici, te mu sve kaza. Zovnu vladika i mene i popa Teša i pita nas šta je. Mi mu kažemo kako je pop Ćetko pomanitao u zatvoru u ćeliji, pa se dokopo oružja i eno će nas sviju poklati. Zamoli nas vladika nećemo li kako bilo trsiti ga iz manastira da ide kući, a on će mu svu globu alaliti. Odosmo dolјe i kazasmo Ćetku, te on ode kući pjevajući, a vladika se zaklјuča u ćeliju. Tek kad je bio siguran da je Ćetko otišo, otvori se, spremi komore, da ide iz manastira, jer se bojaše da se što ne pristima popu Ćetku, pa da se ne vrati. Časom mu spremiše i potovariše stvari, te vladika ostavi Pivu još taj dan, a osta mu nenaplaćeno mnogo nurija i sva globa popa Ćetka. Kad dođe vladika Gligorije, on zatraži od svake kuće po tri plete i to mu iskupiše sve do Gornje Hercegovine. Kako se mi bijasmo bunili to prođoše tri godine, a da niko ne kupi vladičinih para. U nastanku četvrte godine, eto ti u Gacko preko Foče vladičina protosinđela Pajsija i uza nj još čitava vojska popova i zavtija. Pajsije nalјegao na Jasenik, a u Jaseniku bila sedmina Marka Rebića, pa se on svratio, kad je vidio toliki svijet ne bi li što naplatio. Bogdan Grgurević mu tu reci da mu neda niko ništa, prije nego mu platim ja za svoju nuriju. Pajsije tu skreši meni i oca i mater i reci još da će me sjutra svezati doratu za rep i tako svezana oćerati u Mostar. Na toj sedmini bio i neki Mitar Ćorić iz moje nurije i sve čuo, šta je Pajsije reko, pa ga eto mojoj kući i kaže mi da bježim u Goliju, jer će me protosinđel helać učiniti i kaza mi sve, što je rečeno. Kad stiže Pajsija mojoj kući, dočekah ga ja sa sovom i šćah ga biti, ali me zakuni majka, da ne činim rezil sveštenijeh lica u svojoj kući, te pušćah i Pajsiju i svu mu pratnju, da u mene noće, a majka im dade večeru ko da su joj došli najglavniji prijatelјi. Sjutra dan zaiska Pajsije vladičinu miriju za četiri godine po tri plete na kuću, a to je svega po 12 pleta ili po dva talijera. Ja mu rekoh da lјudi ne mogu dati, nego po vižlin ko što je prije bilo, ali ja ću gledati ako bi se moglo što i više išćerati. Pajsije bijaše miran dok bijaše u mene, ali dok otide od mene, otidi u Cernicu u mudira Klepe i potuži me, da mu ne dam vladičine mirije. Mudir spremi po me dvije zavtije, te ti ja su nekoliko lјudi dođoh u Cernicu i tu otpoče davija. Pajsije traži po tri plete na 170 kuća, a ja plaćam po vižlin na 62 kuće po carskom tevteru, isto bijaše u mudira, a u taj tevter sve smo pisali čitavu porodicu ko jednu kuću, da je manje mirije. Mudir reče da se mora platiti po fermanu, a ferman je na tri plete, a ja sad se oprijeh da smo se bunili, a u buni je i carska mirija propala. U tome neko zavika da izgorje konak đe je Pajsije bio zanoćio, te prekinusmo daviju, a potrčasmo da trnemo vatru. Ali srećom ne bi mnogo vatre; neki obješenjak zapalio krevet đe je Pajsije ležo, da je više gungule. Viđe Pajsije, da je sva igra oko njega, pa izbeči na me oči: „A ti si, katile, odmetnuo narod od cara, pa hoćeš i od vladike !" Meni se na to smrče, pa dočekah: „Hoću i drago mi je, pa ti nedam ni pare!" i skočih da idem, a za mnom svi lјudi. Viđe Pajsije, da će otići praznih džepova ako odemo, te pristade za mnom i pogodismo se da mu dam za svu moju nuriju 120 pleta a po njegovu računu bio sam dužan preko 1000 pleta. Za sve ovo Pajsija učini mene davom vladici i vladika se nalјuti na me žestoko, ali ja opet s moje strane odpiši da je Pajsija išo ko dahija i da je saroš, a narodu je dosta i turskog dahiluka; te ne bi više Pajsija u vladičinu miriju. Zamolih vladiku da sam dođe u Gacko, jer ima dosta stvari u narodu, što se ne mogu bez njega raspraviti i on mi obeća doći. Pop Jovan bijaše vjenčo jednu ženu iza živa čoeka a prevariše ga sa pismom, koje je pisao neki Govedarica, da se može vjenčati, a dolјe potpiso vladiku. I Bjeletići bijahu silom oteli đevojku u Vukovića i vjenčali je preko volјe, te se i tu zavadilo do krvi. Dođe vladika u prolјeće, a ja dobavi sve što ima zapetlјano da se raspravi. Naredi mi vladika, da se Bjeletića nevjesta metne u bukagije i da je zatvori u izbu, a sjutra dan i sam je vladika udari šakom, dok ukabuli da će za Bjeletića, a smirismo ono vjenčanje popa Jovana sve uz dobru globu; vladika uze za ove rasprave 320 dukata globe, a šćaše i mudir Klepo, da uzme 200 dukata, ali mu vladika obatali i poslјe nesmjede više iskati, kad vladika ode, jer se bojaše da se paši nezadavija. Pri odlasku vladičinu moje je bilo da ga doprtlјam u Fojnicu, a to je prvo selo nevesinjskog kadiluka, a odatlen je bilo da ga prtlјaju nevesinjski popovi i tako sve iz kadiluka u kadiluk. Nađem konja i doprtlјam vladiku u Fojnicu i šćah da vratim konje, kad onaj zavtija, što prati vladiku ne da osoliti, nego kaže da će moji konji ići do u Mostar. Zavtija bijaše lјut na me, jer mu nijesam niđe ni mukajet, niti ga mogoh viđeti, a i vladika mi ne bijaše mio što ga vodi. Tumačim ja zavtiji, kako je red iz kadiluka u kadiluk, a ne dalјe, ali zavtija ne da. Ljutnuh se ja na to, te zavtiju poda se i udarih mu nekolike noge, a rekoh nešto ružno i onome ko ga vodi, biva vladici. S vladikom iđaše i fočanski proto Kočović, pa viđe šta ja radim sa zavtijom, te kaza sve vladici, a kad ja dođoh u kuću, đe bijaše vladika, dočeka me proto sa oštrim riječima. Kako sam lјut ne vidim ni vladike, a prota još manje te u malo ne bi i protu taman ko onome zavtiji. Umiješa se i vladika: „Nemoj oče, proto, na vojvodu, on se onako i s Turcima komada; Bog da prosti!" Ne slušam ja što vladika zbori, nego izvadim sinđeliju i bacim mu je govoreći, da je to sramota za vladiku da vodi sa sobom zulumćare i pjane bestije, pa neću mu više ni popovine ni nurije. Blaži me vladika i uze kulkumu, pa mi potpisa na sinđeliju, da sam prvi prota u njegovoj eparhiji i još me fali kako branim vjeru i narod, a sve to, čini mi se, bijaše više od straha nego po mojim zaslugama.

1) Pop Luka Zimonjić, knez gatački, slomio se je sa konjem zajedno u Sutjesci idući iz Foče u Gacko.

Izvor: KALENDAR SPKD PROSVJETA, 1911