Istorijske ličnosti.

Slobodan Jarčević

(02. februara 1942. Gornje Rav­no, Ku­pres, Jugoslavija - 18.8.2020. Beograd, Srbija)

Po­ro­di­ca Slobodana Jarčevića pre­se­lje­na je u No­ve Ko­zar­ce, Opština Ki­kin­da, Ba­nat – SR Srbija, 1946. go­di­ne. Otac, bo­rac an­ti­fa­ši­sta je umro1949, pa je Slobodan ostao s maj­kom i dva mla­đa bra­ta. Maj­ka mu je bi­la ne­pi­sme­na rad­ni­ca, te mu je ško­lo­va­nje bi­lo ne­re­dov­no.

Osnov­nu ško­lu je za­vr­šio u No­vim Ko­zar­ci­ma, a Sred­nju eko­nom­sku u Ki­kin­di. Fa­kul­tet političkih na­u­ka u Be­o­gra­du. Od sred­njo­škol­skih da­na je pi­sao u lo­kal­nim novi­na­ma i u dnevnom li­stu: „Dnev­nik“. U če­tvr­tom raz­re­du Eko­nom­ske ško­le u Ki­kin­di je bio glav­ni i odgovor­ni ured­nik sred­njo­škol­skog ča­so­pi­sa: „Reč mla­dih“.

Eko­nom­sku ško­lu je za­vr­šio 1963. Sa sred­njom ško­lom je ra­dio u in­du­stri­ji gra­đevin­skog ma­te­ri­ja­la „To­za Mar­ko­vić“ u Ki­kin­di u periodu1963­-1964. godine. Slu­žio je voj­ni rok od 1965. do 1967, u ten­kov­skoj je­di­ni­ci u Ja­stre­bar­skom. Ra­dio je kao fi­zič­ki rad­nik u Ze­mljo­rad­nič­koj za­dru­zi u No­vim Ko­zar­ci­ma od 1967. do ­1969. godine. U is­toj za­dru­zi, bio službenik u periodu 1969-­1970.

Na jav­nom kon­kur­su za di­plo­ma­ti­ju (1970), bio je naj­bo­lji u gru­pi i za­po­slen u Sa­ve­znom se­kre­ta­ri­ja­tu za ino­stra­ne po­slo­ve. Ostao je u di­plo­mat­skoj službi do 2002. go­di­ne i uz rad za­vr­šio Fa­kul­tet po­li­tič­kih na­u­ka. Po­ha­đao je post­-di­plom­ske stu­di­je i spre­mio rad: „Po­li­tič­ka mi­sao isla­ma“, ali to ni­je od­bra­nio – zbog pre­me­šta­ja u ino­stran­stvo.

Slu­žbo­vao, kra­će ili du­že vre­me u: Zam­bi­ji, Grč­koj, In­di­ji, Ru­mu­ni­ji, Ku­vaj­tu i Be­lo­ru­si­ji.

Kad je Za­pad raz­bi­jao Ju­go­sla­vi­ju, od 1990­.-1999. godine, bio je mi­ni­star za ino­stra­ne po­slo­ve Re­pu­bli­ke Srp­ske Kra­ji­ne od 1992. do 1994. i sa­vjet­nik Pred­sed­ni­ka Mi­la­na Mar­ti­ća, od 1994. do 1996. godine.

To­kom di­plo­mat­skog slu­žbo­va­nja u Zam­bi­ji, na otvo­re­nom ša­hov­skom pr­ven­stvu gra­da Lu­sa­ke (što je pred­sta­vlja­lo pr­ven­stvo dr­ža­ve), osvo­jio je pr­vo mje­sto – 1973. godine.

Član je udru­že­nja knji­žev­ni­ka Sr­bi­je.

Isto­rij­skim i po­li­tič­kim te­ma­ma se ba­vi od 1991. go­di­ne koje su se od­no­si­le na isto­ri­ju srp­skog na­ro­da, slo­ven­skih na­ro­da i na sa­vre­me­na zbi­va­nja u Ju­go­sla­vi­ji. Sa­ra­đi­vao u naj­po­zna­ti­jim časo­pi­si­ma i dnev­nim li­sto­vi­ma s kra­ja dva­de­setog i po­čet­kom 21. sto­le­ća: „NIN“, „Po­gle­di“, „Du­ga“, „No­vo­sti“, „Srp­sko na­sle­đe“, „Po­li­ti­ka“, „Glasjav­no­sti“, „Bor­ba“, „Knji­žev­nost“, „Eks­pres po­li­ti­ka“, „Knji­žev­ne no­vi­ne“, „Ser­bo­na“, „Ki­kind­ske no­vi­ne“, „Enig­ma“, „Zbi­lja“, itd.

 

Priznanja za objavljena djela:

1. Ži­ri Mi­ni­star­stva za kul­tu­ru je do­nio od­lu­ku da mu se ot­ku­pi knji­ga: „Re­pu­bli­ka Srp­ska Kra­

ji­na – dr­žav­na do­ku­men­ta“ i da se do­sta­vi bi­bli­o­te­ka­ma u Sr­bi­ji, ali je ta­da­šnji mi­ni­star za kul­tu­ru (2006) po­ni­štio od­lu­ku ži­ri­ja – jer ju je ocije­nio kao na­ci­o­na­li­stič­ku.

2. Knji­ga u rukopisu „Republika Srpska Krajina – državna dokumenta“, podpseudonimom, je na­gra­đe­na od stra­ne Fondacije „Dra­goj­lo Du­dić“, Beograd, za 2005. godinu.

3. Na­gra­đen „Ve­li­kom po­ve­ljom“ i zva­njem po­časnog dok­to­ra na­u­ka u Dru­štvu za is­tra­ži­va­nje sta­re slo­ven­ske isto­ri­je „Ser­bo­na“ u Ni­šu – 2008. godi­ne.

4. Jerej Srpske pravoslavne crkvene opštine u Novim Kozarcima, SO Kikinda, Želimir D. Jovanović, dodelio mu je Svetosavsku povelju, na dan SvetogSave, 27. januara 2015, s obrazloženjem: „Gospodinu Slobodanu Jarčeviću, za intelektualna dostignuća,koja daju doprinos i podstrek mladim generacijama – u obrazovanju“.

5. Udruženje stvaralaca Niša „Car Konstantin“ –Povelja.

6. „Vidovdanska svečana povelja“ – Naučnog udruženja „Sorabija“ u Nišu.

 

Objavljene knjige:

1. „Iz­gon Gr­ka i Sr­ba“, IPA „Mi­ro­slav“, Be­o­grad i Zavod za srbistiku „Sar­do­ni­ja“, Či­ka­go, 1998.

2. „Rat­ni­ci Sve­tog Đor­đa (cr­ta­ni ro­man)“, IPA „Mi­ro­slav, Be­o­grad, 2001.

3. „Isto­rij­ske skri­va­li­ce“, knji­ga 1, IPA „Miro­slav“, Be­o­grad, 2002.

4. „Isto­rij­ske skri­va­li­ce“, knji­ga 2, IPA „Mi­ro­slav“, Be­o­grad, 2002.

5. „Sr­bi pre bi­sku­po­vog Ada­ma“, IPA „Mi­roSlav“, Be­o­grad, 2004. i drugo dopunjeno izdanje 2012.

6. „Re­pu­bli­ka Srp­ska Kra­ji­na – dr­žav­na do­kumen­ta“, Izdavač „Mi­ro­slav“, Beograd i „Fond isti­ne o Sr­bi­ma“, Be­o­grad, 2005.

7. „Gre­si isto­ri­ča­ra“, Izdavač „Mi­ro­slav“, Be­o­grad,2006.

8. „Hr­vat­ska je­zič­ka bes­pu­ća“, Izdavač„Mi­ro­slav“, Be­ograd, 2007.

9. „Me­mo­ran­dum o Re­pu­bli­ci Serb­skoj Kra­ji­ni, Pra­vi­tel­stvo Re­pu­bli­ki Serb­skoй Kra­i­nы v iz­

gna­nii, Bel­grad, 2008.

10. „Na­rod srp­ski a isto­ri­ja hr­vat­ska“, Izdavač „Mi­roslav“, Be­o­grad, 2009.

11. „Iz­mi­šlje­no do­se­lja­va­nje Sr­ba“ (ko­a­u­tor), Eko­lo­ški po­kret No­vog Sa­da, No­vi Sad, 2008. iSar­do­ni­ja, Be­o­grad, 2009.

12. „Biv­ši Sr­bi – ri­mo­ka­to­li­ci, mu­sli­mani, Ru­mu­ni, Cr­no­gor­ci“, 4 iz­da­nja, Izdavač „Mi­ro­slav“, Be­o­grad, 2010.

13. „Gra­di­šćan­ski Hr­va­ti su Sr­bi“, Izdavač „Mi­roslav“, Be­o­grad, 2009.

14. „Bri­sa­nje zna­ko­va srp­stva“, Izdavač „Mi­ro­slav“, Be­ograd, 2009.

15. „I bo­go­vi su go­vo­ri­li srp­ski“, Izdavač „Mi­ro­slav“, Be­o­grad, 2010.

16. „I od Is­tre do Dri­ne Sr­bi­ja“, Izdavač „Mi­ro­slav“, Beo­grad, 2010.

17. „Mo­star­ske iz­da­je“ (pri­po­vet­ke ve­za­ne za skri­ve­nu isto­ri­ju Sr­ba), Izdavač „Mi­ro­slav“, Be­o­grad, 2011.

18. „Ili­ja­da“, Ho­mer: pre­pev na de­se­te­rac pre­vo­da sa grč­kog Mi­lo­ša N. Đu­ri­ća, u tri knjige,Izdavač „Mi­ro­slav“, Be­o­grad, 2012.

19. „Biv­ši Sr­bi – Šip­ta­ri“, Izdavač „Mi­ro­slav“, Be­ograd, 2012.

20. „Biv­ši Sr­bi Cr­ne Go­re, Izdavač „Mi­ro­slav“, Be­ograd, 2012.

21. „Biv­ši Sr­bi – Makedonci“, Izdavač „Mi­ro­slav“, Be­ograd, 2012.

22. „Biv­ši Sr­bi Bo­šnja­ci – bo­gu­mi­la ni­je bi­lo“, Izdavač „Mi­ro­slav“, Be­o­grad, 2013.

23. „Odi­se­ja“, Ho­mer: pre­pev na de­se­te­rac prevo­da sa grč­kog Mi­lo­ša N. Đu­ri­ća, Izdavač„Mi­ro­slav“, Be­o­grad, 2013.

24. „Ili­ja­da“, Ho­mer: pre­pev na de­se­te­rac pre­vo­da sa grč­kog Mi­lo­ša N. Đu­ri­ća, u jednoj knjizi,Izdavač „Mi­ro­slav“, Be­o­grad, 2014.

25. „Biv­ši Sr­bi Rumuni i Moldavci“, Izdavač „Mi­roslav“, Be­o­grad, 2014.

26. „Oluje protiv Srba“, Izdavač „Mi­ro­slav“, Be­o­grad,2014.

27. „Ju­nač­ke pe­sme na­šeg do­ba“, Izdavač „Mi­ro­slav“, Beo­grad, 2014.

28. «Bivši Srbi Mađari», 2015.

29. „Hrvatske u Srednjem veku nije bilo“, 2015.

 

Radovi u zbornicima:

1. Rad u zbor­ni­ku „Al­ban­ci la­žni Ili­ri“, „Pe­šić i si­no­vi“, Be­o­grad, 2007.

2. Rad u zbor­ni­ku „Le­to­pis ma­ti­ce srp­ske u Dubrov­ni­ku“, Be­o­grad, 2010.

3. Rad u zbor­ni­ku „Sr­bi mu­sli­ma­ni“, na­uč­niskup u Be­o­gra­du, 12. 5. 2012, „Ma­ti­ca srp­ska du­bro­vač­ka“, Be­o­grad, 2012.

4. Rad u zbor­ni­ku „Srp­ski tra­go­vi u ’Ili­jadi’“, Me­đu­na­rod­ne na­uč­ne kon­fe­ren­ci­je „Na iz­vo­ri­štu kul­tu­re i na­u­ke“, na­uč­ni skup u Be­o­gra­du, sep­tem­bar 2012.

 

Djela spremna za objavljivanje:

1. „Zapad i rusko­srpski odnosi“

2. „Istorijske skrivalice“ – treći deo

3. „Mladi Karađorđe“ – crtani roman

4. „Recenzije i kritike“

5. „Republika Srpska Krajina“, knjiga 2.

6. „Nije bilo srednjevekovne hrvatske države“

7. „Bivši Srbi Mađari“

8. “Srednjevekovne hrvatske države nije bilo“.

 

Učešće na međunaronim naučnim skupovima:

U Sankt Pe­ter­bur­gu (2008, 2009, 2010, 2011, 2013i 2014), na kon­gre­su Do­ki­ri­lov­skaя sla­vяn­skaя pi­sь­ men­no­stь na­stu­pio sa šes­t re­fe­ra­ta:

1. „Ni­je bi­lo do­se­lja­va­nja Slo­ve­na na Bal­kan,fal­si­fi­ka­ti u Spi­si­ma ca­ra Kon­stan­ti­na Sed­mog Por­fi­ro­ge­ni­ta“ (2008).

2. „Me­đu­slo­ven­ska ne­pri­ja­telj­stva na re­ligij­skoj osno­vi“ (2009).

3. „Pre­ci Ru­mu­na i Mol­da­va­ca su Sr­bi (Slo­veni)“ (2010).

4. „Oba svetska rata su bila protivslovenska“ (2011).

5. „Srbi su preci svih Slovena“ (2013).

6. „Nije bilo komunističke revolucije u Rusiji1917. godine. Bila je to genocidna agresija Zapada na Rusiju“ (2014).

I na Međunarodnoj naučnoj konferenciji o Prvomsvetskom ratu, u Moskvi, Rusija, u junu 2014, koju je organizovao Univerzitet MNEPU u Moskvi, učestvovaoje s radom – kao i na naučnom skupu u Sankt Peterbugru:

1. „Prvi svetski rat – nije bilo Oktobarskerevolucije u Rusiji 1917. godine.Bila je to genocidna agresija Zapada na Rusiju“.

2. Na međunarodnoj naučnoj konferenciji o Svetom Savi, u Moskvi, Rusija, 27. januara 2015, koju je organizovao Univerzitet MNEPU u Moskvi, učestvovaoje s radom: „Srpsko srednjevekovno pravo najstarije u Evropi“.

 

Radovi u časopisima (žurnalima) i vjesnicima:

Tekst vi­še od 70 ova­kvih ra­do­va je ske­ni­ran i dat na dva DVD­a i upu­ćen Pe­trov­skoj aka­de­mi­ji na­u­ka i umet­no­sti u Sankt Pe­ter­bur­gu.

Slo­bo­dan Jar­če­vić je aka­de­mik od 07. ok­to­bra2010. go­di­ne, pod br. 86, Pe­trov­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umet­no­sti, osno­va­ne 1723. u Sankt Pe­ter­bur­gu, a osno­vao ju je ruski car, Pe­tar Ve­li­ki.