Dr Jovan Rašković
(1929.-1992.)
Bio je psihijatar, akademik, osnivač Srpske demokratske stranke (SDS) u Hrvatskoj. Jovan Rašković je rođen u Kninu, 5. jula 1929, a preminuo u Beogradu, 28. jula 1992. godine.
Živeo je u Kninu do početka Drugog svetskog rata (1941), kada kao dete beži u Kistanje, koje je anektirala Italija. Niže razrede gimnazije privatno polaže u Zadru i Kninu. Posle Drugog svetskog rata živi u Zagrebu, gde je 1948. godine maturirao.
U Zagrebu studira elektrotehniku i medicinu. Medicinu je završio 1956. godine, a specijalistički ispit iz neuropsihijatrije položio 1962. godine. Doktorsku disertaciju odbranio je 1975. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu.
Bio je direktor Opšte bolnice u Šibeniku (1959—1961), a zatim (1961—1962) prvi direktor novoformiranog medicinskog centra u istom gradu. Baveći se neurofiziologijom, istraživanja provodi u okviru Instituta za kliničku neurofiziologiju Medicinskog fakulteta u Ljubljani, u čijem je formiranju učestvovao.
Profesor je univerziteta u Ljubljani i Zagrebu, i gostujući profesor na mnogim uglednim univerzitetima u svetu (London, Hjuston, Pavia, Rim...). Bio je direktor Centra za naučno-istraživački rad bolnice „Sveti Sava“ u Beogradu, član Medicinske akademije Hrvatske, počasni član Čehoslovačkog udruženja psihijatara i Udruženja psihijatara Italije kao i član Srpske akademije nauka.
Jedan je od najuglednijih psihijatara u Jugoslaviji. Sarađivao je s mnogim uglednim pojedincima i ustanovama u svetu. Autor je preko stotinu medicinskih publikacija, stručnih i naučnih radova, te nekoliko monografija.
Osnivač je (1990) i prvi predsednik Srpske demokratske stranke (SDS) u Hrvatskoj. Knjiga Luda zemlja. ISBN 978-86-7503-015-7. koju je objavio 1990. godine, oslikava njegov politički kredo i preokupacije na planu politike.
Napustio je Hrvatsku i došao u Beograd nakon početka ratnih dešavanja i nakon pobede politike kojoj se oštro suprotstavljao. Srpsko pitanje u Hrvatskoj počeli su da rešavaju neki drugi ljudi, nekom drugačijom politikom i nekim drugačijim sredstvima. Rašković je strepeo i upozoravao na to, ali politički centri moći u Beogradu nailazili su na veće razumevanje u Srpskoj Krajini. Takva (drugačija) politika, neodgovorni potezi i vođe nedorasle istorijskom trenutku i izazovu, doprineli su da srpski narod doživi još veću nesreću.
Posle smrti prijatelji su mu (predsednik Izdavačkog saveta Stojan Berber) u izdanju novosadske „Slavije“ objavili knjigu tekstova „Duša i sloboda“ (1995), koju je uredio Milutin Šljivančanin, a predgovor i pogovor napisali su Radovan Karadžić i akademik Dobrica Ćosić. Jedan je od ljudi kojima je Dobrica Ćosić posvetio poglavlje u svom romanu Prijatelji. J. Raškovića slika i Stojan Berber u svom nagrađenom romanu „Trifuneja“ (treća knjiga), u izdanju IP Matica srpska (2003).
Dr Sanda Rašković Ivić je kćerka Jovana Raškovića.
