Mihailo J. Zastavniković
Osijek, 1879. — Negotin, 27.03.1927.
Učitelj i pesnik. Autor pesme "Kreće se lađa francuska" i adaptator muzike za pesmu "Tamo daleko".
Otac Jovan (Josif) bio je sudija iz Široke Kule kod Gospića a poreklom iz Ribnice, takođe u Lici, majka Marija Vojvođanka.
Stric Gedeon Zastavniković (1824-1869) bio je austrougarski general-major, i upravnik Vojne Krajine. Otac se posle trajnog proterivanja (1880) iz Zvornika nastanio u Beogradu i ubrzo umro.
Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu a učiteljsku školu kod teče Svetozara Živkovića u Aleksincu (1901). Učiteljsku službu započeo je u Prliti kod Zaječara odmah nakon završetka školovanja. Potom je bio učitelj i upravnik škole u Guncatima (1904—1907), nastavnik osnovne narodne škole u Smederevu (1907—1909) i do 1914. nastavnik u Prahovu i Mihajlovcu u Negotinskoj Krajini. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu (14. puk), prešao sa srpskom vojskom Albaniju i od zadobijenih rana ostao invalid u obe noge i desnu ruku. Nakon rata bio je učitelj u Negotinu. Bio je oženjen učiteljicom Danicom. Umro je ne dočekavši penziju.
Poeziju je počeo da objavljuje 1903. u velikom broju novina, časopisa i kalendara. Zbirku poezije "Pesme vaskrsnuća", koja je nastala na Solunskom frontu, posvetio je ocu Jovanu. Više njegovih pesama svira se i peva u narodu ("Kreće se lađa francuska", "Spavaj, spavaj", "Šareno gajde", "Zar da umrem"?). Jednu od verzija pesme "Tamo daleko" pevao je i svirao na violini u vojničkoj kasini u Solunu tako da je moguće da je ne samo autor jedne od verzija stihova već i muzike, ili je adaptator muzike. Oprobao se u prepevavanju sa ruskog (Dečja vera, Đački napredak 1909).
Uporno i uspešno je plasirao časopis "Srpsko Kosovo" po Negotinskoj Krajini.
Izvor.gospic.rs
Nama su poznate dve njegove popularne pesme: Tamo daleko i Lađa se kreće francuska. „ Zastavniković je počeo da piše u vreme moderne (1900-1914) kada su pesme pisali srpski pesnici simbolisti i parnasovci. Ali njegovu poeziju nećemo naći među njima. Njegove pesme su tradicionalno romantičarske, sa poznatim žanrovima toga pesničkog pravca: patriotske i rodoljubive, dečje i prigodne. Poeziju je objavljivao u brojnim časopisima, listovima i almanasima: Zorica (1903/4), Đački napredak (1905/6, 1906/9), Mali žurnal (1906), Bosanska vila (1907), Naša narodna škola (1909), Svest (1909), Truba (1909), Mala Srbadija (1911/12), Balkan (1913, 1921-1926), Selo (1920, 1922), Sveti Sava (1920), Srpsko Kosovo (1921, 1925-1928), Narod Bg (1922), Velika Srbija (1922), Smilje (1922/23), Zavičaj (1922/23, 1923/24, 1924/25), Srpski zemljoradnik (1923), Glas srpskih četnika (1925), Naša Stara Srbija (1925), kalendar Srpska Crkva (1925), Srpski komita (1925, 1927), Beli Orao (1926), Cicvarićev beogradski dnevnik (1926), almanah Srpsko Kosovo (Skoplje 1926), almanah Pašić (4,1927).“ „Zastavniković je objavio četiri knjige malog obima, kao privatni izdavač. Pre rata, pojavila se samo jedna: Pre i posle 29. maja (Beograd 1906), brošura i tri posle rata: Pesme vaskrsnuća (Sa Solunskog fronta), Beograd 1919; Solunski dani, proza, Beograd 1921; i Kraljeva suza (Kroz Albaniju 1915), pesme, Negotin 1926.“
Zastavniković je u 46-oj godini života proslavio 25-o godišnjicu svog književnog rada.Mnogi časopisi su tada pisali o njegovom jubileju, pominjali njegovo izvanredno umeće i njegove nezaboravne pesme (Kića, Srpsko Kosovo). Njegove pesme su nastale u veoma teškim trenucima za naš narod i zbog toga su veoma lepo prihvaćene ( Tamo daleko, Šareno gajde pisano, Kreće se lađa, Spavaj, spavaj ). Pored pesama, Mihailo Zastavniković je izdao nekoliko svojih zbirki: Evropi, Pesme, Svetu Vaskrsenja i Solunski dani.
Godine 1914, Zastavniković je otišao u rat, ostavivši za sobom suprugu i tri male devojčice. Pored vojne opreme, sa sobom je poneo violinu, koja mu je pomogla u izradi nezaboravnih pesama: Tamo daleko i Lađa se kreće francuska. Ove dve pesme su vojnici pevali i tako ih sačuvali od zaborava. „Posle rata, Učina pesma Zar da umrem pevala se i dalje. Njen tekst objavljen je u Najnovijoj srpskoj liri (izdanje Knjižare Tome Jovanovića i Vujića), Beograd 1922, br. 47. Napev je takođe sačuvan. I pesma Tamo daleko, najpopularnija od svih pesnikovih pesama, nastala je 1915. godine. Sporno je ostalo samo kad je počela da se peva. Da li u septembru 1915. u Pirotu, ili nešto kasnije na Krfu iste godine.“
Korzikanke – zbirka pesama iz drugog perioda ratovanja (na Korzici). Iz ove zbirke, pesnike je objavio dve pesme od kojih je poznata Lađa se kreće francuska. „Kao i kod drugih Učinih pesama, i pesma Lađa se kreće francuska (1916), pevana grupno, iz brojnih vojničkih grla, dobila je i svoje inačice. Jednu varijantu teksta, vrlo snažnu i bolnu, spevao je pešadijski major i pesnik Branislav Milosavljević (1877-1944).“ Najranije je objavljena treća zbirka pesama, Pesme vaskrsnuća (1919). U ovu zbirku spadaju pesme ispevane 1916-1917-1918. godine, a najznačajnija među njima je Na cara Konstantina.
Pesme Tamo daleko i Lađa se kreće francuska, nastale su u veoma teškim momentima, kada nisu mogle da se zapišu, pa su prenošene pevanjem. Zato je, u jednom momentu došlo do polemike oko autorstva ovih pesama. Godine 1967, o pesmi Tamo daleko se raspravljalo na sudu, zbog pojavljivanja novog autora, ĐorđaMarinkovića koji je živeo u Parizu. Uz pomoć beogradskog pesnika Božidara Kovačevića, rešena je polemika oko teksta pesme, ali i dalje ostala oko muzike pesme. Godine 2008, javlja se nova polemika oko pesme Tamo daleko, a javlja se i opširna studija, gde je dokazano da je Đorđe Marinković autor teksta i napeva. Međutim, ta studija nije bila tačna.
Izvor:vek vrh veka
Etnomuzikolog Mirjana Drobac za Jutarnji program RTS-a kaže da nema mnogo pisanih podataka o tome ko je komponovao melodije ovih pesama.
"Za pesme 'Ko to kaže, ko to laže Srbija je mala', 'Srpska se truba sa Kosova čuje', daleko popularnije i lepše 'Kreće se lađa francuska' i 'Tamo daleko' pouzdano znamo da je tekst napisao učitelj Mihajlo Zastavniković, međutim za autore muzike je veoma diskutabilno i veoma problematično pitanje", kaže Mirjana Drobac,etnomuzikolog i urednik muzičkog programa RTS.
Bosanska Vila 1907.