10. jul 1856. - Nikola Tesla rodio se u ponoć, u porodici pravoslavnih Srba, u ličkom selu Smiljanu, u Austrougarskojmonarhiji. Po nekim izvorima u trenutku Teslinog rođenja nad selom se pojavila kometa, a sam Tesla je napisao: „Nešto sasvim neobično mora da se desilo pri mome rođenju pa su mi roditelji namenili sudbinu sveštenika*.
Nikola Tesla je sin sveštenika Srpske pravoslavne crkve Milutina Tesle i Đuke Tesle (rođene Mandić), koja takođe potiče iz svešteničke porodice.
Za Milutina Teslu u narodu je ostalo svedočanstvo da je bio izuzetno inteligentan i mudar.talentovan govornik i izrazito duhovit čovek. Teslina majka Đuka bila je pak nepisme na, ali pametna, plemenita i kreativna. Nikola je bio četvrto dece u porodici Tesla. Kršen je u seoskoj crkvi Svetog Petra i Pavla, a ime je dobio po dedama koji su se obadvojica zvali Nikola. Nikola je bio slabo i bolešljivo dete i plašili su se da neće preživeti. Iako ima dete koje mašta i druži se sa životinjama, a kasnije u životu opisuje taj period kao bajku. Po psiholozima, u njegovom detinjstvu, krije se ključ kasnijeg usamljeničkog života velikog genija.
1862. - Nikola Tesla se upisuje u osnovnu š kolu u Smiljanu. Iste godine, Nikola prekida školovanje u Smiljanu, jer se u julu
1863. - porodica seli u Gospić, gde Tesla nastavlja školovanje u osnovnoj školi.
1866-1870. - NikolaTesla pohađa Nižu realnu gimnaziju u Gospiću.
1870. - Nikola Tesla upisuje Višu realnu gimnaziju u Rakovcu kod Karlovca. Zanimljivost iz ovog perioda Nikolinog školovanja je da je budući genijalni naučnik, na kraju prvog polu- godišta sedmog razreda imao dvojke iz matematike, fizike i nacrtne geometrije. Bez obzirana školski uspeh, Nikola je bio zainteresovan za nauku i dosta je čitao, provodeći sate u očevoj biblioteci.
1873. - Nikola završava školovanje u Rakovcu. NjegovstarijibratDaneumireod posledica pada sa konja. Tesla dve godine pauzira školovanje zbog porodične tragedije.
1874. - Nakon mature je oboleo od kolere i oporavljao se godinu dana. Dolazi do sukoba sa ocem koji insistira da Nikola upiše Bogosloviju. Tesla odbija i odlazi na studije u Grac.
1875 - 1878. - Na studije elektrotehnike kreće
1875. godine u Politehničku školu u Gracu u Austrougarskoj carevini. Bio je marljiv student. Polagao je sve ispite sa najvišim ocenama. Profesori su ga voleli i cenili.
1878. - Nikola Tesla prekida studije u Gracu. Odlazi u Maribor, gde sezapoš ljava kao pomoćni inženjer. Iz Maribora odlazi u Gospić.
1879. - Umire Milutin Tesla, Nikolin otac. Nikola ostaje u Gospiću i počinjeda radi kao suplent u gimnaziji. Nakon očeve smrti, tražio je stipendiju od Matice srpske, koju nije dobio pod izgovorom da već prima stipendiju. Nikola Tesla ubrzo se našao na listi dužnika. Na trećoj godini studija, depresivan i razočaran, postaje nemaran i neodgovoran i umesto na fakultet odlazi u kafanu.
1880. - Zbog toga napušta studije u Gracu i nastavlja da studira politehniku u Pragu. Želi da završi studije i time ispuni očevu želju. Poslednje dve godine studija izdržava ga ujak Petar Mandić. Po završenim studijama Nikola stupa u službu telefonskog društva i pri-ključuje telefone po kućama.
1881 - 1882. - Zapošljava se u Centralnom telegrafskom uredu u Budimpešti na mestu tehnič kog crtača. Upravo tu započinje svoj veliki pronalazački period tako što je usavršio aparat za pojačanje glasa kod telefona. Februara 1882. godine, prilikom šetnje u parku sa prijateljem, dolazi na ideju o obrtnom magnetnom polju. Februar 1882. - Nikola Tesla odlazi u Pariz. Dobija posao u Edisonom kontinentalnom društvu, gde radi na održavanju električnih centrala.
1883. - Odmah je bio zapažen njegov genijalni um i dobija ponudu da pređe u Njujork (sedište kompanije) u Edisonovu laboratoriju i da se bavi pronalazačkim radom, što je Tesla vrlo rado prihvatio. Iste godine odlazi u Strazbur po nalogudruštva iz Pariza. Radi na re- konstrukciji električnecentrale. Pravi model prvog indukcionog motora.
1884. - Vraća se u Pariz.Juna 1884.Na predlog uprave društva odlazi u Ameriku sapreporukom Čarlsa Batčejloraza Tomasa Edisona u kojoj stoji: „ Ja poznajem samo dva izuzetna čoveka. Jedan si ti, a drugi ovaj mladi čovek". Narednih 59 godina Nikola Tesla živi u Njujorku. Zapošljava se u Edisonovoj laboratoriji, gde ostaje godinu dana. Amerika je krajem XIX veka, nakon završetka rata Sever-Jug u ekonomskom procvatu. Ali potreban joj je čelik za izgradnju pruga, brodova, potrebno je pokrenuti industriju. Za proizvodnju čelika nedostaju motori i u tom trenutku koristi se isključivo ljudska snaga. Tada se pojavljuje Nikola Tesla sa svojim otkrićem elektromotora što predstavlja spas za industriju. Vrlo brzo Tesla dolazi do epohalnih otkrića u oblasti fizike i elektrotehnike: otkriva naizmeničnu struju, obrtno magnetno polje, indukcioni motor, transformator, struje visoke frekvencije, radio i telekomandu radio talasima. Nikola Tesla postaje jedan od najslavnijih ljudi Amerike. Njegova otkrića dovela su do neslaganja sa Edisonom, koji je zastupao nišljenje da je budućnost prenosa električne energije u naizmeničnoj struji.
1885. - Nikola Tesla je napustio Edisona smatrajući da nije adekvatno plaćen za svoje inovacije. Osniva sopstvenu kompaniju u Njujorku. Počinje da pravi motore i generatore naizmeničnih polifaznih struja. Svoj prvi patent prijavljuje Američkom patentnom zavodu 6. maja 1885. godine, nazvavši ga „Komutator za električne dinamo mašine".6. maja 1885. - Prijavljuje patente u oblasti polifaznih naizmeničnih struja. Slede ubrzo i novi patenti. U periodu od 1887. do 1890. godine Nikola Tesla prijavljuje svoje najpoznatije patente iz oblasti polifaznih naizmeničnih struja. Pronalaske javno prikazuje u Američkom institutu elektroinženjera, 16. maja 1888. godine, na svom predavanju „Novi sistem motora i transformatora naizmenične struje". Na tom predavanju, uvidevši vrednost Teslinih pronalazaka, Vestinghausova kompanija otkupljuje prvih sedam Teslinih patenata iz oblasti polifaznih struja. Vestinghaus finansira gradnju prve električne centrale na naizmeničnu struju na Nijagarinim vodopadima (po Teslinim patentima). Nikola Tesla je kao dečak bio zadivljen opisom Nijagarinih vodopada i maštao je da tu sagradi veliku turbinu koja će stvarati električnu struju. Dvadesetak godina kasnije, 15. novembra 1896. godine, ta želja mu se ostvarila puštanjem struje do grada Bufala. 16. maja 1888. - Nikola Tesla drži prvo predavanje „Novi sistem motora i transformatora naizmenične struje" pred Američkim institutom elektroinženjera.
1888. - Firma Vestinghaus otkupljuje Tesline patente iz oblasti polifaznih struja.
1888. - 1889. - Boravi u Pitsburgu gde sa inženjerima firme Vestinghaus radi na praktičnoj realizaciji svojih patenata.
1889. - Posećuje Svetsku izložbu nauke i tehnike u Parizu sa ujakom Petrom Mandićem. Iste godine dolazi u Gospić.
1890. - Tesla je objavio rezultate o fiziološkom dejstvu struja visokih učestanosti.
1891.-Tesla počinjedaradi u oblasti naizmeničnih struja visokih frekvencija.Zvanično postaje američki državljanin.
20. maja 1891. - Pred Američkim institutom elektroinženjera u Njujorku drži predavanje „Eksperimenti sa naizmeničnim strujama vrlo visokih frekvencija i njihova primena u veštačkom osvetljenju".
1891. - 1896. - Prijavljuje patente vezane za varnični oscilator sa rezonantnim transformatorom.
1892. - Posećuje Evropu po drugi put na poziv Engleske akademije nauka i Društva engleskih elektro inženjera sa molbom da održi predavanja o svojim poslednjim radovima. Direktan povod za ovaj poziv je Tesl ino predavanje održanov.maja 1891.uDruštvuameričkihelektro inženjera koje je izazvalo ogromnu pažnju. Nikola je u Londonu održao dva predavanja, 3. i 4. februara, u Faradejevoj laboratoriji čime mu je ukazana velika počast. Englezi su sa divljenjem posmatrali Tesline eksperimente a „Times" je tom prilikom objavio: „Gospodin Tesla je stajao u elektrostatičkom polju koje je bilo tako jako da bi upalilo sijalicu bez žica, i ništa nije osećao. Jednom rukom je držao kraj žice iz koje je pršteći sipao ljubičasti mlaz varnica, a u drugoj lampu ili sasvim praznu staklenu cev i tako propustio kroz sebe struju od nekih 50.000 volti. Staklena cev je sijala u njegovoj ruci od jake struje, od koje bi, u običnim prilikama, i jedan stoti deo bio dovoljan da učini kraj njegovom životu...". Na početku ovog predavanja Tesla je pomenuo izvesnog profesora Kruksa, koji ga je oduševio i dao pravac njegovom radu. Međutim, po završetku predavanja, Tesli je prišao jedan od naj-uvaženijih članova Akademije, čestitao mu i rekao da nije trebalo da pominje profesora Kruksa, već da jednostavno kaže: „Ja sam Nikola Tesla, rodom sam Srbin, i evo do kakvih sam rezultata došao u svojim istraživanjima.Sutradan, na drugom predavanju, desilo se da je došlo do kvara na mašinama koje su obezbeđivale struju za eksperimente, ali je Tesla po instrumentima primetio da će struje biti još par minuta. Pošto je tada ponavljao priču sa prethodnog predavanja, rekao je da neće da zamara slušaoce eksperimentima koje su već vi- deli i prešao je na nove, za koje struju nije dobijao sa mašine na kojoj je došlo do kvara, već iz gradske mreže za osvetljenje. Po završetku predavanja, Tesli je ponovo prišao onaj isti Lord i rekao mu: „Sinoć sam Vas savetovao kako je trebalo predavati, a sad vidim da moram kod Vas doći, da me naučite kako se predavanja drže". Tesla je potom dobio pozive i od Francuskog društva za fiziku i Međunarodnog električkog društva da dođe u Pariz i tu održi nekoliko predavanja. Odazvao se i ovom pozivu i postigao, kao i u Londonu, veliki uspeh. Iz Pariza odlazi u Gospić jer saznaje da mu je majka na samrti. Teslina majka, Đuka Tesla, umrla je 16. aprila 1892. Posle majčine sahrane, Tesla prvi i jedini put posećuje Beograd.
Svoja osećanja prema Srbiji Tesla je izneo u govoru na banketu koji je bio priređen u njegovu čast: „U meni može biti nešto, što može biti i obmana, kao što češće biva kod mlađih ljudi, ali ako budem sretan da ostvarim bar neke od svojih ideala, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta, da je to delo jednoga Srbina". Teslu u Beogradu dočekuje Jovan Jovanović Zmaj i prvi put javno čita svoje stihove „Dobrodošlica Nikoli Tesli". Tesla, duboko ganut, celiva Zmaju ruku. Tesla i Zmaj postaju prijatelji i Tesla se angažuje oko prevoda Zmajeve poezije na engleski. Teslin članak o Zmaju objavljen je u Americi 1894, a 1897, Zmajeve pesme su objavljene u Americi u prevodu Roberta Andervuda Džonsona. Iz Beograda Tesla se vraća u Ameriku gde se priprema za Svetsku izložbu nauke i tehnike u Čikagu.
1893. - Učestvuje na Svetskoj izložbi u Čikagu.Privlači veliku pažnju i postiže uspeh izlo- ženim modelom obrnutog magnetnog polja i propuštanjem struja visokih frekvencija kroz telo. Drži predavanje o mehaničkom oscilatoru.
1894. - Dobija počasni doktorat univerziteta Kolumbija i Jejl i medalju „Eliot Kreson" Inst-ituta Frenklin.
13. marta 1895. - U požaru je uništena Teslina laboratorija u Njujorku. Crnogorski kralj Ni-kola dodeljuje mu Orden vladike Danila.
1896. – Electrical Reviewobjavljuje članak o Teslinom izumu „h" zracima. Članak se pojavljuje u isto vreme kada Rendgen „h" zrake prijavljuje kao svoj izum. Tesla nikada nije uložio žalbu niti zamerio Rendgenu. Iste godine Tesla otkriva radio. Objavljuje šeme i dijagrame, obj-ašnjava osnovne elemente radio prenosa što kasnije koristi Markoni. Tesla konstruiše uređaj za prijem radio talasa. Eksperiment se sastoji od pokušaja prenosa radio talasa od njegove laboratorije na South 5th Avenue doGerlachHotela u 27th Street na Menhetnu.
1897. - Prijavljuje patente iz oblasti radiotehnike.
1898. - Prijavio je patent kojim je zaštitio uređaj i način za upravljanje mehanizma pokret-nih objekata. U Njujorku izvodi javni eksperiment sa radioupravljanim brodom.
1899. - Završena je gradnja hidrocentrale na Nijagari.
1899. - 1900. - Nikola Tesla boravi u Kolorado Springsu, gde podiže radio-stanicu snage 200 kw. Konstruisao je transformatore koji su proizvodili napone do 12 miliona volti i struje učestanosti od nekoliko desetina hiljada herca.
1900. - 1902. - Prijavljuje patente u oblasti radiotehnike.
1901. - 1905. - Gradio je veliku radio-stanicu sa visokim antenskim tornjem na Long Ajlendu, ostrvu kraj Njujorka. Radi na realizaciji svog „Svetskog radio sistema" uz finansijsku podršku Džordža Morgana. Tesla zastupa tezu da je pomoću radio talasa moguća komunikacija sa Marsom, podjednako lako kao sa Parizom.
1915. New York Times piše da bi Nobelovu nagradu za fiziku trebalo da prime Tesla i Edison. Na kraju, nijedan od njih nije nagrađen.
1909 - 1922. - Prijavljuje patente turbine, pumpe, brzinomera i druge patente u oblasti maš-instva. Nikola Tesla se ne zaustavlja samo na ovim istraživanjima. Slede pronalasci i patenti iz oblasti naizmeničnih struja visoke frekvencije, radio-tehnike, a izučavao je irendgentske zrake. Pomoću rendgenskog zračenja načinio je prve snimke delova ljudskogtela, ali je i ukazao na njihovo štetno zračenje. Sa preko 700 patenata Nikola Tesla se, uz Faradeja, smatra najvećim pronalazačem u istoriji nauke. U njegovu čast jedinica za jačinu magnetne indukcije nosi njegovo ime - tesla (T).
1931. - Pronela se vest da će Nikola Tesla, u čast 75 rođendana, dobiti Nobelovu nagradu. Teslina fotografija pojavljuje se na naslovnoj strani Time Magazine. Tesla dobija čestitke više od 70 mladih naučnika, inženjera i istraživača. Među njima su i Mark Tven i Albert Ajnštajn. Nagradu ipak nije dobio.
1934. - Nikola Tesla je odlikovan medaljom „Džon Skot" u Filadelfiji za otkriće polifazne struje.
1937. - Doživljava saobraćajnu nesreću.
7. januar 1943.- Umro je u sobi 3327 hotela Njujorker, gde je živeo poslednjih 10 godina, sam i siromašan. Sahrana je obavljena o trošku srpskih iseljenika. Tim povodom, gradonačelnik Njujorka je rekao: „Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najko risnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, po- staje još veće". Na vest o Teslinoj smrti reagovali su najznačajniji ljudi tog vremena: od Ruzvelta do dobitnika Nobelovih nagrada.Kre miran je u Ardsliju.Hjuston, država Njujork. Njegova zaostavštvina i urna sa pepelom nalaze se u Teslinom muzeju u Beogradu.
Amerikanci o Tesli
Nikola Tesla bio je jedan od najslavnijih ljudi u Americi u XX veku. Prema pisanju Life Magazine u septembru 1997, Nikola Tesla je jedan od 100 najslavnijih ljudi u poslednjih 1000 godina. Bio je izuzetan čovek koji je promenio tokove istorije. Bio je Super Star. Država Njujork, kao i mnoge druge u SAD proglasile su 10. jul, dan Teslinog rođenja za Dan Nikole Tesle. Na uglu 40th Street i 6th Avenue na Menhetnu nalazi se natpis „Nikola Tesla Corner“.
