ZS logo sajt

Nikola Tesla

Indeks članaka

tesla

tesla potp

10. jul 1856. - Nikola Tesla rodio se u ponoć, u porodici pravoslavnih Srba, u ličkom selu Smiljanu, u Austrougarskojmonarhiji. Po nekim izvorima u trenutku Teslinog rođenja nad selom se pojavila kometa, a sam Tesla je napisao: „Nešto sasvim neobično mora da se desilo pri mome rođenju pa su mi roditelji namenili sudbinu sveštenika*.
Nikola Tesla je sin sveštenika Srpske pravoslavne crkve Milutina Tesle i Đuke Tesle (rođene Mandić), koja takođe potiče iz svešteničke porodice.

Za Milutina Teslu u narodu je ostalo svedočanstvo da je bio izuzetno inteligentan i mudar.talentovan govornik i izrazito duhovit čovek. Teslina majka Đuka bila je pak nepisme na, ali pametna, plemenita i kreativna. Nikola je bio četvrto dece u porodici Tesla. Kršen je u seoskoj crkvi Svetog Petra i Pavla, a ime je dobio po dedama koji su se obadvojica zvali Nikola. Nikola je bio slabo i bolešljivo dete i plašili su se da neće preživeti. Iako ima dete koje mašta i druži se sa životinjama, a kasnije u životu opisuje taj period kao bajku. Po psiholozima, u njegovom detinjstvu, krije se ključ kasnijeg usamljeničkog života velikog genija.


tesla1

1862. - Nikola Tesla se upisuje u osnovnu š kolu u Smiljanu. Iste godine, Nikola prekida školovanje u Smiljanu, jer se u julu

1863. - porodica seli u Gospić, gde Tesla nastavlja školovanje u osnovnoj školi.

1866-1870. - NikolaTesla pohađa Nižu realnu gimnaziju u Gospiću.

1870. - Nikola Tesla upisuje Višu realnu gimnaziju u Rakovcu kod Karlovca. Zanimljivost iz ovog perioda Nikolinog školovanja je da je budući genijalni naučnik, na kraju prvog polu- godišta sedmog razreda imao dvojke iz matematike, fizike i nacrtne geometrije. Bez obzirana školski uspeh, Nikola je bio zainteresovan za nauku i dosta je čitao, provodeći sate u očevoj biblioteci.

1873. - Nikola završava školovanje u Rakovcu. NjegovstarijibratDaneumireod posledica pada sa konja. Tesla dve godine pauzira školovanje zbog porodične tragedije.

1874. - Nakon mature je oboleo od kolere i oporavljao se godinu dana. Dolazi do sukoba sa ocem koji insistira da Nikola upiše Bogosloviju. Tesla odbija i odlazi na studije u Grac.

1875 - 1878. - Na studije elektrotehnike kreće

1875. godine u Politehničku školu u Gracu u Austrougarskoj carevini. Bio je marljiv student. Polagao je sve ispite sa najvišim ocenama. Profesori su ga voleli i cenili.

1878. - Nikola Tesla prekida studije u Gracu. Odlazi u Maribor, gde sezapoš ljava kao pomoćni inženjer. Iz Maribora odlazi u Gospić.

1879. - Umire Milutin Tesla, Nikolin otac. Nikola ostaje u Gospiću i počinjeda radi kao suplent u gimnaziji. Nakon očeve smrti, tražio je stipendiju od Matice srpske, koju nije dobio pod izgovorom da već prima stipendiju. Nikola Tesla ubrzo se našao na listi dužnika. Na trećoj godini studija, depresivan i razočaran, postaje nemaran i neodgovoran i umesto na fakultet odlazi u kafanu.

1880. - Zbog toga napušta studije u Gracu i nastavlja da studira politehniku u Pragu. Želi da završi studije i time ispuni očevu želju. Poslednje dve godine studija izdržava ga ujak Petar Mandić. Po završenim studijama Nikola stupa u službu telefonskog društva i pri-ključuje telefone po kućama.

1881 - 1882. - Zapošljava se u Centralnom telegrafskom uredu u Budimpešti na mestu tehnič kog crtača. Upravo tu započinje svoj veliki pronalazački period tako što je usavršio aparat za pojačanje glasa kod telefona. Februara 1882. godine, prilikom šetnje u parku sa prijateljem, dolazi na ideju o obrtnom magnetnom polju. Februar 1882. - Nikola Tesla odlazi u Pariz. Dobija posao u Edisonom kontinentalnom društvu, gde radi na održavanju električnih centrala.

1883. - Odmah je bio zapažen njegov genijalni um i dobija ponudu da pređe u Njujork (sedište kompanije) u Edisonovu laboratoriju i da se bavi pronalazačkim radom, što je Tesla vrlo rado prihvatio. Iste godine odlazi u Strazbur po nalogudruštva iz Pariza. Radi na re- konstrukciji električnecentrale. Pravi model prvog indukcionog motora.

1884. - Vraća se u Pariz.Juna 1884.Na predlog uprave društva odlazi u Ameriku sapreporukom Čarlsa Batčejloraza Tomasa Edisona u kojoj stoji: „ Ja poznajem samo dva izuzetna čoveka. Jedan si ti, a drugi ovaj mladi čovek". Narednih 59 godina Nikola Tesla živi u Njujorku. Zapošljava se u Edisonovoj laboratoriji, gde ostaje godinu dana. Amerika je krajem XIX veka, nakon završetka rata Sever-Jug u ekonomskom procvatu. Ali potreban joj je čelik za izgradnju pruga, brodova, potrebno je pokrenuti industriju. Za proizvodnju čelika nedostaju motori i u tom trenutku koristi se isključivo ljudska snaga. Tada se pojavljuje Nikola Tesla sa svojim otkrićem elektromotora što predstavlja spas za industriju. Vrlo brzo Tesla dolazi do epohalnih otkrića u oblasti fizike i elektrotehnike: otkriva naizmeničnu struju, obrtno magnetno polje, indukcioni motor, transformator, struje visoke frekvencije, radio i telekomandu radio talasima. Nikola Tesla postaje jedan od najslavnijih ljudi Amerike. Njegova otkrića dovela su do neslaganja sa Edisonom, koji je zastupao nišljenje da je budućnost prenosa električne energije u naizmeničnoj struji.

1885. - Nikola Tesla je napustio Edisona smatrajući da nije adekvatno plaćen za svoje inovacije. Osniva sopstvenu kompaniju u Njujorku. Počinje da pravi motore i generatore naizmeničnih polifaznih struja. Svoj prvi patent prijavljuje Američkom patentnom zavodu 6. maja 1885. godine, nazvavši ga „Komutator za električne dinamo mašine".6. maja 1885. - Prijavljuje patente u oblasti polifaznih naizmeničnih struja. Slede ubrzo i novi patenti. U periodu od 1887. do 1890. godine Nikola Tesla prijavljuje svoje najpoznatije patente iz oblasti polifaznih naizmeničnih struja. Pronalaske javno prikazuje u Američkom institutu elektroinženjera, 16. maja 1888. godine, na svom predavanju „Novi sistem motora i transformatora naizmenične struje". Na tom predavanju, uvidevši vrednost Teslinih pronalazaka, Vestinghausova kompanija otkupljuje prvih sedam Teslinih patenata iz oblasti polifaznih struja. Vestinghaus finansira gradnju prve električne centrale na naizmeničnu struju na Nijagarinim vodopadima (po Teslinim patentima). Nikola Tesla je kao dečak bio zadivljen opisom Nijagarinih vodopada i maštao je da tu sagradi veliku turbinu koja će stvarati električnu struju. Dvadesetak godina kasnije, 15. novembra 1896. godine, ta želja mu se ostvarila puštanjem struje do grada Bufala. 16. maja 1888. - Nikola Tesla drži prvo predavanje „Novi sistem motora i transformatora naizmenične struje" pred Američkim institutom elektroinženjera.

1888. - Firma Vestinghaus otkupljuje Tesline patente iz oblasti polifaznih struja.

1888. - 1889. - Boravi u Pitsburgu gde sa inženjerima firme Vestinghaus radi na praktičnoj realizaciji svojih patenata.

1889. - Posećuje Svetsku izložbu nauke i tehnike u Parizu sa ujakom Petrom Mandićem. Iste godine dolazi u Gospić.

1890. - Tesla je objavio rezultate o fiziološkom dejstvu struja visokih učestanosti.

1891.-Tesla počinjedaradi u oblasti naizmeničnih struja visokih frekvencija.Zvanično postaje američki državljanin.

20. maja 1891. - Pred Američkim institutom elektroinženjera u Njujorku drži predavanje „Eksperimenti sa naizmeničnim strujama vrlo visokih frekvencija i njihova primena u veštačkom osvetljenju".

1891. - 1896. - Prijavljuje patente vezane za varnični oscilator sa rezonantnim transformatorom.

tesla3

1892. - Posećuje Evropu po drugi put na poziv Engleske akademije nauka i Društva engleskih elektro inženjera sa molbom da održi predavanja o svojim poslednjim radovima. Direktan povod za ovaj poziv je Tesl ino predavanje održanov.maja 1891.uDruštvuameričkihelektro inženjera koje je izazvalo ogromnu pažnju. Nikola je u Londonu održao dva predavanja, 3. i 4. februara, u Faradejevoj laboratoriji čime mu je ukazana velika počast. Englezi su sa divljenjem posmatrali Tesline eksperimente a „Times" je tom prilikom objavio: „Gospodin Tesla je stajao u elektrostatičkom polju koje je bilo tako jako da bi upalilo sijalicu bez žica, i ništa nije osećao. Jednom rukom je držao kraj žice iz koje je pršteći sipao ljubičasti mlaz varnica, a u drugoj lampu ili sasvim praznu staklenu cev i tako propustio kroz sebe struju od nekih 50.000 volti. Staklena cev je sijala u njegovoj ruci od jake struje, od koje bi, u običnim prilikama, i jedan stoti deo bio dovoljan da učini kraj njegovom životu...". Na početku ovog predavanja Tesla je pomenuo izvesnog profesora Kruksa, koji ga je oduševio i dao pravac njegovom radu. Međutim, po završetku predavanja, Tesli je prišao jedan od naj-uvaženijih članova Akademije, čestitao mu i rekao da nije trebalo da pominje profesora Kruksa, već da jednostavno kaže: „Ja sam Nikola Tesla, rodom sam Srbin, i evo do kakvih sam rezultata došao u svojim istraživanjima.Sutradan, na drugom predavanju, desilo se da je došlo do kvara na mašinama koje su obezbeđivale struju za eksperimente, ali je Tesla po instrumentima primetio da će struje biti još par minuta. Pošto je tada ponavljao priču sa prethodnog predavanja, rekao je da neće da zamara slušaoce eksperimentima koje su već vi- deli i prešao je na nove, za koje struju nije dobijao sa mašine na kojoj je došlo do kvara, već iz gradske mreže za osvetljenje. Po završetku predavanja, Tesli je ponovo prišao onaj isti Lord i rekao mu: „Sinoć sam Vas savetovao kako je trebalo predavati, a sad vidim da moram kod Vas doći, da me naučite kako se predavanja drže". Tesla je potom dobio pozive i od Francuskog društva za fiziku i Međunarodnog električkog društva da dođe u Pariz i tu održi nekoliko predavanja. Odazvao se i ovom pozivu i postigao, kao i u Londonu, veliki uspeh. Iz Pariza odlazi u Gospić jer saznaje da mu je majka na samrti. Teslina majka, Đuka Tesla, umrla je 16. aprila 1892. Posle majčine sahrane, Tesla prvi i jedini put posećuje Beograd.



tesla4

Svoja osećanja prema Srbiji Tesla je izneo u govoru na banketu koji je bio priređen u njegovu čast: „U meni može biti nešto, što može biti i obmana, kao što češće biva kod mlađih ljudi, ali ako budem sretan da ostvarim bar neke od svojih ideala, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta, da je to delo jednoga Srbina". Teslu u Beogradu dočekuje Jovan Jovanović Zmaj i prvi put javno čita svoje stihove „Dobrodošlica Nikoli Tesli". Tesla, duboko ganut, celiva Zmaju ruku. Tesla i Zmaj postaju prijatelji i Tesla se angažuje oko prevoda Zmajeve poezije na engleski. Teslin članak o Zmaju objavljen je u Americi 1894, a 1897, Zmajeve pesme su objavljene u Americi u prevodu Roberta Andervuda Džonsona. Iz Beograda Tesla se vraća u Ameriku gde se priprema za Svetsku izložbu nauke i tehnike u Čikagu.

tesla5   tesla6

1893. - Učestvuje na Svetskoj izložbi u Čikagu.Privlači veliku pažnju i postiže uspeh izlo- ženim modelom obrnutog magnetnog polja i propuštanjem struja visokih frekvencija kroz telo. Drži predavanje o mehaničkom oscilatoru.

1894. - Dobija počasni doktorat univerziteta Kolumbija i Jejl i medalju „Eliot Kreson" Inst-ituta Frenklin.

13. marta 1895. - U požaru je uništena Teslina laboratorija u Njujorku. Crnogorski kralj Ni-kola dodeljuje mu Orden vladike Danila.

1896. – Electrical Reviewobjavljuje članak o Teslinom izumu „h" zracima. Članak se pojavljuje u isto vreme kada Rendgen „h" zrake prijavljuje kao svoj izum. Tesla nikada nije uložio žalbu niti zamerio Rendgenu. Iste godine Tesla otkriva radio. Objavljuje šeme i dijagrame, obj-ašnjava osnovne elemente radio prenosa što kasnije koristi Markoni. Tesla konstruiše uređaj za prijem radio talasa. Eksperiment se sastoji od pokušaja prenosa radio talasa od njegove laboratorije na South 5th Avenue doGerlachHotela u 27th Street na Menhetnu.

1897. - Prijavljuje patente iz oblasti radiotehnike.

1898. - Prijavio je patent kojim je zaštitio uređaj i način za upravljanje mehanizma pokret-nih objekata. U Njujorku izvodi javni eksperiment sa radioupravljanim brodom.

1899. - Završena je gradnja hidrocentrale na Nijagari.

1899. - 1900. - Nikola Tesla boravi u Kolorado Springsu, gde podiže radio-stanicu snage 200 kw. Konstruisao je transformatore koji su proizvodili napone do 12 miliona volti i struje učestanosti od nekoliko desetina hiljada herca.

1900. - 1902. - Prijavljuje patente u oblasti radiotehnike.

1901. - 1905. - Gradio je veliku radio-stanicu sa visokim antenskim tornjem na Long Ajlendu, ostrvu kraj Njujorka. Radi na realizaciji svog „Svetskog radio sistema" uz finansijsku podršku Džordža Morgana. Tesla zastupa tezu da je pomoću radio talasa moguća komunikacija sa Marsom, podjednako lako kao sa Parizom.

1915. New York Times piše da bi Nobelovu nagradu za fiziku trebalo da prime Tesla i Edison. Na kraju, nijedan od njih nije nagrađen.

1909 - 1922. - Prijavljuje patente turbine, pumpe, brzinomera i druge patente u oblasti maš-instva. Nikola Tesla se ne zaustavlja samo na ovim istraživanjima. Slede pronalasci i patenti iz oblasti naizmeničnih struja visoke frekvencije, radio-tehnike, a izučavao je irendgentske zrake. Pomoću rendgenskog zračenja načinio je prve snimke delova ljudskogtela, ali je i ukazao na njihovo štetno zračenje. Sa preko 700 patenata Nikola Tesla se, uz Faradeja, smatra najvećim pronalazačem u istoriji nauke. U njegovu čast jedinica za jačinu magnetne indukcije nosi njegovo ime - tesla (T).

1931. - Pronela se vest da će Nikola Tesla, u čast 75 rođendana, dobiti Nobelovu nagradu. Teslina fotografija pojavljuje se na naslovnoj strani Time Magazine. Tesla dobija čestitke više od 70 mladih naučnika, inženjera i istraživača. Među njima su i Mark Tven i Albert Ajnštajn. Nagradu ipak nije dobio.

tesla8

1934. - Nikola Tesla je odlikovan medaljom „Džon Skot" u Filadelfiji za otkriće polifazne struje.

1937. - Doživljava saobraćajnu nesreću.

7. januar 1943.- Umro je u sobi 3327 hotela Njujorker, gde je živeo poslednjih 10 godina, sam i siromašan. Sahrana je obavljena o trošku srpskih iseljenika. Tim povodom, gradonačelnik Njujorka je rekao: „Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najko risnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, po- staje još veće". Na vest o Teslinoj smrti reagovali su najznačajniji ljudi tog vremena: od Ruzvelta do dobitnika Nobelovih nagrada.Kre miran je u Ardsliju.Hjuston, država Njujork. Njegova zaostavštvina i urna sa pepelom nalaze se u Teslinom muzeju u Beogradu.

Amerikanci o Tesli

Nikola Tesla bio je jedan od najslavnijih ljudi u Americi u XX veku. Prema pisanju Life Magazine u septembru 1997, Nikola Tesla je jedan od 100 najslavnijih ljudi u poslednjih 1000 godina. Bio je izuzetan čovek koji je promenio tokove istorije. Bio je Super Star. Država Njujork, kao i mnoge druge u SAD proglasile su 10. jul, dan Teslinog rođenja za Dan Nikole Tesle. Na uglu 40th Street i 6th Avenue na Menhetnu nalazi se natpis „Nikola Tesla Corner“.


Nikola Tesla u Beogradu
 

"Ja osjećam mnogo više, no i što mogu da kažem. Stoga Vas molim da jačinu mojih osjećanja ne merite po slabosti mojih riječi. Istrgnut sam iz sred poslova da amo dođem i još ne mogu da se oslobodim misli i ideje, koje me evo i ovde prate. U meni ima nešto, što može biti i obmana, kao što češće biva kod mladih, oduševljenih ljudi, ali ako budem sretan da ostvarim bar neke od mojih ideala- to će biti dobročinstvo za cijelo čovječanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta: da je to djelo jednog Srbima. Živilo Srpstvo!" Ove uzvišene reči izgovorioje ushićeni Nikola Tesla, kada je izašao iz vagona brzog voza na beogradskoj železničkoj stanici, pred više hiljada razdraganih sunarodnika u sredu 20. maja ( po starom kalendaru), odnosno 1. juna 1892. godine ( po novom kalendaru). Naime, Tesla je posle veoma uspešnih predavanja po najvećim evropskim gradovima i posle smrti i sahrane majke i svoje kraće bolesti otišao u Budimieštu. U glavnom gradu Mađarske ga je čekao poziv grada Beograda, Velike škole i Srpskog inže- njerskog društva da dođe u prvu, posetu srpskoj prestonici i da održi predavanje velikoškolskoj omladini. Tesla je ovaj poziv rado prihvatio i dok je izlazio iz voza okupljeni narod je klicao: "ŽiveoTesla, veliki srpski sine! Dobro nam došao". Na železničkoj stanici - pišu "Srpske novine" - "dočekali su milog gosta predsednik beogradske opštine, članovi odbora za doček, profesori, velikoškolska omladina i vrlo mnogo građana i beogradske publike što se beše tu skupila, da dočeka svog brata, koji je u dalekom svetu stekao svojim naučnim radom čuveno ime".

tesla spomenikPosle srdačnog susreta i upoznavanja sa predstavnicima beogradske opštine uputio se s njima u varoš. Na Teslinom koščatom licu se moglo, tvrde savremenici, primetiti jako ushićenje. Kada je hteo da sedne u kola zaorila je oduševljena masa okupljenog naroda : Živeo Tesla . Zbunjen veliki naučnik re kao je onima koji su mu bili najbliži : "Braćo Srbi ne ushićujte se toliko!"

Nikola Tesla je odseo u hotelu "Imperijal", koji se tada nalazio na mestu današnjeg platoa gde je spomenik Petru Petroviću Njegošu, odnosno na prostoru između nove zgrade Filozofskog fakulteta i Kapetan Mišinog zdanja. U hotelskoj knjizi prispelih gostiju 20. maja / 1. juna 1892. godine skromno je upisao: Nikola Tesla elektro tehničar iz Pešte.

U četvrtak 21. maja/2. juna 1892. godine Tesla je pre podne u pratnji g. Andre Nikolića, ministra prosvete i crkvenih poslova primljen u audijenciju kod mladog kralja Aleksandra Obrenovića, koja je, mimo uobičajenog protokola, trajala čak ceo jedan čas. Zatim je otišao kod kraljevog namesnika g. Jovana Ristića, da bi se u podne vratio u hotel na ručak.

Posle podne Tesla je obišao Narodni muzej i kabinete Velike škole. Tačno u 16 časova pojavio se u prepunoj sali Velike škole, gde ga je dočekala sva velikoškolska omladina burnim uzvicima: "Živeo! Dobro nam došao".

Po izveštaju "Novog lista", prvo, je rektor g. Nikola Alković okrenuvši se prema Tesli rekao sledeće reči : Gospodine smatrao sam za svoju svetu dužnost da vam predstavim ovde našu budućnost, našu omladinu. Isto tako mislim da ispunjujem ijednu dužnost prema njima i redstavivši im Vas. I ne mogu ništa drugo, do da zajedno s njima viknem: Živeo!" Slavni naučnik se, potom, zahvalio, na ovom veličanstvenom dočeku, sledećim rečima «lepim južnim dijalektom» : Gospodo i braćo! Oduševljen doček koji sam doživeo u Beogradu neobično mi je mio, a naročito ovaj vaš doček. Ja u vama gledam mlado Srpstvo, koje ima da radi na opštem delu sviju Srba. Ali gospodo, nemojte misliti da sam ja, otišavši sa svog ognjišta, zaboravio na svoj rod i pleme, ne, ja sam ostao Srbin i tamo daleko preko debeloga mora, usled ispitivanja, kojima se bavim. Mi se nalazimo pred velikim preobražajem nauke. Ceo svet radi da što više doprinese tom delu prograsa, pa i mi Srbi to radimo i treba da radimo. I ako smo robovali pet stotina godina , mi ipak ne treba da očajavamo, jer sve se može postići. A priroda nam je bogato dala sve svoje darove, te možemo reći, da je srpski narod na prvom mestu pozvan da uspešno radi za borbu celog čovečanstva. Zato braćo moja, posvetite se .... oduševljenjem radu, koji treba biti i nama na prvom mestu, kao i celom čovečanstvu i samo tako ćemo tome nadoknaditi sve ono što smo izgubili. Samo tako pomoću nauke mi ćemo jednoga dana moći reći, da smo okajali stare grehe i da smo povratili, sve ono, što smo na Kosovu na sablji izgubili. Živelo Srpstvo".

Potom je Tesla održao predavanje velikoškolcima o svojim pronalascima, kombinujući ga sa onim koje je već izgovorio u Londonu. Zatim je, oko 17,Zo časova, u pratnji profesora i članova odbora obišao Kelemegdan. Uveće 2. juna organizovan je u čast Nikole Tesle, banket u Smutekovcu - kraj Beograda gde se nalazila "Vajfertova pivara" na Topčiderskom brdu, danas zgrada Beogradske industrije piva. Na toj gala večeri bili su prisutni svi viđeniji Srbi i Beograđani, njih oko stotinu.Na početku banketa prvu zdravicu je "napio" predsednik beogradske opštine g. Marinković i to Njegovom veličanstvu kralju Aleksandru Obrenoviću poželevši da ga Bog poživi na sreću zemlje i naroda, a na korist nauke kojoj je poklonio pažšu, primivši neobičnoljubazno i radosno našeg dragog gosta. Samom Tesli, prvi je, nazdravio Nikola Alković, rektor Velike škole. U lepom govoru on je napomenuo , između ostalog, da se veoma raduje, u ime najvećeg prosvetnog zavoda u Srbiji, što je srpsko ime njegovo steklo tolikoga glasa u naučnom svetu, da se svi Srbi njime mogu ponositi. Nikola Te- sla se, ushićen, zahvalio na zdravici i u svome obraćanju prisutnima pomenuo " da će njegovo srce, daleko preko Atlanskog okeana, vazda kucati za Srpstvo i njegovu budućnost i u časovima, kada se njegove misli budu nosile u sferu električnih talasanja". Zatim je g. Đoka Stanojević, profesor Vojne akademije nazdravljajući Tesli izneo u živom i lepom govoru, na način razumljiv i za običan svet, kakve su zasluge Tesline u elektrotehnici.

Ali,veče je dostiglo vrhunac tek kada je ustao naš omiljeni lekar i pesnik, tada seda starina, Jovan Jovanović Zmaj. On je pozdravio milog gosta pesmom "Pozdrav Nikoli Tesli pre dolaska mu u Beograd" koju je sam izrecitovao. Ganut do suza Tesla mu je, još dok je Zmaj čitao svoje strofe, prišao i poljubio mu ruku. Proslavljeni naučnik je potom rekao sledeće objašnjavajući ovaj svoj gest: "Kad mi je bilo najteže u Americi i kada sam bio od svih odbačen i neshvaćen,s gorkim suzama čitao sam Vašu poeziju, a sada Vam obećavam da ću Vaše stihove prevesti na engleski jezik i u Americi objaviti. Čini mi se da će to biti značajnije za Srpstvo nego i moji radovi na polju elektriciteta.

Zatim se Tesla obratio prisutnima sledećim rečima: Gospodo i braćo! Ne bih bio Srbin, i ne bih se srpski osjećao kad večerašnje veče ne bih računao u najsretnije i najdragocenije časove u životu. Od kako sam ostavio otadžbinu svoju i vinuo se u daleki svijet, kao i svaki čovjek, imao sam i uspjeha i neuspjeha, i radosnih i mračnih i sretnih i nesretnih trenutaka. No opet za to mogu reći, da mi je sreća bila naklonjena, i da sam imao više radosnih no tužnih dana, jer sam srazmjerno za kratko vrijeme dostigao velike uspjehe i dobitke. Ali, slobodno,bez ikakova pretjerivanja mogu reći da nikad nisam bio zadovoljniji, niti sam ikada osjećao ovakvu slast uspjeha, kao što osjećam sada ovdje, u sredini vašoj i uz vaše priznanje, mila braćo, moja. A sada ću Vam ispričati kroz kakve bure naučnik prolazi da 6i došao do otkrića. Bila je noć. Držao sam jednu žicu u jednoj a drugu u drugoj ruci, a pogled mi je bio uperen u staklenu cijev. Sastavio sam žice, ali cijev se nije osvijetlila. Ja se u malo nisam srušio. Da mi je topovsko tane grudi probilo, ne bi mi bilo teže i gore. Ali opet sam se pribrao. Izašao sam ponovo da pregledam cijelu spravu i tada sam našao, gdje na jednom mjestu žice nisu bile spojene. Spojio sam ih i cijev je zasvjetlila. Mojoj radosti nije bilo kraja.To su bili trenuci ekstaze. Takav jedan trenutak za mene je i sad, posle ovog laskavog pozdrava od čovjeka (Zmaja), koji je jedini u Srpstvu, koga toliko štujem i cijenim, i čije sam pjesme u dalekoj tuđini čitao, ljubio ih i suzama zalijevao".

Bilo je još zdravica. Tesla je i po treći put morao da se zahval i i naglasio da je srećan "što se nahodi u ovom srpskom skupu, i da će mu misli vazda biti sa Srpstvom".
Veselje je trajalo do pola jedan posle ponoći, kada je Nikola Tesla ustao i oprostivši se od prisutnih otišao ispraćen burnim "živeo" i "srećan put".
Sutradan 22. maja / 3. juna 1892 godine Tesla je brzim vozom, u 5,22 časova, iz Beograda otišao u Budimpeštu a odatle opet u Severnu Ameriku. Tako je prošao prvi i jedini za života boravak NikoleTesleu prestonici Srbije.

Pozdrav Nikoli Tesli pre dolaska mu u Beograd

Ne znam šta je, je l suština
Il to čini samo mis o, -
Čim smo čuli: dolaziš nam,
Odmah si nas elektris o.
Na što žice sprovodnice!
Elektrika juri širom,
Vazduhom će biti spoja,
( Posle može i etirom).
- Stoji stablo, stoji Srpstvo,
Majka svakom listu - sinu;
Najsvežiji list mu trepnu,
Pa odlete u daljinu.
Ti nam, Tesla, ti vrliče,
Ode letom jače struje,
Udaleku Kolumbiju,
Da ti umlje kolumbuje.
I pš Tesla, u kojem se
Ispolinske misli roje,
Tebe vraća neodolje,
Da poljubiš stablo svoje.
Ljubi stablo dojčine mu,
Stisni dojku, sine vrli;
Svaka grana srpskog stabla
Tesli tepa, Teslu grli.
Beograd je danas sretan,
Rukujuć se srnskom dikom
I otkriva srce svoje
Pred Srbinom velebpikom.
No ti moraš opet natrag,
- Sastanak nam kratka traja -
Al tonlotu nosi sobom
Bratinskoga zagrljaja.
Ostvarena j miso tvoja,
Mis o divna i golema;
Među nama biće veze,
A daljine nema, nema.
Razumeće listak sveži
Svaku žilu svojeg stabla,
Spajaće nas elektrika
( Elektrika naših srca)
I bez žica i bez kabla.

Zmajova


Najveći srpski pesnik današnjice, uvodni tekst o Zmaju koji je za američko izdanje napisao Tesla

Songs of Liberty and Other Poems, New York City, The Century Co. :

Teško da postoji narod koji je doživeo tužniju sudbinu od srpskog. Sa visina svog sjaja, kada je carstvo obuhvatalo gotovo ceo severni deo Balkanskog poluostrva i veliki deo teritorije koja sada pripada Austriji, srpski narod je gurnutu beznadežno ropstvo, nakon fatalnog boja na Kosovu polju 1389. godine protiv nadmoćnijih azijatskih hordi. Evropa neće nikada moći da isplati veliki dug koji ima prema Srbima što su oni, žrtvujući sopstvenu slobodu.zaustavilitaj varvarski prodor. Poljaci su kod Beča, pod Sobjeskim, dovršili ono što su Srbi pokušali, a na sličan način su bili nagrađeni za svoju uslugu civilizaciji. Na Kosovu polju pao je Miloš Obilić, najčuveniji srpski heroj, nakon što je ubio sultana Murata II usred njegove velike vojske. Kada to ne 6i bila istorijska činjenica, ovaj događaj bi se mogao smatrati mitom, nastao prožimanjem latinskog i grčkog uticaja. Jer, u Milošu vidimo i Mucija i Leonidesa i,još više od toga, mučenika jer on ne umire lakom smrću na bojnom polju kao Grk, već svoje odvažno delo plaća smrću pod strašnim mukama. Nije stoga čudo što je poezija naroda koji je mogao da stvori takve junake protkana duhom plemenitosti i junaštva. Čak je i nepobedivi Marko Kraljević, kasnije personifi- kacija srpskog junaštva, kadaje pobedio Musu, vođu muslimana, uzviknuo: "Teško meni do Boga miloga, gde pogubih od sebe boljega". Od te fatalne bitke pa sve do današnjih dana, za Srbe je nastao mrkli mrak sa samo jednom zvezdom na nebu - Crnom Gorom. U ovoj tami nije bilo nade za nauku, trgovinu, umetnost ili privredu. Šta su oni, taj hrabri narod, mogli osim da nastave iscrpljujuću borbu protiv porobljivača? A to su činili bez prestanka, mada je odnos snaga bio dvadeset prema jedan. No, vođenje borbe samo je zadovoljavalo primitivni nagon koji su nasledili od svojih predaka, hrabra dela onih koji su pali u borbi za slobodu utkali su u besmrtnu pesmu. Tako su okolnosti i urođene osobine načinili od Srba narod mislilaca i pesnika, i tako su, postepeno, nastale njihove veličanstvene narodne pesme, koje je najpre sakupio njihov najplodniji pisac, Vuk Stefanović Karadžić, koji je takođe sastavio prvi rečnik srpskog jezika sa više od 60.000 reči. Gete je smatrao da su ove narodne pesme dorasle najfinijim ostvarenjima Grka i Rimljana. Šta li bi o njima mislio da je bio Srbin?

Dok su Srbi bili izvanredni u narodnom pesništvu, oni su takođe imali i mnoge pesnike koji su postali veliki. Od savremenika, niko nije postao draži mlađoj generaciji od Zmaja Jovana Jovanovića. Rođen je u Novom Sadu (Neusatz),gradu na južnoj granici Mađarske, 24. novembra 1833. Potiče iz stare i plemenite porodice koja je u srodstvu sa srpskom kraljevskom kućom. U svom najranijem detinjstvu ispoljavao je veliku želju da nauči napamet srpske narodne pesme koje su mu recitovali, i čak je kao dete i sam počeo da sastavlja pesme. Njegov otac, koji je bio visokoobrazovan i bogat gospodin, pružio mu je prvo obrazovanje u rodnom mestu. Nakon toga, otišao je u Budimpeštu, Prag i Beč i u tim gradovima završio studije prava. To je bila želja njegovog oca, ali su ga njegove sopstvene sklonosti podstakledaupiše studij medicine. Zatim se vratio u svoj rodni grad, gde mu je ponuđen istaknuti položaj u službi, što je i prihvatio, ali su njegove pesničke sklonosti bile toliko jake da je godinu dana kasnije napustio to radno mesto kako 6i se potpuno posvetio literarnom radu Njegova karijera je započela 1849. Prva pesma mu je štampana 1852. u časopisu "Serbski letopis" (Serbian Annual Review);u tom i u drugim časopisima,pose6nou "Nevenu" i "Sedmici", objavljivao je svoje rane radove. Od tog vremena do 1870, pored svojih originalnih pesama, uradio je mnoge divne prevode Petefija i Aranjija, dvojice mađarskih pesnika, sa ruskog Ljermontova, kao i sa nemačkog i drugih jezika. Godine 1861. uređivaoje šaljivi časopis "Javor" i u njemu je objavio mnoge lepe pesme.

Oženio se 1861. godine i tokom narednih nekoliko srećnih godina stvorio je svoj izvanredni niz lirskih pesama pod nazivom "Đulići", koji će verovatno ostati njegovo remek-delo. Godine 1862, na svoju veliku žalost, obustavio je izlaženje "Javora", svog omiljenog časopisa, što je bila žrtva koju je od njegatražio vel iki srpski patriota Mi letić, koji je tada radio na jednom političkom časopisu, a Zmaj je to učinio da 6i obezbedio uspeh Miletićevom časopisu.

Godine 1863. izabran je za direktora jedne obrazovne institucije pod nazivom Tekelanijumu u Budimpešti. Tada je sazanosom obnovio studije medicine i stekao titulu doktora medicine. U međuvremenu nije popuštao u svom literarnom stvaralaštvu. Ipak, njegovim zemljacima, vredniji čak i od njegovih sjajnih dela, bili su njegovi plemeniti i nesebični napori da hrani entuzijazam srpske omladine. Za vreme svog boravka u Budimpešti osnovao je književno društvo "Preodnica", čiji je bio predsednik i u koji jeulagao veliki deo svoje energije.

Godine 1864. pokrenuo je svoj poznati satirički časopis "Zmaj", koji je bio toliko popularan da je naziv časopisa postao deo njegovog vlastitog imena. Godine 1866. njegova komedija "Šaran" doživela je veliki uspeh. 1872.doživeo je veliku žalost izgubivši ženu, a ubrzo zatim, svoje jedino dete. Koliko su ovi nesrećni događaji uticali na njega jasno se vidi iz osećanja duboke žalosti u pesmama koje su se uskoro pojavile. Godine 1873. pokrenuo je još jedan komični časopis "Žižu". U toku 1877. godine, započeo je objavljivanje ilustrovane istorije rusko-turskog rata, a 1878. godine pojavio se njegov popularni komični časopis "Starmali". Za sve to vreme, pored pesama pisao je i prozna dela, uključujući kratke priče, često pod izmišljenim imenom. Najbolja od tih je verovatno "Vidosava Brankovićeva". Poslednjih nekoliko godina objavio je mnogo dopadljivih pesama za decu.

Od 1870. Zmaj je radio u svojoj struci kao lekar. Veliki je zagovornik kremacije i posvetio je mnogo vremena unapređenju tog čina. Do nedavno je živeo u Beču, ali je sada stalno nastanjen u Beogradu. Tu živi životom pravog pesnika, koji voli sve i koga svi vole. Kao priznanje za njegove zasluge, narod mu je izglasao potporu. Zmajeve pesme su toliko suštinski srpske da prevesti ih na neki drugi jezik izgleda gotovo nemoguće. Pooštroj satiri bez Volterovskog otrova, po dobronamernom i spontanom humoru, po finoći i dubini izraza, one su izvanredne. G. Džonson (Mr.Johnson) je prihvatio zadatak da prepeva nekoliko kraćih pesama po mojim doslovnim i neadekvatnim tumačenjima. Pošto direktan prevod nije dolazio u obzir, on je morao da parafrazira, sledeći što je bliže moguće originalne motivei ideje. Neke delove je proširivao kako 6i upotpunio sliku ili dodao neki sopstveni detalj. Pesme koje slede daće izvesnu predstavu o raznovrsnosti srpskog pesnika, ali ni iz daleka nisu dovoljne da prikažu njegov domet.

Nikola Tesla


"Od svih stvari najviše sam voleo knjige.Otac je imao veliku biblioteku i kad god sam mogao nastojao sam da zadovoljim svoju strast za čitanjem. On to nije odobravao i razbesneo bi se kad bi me uhvatio na delu. Sakrio je sveće kad je otkrio da potajno čitam. Nije hteo da kvarim oči. Ali ja sam dobavljao loj, pravio fitilje, izlivao tanke štapove lojanica i svake noći dok su ostali spavali, pošto bih zaiušio sve ključaonice i pukotine, čitao bih sve do zore, kada je majka započinjala svoj mukotrpni dnevni posao"

Tesla se i sam bavio pisanjem poezije u mladosti. Čak je u Ameriku sa sobom doneo svesku sa "nekim pesmama i člancima". Međutim, nikada ih nije objavio i ne zna se da li te pesme još uvek postoje i gde se nalaze.

Tokom celog života povremeno je pisao pesme, iako se sa godinama zadovoljavao čitanjem ili pričanjem o knjigama; često bi začudio prijatelje u društvu recitovanjem srpskih pesama bilo na srpskom ili prevodeći ih na licu mesta (bez pripreme) na engleski, francuski, nemački, ruski ili italijanski jezik. Ove jezike je govorio sa većom ili manjom tečnošću.

***
Još jedan primer Tesline emotivne veze sa srpskom narodnom poezijom vidi se prilikom posete poznatog guslara, Petra Perunovića. "Volim gusle i narodnu poeziju", rekao je Tesla tom prilikom. "Imam sve Vukove pesme na ćirilici i često ih čitam da bih osvežio nacionalni duh i da ne bih zaboravio srpski jezik. Gusle su mi ostale u lepom sećanju još dok sam bio dete u Lici. Volim junake". Kada je Perunović otpevao jednu epsku pesmu, rekao je: "Primetio sam već na samom početku mog pevanja pesme Starac Vujadin da sam ostavio dobar utisak na Teslu. U sred pesme malo se nagnuo i suze su potekle niz njegovo lice.-.Kada sam završio, Tesla je ustao, čvrsto mi stegao ruku, okrenuo se dr Radosavljeviću i rekao: Gusle mogu ispuniti dušu jednog Srbina bolje nego išta drugo".

***
Kao srednjoškolac teško se razboleo. Da bi se odmorio i oporavio, dobio je knjige na čitanje i bio zadužen da napravi katalog knjigaumesnoj biblioteci. Ovo je bila prilika da se upozna sa mnogim autorima, uključujući i Marka Tvena. Verovao je da je čitanje Tvena i drugih pisaca dovelo do njegovo g čudesnog oporavka, i kada se mnogo kasnije lično upoznao sa Tvenom i ispričao mu priču o svojoj bolesti i oporavku, začudio se, po rečima Margaret Čej ni, kada je video "suze u Tvenovim očima". Prema Pavlu Radosavljeviću, Teslinom prijatelju u Njujorku,Tesla je znao napamet i u originalu mnoge pasuse iz "Gorskog vijenca" Petra Perovića Njegoša, Geteovog "Fausta", Puškinovog "Evgenija Onjegina", Danteove "Božanstvene komedije", Šekspirovog "Hamleta", Bajronovog "Čajlda Harolda" i mnogih drugih dela. Od srpskih pisaca voleo je Njegoša, Jovana Jovanovića Zmaja, Đuru Jakšića i Vojislava Ilića. Međutim, najviše je voleo srpsku epsku poeziju.

Susret sa Zmajem doveo je do značajnih napora koje je Tesla uložio u prevođenje Zmajevih pesama i na taj način ga učinio dostupnim na engleskom govornom području mnogo pre i jednog drugog srpskog pesnika, što predstavlja Teslin veliki doprinos književnosti.

***
Kad je imao 83 godine, napisao je na engleskom jeziku simpatičnu kratku autobiografsku priču, očigledno namenjenu deci i pod vidnim uticajem Zmaja. Priča "Mačak i gusan" vraća ga u detinjstvo, u društvo njegovog ljubimca mačka i zakletog neprijatelja gusana, koga je izazivao kad je imao tri godine i koji je sirotom dečaku otežavao život.

Dr Vasa D. Mihajlović


Nikola Tesla u krilu Pravoslavlja

Poznatog svetskog naučnika Nikolu Teslu (1856-1943), nenadmašnog Srbina i istinskog pravoslavca, mnogi su ranije, a i u novije vreme označavali po veroispovesti kao protestanta, katolika, budistu ili kao ateistu, a po nacionalnosti kao Austrijanca, Hrvata, Mađara, Grka, Čeha, ili kao „Hrvata u užem smislu, a Mađara u širem“. Dok je kao „veliki Jugosloven“ bio omiljen komunistima na ovim prostorima, dotle su ga sa druge strane okeana ponekad označavali i kao Amerikanca srpskog porekla!

To ne predstavlja nikakvo iznenađenje od strane belosvetskih publicista, ali čuđenju nema kraja kada ga, na primer, rođeni sestrić (sin njegove sestre Marice), Sava Kosanović (1894-1956), inače takođe sin pravoslavnog sveštenika, političar i diplomata, naziva u periodu između dva svetska rata „Bogočovekom“ (časopis Volja,1926), a od 1945. godine ga je okitio epitetom „oružani revolucionar“!!!

Ogromna je količina današnjeg neznanja i nepoznavanja života i dela Nikole Tesle, dok su skoro svima poznate brojne „činjenice“, poluistine, razne mistifikacije i pogrešne interpretacije, kako njegovog života, tako i ogromnog dela koje je podario čovečanstvu. Decenijama skrivano ili prećutkivano svešteničko poreklo najpoznatijeg ličkog Srbina, obilato je koristilo crvenim ideolozima koji su po svaku cenu želeli da od javnosti sakriju da mu je otac Milutin Tesla (1819-1879) bio ugledni prota, veroučitelj i nacionalni radnik prvog reda; da su mu deda po majci Nikola Mandić, kao i njegov otac Toma Mandić, bili sveštenici, a da ne pominjemo ujaka Tomu Mandića (1827-1906), paroha gornjogračačkog i zrmanjskog, i drugog ujaka Nikolaja (Petra) Mandića (1840-1907), mitropolita dabrobosanskog. Iz ugledne porodice Mandića izašlo je oko pedeset sveštenika Srpske pravoslavne crkve.

Najpoznatiji biograf Nikole Tesle, Džon O’ Nil, zapisao je: „Tesla nije pripadao nijednoj veri. Rano u životu je raskinuo sa crkvom i nije prihvatio njena učenja.“ (Nenadmašni genije,1944). Novija i provokativnija američka biografija od strane Margaret Čejni kaže da „iako sam nije bio dubok vernik, Tesla je drugima preporučivaonikola tesla u krilu pravoslavlja 1 religiju kao odličnu stvar. Hrišćanstvo i budizam, verovao je, postaće najvažnije religije budućnosti“. Domaće istraživače ne vredi ni pominjati, jer su se oni uglavnom oslanjali na pomenuta dela i zastupali slične stavove. Kada ovome dodamo idejne smernice za posleratna pisanja o Tesli, koja je kod nas postavio Sava Kosanović još 1945. godine u časopisu Nauka i tehnika, biće mnogo jasnije zašto su komunisti toliko svojatali ovog genija i često koristili njegovo ime i reči u svoje propagandne svrhe, a išli su čak dotle da su mu pripisivali navodne izjave koje nikada nije izgovorio niti pak napisao.

Crvenom olovkom su precrtane njegove reči iz poznate depeše Sovjetskoj akademiji nauka, od 2. oktobra 1941. godine: „To su ideali kojima se rukovodi naš mladi kralj Petar II produžavajući oslobodilačku borbu iz savezničkog Londona, to je suština borbe srpskih četnika i otpora okupatorskim vlastima celog naroda“

Na plakatu koji je najavljivao tradicionalni Vidovdanski Kongres Srba u Americi, koji je 4. i 5. jula 1942. godine održan Detroitu, u gornjem desnom uglu je fotografija sa likom Draže Mihajlovića, a u donjem levom uglu je fotografija Nikole Tesle, praćena rečima: „Pozdrav Nikole Tesle, čuvenog svetskog učenjaka i počasnog predsednika Srpskog narodnog saveza, sazivu Vidovdanskog Kongresa ujedinjenja Srba protiv fašizma“.

Rođenju Bogočoveka i velikih Božjih izabranika predhodili su neobični znaci: Vitlejemska zvezda, koja je došla sa istoka najavila je mudracima rođenje Isusa Hrista. Priča se da su na kuću Petra „padale luče, tj. svetle zvezde“, u noći kada je Marica rodila sina Đorđa Petrovića Karađorđa (1768-1817).

Sveštenik Zaharija, otac svetog Jovana Krstitelja, obnemeo je za devet meseci jer nije poverovao arhangelu Gavrilu da će njegova žena nerotkinja Jelisaveta roditi sina (Luka 1,20).

Lično, prota Milutin Tesla svedoči o tome da se na „Petrovdan uveče nad selom Smiljanom desio „Božji fenomen“. Da li je to bio pad povećeg meteora ili neobična vizija namenjena svešteniku Milutinu Tesli, kao znak da će do idućeg Petrovdana dobiti sina Nikolu koji će dati novi oblik i sadržaj našoj industrijskoj civilizaciji i olakšati život milijardama ljudi na ovoj našoj planeti kao niko pre njega, a ni posle. Milutin nije mogao znati šta će se desiti kasnije, jer o ovom događaju piše odmah u novosadskom Srbskom dnevniku (br.55, od 10. jula 1855. godine)!

Nikola Tesla je rođen 10. jula 1856. godine u parohijskoj kući pravoslavne crkve Svetog Petra i Pavla u selu Smiljanu u Lici, gde mu je otac, prota Milutin, službovao tih godina. Kršten je već sledeći dan. Detinjstvo je proveo u crkvi i porti i često je pomagao ocu u vršenju službe. Srpske junačke narodne pesme, koje je slušao od guslara koji su svraćali kod njegovog oca, zauvek su mu ostale najdraže. Kada je Milutin premešten sa službom u Gospić, Nikola je tamo nastavio školovanje. Kasnije se često sećao raznih zgoda i nezgoda koje je imao kao dečak kada je pokretao velika crkvena zvona hrama Svetog Đorđa, u čijoj su blizini i stanovali. Veliku realku pohađao je od 1870. do 1873. godine u Karlovcu, gde su ga školski drugovi zapamtili po tome što je bio prilično povučen i „mogli smo ga sresti jedino nedeljom u crkvi“, kako svedoči Mojsije Mojo Medić.

Da se Nikola Tesla nikada nije odrekao pradedovske vere pravoslavne i da se čitavog života molio Bogu, potvrđuje nam i vajar Meštrović, kome je Tesla tridesetih godina prošlog veka kazivao: „Ne molim se kao nekada, svake večeri na kolenima, ali je sve to u suštini isto“.

Vladika Nikolaj Velimirović susretao se sa Teslom tokom Prvog svetskog rata, i ostala je zapamćena priča o tome da je vladika upitao Teslu: „Da li ste Vi videli struju“? „Ne“, odgovorio je Tesla, „ali znam da postoji. To Vam je kao sa Bogom, iako ga niko nije video, svi znamo da postoji“. Dr Radovan Kazimirović piše 1940. godine: „Još 1916. rekao je Nikola Tesla episkopu dr Nikolaju Velimiroviću (tada arhimandritu) u Njujorku: „Ja ću uskoro čuti jeku od gusala iz moje Like ovde u Njujorku i to sedeći na divanu“. Episkop Nikolaj je te reči dobro zapamtio. One su mu tada izgledale neverovatne, a danas već i po našim kućama postoje radio aparati“.

Dar mentalne snage

„Dar mentalne snage dolazi od Boga, uzvišenog bića, i ako koncentrišemo mozak na tu istinu, počinjemo da živimo u skladu sa ovom moćnom silom. Majka me je učila da tražim svu istinu u Bibliji, stoga sam posvetio nekoliko sledećih meseci proučavanju ovog dela“, kaže Tesla. Nikada nije objasnio drugima šta je zapravo našao u knjizi Otkrivenja, ali od 1892. pa nadalje postao je fasciniran silama prirode što će ga dovesti do najvećih otkrića!

Najvrednijom knjigom u svojoj njujorškoj biblioteci smatrao je bogoslužbenu knjigu Službenik iz 1519. godine, štampanu u Veneciji, koju je njegov sestrić Sava Kosanović poklonio američkom predsedniku Trumanu.

Kum hrama Svetog Save

Srpska crkvena opština u Geriju (Čikago), država Ilinois, osnovana je 1914. godine, a tokom naredne dve, sagrađena je manja crkva, koja nije mogla dugo vremena da zadovoljava narasle potrebe tamošnje srpske kolonije, pa je 2. jula 1937. godine udaren temelj nove velelepne građevine koja je osvećena na dan Blagodarnosti i Zahvalnosti u novembru 1938. godine, od strane tadašnjeg episkopa dr Damaskina Grdaničkog. Američka štampa je prenela vest da je kum na osvećenju hrama Svetog Save bio niko drugi do Nikola Tesla, što je najveća čast za jednog svetovnjaka.

Iste, 1938. godine, Vojislav Gaćinović je u Njujorku osnovao Srpsku crkvenoškolsku opštinu, za čijeg je počasnog predsednika postavljen Nikola Tesla, dok je njegov zamenik bio dr Paja Radosavljević.

Svoju krsnu Slavu, Sv. Đorđa, odnosno Đurđevdan, nikada nije zaboravio, a sve i da je hteo, to nije mogao, jer su ga na to uvek podsećale sestre koje su bile radoznale da saznaju kako je protekao ovaj praznik kod njega, o čemu se možemo uveriti iz njegove prepiske sa rodbinom.

Svojim dugogodišnjim neprijateljima, Edisonu i Pupinu, svakom pojedinačno, Tesla oprašta sve i traži načina kako da ih izleči od opakih bolesti.

Nikola Tesla je uvek bio blizak srpskoj Kruni, tako da ga je 1892. godine odlikovao kralj Aleksandar Obrenović. Kralju Aleksandru Karađorđeviću piše nekrolog u Njujork Tajmsu, a jula 1942. godine prima u posetu mladog kralja Petra II, dok je s knezom Pavlom redovno razmenjivao telegrame.

Grupu svojih najznačajnijih patenata objavio je 12. oktobra na Miholjdan, veličanstvenu pobedu u „ratu struja“ protiv Edisona odneo je na dan svoje krsne Slave; majka mu je preminula na Veliku Subotu 1892. godine; on sam se prestavio Bogu na Božić, 7. januara 1943. godine. Narednog dana Njujork Tajms piše: „Umro je svetac nauke“ i da se od mrtvog Tesle očekuju čudesa, što se do sada više puta potvrdilo mnogobrojnim pronalascima po njegovim zapisima: radar, telefaks, rakete, mobilna telefonija i tako dalje.

Po nalogu episkopa Dionisija, opelo Nikoli Tesli u Njujorku služili su protojerej Dušan Šukletović i prota Milan Mrvičanin, uz prisustvo biskupa Meninga, a četrdesetodnevni pomen u beogradskoj Sabornoj crkvi mitropolit Josif, administrator Srpske patrijaršije, uz sasluženje dvanaest sveštenika.

Nikola Tesla je dva puta dolazio iz Amerike u rodni kraj da bi se dostojno odužio svojim počivšim roditeljima. Najpre je 1890. godine sa velike Pariske izložbe došao u Gospić i na groblju Jasikovac, u gaju preko reke, podigao spomenik, kako stoji na poleđini sa urezanim krstom, „svomu dobromu ocu“, dok na prednjoj strani piše: „Protojereju i parohu gospićskom MILUTINU TESLI 1819 + 17. IV 1879. Blagodarni sin NIKOLA. 1889.“.

Potpuno isti po veličini i po obliku je spomenik nad grobom majke: „Ovde počiva ĐUKA TESLA, supruga prote TESLE. 1822-1892“.

Na veliku nesreću i žalost srpskog naroda, Nikola Tesla do dan danas nema svoj grob. Njegovi posmrtni ostaci su izloženi u Muzeju u Beogradu, u urni u obliku kugle, i nemaju nikakve veze sa pravoslavnim obeležjima. Iako je Tesla po obavljenom opelu bio sahranjen po pravoslavnom obredu, njegov sestrić, Sava Kosanović, mason i komunista, daje dozvolu za kremaciju i kasnije prenos posmrtnih ostataka u Beograd.

Nikola Tesla i budizam

Mnogi olako upadaju u zamku kada povezuju Nikolu Teslu sa budizmom. Zaboravljaju da je Tesla najveću slavu stekao na Svetskoj izložbi u Čikagu 1893. godine, na kojoj je, takođe, Svami Vivekananda (1863-1902) prvi put predstavio svoju religiju Zapadnoj civilizaciji. Normalno da su se ova dva čoveka srela, tako da je Vivekananda ostao zapanjen Teslinim pronalascima, dok je Tesla stekao puno poštovanje za ovu istočnjačku religiju.

Najbolje je citirati samog Teslu koji kaže: „Uveren sam da je ceo kosmos objedinjen, kako u materijalnom tako i u duhovnom pogledu. Postoji u vasioni neko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu, sva nadahnuća, ono nas večno privlači, ja osećam njegovu moć i vrednosti koje ono emituje celoj vasioni i time je održava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu toga jezgra, ali znam da postoji i kada hoću da mu pridam kakav materijalni atribut, onda mislim da je to svetlost, a kada pokušam da ga shvatim duhovno, onda su to lepota i samilost. Onaj ko nosi u sebi tu veru oseća se snažan, rad mu čini radost, jer se sam oseća jednim tonom u sveopštoj harmoniji“.

Hrana, mir i rad

Na vrhuncu naučne i stvaralačke karijere, 1900 godine, Nikola Tesla u junskom broju uglednog časopisa Century, objavljuje obiman članak Problem povećanja ljudske energije, kojim je fascinirao tadašnju svetsku javnost i u kome je sintetizovao dosadašnja saznanja i naznačio buduće pravce svojih istraživanja. Razmatrajući glavne probleme ljudskog roda, Tesla počinje tako što kaže da svi ljudi sveta čine jedno telo, jednog pojedinca, i da su svi stanovnici ove planete povezani nerskidivim vezama koje se ne mogu videti, ali se mogu osetiti: „Godinama su ovu ideju proklamovala savršeno mudra učenja religije, verovatno ne samo kao sredstvo kojim se obezbeđuje mir i harmonija među ljudima već i kao jedna jako opravdana istina. Budisti je izražavaju na jedan, hrišćani na drugi način, ali i jedni i drugi tvrde isto: Mi smo svi jedno“.

„Ljudska energija će biti povećana posebnom brigom o zdravlju, zdravom ishranom, umerenošću, pravilnim načinom života, osnivanjem braka, savesnom brigom o deci, uopšteno rečeno, poštovanjem svih mnogobrojnih pravila i propisa religije i higijene. S druge strane, jedva da je potrebno reći da sve što je protiv religijskog učenja i higijenskih pravila, teži da smanji kvalitet“.

„Svaki čovek treba da smatra svoje telo poklonom od neprocenjive vrednosti od Onoga koga on voli iznad svega, veličanstvenim umetničkim delom neopisive lepote i veštine van ljudske moći shavatanja, i tako delikatnim i nežnim da ga jedna reč, dah, pogled ili misao samo može povrediti“.

„Nečistoća koja rađa bolest i smrt je ne samo samouništavajuća, već i krajnje nemoralna sklonost. Čuvanjem našeg tela od infekcije, zdravo i čisto mi izražavamo naše poštovanje visokom principu kojem su ona podarena. Onaj ko poštuje propise higijene u ovom smislu, pokazuje se iskreno pobožnim. Labavost morala je strašno zlo koje truje i duh i telo, i odgovorno je za veliko nazadovanje. Društveni život, moderno obrazovanje i zaposlenost žena koji teže da ih otrgnu od kućnih poslova i pretvore u muškarce, mahnite potrebe koje umanjuju uzvišen ideal koji one predstavljaju, smanjuju umetničku stvaralačku moć i prouzrokuju sterilitet i opšte smanjenje rase“.

Razmatrajući dalje probleme čovečanstva, Tesla dolazi do sledećeg zaključka: „Vidimo da je na tri načina moguće rešenje velikog problema povećanja ljudske energije, odgovor dat pomoću tri reči: hrana, mir i rad. Mnogo, mnogo godina sam mozgao i razmišljao, gubio se u nagađanjima i teorijama, dok nisam stigao do ovih rešenja, da bih tada shvatio, da su me o njima učili u ranom detinjstvu. Ove tri reči predstavljaju osnovni ton hrišćanske religije. Sada mi je jasno njihovo naučno značenje i svrha: hrana da se poveća masa, mir da se smanji usporavajuća sila i rad da se poveća sila koja ubrzava ljudsko kretanje. Ovo su jedina tri moguća rešenja velikog problema, a svi oni imaju jedan predmet, jedan cilj - da se poveća ljudska energija.

Kada ovo uočimo, ne možemo a da se ne zadivimo koliko je mudra i naučna i koliko je neizmerno praktična hrišćanska religija, i u kakvom značajnom kontrastu ona stoji sa drugim religijama.

Očigledno, ona je rezultat praktičnog eksperimenta i naučnog posmatranja, koji su se produbljivali vekovima, dok su se ostale religije izgleda javile samo kao posledica apstraktnih razmatranja. Rad, neumoran napor, koristan i akumulativan, sa periodima odmora radi veće efikasnosti je Njegova glavna i uvek ponovljena zapovest.

Tako smo mi, nadahnuti i Hrišćanstvom i naukom, sposobni da činimo najviše što se može za dobrobit ljudskog roda“.

Milovan Matić


Potomci slavnih graničara

Među umovima koji su krčili puteve velikoj industrijskoj revoluciji, krajem prošlog i početkom ovog veka, koja je snažno vukla čovečanstvo u progres - ka naučno-tehnološkoj revoluciji, naša zemlja je imala dva gorostasa nauke: Nikolu Teslu i Mihajla Pupina.

Kada je Pupin došao 1874. u Ameriku, pristigao je kao mađarski državljanin. Kada je Tesla kročio 1884. na tle Amerike, došao je kao austrijski državljanin. Američka javnost ih je identifikovala, po njihovom zavičaju, kao Vojvođanina i Ličanina srpskog porekla. I jedan i drugi su dobrovoljno napustili Evropu u potrazi za "većim mogućnostima" koje su tada pružale SAD. Po tome su se razlikovali od se drugih iseljenika, koji su emigrirali u drugoj polovini 19. veka u "obećanu - novu zemlju" čisto iz ekonomskih razloga, ili kako se onda kod nas kazalo "trbuhom za kruhom".

Obojica su bili potomci carskih graničara, čiji su preci bili prinuđeni da pobegnu na sever posle bitke na Kosovu 1389. godine. Uloga Srba, kao "tampona" između Austro-Ugarske i Turske, vekovima je stvarala napetost i sukobe koji su većinom doprineli povećanju duševne snage manifestovane jakim nacionalnim ponosom, poštovanjem prema zemlji i vitalnom izvornošću narodne umetnosti i muzike. Verovatno da je ta psihička energija izazvala onu iskru naučne genijalnosti tako bogato ovaplođene kod Pupina i Tesle.

Specifičan odnos prema majkama i školovanje sa prekidima

Specifičan odnos prema majkama igrao je značaju ulogu u njihovim životima, naročito u ranijim godinama. Njihove porodice, iako nisu bile siromašne, morale su da se dosta žrtvuju da bi izdržavale školovanje svojih sinova. Pupin i Tesla pokazali su takvu intelektualnu razvijenost da školovanje nije dovedeno u sumnju, no ipak, ni jedan od njih nije mogao da završi redovno školovanje bez prekida. Obojica su se potpuno uklopili u novu sredinu, stekli su državljanstvo SAD, gde su proveli veći deo života. Međutim, čini se da je njihova odsutnost iz stare domovine još više povećala njihovu vezanost za nju. Govorili su nekoliko stranih jezika, bili su "poliglote". Pored toga, postali su majstori za engleski jezik. Njihova pisana dela, kako javna tako i privatna predavanja, bila su uvek elegantna i jasna, čak i njihove naučne rasprave bile su uglađene i prefinjene.

Zajednička iskra genijalnosti

Govoreći o geniju M. Pupina i N. Tesle, govorimo o stvarno izvanrednoj mentalnoj sposobnosti, kombinovanoj sa izuzetnom kreativnošću. Neškolovani genije ne može da daje sadržaj inspiraciji i ne može da primeni svoju inventivnost u vidu pronalazaštva, tj. inovatorstva. Pupin i Tesla koristili su prednost školovanja i bili su sposobni da u praksi realizuju i primene svoje zamisli. Kod pronalazača i inovatora zamisli dobijaju formu publikovanih teorija, patenata i postupaka koji brzo podležu testu upotrebljivosti.

Oni su bili veoma plodni u stvaranju i pretvaranju svojih zamisli u sredstva za praktičnu primenu. Veoma je ograničeno vreme pojedinih grana nauke i tehnike, gde razvoj tehnologije omogućuje veliki napredak baziran samo na jednoj zamisli. Pupin je pronašao svoje kalemove tačno u vreme kada je daljinska telefonija bila onemogućena. Tesla je uveo revolucionarne promene u električnoj industriji i zauvek promenio društvo svojom teorijom o "naizmeničnoj struji" i uređajima koje je pronašao i od kojih preko 100 patenata prijavio, od kojih su većina realizovana.

Prema onome što se za sada zna, Pupin i Tesla se nikada i ni o čemu nisu javno sporili. Retko su u svojim naučnim raspravama i u štampi jedan drugog spominjali, a uvek su imali reč uvažavanja za pronalaske drugog. Oni su išli svojim putevima, za svojim opredeljenjima, a za obojicu je bilo dosta posla. Pupin kao pedagog i pronalazač bio je okrenut "teoriji fizike i elektriciteta", a Tesla kao "genijalni eksperimentator", ušao je u "istoriju elektronike". Pre svega jer su svetu dali sasvim praktične izume, ovaplođujući teoriju u često jednostavnom aparatu ili uređaju, su čovečanstvu doneli neizmernu korist i napredak. Kada bi se njihovi izumi, koji su još i danas u punoj meri u upotrebi, ili na osnovu njih pronađeni drugi - savremeniji isključili iz upotrebe, nastao i "totalni haos" u privrednom i društvenom životu sveta…

Veliko naučno poštenje

Doprinos Pupina i Tesle naučnoj pobedi naizmenične struje

Pupin po svom povratku (1889) sa poslediplomskih studija, stekavši naučnu titulu doktora nauka, na Kembridžu i Berlinu, odmah je dobio akademski položaj na Kolumbija univerzitetu u Njujorku. Svoju akademsku karijeru, koja je trajala 40 godina, započeo kao profesor "matematičke fizike", mada je kasnije morao da predaje i druge predmete, na novoosnovanom Odseku za elektrotehniku. Laboratorijska oprema u poređenju sa onom u Kembridžu i Berlinu, bila je nikakva, tako da za ozbiljniji naučno-istraživački rad, i zbog preopterećenosti u nastavi, ostalo je veoma malo vremena i mogućnosti.

Nikola Tesla (1856-1943), naučnik svetskog glasa, genijalni eksperimentator, elektrotehničar i fizičar

Njegov kolega, kasnije i doživotni prijatelj, profesor Kroker je postavljen za predavača "elektrotehnike" - koji je prvi put odvojen od fizike. Njih dvoje su nosili glavni teret na tom odseku i bili prvi sastavljači Nastavnog plana i programa za taj novo uvedeni predmet. Američki institut elektrotehničkih inženjera saznao je o Pupinovom angažovanju na polju iz oblasti "električnih nauka", pa je bio pozvan da održi predavanje o tome na godišnjem sastanku 1890. godine u Bostonu. Predavanje je nosilo naslov "Praktična strana teorije naizmeničnih struja". Ovom predavanju, pored članova Instituta, prisustvovali su i poslovni ljudi, jer su osećali da se tu kriju mogućnosti novih ulaganja.

U ono vreme, Pupin još nije poznavao ni N. Teslu ni Edinsona (koji je uložio ogromna sredstva za uređaje jednosmerne struje). On je dobro znao suštinu njihovih sistema, a za celu stvar se zauzimao isključivo s naučnog stanovišta. Naučno poštenje i znanje su mu nalagali da se izjasni za ono rešenje koje će čovečanstvo brže voditi napretku, mada je bio svestan činjenice da ga ta "električna jeres" može skupo koštati i odvojiti od pedagoško-naučne karijere, koja je tek pred njim predstojala. Mada su se puno njih u toku predavanja mrštili i prekidali, a kasnije i tražili njegovu ostavku na Kolumbija koledžu, njegovo predstavljanje i kasnije objavljeni naučni članci predstavljali su veliki doprinos pobedi naizmenične struje nad jednosmernom. Konačnu pobedu naizmenične struje omogućilo je Teslino otkriće "polifaznih naizmeničnih struja" i niz patenata uređaja i elektromotora koje je proizvodio uz finansijsku pomoć, drugog velikog američkog industrijalca Vestinghausa, koji je otkupio sve do tada objavljene Tesline patente.

Pupin je u poznatom američkom časopisu "Elektrical Njolrd" (1891) ponovo je stao u odbranu Teslinog polifaznog sistema i dokazao da je Dolivo Dobrovolski, koji je tvrdio da je na polju polifaznog sistema i sam došao do novih otkrića i pronalazaka, pogrešno shvatio principe Teslinog sistema.

Mihajlo Pupin (1854 - 1935), fizičar, pronalazač, diplomata, humanista, pisac i mecena

Odnos Pupina i Tesle nije dovoljno rasvetljen. Često je pisano da između ova dva velikana nisu postojale prijateljske veze. Najverovatnija pretpostavka da je između njih u jednom periodu došlo do zahlađenja odnosa, a to je nastao kada je Pupin prodao neke svoje patente Markonijevoj kompaniji sa kojim je Tesla vodio sudski spor. Nažalost, taj spor je rešen tek nakon Tesline smrti. Vrhovni američki sud, nakon 31 godina poništio Markonijeve patente za radiotehniku i bežičnu telegrafiju s obrazloženjem da je to N. Tesla pronašao daleko pre njega.

Najuverljiviji dokaz da su se Pupin i Tesla susretali dato je u saopštenju Nj. Terboa (Trbojevića), unuka Angeline Starije Tesline sestre, koju je podneo na Međunarodnom naučnom skupu 1979. godine prilikom obeležavanja 125. godišnjice rođenja M. I. Pupina. Između ostalog on navodi sledeće:

Pupin je bio izrazito društvena ličnost okružen sa mnogo prijatelja i poznanika, komunikativan, izdašne ruke u davanju priloga za napredak stare i nove domovine, odan svetu nauke ali i porodici, čovek kome nije bilo ništa strano što je ljudsko. Znao je danima i noćima da se bavi na Koledžu, ali i da sedne s prijateljima i popije i zapeva, da vodi računa o uvećanju svog velikog imanja i imetka, da se bavi sportom, jednom rečju, da živi sa svetom u kome je živeo.

Nasuprot Pupinu, Tesla je bio sav okrenut sebi, svim bićem predat nauci, zarobljenik eksperimenta i svoje laboratorije. Ličnost koji je nerado komunicirao sa svetom, zakleti neženja, asketa u piću i jelu, usamljenik i samotnjak do smrti. On je ostao naučnik do kraja svog života bez sredstava da bi mogao proveriti sve svoje izume u laboratoriji. Umro je u potpunoj samoći u hotelu "Njujorker" 7. januara 1943. godine. Danas se lične beleške i sva Teslina ostavština čuvaju u "Muzeju Nikola Tesla" u Beogradu koji je osnovan 1952. godine. Nešto kasnije u Beograd je preneta i urna s Teslinim pepelom. Na kraju svog saopštenja Nj. Terbo navodi: U našoj kući kako ujak Tesla i prof. Pupin bili su poštovani i voljeni više od drugih…

Bilo kako bilo, zna se: pred svoju smrt, sa bolničke postelje, Pupin je pozvao Teslu da ga poseti. Po dobrom običaju naroda svoje pradomovine oni su se izljubili i u istoriji elektrotehnike zauvek ostali. Iako su obojica doživeli duboku starost za njih se može reći da je nepravedno što im je priroda dodelila samo jedan ljudski vek.

Jugoslovensko udruženje pronalazača JUPIN sa ponosom nosi ime genijalnog pronalazača "Nikole Tesle". Dok je SANU u svojim izdanjima: "100 najznamenitijih Srba" i "Život i delo srpskih naučnika" uvrstila s punim pravom oba dva naša gorostasa nauke, iako su oni stvarali u SAD, ali njihovi pronalasci su poslužili napretku celog čovečanstva.

Priredio:
Dr Mihajlo Molnar