ZS logo sajt

Nikola Tesla

Indeks članaka

Najveći srpski pesnik današnjice, uvodni tekst o Zmaju koji je za američko izdanje napisao Tesla

Songs of Liberty and Other Poems, New York City, The Century Co. :

Teško da postoji narod koji je doživeo tužniju sudbinu od srpskog. Sa visina svog sjaja, kada je carstvo obuhvatalo gotovo ceo severni deo Balkanskog poluostrva i veliki deo teritorije koja sada pripada Austriji, srpski narod je gurnutu beznadežno ropstvo, nakon fatalnog boja na Kosovu polju 1389. godine protiv nadmoćnijih azijatskih hordi. Evropa neće nikada moći da isplati veliki dug koji ima prema Srbima što su oni, žrtvujući sopstvenu slobodu.zaustavilitaj varvarski prodor. Poljaci su kod Beča, pod Sobjeskim, dovršili ono što su Srbi pokušali, a na sličan način su bili nagrađeni za svoju uslugu civilizaciji. Na Kosovu polju pao je Miloš Obilić, najčuveniji srpski heroj, nakon što je ubio sultana Murata II usred njegove velike vojske. Kada to ne 6i bila istorijska činjenica, ovaj događaj bi se mogao smatrati mitom, nastao prožimanjem latinskog i grčkog uticaja. Jer, u Milošu vidimo i Mucija i Leonidesa i,još više od toga, mučenika jer on ne umire lakom smrću na bojnom polju kao Grk, već svoje odvažno delo plaća smrću pod strašnim mukama. Nije stoga čudo što je poezija naroda koji je mogao da stvori takve junake protkana duhom plemenitosti i junaštva. Čak je i nepobedivi Marko Kraljević, kasnije personifi- kacija srpskog junaštva, kadaje pobedio Musu, vođu muslimana, uzviknuo: "Teško meni do Boga miloga, gde pogubih od sebe boljega". Od te fatalne bitke pa sve do današnjih dana, za Srbe je nastao mrkli mrak sa samo jednom zvezdom na nebu - Crnom Gorom. U ovoj tami nije bilo nade za nauku, trgovinu, umetnost ili privredu. Šta su oni, taj hrabri narod, mogli osim da nastave iscrpljujuću borbu protiv porobljivača? A to su činili bez prestanka, mada je odnos snaga bio dvadeset prema jedan. No, vođenje borbe samo je zadovoljavalo primitivni nagon koji su nasledili od svojih predaka, hrabra dela onih koji su pali u borbi za slobodu utkali su u besmrtnu pesmu. Tako su okolnosti i urođene osobine načinili od Srba narod mislilaca i pesnika, i tako su, postepeno, nastale njihove veličanstvene narodne pesme, koje je najpre sakupio njihov najplodniji pisac, Vuk Stefanović Karadžić, koji je takođe sastavio prvi rečnik srpskog jezika sa više od 60.000 reči. Gete je smatrao da su ove narodne pesme dorasle najfinijim ostvarenjima Grka i Rimljana. Šta li bi o njima mislio da je bio Srbin?

Dok su Srbi bili izvanredni u narodnom pesništvu, oni su takođe imali i mnoge pesnike koji su postali veliki. Od savremenika, niko nije postao draži mlađoj generaciji od Zmaja Jovana Jovanovića. Rođen je u Novom Sadu (Neusatz),gradu na južnoj granici Mađarske, 24. novembra 1833. Potiče iz stare i plemenite porodice koja je u srodstvu sa srpskom kraljevskom kućom. U svom najranijem detinjstvu ispoljavao je veliku želju da nauči napamet srpske narodne pesme koje su mu recitovali, i čak je kao dete i sam počeo da sastavlja pesme. Njegov otac, koji je bio visokoobrazovan i bogat gospodin, pružio mu je prvo obrazovanje u rodnom mestu. Nakon toga, otišao je u Budimpeštu, Prag i Beč i u tim gradovima završio studije prava. To je bila želja njegovog oca, ali su ga njegove sopstvene sklonosti podstakledaupiše studij medicine. Zatim se vratio u svoj rodni grad, gde mu je ponuđen istaknuti položaj u službi, što je i prihvatio, ali su njegove pesničke sklonosti bile toliko jake da je godinu dana kasnije napustio to radno mesto kako 6i se potpuno posvetio literarnom radu Njegova karijera je započela 1849. Prva pesma mu je štampana 1852. u časopisu "Serbski letopis" (Serbian Annual Review);u tom i u drugim časopisima,pose6nou "Nevenu" i "Sedmici", objavljivao je svoje rane radove. Od tog vremena do 1870, pored svojih originalnih pesama, uradio je mnoge divne prevode Petefija i Aranjija, dvojice mađarskih pesnika, sa ruskog Ljermontova, kao i sa nemačkog i drugih jezika. Godine 1861. uređivaoje šaljivi časopis "Javor" i u njemu je objavio mnoge lepe pesme.

Oženio se 1861. godine i tokom narednih nekoliko srećnih godina stvorio je svoj izvanredni niz lirskih pesama pod nazivom "Đulići", koji će verovatno ostati njegovo remek-delo. Godine 1862, na svoju veliku žalost, obustavio je izlaženje "Javora", svog omiljenog časopisa, što je bila žrtva koju je od njegatražio vel iki srpski patriota Mi letić, koji je tada radio na jednom političkom časopisu, a Zmaj je to učinio da 6i obezbedio uspeh Miletićevom časopisu.

Godine 1863. izabran je za direktora jedne obrazovne institucije pod nazivom Tekelanijumu u Budimpešti. Tada je sazanosom obnovio studije medicine i stekao titulu doktora medicine. U međuvremenu nije popuštao u svom literarnom stvaralaštvu. Ipak, njegovim zemljacima, vredniji čak i od njegovih sjajnih dela, bili su njegovi plemeniti i nesebični napori da hrani entuzijazam srpske omladine. Za vreme svog boravka u Budimpešti osnovao je književno društvo "Preodnica", čiji je bio predsednik i u koji jeulagao veliki deo svoje energije.

Godine 1864. pokrenuo je svoj poznati satirički časopis "Zmaj", koji je bio toliko popularan da je naziv časopisa postao deo njegovog vlastitog imena. Godine 1866. njegova komedija "Šaran" doživela je veliki uspeh. 1872.doživeo je veliku žalost izgubivši ženu, a ubrzo zatim, svoje jedino dete. Koliko su ovi nesrećni događaji uticali na njega jasno se vidi iz osećanja duboke žalosti u pesmama koje su se uskoro pojavile. Godine 1873. pokrenuo je još jedan komični časopis "Žižu". U toku 1877. godine, započeo je objavljivanje ilustrovane istorije rusko-turskog rata, a 1878. godine pojavio se njegov popularni komični časopis "Starmali". Za sve to vreme, pored pesama pisao je i prozna dela, uključujući kratke priče, često pod izmišljenim imenom. Najbolja od tih je verovatno "Vidosava Brankovićeva". Poslednjih nekoliko godina objavio je mnogo dopadljivih pesama za decu.

Od 1870. Zmaj je radio u svojoj struci kao lekar. Veliki je zagovornik kremacije i posvetio je mnogo vremena unapređenju tog čina. Do nedavno je živeo u Beču, ali je sada stalno nastanjen u Beogradu. Tu živi životom pravog pesnika, koji voli sve i koga svi vole. Kao priznanje za njegove zasluge, narod mu je izglasao potporu. Zmajeve pesme su toliko suštinski srpske da prevesti ih na neki drugi jezik izgleda gotovo nemoguće. Pooštroj satiri bez Volterovskog otrova, po dobronamernom i spontanom humoru, po finoći i dubini izraza, one su izvanredne. G. Džonson (Mr.Johnson) je prihvatio zadatak da prepeva nekoliko kraćih pesama po mojim doslovnim i neadekvatnim tumačenjima. Pošto direktan prevod nije dolazio u obzir, on je morao da parafrazira, sledeći što je bliže moguće originalne motivei ideje. Neke delove je proširivao kako 6i upotpunio sliku ili dodao neki sopstveni detalj. Pesme koje slede daće izvesnu predstavu o raznovrsnosti srpskog pesnika, ali ni iz daleka nisu dovoljne da prikažu njegov domet.

Nikola Tesla