ZS logo sajt

Nikola Tesla

Indeks članaka

Potomci slavnih graničara

Među umovima koji su krčili puteve velikoj industrijskoj revoluciji, krajem prošlog i početkom ovog veka, koja je snažno vukla čovečanstvo u progres - ka naučno-tehnološkoj revoluciji, naša zemlja je imala dva gorostasa nauke: Nikolu Teslu i Mihajla Pupina.

Kada je Pupin došao 1874. u Ameriku, pristigao je kao mađarski državljanin. Kada je Tesla kročio 1884. na tle Amerike, došao je kao austrijski državljanin. Američka javnost ih je identifikovala, po njihovom zavičaju, kao Vojvođanina i Ličanina srpskog porekla. I jedan i drugi su dobrovoljno napustili Evropu u potrazi za "većim mogućnostima" koje su tada pružale SAD. Po tome su se razlikovali od se drugih iseljenika, koji su emigrirali u drugoj polovini 19. veka u "obećanu - novu zemlju" čisto iz ekonomskih razloga, ili kako se onda kod nas kazalo "trbuhom za kruhom".

Obojica su bili potomci carskih graničara, čiji su preci bili prinuđeni da pobegnu na sever posle bitke na Kosovu 1389. godine. Uloga Srba, kao "tampona" između Austro-Ugarske i Turske, vekovima je stvarala napetost i sukobe koji su većinom doprineli povećanju duševne snage manifestovane jakim nacionalnim ponosom, poštovanjem prema zemlji i vitalnom izvornošću narodne umetnosti i muzike. Verovatno da je ta psihička energija izazvala onu iskru naučne genijalnosti tako bogato ovaplođene kod Pupina i Tesle.

Specifičan odnos prema majkama i školovanje sa prekidima

Specifičan odnos prema majkama igrao je značaju ulogu u njihovim životima, naročito u ranijim godinama. Njihove porodice, iako nisu bile siromašne, morale su da se dosta žrtvuju da bi izdržavale školovanje svojih sinova. Pupin i Tesla pokazali su takvu intelektualnu razvijenost da školovanje nije dovedeno u sumnju, no ipak, ni jedan od njih nije mogao da završi redovno školovanje bez prekida. Obojica su se potpuno uklopili u novu sredinu, stekli su državljanstvo SAD, gde su proveli veći deo života. Međutim, čini se da je njihova odsutnost iz stare domovine još više povećala njihovu vezanost za nju. Govorili su nekoliko stranih jezika, bili su "poliglote". Pored toga, postali su majstori za engleski jezik. Njihova pisana dela, kako javna tako i privatna predavanja, bila su uvek elegantna i jasna, čak i njihove naučne rasprave bile su uglađene i prefinjene.

Zajednička iskra genijalnosti

Govoreći o geniju M. Pupina i N. Tesle, govorimo o stvarno izvanrednoj mentalnoj sposobnosti, kombinovanoj sa izuzetnom kreativnošću. Neškolovani genije ne može da daje sadržaj inspiraciji i ne može da primeni svoju inventivnost u vidu pronalazaštva, tj. inovatorstva. Pupin i Tesla koristili su prednost školovanja i bili su sposobni da u praksi realizuju i primene svoje zamisli. Kod pronalazača i inovatora zamisli dobijaju formu publikovanih teorija, patenata i postupaka koji brzo podležu testu upotrebljivosti.

Oni su bili veoma plodni u stvaranju i pretvaranju svojih zamisli u sredstva za praktičnu primenu. Veoma je ograničeno vreme pojedinih grana nauke i tehnike, gde razvoj tehnologije omogućuje veliki napredak baziran samo na jednoj zamisli. Pupin je pronašao svoje kalemove tačno u vreme kada je daljinska telefonija bila onemogućena. Tesla je uveo revolucionarne promene u električnoj industriji i zauvek promenio društvo svojom teorijom o "naizmeničnoj struji" i uređajima koje je pronašao i od kojih preko 100 patenata prijavio, od kojih su većina realizovana.

Prema onome što se za sada zna, Pupin i Tesla se nikada i ni o čemu nisu javno sporili. Retko su u svojim naučnim raspravama i u štampi jedan drugog spominjali, a uvek su imali reč uvažavanja za pronalaske drugog. Oni su išli svojim putevima, za svojim opredeljenjima, a za obojicu je bilo dosta posla. Pupin kao pedagog i pronalazač bio je okrenut "teoriji fizike i elektriciteta", a Tesla kao "genijalni eksperimentator", ušao je u "istoriju elektronike". Pre svega jer su svetu dali sasvim praktične izume, ovaplođujući teoriju u često jednostavnom aparatu ili uređaju, su čovečanstvu doneli neizmernu korist i napredak. Kada bi se njihovi izumi, koji su još i danas u punoj meri u upotrebi, ili na osnovu njih pronađeni drugi - savremeniji isključili iz upotrebe, nastao i "totalni haos" u privrednom i društvenom životu sveta…

Veliko naučno poštenje

Doprinos Pupina i Tesle naučnoj pobedi naizmenične struje

Pupin po svom povratku (1889) sa poslediplomskih studija, stekavši naučnu titulu doktora nauka, na Kembridžu i Berlinu, odmah je dobio akademski položaj na Kolumbija univerzitetu u Njujorku. Svoju akademsku karijeru, koja je trajala 40 godina, započeo kao profesor "matematičke fizike", mada je kasnije morao da predaje i druge predmete, na novoosnovanom Odseku za elektrotehniku. Laboratorijska oprema u poređenju sa onom u Kembridžu i Berlinu, bila je nikakva, tako da za ozbiljniji naučno-istraživački rad, i zbog preopterećenosti u nastavi, ostalo je veoma malo vremena i mogućnosti.

Nikola Tesla (1856-1943), naučnik svetskog glasa, genijalni eksperimentator, elektrotehničar i fizičar

Njegov kolega, kasnije i doživotni prijatelj, profesor Kroker je postavljen za predavača "elektrotehnike" - koji je prvi put odvojen od fizike. Njih dvoje su nosili glavni teret na tom odseku i bili prvi sastavljači Nastavnog plana i programa za taj novo uvedeni predmet. Američki institut elektrotehničkih inženjera saznao je o Pupinovom angažovanju na polju iz oblasti "električnih nauka", pa je bio pozvan da održi predavanje o tome na godišnjem sastanku 1890. godine u Bostonu. Predavanje je nosilo naslov "Praktična strana teorije naizmeničnih struja". Ovom predavanju, pored članova Instituta, prisustvovali su i poslovni ljudi, jer su osećali da se tu kriju mogućnosti novih ulaganja.

U ono vreme, Pupin još nije poznavao ni N. Teslu ni Edinsona (koji je uložio ogromna sredstva za uređaje jednosmerne struje). On je dobro znao suštinu njihovih sistema, a za celu stvar se zauzimao isključivo s naučnog stanovišta. Naučno poštenje i znanje su mu nalagali da se izjasni za ono rešenje koje će čovečanstvo brže voditi napretku, mada je bio svestan činjenice da ga ta "električna jeres" može skupo koštati i odvojiti od pedagoško-naučne karijere, koja je tek pred njim predstojala. Mada su se puno njih u toku predavanja mrštili i prekidali, a kasnije i tražili njegovu ostavku na Kolumbija koledžu, njegovo predstavljanje i kasnije objavljeni naučni članci predstavljali su veliki doprinos pobedi naizmenične struje nad jednosmernom. Konačnu pobedu naizmenične struje omogućilo je Teslino otkriće "polifaznih naizmeničnih struja" i niz patenata uređaja i elektromotora koje je proizvodio uz finansijsku pomoć, drugog velikog američkog industrijalca Vestinghausa, koji je otkupio sve do tada objavljene Tesline patente.

Pupin je u poznatom američkom časopisu "Elektrical Njolrd" (1891) ponovo je stao u odbranu Teslinog polifaznog sistema i dokazao da je Dolivo Dobrovolski, koji je tvrdio da je na polju polifaznog sistema i sam došao do novih otkrića i pronalazaka, pogrešno shvatio principe Teslinog sistema.

Mihajlo Pupin (1854 - 1935), fizičar, pronalazač, diplomata, humanista, pisac i mecena

Odnos Pupina i Tesle nije dovoljno rasvetljen. Često je pisano da između ova dva velikana nisu postojale prijateljske veze. Najverovatnija pretpostavka da je između njih u jednom periodu došlo do zahlađenja odnosa, a to je nastao kada je Pupin prodao neke svoje patente Markonijevoj kompaniji sa kojim je Tesla vodio sudski spor. Nažalost, taj spor je rešen tek nakon Tesline smrti. Vrhovni američki sud, nakon 31 godina poništio Markonijeve patente za radiotehniku i bežičnu telegrafiju s obrazloženjem da je to N. Tesla pronašao daleko pre njega.

Najuverljiviji dokaz da su se Pupin i Tesla susretali dato je u saopštenju Nj. Terboa (Trbojevića), unuka Angeline Starije Tesline sestre, koju je podneo na Međunarodnom naučnom skupu 1979. godine prilikom obeležavanja 125. godišnjice rođenja M. I. Pupina. Između ostalog on navodi sledeće:

Pupin je bio izrazito društvena ličnost okružen sa mnogo prijatelja i poznanika, komunikativan, izdašne ruke u davanju priloga za napredak stare i nove domovine, odan svetu nauke ali i porodici, čovek kome nije bilo ništa strano što je ljudsko. Znao je danima i noćima da se bavi na Koledžu, ali i da sedne s prijateljima i popije i zapeva, da vodi računa o uvećanju svog velikog imanja i imetka, da se bavi sportom, jednom rečju, da živi sa svetom u kome je živeo.

Nasuprot Pupinu, Tesla je bio sav okrenut sebi, svim bićem predat nauci, zarobljenik eksperimenta i svoje laboratorije. Ličnost koji je nerado komunicirao sa svetom, zakleti neženja, asketa u piću i jelu, usamljenik i samotnjak do smrti. On je ostao naučnik do kraja svog života bez sredstava da bi mogao proveriti sve svoje izume u laboratoriji. Umro je u potpunoj samoći u hotelu "Njujorker" 7. januara 1943. godine. Danas se lične beleške i sva Teslina ostavština čuvaju u "Muzeju Nikola Tesla" u Beogradu koji je osnovan 1952. godine. Nešto kasnije u Beograd je preneta i urna s Teslinim pepelom. Na kraju svog saopštenja Nj. Terbo navodi: U našoj kući kako ujak Tesla i prof. Pupin bili su poštovani i voljeni više od drugih…

Bilo kako bilo, zna se: pred svoju smrt, sa bolničke postelje, Pupin je pozvao Teslu da ga poseti. Po dobrom običaju naroda svoje pradomovine oni su se izljubili i u istoriji elektrotehnike zauvek ostali. Iako su obojica doživeli duboku starost za njih se može reći da je nepravedno što im je priroda dodelila samo jedan ljudski vek.

Jugoslovensko udruženje pronalazača JUPIN sa ponosom nosi ime genijalnog pronalazača "Nikole Tesle". Dok je SANU u svojim izdanjima: "100 najznamenitijih Srba" i "Život i delo srpskih naučnika" uvrstila s punim pravom oba dva naša gorostasa nauke, iako su oni stvarali u SAD, ali njihovi pronalasci su poslužili napretku celog čovečanstva.

Priredio:
Dr Mihajlo Molnar