NOVO! ODLOMCI ISTORIJE SRBA - MILOŠ S. MILOJEVIĆ
Mihailo Petrović
(Кarlovac, 9. novembar 1863 — Beograd, 4. avgust 1934)
Doktor Mihailo Petrović je prvi srpski ratni hirurg i svakako najimpozantnija figura našeg vojnog saniteta. Bio je Srbin iz Hrvatske, rođen u Gornjim Karlovcima 1863. godine. Dr Petrović je, u dva navrata, bio predsednik Srpskog lekarskog društva i profesor Medicinskog fakulteta.
PRAVOSLAVLJE I RASКOLI - kako se snaći?
Razgovor o knjizi prof. dr Zorana Miloševića
Razgovor vodio: Novica Кrezić
Raskoli su se dešavali u prošlosti, dešavaju se i sada, kada je Srpska crkva u pitanju iamo makedonski raskol, a evo talasju i u Crnoj Gori. U Ukrajini u okviru Ruske crkve takođe su se pojavili raskoknici, a sada uz pomoć Fanara dobili i Tomos o samostlanosti. Кako se snaći u svemu ovome?
Odavno iskra raskola u Srpskoj crkvi, ali i Ruskoj buja. Mi smo odmah posle drugog svetskog rata imali makedonski raskol, koji je stavljen na led i ne rešava se. Ali on tinja, i za sve verujuće i ljude dobre volje to je bolno pitanje. Sa odvajanjem Republike Crne Gore iz sastava Državne zajednice Srbije i Crne Gore odmah se postavilo pitanje stvaranja tzv. Crnogorske crkve. Tako da su raskolnici vrlo živahni u deljenju Srpske crkve.
Nije više sa nama hodajuća enciklopedija istorije slovenski naroda Slobodan Jarčević, počasni doktor nauka u Društvu za istraživanje stare slovenske istorije Serbona, preminuo istaknuti istoričar, politikolog, pisac i iznad svega dobar čovek i veliki borac za prava srpskog naroda.
Slobodan Jarčević je osoba koja je unosila u okolinu mudrost, optimizam i pozitivne vibracije, u njegovoj blizini se osećala nekakva toplina koju zrače samo posebne osobe koje nesebično dele stečeno znanje .
Slobodan Jarčević je bio blage naravi, popustljiv prema prijateljima, pun razumevanja za tuđe mane i nevolje, spreman da satima sluša i razgovara. Bio je veoma duhovit, inteligentan, neobično širokog interesovanja, duha slobodnog.
Nikola Vidović, komandant Četvrte kordunaške brigade je sa svojim ljudima 26. avgusta napao zloglasni dečiji logor Jastrebarsko, u kojem je bilo zatočeno i mučeno na najgore moguće načine više od 700 dece. Nažalost, o ovom junaku se zna jako malo, a današnje vlasti uporno skrivaju i ćute o ovoj akciji i o ljudima koji su je sproveli, upravo zbog sprovođenja političke i ideološke revizije istorije za račun krupnog kapitala. Ime ovog čoveka javnost neće znati, niti će se o njemu i njegovom delu govoriti, a neće dobiti ni ulicu, ni trg, ni ime škole, niti bilo šta slično, jer ta priča nije danas politički podobna. Zato širite istinu, da se sazna ko su bili pravi junaci i patriote u drugom svetskom ratu na ovim prostorima!
Evo i ličnog zapisa Nikole Vidovića o toj akciji:
"U memljivim zidinama starog dvorca nalazilo se 727 dječaka i djevojčica, uglavnom predškolskog uzrasta. Njih su "prevaspitavale" časne sestre. Naravno, to prevaspitavanje bilo je u ustaškom duhu. Htjele su u neku ruku da stvore nove "janjičare". Sirota djeca su na kapama ili reverima nosila slovo "U", Živjela su pod nevjerovatno teškim okolnostima. Zbog gladi, bolesti i načina "vaspitanja" dnevno je umiralo po nekoliko dječaka i djevojčica.
Opširnije: KOMANDANT NIKOLA VIDOVIĆ, DIV JUNAK KOJI JE OSLOBODIO DEČIJI LOGOR JASTREBARSKO
Nisam htio o ovoj osjetlјivoj temi pisati, pored toliko pozvanijih analitičara i znalaca, ali mi je stvarno preko glave ovih protesta „naroda“ po Beogradu, pa moram i ja da kažem koju kao neko iz naroda.
Godinama se protestuje protiv Vučića, i svako malo slušamo od raznih analitičara da samo što nije pao, a on sve jači i uticajniji. Dragi moji protestanti, smarate, stalno ste protiv nečega, a nikada nisam čuo za šta ste. Kako da podržim destruktivce? Ko može normalan da podržava rušitelјe koji nemaju ideju šta da sagrade ne mjestu srušenog?
I ja sam protiv vremenskih nepogoda, ali niti ima smisla da protestujem niti šta mogu da promijenim, osim da se sklonim i obavim radnje da smanjim štetu koju nevrijeme donosi.
Na javnom zboru građana Dubrovnika 1922. izabran je Odbor za podizanje spomenika Oslobođenja u Dubrovniku. Zbor je poverio izradu spomenika i njegovo postavlјanje Ivanu Meštroviću. Na dan Ujedinjenja, 1 decembra 1924. otkriven je Spomenik kralјa Petra I Oslobodioca (veliki barelјef) uzidan u bedemima grada, nad unutrašnjim vratima od Pila. Otkrivanju spomenika prisustvovale su sve škole, sve korporacije sa zastavama, dve muzike, Konavlјani, sokoli, dobrovolјci, orjunaši i gradska bratstva. Samo otkrivanje spomenika pratila je topovska palјba, počasni plotuni i zvonjava zvona sa svih crkava. Izveštač lista „Vreme“ svoj izveštaj iz Dubrovnika završio je konstatacijom: „Odavno već Dubrovnik, slavan sa svoga rodolјublјa, nije video lepše nacionalne svečanosti, niti je tako spontano manifestovao svoju lјubav prema jedinstvu, kralјu i državi“(1). Spomenik je predstavlјao kralјa Petra I ogrnutog pelerinom, na konju sa sokolom u ruci. Nad spomenikom, u jednoj maloj udubini, postavlјen je kip Sv. Vlaha, zaštitnika Dubrovnika, takođe delo Meštrovića.
Ko je na mreži: 1390 gostiju i nema prijavljenih članova
