Krsne slave i prezimena Srba u Rep.Srpskoj i BiH

U BiH ima sko­ro šest hiljada srpskih pre­zi­me­na ko­ja se ve­zu­ju za 72 sla­ve. Ako je kod is­tog pre­zi­me­na zas­tupljena sa­mo je­dna krsna sla­va ne­sumnjivo je da se ra­di o je­dnom ple­me­nu (ro­du)

O pre­zi­me­ni­ma Srba u BiH ne pos­to­je sis­te­ma­ti­zo­va­na nau­čna is­tra­ži­vanja ta­ko da se o njima je­di­no ne­šta vi­še mo­že sa­zna­ti iz crkve­nih po­pi­sa ili ta­ko­zva­nih še­ma­ti­za­ma.

Od sa­ču­va­nih še­ma­ti­za­ma po obi­mu i ra­zno­vrsnos­ti po­da­ta­ka po­se­bno se iz­dva­ja Še­ma­ti­zam pra­vo­sla­vne mi­tro­po­li­je i ar­hi­di­je­ce­ze Da­bro­bo­san­ske za go­di­nu 1882. objavljen te is­te go­di­ne u Sa­ra­je­vu.

Po mno­gim oni­mas­ti­ča­ri­ma to je naj­bolji i naj­de­taljni­ji še­ma­ti­zam ko­ji je do da­nas ura­đen i objavljen u či­ta­voj admi­nis­tra­ti­vno-te­ri­to­ri­jal­noj upra­vi Srpske pra­vo­sla­vne crkve. Obu­hva­ta go­to­vo ci­je­lo po­dru­čje da­našnje BiH. Is­ti­na, ne­dos­ta­ju po­je­di­ni po­da­ci za ne­ke pa­ro­hi­je u Zvor­ni­čko- tu­zlan­skoj (Sem­be­ri­ja) i Za­hum­sko-her­ce­go­va­čkoj epar­hi­ji, ali to ne umanjuje njegov zna­čaj.

Pre­ma ovom še­ma­ti­zmu  i prvom po­pi­su sta­no­vniš­tva ko­ji je iz­vršen (1879) , u BiH je kra­jem de­ve­tna­es­tog vi­je­ka bi­lo 5.590 srpskih  pre­zi­me­na za ko­ja se  ve­zu­ju 72 ra­zli­či­te sla­ve.

Poljo­pri­vre­dni in­ženjer Sa­vo Ignjato­vić iz Banje Lu­ke go­di­na­ma se ba­vi is­tra­ži­vanjem ko­ri­je­na svo­je po­ro­di­ce.

– Pro­blem je u to­me što je mno­go pi­sa­ne gra­đe o Srbi­ma u BiH uni­šte­no, a crkve i groblja u Fe­de­ra­ci­ji BiH de­vas­ti­ra­na. Naj­vi­še po­da­ta­ka o svo­jim pre­ci­ma pri­ku­pio sam u mu­ze­ji­ma, za­tim ma­ti­čnim ure­di­ma, zemlji­šnim knjiga­ma i iz usme­nog pre­danja – ka­že Ignjato­vić.

Kao što je po­zna­to, naj­ve­ći broj pre­zi­me­na kod Srba nas­tao je u 16. i 17. vi­je­ku. Pre­zi­me­na su nas­ta­ja­la po ra­znim osno­va­ma. Naj­češ­će je to bi­lo po li­čnom ime­nu oca ili ne­kog dru­gog pret­ka  (Bo­gdan – Bo­gda­no­vić, To­dor-To­do­ro­vić, Si­mo- Si­mić), maj­ke (Smilja-Smiljić, Ma­ra-Ma­rić, Cvi­je­ta-Cvi­je­tić), po za­na­tu: Ku­junyić, Sa­rač, Ko­vač, Ka­čar, po na­dim­ku: Žde­ro, Prdić, Pi­tar…

De­set naj­ras­pros­tranjeni­jih srpskih pre­zi­me­na u BiH su: Ko­va­če­vić, Sa­vić, Po­po­vić, Jo­va­no­vić, Pe­tro­vić, Đu­rić, Ba­bić, Lu­kić, Kne­že­vić i Mar­ko­vić.

Ko­va­če­vić je je naj­ra­ši­re­ni­je srpsko pre­zi­me u BiH. Za ovo pre­zi­me ve­za­no je čak dva­de­set ra­zli­či­tih sla­va. Ras­pros­tranjeni su od Bi­ha­ća, Kru­pe i Pe­trov­ca, pre­ko Banje Lu­ke, Te­sli­ća i Sa­ra­je­va, do Vi­še­gra­da i Vla­se­ni­ce.

Pre­zi­me­na Kne­že­vić i Man­dić naj­ras­pros­tranjeni­ja su u Kra­ji­ni, dok su u is­to­čnoj Bo­sni ona ve­oma ri­jet­ka. Sli­čno je i sa pre­zi­me­ni­ma Đu­kić, Ma­rić i Pa­nić. I ona su naj­ra­ši­re­ni­ja ov­dje u Kra­ji­ni.

Pre­zi­me­na Jo­va­no­vić, Mar­ko­vić, Ilić, Si­mić, Ni­ko­lić, Mi­trić, La­zić, Ga­vrić i Mi­čić vi­še su ras­pros­tranjena u is­to­čnoj i srednjoj Bo­sni, a manje u   Kraj­ni.

Ima slu­ča­je­va da se zbog ra­zli­či­tog iz­go­vo­ra, ili ra­zli­či­tog admi­nis­tra­ti­vnog evi­den­ti­ranja, kod pri­pa­dni­ka je­dnog ple­me­na bilježe dva ra­zli­či­ta pre­zi­me­na. To je slu­čaj ka­da se, na pri­mjer, u pre­zi­me­nu javlja slo­vo “j” ili ga ne­ma: Ba­jić-Ba­ić, Vu­jić-Vu­ić, Gru­jić-Gru­ić, Ga­jić-Ga­ić, Pe­jić-Pe­ić…

Po­ne­kad su kod pri­pa­dni­ka je­dnog ple­me­na za­bilježe­na dva pre­zi­me­na i zbog to­ga što je do­šlo do za­mje­ne je­dnog od slo­va dru­gim: To ima­mo ka­da se, na pri­mjer, “y” za­mi­je­ni sa “č”: Ba­ruyija-Ba­ru­či­ja, Ekmeyija-Ekme­či­ja. Ili ka­da se “y” za­mi­je­ni sa “ć”: Inyić-In­đić; ka­da se “t” za­mi­je­ni sa “d”: Vu­ko­brat-Vu­ko­brad, ka­da se “u” za­mi­je­ni sa “o”: Škun­drić-Škon­drić…

Srbi ima­ju na­ro­dno-crkve­no slavlje ko­je je ne­po­zna­to kod dru­gih hriš­ćan­ski na­ro­da. To je krsna sla­va ili krsno ime. O njoj pos­to­je mno­ga pre­danja.

Po je­dnom krsno ime je uspo­me­na na dan ka­da su mno­go­bo­ža­čki pre­ci po­je­di­nih po­ro­di­ca pre­šli na hriš­ćan­sku vje­ru. Otu­da i na­ziv krsno ime od “krsti­ti se” to jest pre­ći u hriš­ćan­sku vje­ru.

Po dru­gom, u vri­je­me dok su Srbi ži­vje­li u ple­me­ni­ma je­dno po je­dno ple­me se kršta­va­lo iza­brav­ši za taj čin dan je­dnog od sve­ti­telja ili mu­če­ni­ka. Taj dan se otad sma­trao du­ho­vnim ro­đen­da­nom po­ro­di­ce. Po­ro­di­ce is­tog ple­me­na ima­ju is­tu krsnu sla­vu, a is­ti pre­zi­menjaci sa ra­zli­či­tim sla­va­ma ni­su od is­tog ple­me­na.

Ra­ši­re­no je i gle­di­šte ko­je se mo­že na­zva­ti ani­mis­ti­čnim, a ko­je po­la­zi od to­ga da je krsna sla­va sa­mo je­dan hris­ti­ja­ni­zo­va­ni pa­gan­ski kult – kult mrtvih, kult pre­da­ka. Ovo gle­di­šte kao naj­va­žni­je uz slavljenje krsnog ime­na na­vo­di: koljivo, paljenje svi­je­ća, sje­čenje ko­la­ča. Sve su to ele­men­ti žrtve­nih obi­ča­ja za po­koj­ne pret­ke.

Po crkve­no-pra­vo­sla­vnom gle­di­štu krsna sla­va je nas­ta­la svje­snom akci­jom Srpske pra­vo­sla­vne crkve, a ra­ši­ri­la se po svim srpskim kra­je­vi­ma to­kom XIII, XIV i XV vi­je­ka njenom mi­si­onar­skom dje­la­tnoš­ću. To je bio je­dan vid bor­be pro­tiv mno­go­boš­tva i pa­ga­ni­zma. Zna­či, ne ra­di se o hris­ti­ja­ni­zo­va­nom pa­gan­skom kul­tu, već je to po svo­joj su­šti­ni hriš­ćan­ski i pra­vo­sla­vni sup­sti­tut za pa­gan­ski kult ko­ji se iz­gu­bio u pe­ri­odu od sla­ven­skog na­seljavanja Bal­kan­skog po­lu­os­trva. Sve­to­sav­skom re­for­mom iz je­dne crkve­ne, op­šte ili po­je­di­na­čne, za­vje­tne in­sti­tu­ci­je stvo­re­na je je­dna srpska sve­ča­nost ko­ja je u se­bi obu­hva­ti­la op­šte pra­vo­sla­vne i po­se­bne srpske ele­men­te.

Naj­češ­će sla­ve Srba u BiH su: Đur­đev­dan, Ni­koljdan, Sv. Jo­van Krsti­telj, Ar­hi­đa­kon Ste­fan, Ar­han­đel Mi­ha­ilo, Si­me­non Bo­go­pri­mac, Sv. Pan­te­li­ja, Sv. Va­si­li­je, Mi­holjdan, Pe­trov­dan, Krstov­dan, Sve­ti Ili­ja…

Dos­ta ri­jet­ke srpske sla­ve u BiH su: Sv. Pro­ko­pi­je, Po­krov pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, Kon­stan­tin Ve­li­ki, Jo­van Bo­go­slov, Za­če­će Jo­va­na Krsti­telja, Va­ve­de­ni­je, Ar­hi­đa­kon Ga­vril…

Ve­oma su za­nimljivi po­da­ci o te­ri­to­ri­jal­nom ra­spo­re­du krsnih sla­va u Da­bro­bo­san­skoj mi­tro­po­li­ji. Ta­ko se, na pri­mjer, Sve­ti Var­to­lo­mej sla­vi sa­mo u  Kra­ji­ni. Sla­vi ga rod Ke­cman, Tu­bin, Se­lak, Dra­gić, Bje­la­jac, Jo­šić, Mi­ja­to­vić i Ni­kić.

Za­če­će Sv. Jo­va­na Krsti­telja sla­ve sa­mo Dra­gi­ći u Sa­ra­je­vu, dok Ivanjdan (ro­đenje Sv. Jo­va­na Krsti­telja) sla­ve ne­ke srpske po­ro­di­ce u ma­glaj­skom i vi­še­grad­skom kra­ju.

Sv. Jev­ti­mi­ja sla­vi rod Mi­siljevi­ća iz Bu­goj­na, dok sla­vu Sv. Jo­va­na Les­tvi­čni­ka sla­vi dio ro­da Vrho­vac u gra­di­škoj i la­mi­na­čkoj pa­ro­hi­ji.

Sve­ta Pet­ka je sla­va Spa­so­je­vi­ća (Sre­bre­ni­ca, Vla­se­ni­ca) Mi­lo­še­vi­ća (Pa­za­rić, Po­fa­li­ći, Bla­žuj) i Di­mi­ća (Du­bi­ca, Pri­je­dor).

Sa­bor Sv. dva­na­est apos­to­la sla­ve sa­mo Miljano­vi­ći u pa­ro­hi­ja­ma Ma­ši­ći i Ro­ma­nov­ci, a Sv. Ha­ra­lam­pi­ja sa­mo Ba­ši­ći u Donjoj Pec­ki.

Cve­ti se sla­ve sa­mo u sa­ra­jev­skom i vla­se­ni­čkom kra­ju. U Sa­ra­je­vu ih sla­ve Mi­ći­ći, Os­to­ji­ći, Živ­ko­vi­ći i Ba­ka­li­ći, a na Pa­la­ma Ka­rav­di­ći.

Ako je kod is­tog pre­zi­me­na zas­tupljena sa­mo je­dna krsna sla­va ne­sumnjivo je da se ra­di o je­dnom ple­me­nu (ro­du). To se pre­zi­me­na: Agba­ba, Agić, Ba­roš, Be­len­za­da, Be­ronja, Bo­kan, Bra­tić, Vi­še­kru­na, Vje­šti­ca, Yepi­na, Ko­panja, Ko­tur, Ka­ra­kaš, Ma­za­li­ca, Ma­cu­ra, Pra­šta­lo, Ri­bić, Te­gel­ti­ja, To­li­mir, Fur­tu­la, Če­nić, Čo­ro­ka­lo, Šo­ja, Šer­bu­la…

Kod pre­zi­me­na kod ko­jih no­si­oci je­dnog pre­zi­me­na ima­ju je­dnu krsnu sla­vu, a u ne­kim mjes­ti­ma je kod njih za­bilježe­na dru­ga sla­va, do­šlo je do pro­mje­ne prvo­bi­tne sla­ve.

Do pro­mje­ne krsne sla­ve do­la­zi­lo je ri­jet­ko i to su naj­češ­će po­je­di­na­čni slu­ča­je­vi (kad si­ro­ma­šni mla­do­ženja pri­hva­ti sla­vu svo­je bo­ga­te ne­vjes­te ili kad mla­do­ženja pri­hva­ti ne­vjes­ti­nu sla­vu jer u njenoj po­ro­di­ci ne­ma mu­ških po­to­ma­ka ko­ji bi je dalje sla­vi­li).

Ta­kvi slu­ča­je­vi za­bilježe­ni su kod pre­zi­me­na: Amiyić, Are­ži­na, Be­rić, Ba­la­ban, Ba­sa­ra, Bil­bi­ja, Brkljač, Bun­da­lo, Bur­sać, Ga­će­ša, Gru­bor, Drljača, Du­ba­jić, Jun­gić, Ke­cman, Ko­čić, Miljuš, Mo­mić, Obu­ći­na, Opa­čić, Sabljić, Stu­par, Tin­tor, Tra­var, Ću­lum, Hrva­ća­nin, Ča­đo, Če­ko, Ša­ko­ta, Ša­re­nac, Šo­la­ja…

Pos­to­je i pre­zi­me­na kod ko­jih je za­bilježe­no vi­še sla­va. U tom slu­ča­ju se ra­di o vi­še ra­zli­či­tih ro­do­va. To su: Avra­mo­vić, An­to­nić, Ba­bić, Ba­jić, Bo­žić, Vu­ka­ši­no­vić, Vu­ko­vić, Ga­jić, Gli­go­rić, Gra­ho­vac, Da­vi­do­vić, Da­kić, Đo­kić, Du­kić, Ja­kšić, Janjić, Jo­va­no­vić, Jo­kić, Ka­la­bić, Kos, Ku­zma­no­vić, Ma­rić, Mi­ja­to­vić, No­va­ko­vić, Pa­vlo­vić, Pe­tro­vić, Ris­tić, Si­mić, Ta­dić, To­mić…

U 1882. go­di­ni evi­den­ti­ra­na su po­je­di­na srpska pre­zi­me­na i njiho­ve krsne sla­ve. Ta­ko je za­bilježe­no da Avli­ja­ša ima  na Sa­ra­jev­skom polju i Bla­žu­ju i da sla­ve Jo­va­na Krsti­telja,  Ba­šti­na­ca u Ma­ši­ći­ma i Ro­ma­nov­ci­ma i da im je krsna sla­va Sv. Lu­ka, Aj­du­ko­vi­ća u Vla­se­ni­ci i da sla­ve  Arh. Mi­ha­il,  u Du­bo­vi­ku im je sla­va Jo­van Krsti­telj, u  Krup­skoj Gli­ni­ci Ni­koljdan.  Be­len­za­de su evi­den­ti­ra­ne u  Banjoj  Lu­ci, Bu­goj­nu, Donjem Va­ku­fu, Ka­me­nu kod Gla­mo­ča i sla­ve  Jo­va­na Krsti­telja.  Za­pi­si ka­zu­ju da su ta­da Ba­sa­re ži­vje­le u  Kru­pi, Ku­len Va­ku­fi, Lu­šci Pa­lan­ci i  Pe­trov­cu i da su sla­vi­li Đur­đev­dan. Vo­ćki­ći su iz Stra­ži­ce kod Ključa i sla­ve  Sv. Ni­ko­lu, Lo­li­ći iz Dra­gelja kod Gra­di­ške, Po­pov­ca kod Banje Lu­ke i sla­va im je  Jo­van Krsti­telj, a Lo­li­ći­ma iz  Bis­tri­ce kod Banje Lu­ke Ni­koljdan.  Ku­tli­je su iz Rui­škei njiho­va sla­va je To­ma apos­tol.

Pre­zi­me Te­gel­ti­ja evi­den­ti­ra­no je u Mrkonjić Gra­du, Tra­vni­ku, Me­dnoj i Sla­ti­ni kod Ri­bni­ka i pro­slavljaju  Đur­đev­dan.  Pe­ze­ri su iz Bla­škog kod Banje Lu­ke sla­va im je  Jo­van Krsti­telj,  Gnjato iz  Bu­goj­na sla­ve  Arh. Mi­ha­ila, a  Mo­ro iz Po­fa­li­ća (Sa­ra­je­vo) sla­ve Đur­đev­dan…

Po­pi­si sta­no­vniš­tva

Pre­ma prvom po­pi­su sta­no­vniš­tva ko­ji su 1879. go­di­ne spro­ve­le aus­tro­ugor­ske vlas­ti u BiH je ži­vje­lo 1.158.000 sta­no­vni­ka. Od tog bro­ja Srba je bi­lo 496.485 ili 42,88 od­sto, Mu­sli­ma­na 448.613 ili 38,73 od­sto, Hrva­ta 209.391 ili 18,30 od­sto, Je­vre­ja 3.426 ili 0,29 od­sto i os­ta­lih 249 ili 0,02 od­sto.

Od uku­pnog bro­ja Srba oko 349.000 ili 70 od­sto ži­vje­lo je u mi­tro­po­li­ji Da­bro­bo­san­skoj, a pre­os­ta­lih 147.000 ili 30 od­sto u epar­hi­ja­ma Zvor­ni­čko-tu­zlan­skoj i Za­hum­sko-her­ce­go­va­čkoj.

Po posljednjem po­pi­su ko­ji je obavljen 1991. go­di­ne BiH je ima­la 4.377.033 sta­no­vni­ka. Mul­si­ma­na je bi­lo 1.902.956 ili 43,47 od­sto, Srba 1.366.104 ili 31,21 od­sto, Hrva­ta 760.852 ili 17,38 od­sto, Ju­go­slo­ve­na 242.682 ili 5,54 od­sto, Crno­go­ra­ca 10.071 ili 0,23 od­sto, Ma­ke­do­na­ca 1.596 ili 0,03 od­sto, Slo­ve­na­ca 2.190 ili 0,05 od­sto, Al­ba­na­ca 4.295 ili 0,10 od­sto, Ro­ma 8.864 ili 0,20 od­sto, Ukra­ji­na­ca 3.929 ili 0,09 od­sto…..

Ra­dić, Si­mić…   

Me­đu pe­de­set naj­ras­pros­tranjeni­jih su i pre­zi­me­na: Ilić, Đu­kić, Vu­ko­vić, Si­mić, Ra­dić, Ma­rić, To­mić, Bo­žić, Jan­ko­vić, Mi­ja­to­vić, Mi­ćić, Da­vi­do­vić, Jo­vić…

Gojko Dakić za “Glas Sprske”