Br. 25/17 – 26. I – 7525 (2017)
I SRBI TVORCI SVOG STRADANјA – XI
Vlada i Skupština Republike Srpske Krajine u progonstvu Vam skreću pažnju o strahovitom pokolјu Srba u Drugom svetskom ratu – što učiniše: Hrvati (katolici i muslimani), Nemci (i Austrijanci), Mađari, Šiptari i Bugari. To je obnovlјeni pokolј Srba, jer se takav desio i u Prvom svetskom ratu – što učiniše Austrougari, Nemci, Šiptari i Bugari. U svakom je pobijeno Srba više od jednog miliona. Uz to, Srbi su gubili istorijske zemalјe, od Srba su se stvarale nesrpske nacije, srpski jezik se označavao drugim imenima (makedonskim, hrvatskim, bošnjačkim, crnogorskim…), srpsko kulturno blago je proglašavano blagom drugih naroda, Srbi su prisilјavani da iz pravoslavne vere prelaze u katoličku i islamsku… Ove necivilizovane i genocidne mere nad Srbima su sprovedene odavno, a i u vreme razbijanja Jugoslavije od 1990. do 1999. godine. Sve je to programirano (stolećima) u kabinetima državnika Zapadne Evrope, Vatikana i Turske. Srpski državnici i srpski naučnici nisu bili svesni – da je reč o strategiji – od koje spomenute države nikad ne odustaju, te nije odgovarajuće postupano, da bi se to sprečilo ili, na neki način, izbeglo. Srbi su se branili kad je to bilo kasno, pa su sledili ogromni lјudski gubici, otimanje srpske zemlјe, uništavanje i prisvajanje srpske kulturne baštine, itd.
Srpski državnici i naučnici prošlog vremena nisu shvatali – da se protivsrpske mere pripremaju u toku mira, te su i sami (nesvesno) pomagali njihovo ostvarivanje. Tako su se pretvarali u tvorce sopstvenog stradanja. To srpsko državno i naučno slepilo zapanjuje. Traje i od 1945. godine do danas! Ne primećuju da je i Drugi svetski rat (1941-1945) korišćen da bi se izbrisali srpski (slovenski) tragovi iz drevnih vremena i ranog Srednjeg veka, te da bi odlike naših predaka ostale onakve kako su prikazane u službenoj povjesti (istoriji). A u ovoj društvenoj nauci su o Srbima (Slovenima) izmislile (u pogrdnom smislu) germanske i romanske države, u saglasnosti s Vatikanom. Tako su uneli u naučne knjige da su preci Srba (Slovena) bili necivilizovani, varvari, nepismeni, nepokršteni… i da su ih, tek u 9. stoleću Nove ere, opismenili i pokrstili Grci i Zapadnoevroplјani! Dalјe, upisali su u školske i naučne knjige da Srbi (Sloveni) do 7. stoleća nisu živeli van područja ruskih reka Dnjepra, Dnjestra i Visle, čime su uklonili istinu da su preci svih današnjih Slovena bili u kamenom dobu stanovnici Balkana, Sredozemlјa i Panonije. I današnji srpski državnici i naučnici podržavaju ova krivotvorenja Zapada i Vatikana, čime uklanjaju činjenice da su preci Srba (Slovena) tvorci prve pismenosti na svetu, čije je pismo Vinčansko – pronađeno u Lepenskom viru i Vinči – na obalama Dunava u današnjoj Srbiji. Takođe, uklanjaju i otkrića američkog akademika i profesora na Oksfordu, Anatolija Klјosova, koji je, na osnovu DNK, otkrio da su preci Srba (Slovena) živeli na Balkanu pre 12.000 godina.
Uz ovakve falsifikate, srpski državnici i naučnici su uklanjali srpsku kulturnu baštinu i o njoj se sve manje govorilo u naučnim i školskim knjigama. Posebno se odavno izbegava pomen srpskih junačkih pesama u desetercu – pesama kakvih nema ni u jednom drugom svetskom jeziku. Uz to su zanemarena i srpska predanja iz drevnih i novijih vremena, a nestale su i srpske bajke – umesto da deca slušaju u njima u zabavištima i osnovnim školama. Uz to su dozvolili da se od Srba stvaraju veštački nesrpski narodi (Makedonci, Hrvati, Bosanci, Crnogorci…) a da se srpskom jeziku daju nesrpska jezička imena – makedonski, hrvatski, crnogorski, bosanski… To su postupci kojima i Srbi tvore svoja teška stradanja, posebno u ratovima.
Sva je sreća što pripadnici mladih srpskih pokolјenja to počinju da shvataju i da se suprotstavlјaju protivsrpskoj politici srpskih državnika i srpskih naučnika u državnim ustanovama. Ovih dana je jedna Srpkinja, učenica gimnazije, na književnom takmičenju napisala rad u kojem opominje za ovakav nemar državnika i naučnika – prema srpskom jeziku i srpskoj kulturnoj baštini. Reč je o radu učenice Gimnazije trećeg razreda u Požegi – Andrea Bojević je njima zauzela drugo mesto na takmičenju u Požegi. Kad je reč, pravilno ističe, da svaka lјudska zajednica ima svoj jezik, a kod nas Makedonci, Hrvati, Bosanci i Crnogorci nemaju svoj jezik – koriste srpski jezik, a zovu ga drukčije. Pogledajmo njen rad, pisan s ushićenjem, ali i mudrošću – jer je shvatila sve o omalovažavanju i krađi srpskog kulturnog blaga:
– Govoriću o maternjem jeziku
1. U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč.
2. Ona beše u početku u Boga.
3. Sve je kroz Nјu postalo, i bez Nјe ništa nije postalo što je postalo.
4. U Nјoj beše život, i život beše videlo lјudima
5. I Videlo se svetli u tami, i tama ga ne obuze.
Retko božanske stvari silaze s nebesa na uvid lјudskom oku. To su čuda ovog sveta, koja se nalaze na granici nečeg nestvarnog i izuzetka. Čoveku je dato svojstvo koje ga razlikuje od drugih, moć koja ga čini gospodarem svega što živi. I taj poklon čine razum i – jezik.
Jezik je tvrđava koju je zajednički izgradilo celo čovečanstvo, ali svaka zajednica lјudi ima svoj jezik. Danas, govoriću vam o maternjem jeziku, jer kažu: ,,Ako pričaš s čovekom na jeziku koji on razume, to odlazi u njegovu glavu. Ako pričaš s čovekom na njegovom jeziku, to odlazi u njegovo srce.“ Zato svako najviše voli svoj, maternji jezik.
A, da li smo mi, svesni lepote našeg, srpskog jezika? Vidimo li blago koje imamo pred sobom? Čujemo li tu slikovitost izraza, bogatstvo reči, koje nam samim svojim sklopom glasova potpuno mogu dočarati značenje koje nose… Zaboravlјamo sve ono što smo bacili u ćošak od detinjstva i novog nekog vremena. Sve one poslovice, brzalice, pitalice, brojalice, arhaizme, dijalektizme, naše pesme, epske, lirske… Pa mi govorimo najlepši jezik na svetu. Budimo ponosni! Svakoga dana, neka naše reči budu hvalospev našem jeziku.
,,Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlјu. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlјa, kao duša. A šta je narod – izgubi li jezik, zemlјu, dušu?“ rekao je Stefan Nemanja. I zaista, jezik je istinski svedok istorije naroda. Zato hvala onima koji su ga na svojim leđima nosili i predali ga nama. Borcima koji su ga očuvali do dana današnjeg, jer su videli Srbe koji kroz hilјadu godina govore srpski jezik, koji pišu svoje pismo, svojim slovima. Hvala Ćirilu i Metodiju, Dositeju, Nјegošu i svima koji su ovaj zadatak uzeli na sebe. A najveću zahvalnost dugujemo jednom, jedinstvenom Vuku (Karadžiću), koji uprkos svim preprekama, a bilo ih je, nije odustao od svojih ideja, koji je ceo svoj život posvetio ovoj deci ovde, i jednom prostom srpskom narodu dao gramatiku, rečnik i sabrana dela narodne književnosti.
Zamislite samo, da ne bi ovih velikih lјudi, koji bismo mi jezik danas govorili? Gde bi bila naša divna ćirilica? Adelungovo pravilo važi kod nas: ,,Piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano“. Jedino pitanje ostaje, jesmo li sposobni da naš jezik održimo? U vremenu u kojem svet okreće vrtoglava brzina, i misli lete s kraja na kraj univerzuma, da li će opstati koren stabla Srbinova? U nama teče krv predaka naših. Ostaci staroslovenskog, našeg prajezika, su i dalјe tu. I dalјe žive u nama i narodima slovenskog porekla. Iste ili slične reči koje svi još uvek koristimo od davnina – to su godovi koji govore o starosti našeg drveta.
Međutim, pojava da se jezik menja u savremeno doba je neumitna sudbina, čije su posledice nezamislive. Ali zato njegovo odumiranje i degradacija su neopravdano delo neodgovornih govornika. Ako nas inat može pokrenuti, onda u inat svemu što hoće da nas uništi, učinimo sve da pobolјšamo kvalitet našeg govora i pisanja. U inat sečenju drveća, posadimo seme u svako pokolјenje, da srpski jezik nikad ne zanemi.
,,Jezik je hranitelј naroda. Dokle god živi jezik, dokle ga lјubimo i počitujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo, dotle živi i narod, može se među sobom razumijevati i umno sajedinjavati, ne preliva se u drugi, ne propada.“ Rekao je Vuk. Istina, jezik je temelј svega što čini jednu naciju, osnova kulture, umetnosti i nacionalne svesti. On je kamen zemlјe Srbije, stena koja nas drži zajedno, naša snaga, sloga. Zato ga čuvajmo, negujmo. Setimo se nekad sa divlјenjem onog ,,Mili bože, čuda velikoga“ i ,,Tvrd je orah voćka čudnovata“.
Tvoj jezik je tvoja domovina. Sa njim se rađaš, sa njim i umireš. Svoj jezik ne možeš da zaboraviš. On ostaje urezan u tebi do poslednjeg daha. I zato, gde god da odemo, kojoj god državi i narodu služimo, ostaje nam u srcu naš jezik, kao jedina, rođena mati.
Andrea Bojović –
***
Podatke na koje upućuje bistra i mlada Andrea Bojović, a i mnoge druge, možete naći u knjigama istine – Izdavača „Miroslav“, Beograd, Goce Delčeva 15, tel. 297-0875, email- mirmi011@gmail.com, a posebno u knjigama Slobodana Jarčevića: „Gresi istoričara“, „Oluje protiv Srba“, „Zapad i rusko-srpski odnosi“, „Ilijada“ i „Odiseja“ na desetercu… itd.
Treba, nažalost, priznati da srpski državnici i naučnici sve tri veroispovesti još nisu sposobni učiniti odlučujuće korake za proglašavanje falsifikovane srpske (slovenske) povjesti (istorije), jer još nisu (kako to narod mudro uočava) – prohodali, a mlada Andrea Bojović je sposobna i potrčati i ustrčati uz strme litice falsifikovane povjesti (istorije).
S poštovanjem,
Milorad Buha, predsednik Vlade
Br. 26/17 – 27. I – 7525 (2017)
I SRBI TVORCI SVOG STRADANјA – XII
Vlada i Skupština Republike Srpske Krajine u progonstvu Vam skreću pažnju o strahovitom pokolјu Srba u Drugom svetskom ratu – što učiniše: Hrvati (katolici i muslimani), Nemci (i Austrijanci), Mađari, Šiptari i Bugari. To je obnovlјeni pokolј Srba, jer se takav desio i u Prvom svetskom ratu – što učiniše Austrougari, Nemci, Šiptari i Bugari. U svakom je pobijeno Srba više od jednog miliona. Uz to, Srbi su gubili istorijske zemalјe, od Srba su se stvarale nesrpske nacije, srpski jezik se označavao drugim imenima (makedonskim, hrvatskim, bošnjačkim, crnogorskim…), srpsko kulturno blago je proglašavano blagom drugih naroda, Srbi su prisilјavani da iz pravoslavne vere prelaze u katoličku i islamsku… Ove necivilizovane i genocidne mere nad Srbima su sprovedene odavno, a i u vreme razbijanja Jugoslavije od 1990. do 1999. godine. Sve je to programirano (stolećima) u kabinetima državnika Zapadne Evrope, Vatikana i Turske. Srpski državnici i srpski naučnici nisu bili svesni – da je reč o strategiji – od koje spomenute države nikad ne odustaju, te nije odgovarajuće postupano, da bi se to sprečilo ili, na neki način, izbeglo. Srbi su se branili kad je to bilo kasno, pa su sledili ogromni lјudski gubici, otimanje srpske zemlјe, uništavanje i prisvajanje srpske kulturne baštine, itd.
Srpski državnici i naučnici prošlog vremena nisu shvatali – da se protivsrpske mere pripremaju u toku mira, te su i sami (nesvesno) pomagali njihovo ostvarivanje. Tako su se pretvarali u tvorce sopstvenog stradanja. To srpsko državno i naučno slepilo zapanjuje. Traje i od 1945. godine do danas! Ne primećuju da je i Drugi svetski rat (1941-1945) korišćen da bi se izbrisali srpski (slovenski) tragovi iz drevnih vremena i ranog Srednjeg veka, te da bi odlike naših predaka ostale onakve kako su prikazane u službenoj povjesti (istoriji). A u ovoj društvenoj nauci su o Srbima (Slovenima) upisane izmišlјotine (u pogrdnom smislu). To su učinili državnici i naučnici germanskih i romanskih države, u saglasnosti s Vatikanom. Tako su uneli u naučne knjige da su preci Srba (Slovena) bili necivilizovani, varvari, nepismeni, nepokršteni… i da su ih, tek u 9. stoleću Nove ere, opismenili i pokrstili Grci i Zapadnoevroplјani! Dalјe, upisali su u školske i naučne knjige da Srbi (Sloveni) do 7. stoleća nisu živeli van područja ruskih reka Dnjepra, Dnjestra i Visle, čime su uklonili istinu da su preci svih današnjih Slovena bili u kamenom dobu stanovnici Balkana, Sredozemlјa i Panonije. I današnji srpski državnici i naučnici podržavaju ova krivotvorenja Zapada i Vatikana, čime uklanjaju činjenice da su preci Srba (Slovena) tvorci prve pismenosti na svetu, čije je pismo Vinčansko – pronađeno u Lepenskom viru i Vinči – na obalama Dunava u današnjoj Srbiji. Takođe, uklanjaju i otkrića američkog akademika i profesora na Oksfordu, Anatolija Klјosova, koji je, na osnovu DNK, otkrio da su preci Srba (Slovena) živeli na Balkanu pre 12.000 godina.
Uz ovakve falsifikate, srpski državnici i naučnici su uklanjali srpsku kulturnu baštinu i o njoj se sve manje govorilo u naučnim i školskim knjigama. Posebno se odavno izbegava pomen srpskih junačkih pesama u desetercu – pesama kakvih nema ni u jednom drugom svetskom jeziku. Uz to su zanemarena i srpska predanja iz drevnih i novijih vremena, a nestale su i srpske bajke – umesto da deca slušaju u njima u zabavištima i osnovnim školama. Uz to su dozvolili da se od Srba stvaraju veštački nesrpski narodi (Makedonci, Hrvati, Bosanci, Crnogorci…) a da se srpskom jeziku daju nesrpska jezička imena – makedonski, hrvatski, crnogorski, bosanski… To su postupci kojima i Srbi tvore svoja teška stradanja, posebno u ratovima.
Sva je sreća što pripadnici mladih srpskih pokolјenja to počinju da shvataju i da se suprotstavlјaju protivsrpskoj politici srpskih državnika i srpskih naučnika u državnim ustanovama. Jedan od njih je Tomica Krečulј iz Vršca, koji je na Internetu objavio izvrstan esej o Srbima katolicima (a srpski državnici i naučnici ih zovu Hrvatima): „Upotreba ćirilice u kulturno-istorijskoj bašini katoličkih Srba“. U uvodu će jasno izložiti: „Ulaskom u dvadeseti vek, nacionalna svest Srba katolika je bila na zavidnom nivou. To se najbolјe uočava na primeru katoličkih Srba sa jadranskog primorja. Tamo je delatnost Srba katolika poprimila jasne konture jednog političkog pokreta, koji je imao neskriveno nacionalno (srpsko) delovanje“.
Navodi da su desetine novina i časopisa u Dubrovniku, Splitu, Zadru, Boki kotorskoj i drugim mestima, većinom, pisane ćirilicom i da su vlasnici i urednici bili Srbi katolici: Antun Fabris, Antonije Vučetić, Kristo Dominiković, Miho Vaket, Krsta Dominiković… Srbi katolici su osnovali Srpsku maticu u Dubrovniku i izdavali novine za književnost i nauku, „Srđ“, na ćirilic. Krajem 19. i početkom 20. stoleća su Srbi katolici štampali mnogo knjiga na ćirilici, a onda su nesrećni njihovi potomci (prozvani Hrvatima) i te knjige palili 1991. i 1992. godine – zajedno s knjigama pravoslavnih Srba. Spalјivanje ćiriličnih dela u današnjoj Hrvatskoj i okupiranoj Republici Srpskoj Krajini, u vreme razbijanja Jugoslavije (1991-1995), ne može se shvatiti, jer su sve do druge polovine 18. stoleća (kad počinje kolonijalno delovanje protiv Srpstva i ćirilice) ćirilicom pisali svi Srbi – i pravoslavni, i muslimani, i katolici. Ovako to predstavlјa Tomica Krečulј:
„Ćirilicu praktikuju svi: i pravoslavni, i katolici, i muslimani. Videli smo da su značaj ćirilice dobor procenile i centralne vlasti u Rimu. Vidimo da su oni otvarali ćirilske štamparije, kao i škole u kojima je ćirilicom pisano. Tako, na primer, škola trebinjske biskupije, u kojoj je dopunjavan Bernardinov lekcionar. Crkvene knjige za polatinjeno stanovništvo (pokatoličeno), obavezno se štampaju ćirilicom… Posle Drugog svetskog rata, fenomen katoličkog srbstva, polako, ali smišlјeno, nestaje, tako da je tu nemoguće pratiti bilokakve manifestacije ovog krila našeg naroda, koji je u prošlosti mnogo obećavao“.
Podatke na koje upućuje mladi Tomica Krečulј, a i mnoge druge, možete naći u knjigama istine – Izdavača „Miroslav“, Beograd, Goce Delčeva 15, tel. 297-0875, email- mirmi011@gmail.com, a posebno u knjigama Slobodana Jarčevića: „I od Istre do Drine Srbija“ „Gresi istoričara“, „Oluje protiv Srba“, „Zapad i rusko-srpski odnosi“, „Ilijada“ i „Odiseja“ na desetercu… itd.
Na ovom i drugim sličnim primerima se vidi da srpski državnici i naučnici sve tri veroispovesti još nisu sposobni učiniti odlučujuće korake za proglašavanje falsifikovane srpske (slovenske) povjesti (istorije), jer još nisu (kako to narod mudro uočava) – prohodali, a mladi Tomica Krečulј umešno korača i strmom liticom falsifikovane povjesti (istorije). A srpski državnici i naučnici bi trebalo da ispoštuju i dokumenta Ujedinjenih nacija, koja predviđaju i dekolonizaciju u zemlјama naroda koji su bili pod okupacijom zapadnoevropskih država. Pretvaranjem Srba u druge nesrpske narode je bilo delo kolonijalista, pa su srpski državnici i naučnici dužni da preduzmu mere dekolonizacije – kako to nalažu dokumenta UN.
S poštovanjem,
Milorad Buha, predsednik Vlade
Br. 27/17 – .28. I – 7525 (2017)
I SRBI TVORCI SVOG STRADANјA – XIII
„BOSANSKI JEZIK U SRBIJI“
Vlada i Skupština Republike Srpske Krajine u progonstvu Vam skreću pažnju o strahovitom pokolјu Srba u Drugom svetskom ratu – što učiniše: Hrvati (katolici i muslimani), Nemci (i Austrijanci), Mađari, Šiptari i Bugari. To je obnovlјeni pokolј Srba, jer se takav desio i u Prvom svetskom ratu – što učiniše Austrougari, Nemci, Šiptari i Bugari. U svakom je pobijeno Srba više od jednog miliona. Uz to, Srbi su gubili istorijske zemalјe, od Srba su se stvarale nesrpske nacije, srpski jezik se označavao drugim imenima (makedonskim, hrvatskim, bošnjačkim, crnogorskim…), srpsko kulturno blago je proglašavano blagom drugih naroda, Srbi su prisilјavani da iz pravoslavne vere prelaze u katoličku i islamsku… Ove necivilizovane i genocidne mere nad Srbima su sprovedene odavno, a i u vreme razbijanja Jugoslavije od 1990. do 1999. godine. Sve je to programirano (stolećima) u kabinetima državnika Zapadne Evrope, Vatikana i Turske. Srpski državnici i srpski naučnici nisu bili svesni – da je reč o strategiji – od koje spomenute države nikad ne odustaju, te nije odgovarajuće postupano, da bi se to sprečilo ili, na neki način, izbeglo. Srbi su se branili kad je to bilo kasno, pa su sledili ogromni lјudski gubici, otimanje srpske zemlјe, uništavanje i prisvajanje srpske kulturne baštine, itd.
Srpski državnici i naučnici prošlog vremena nisu shvatali – da se protivsrpske mere pripremaju u toku mira, te su i sami (nesvesno) pomagali njihovo ostvarivanje. Tako su se pretvarali u tvorce sopstvenog stradanja. To srpsko državno i naučno slepilo zapanjuje. Traje i od 1945. godine do danas! Ne primećuju da je i Drugi svetski rat (1941-1945) korišćen da bi se izbrisali srpski (slovenski) tragovi iz drevnih vremena i ranog Srednjeg veka, te da bi odlike naših predaka ostale onakve kako su prikazane u službenoj povjesti (istoriji). A u ovoj društvenoj nauci su o Srbima (Slovenima) upisane izmišlјotine (u pogrdnom smislu). To su učinili državnici i naučnici germanskih i romanskih države, u saglasnosti s Vatikanom. Tako su uneli u naučne knjige da su preci Srba (Slovena) bili necivilizovani, varvari, nepismeni, nepokršteni… i da su ih, tek u 9. stoleću Nove ere, opismenili i pokrstili Grci i Zapadnoevroplјani! Dalјe, upisali su u školske i naučne knjige da Srbi (Sloveni) do 7. stoleća nisu živeli van područja ruskih reka Dnjepra, Dnjestra i Visle, čime su uklonili istinu da su preci svih današnjih Slovena bili u kamenom dobu stanovnici Balkana, Sredozemlјa i Panonije. I današnji srpski državnici i naučnici podržavaju ova krivotvorenja Zapada i Vatikana, čime uklanjaju činjenice da su preci Srba (Slovena) tvorci prve pismenosti na svetu, čije je pismo Vinčansko – pronađeno u Lepenskom viru i Vinči – na obalama Dunava – u današnjoj Srbiji. Takođe, uklanjaju i otkrića američkog akademika i profesora na Oksfordu, Anatolija Klјosova, koji je, na osnovu DNK, otkrio da su preci Srba (Slovena) živeli na Balkanu pre 12.000 godina.
Uz ovakve falsifikate, srpski državnici i naučnici su uklanjali srpsku kulturnu baštinu i o njoj se sve manje govorilo u naučnim i školskim knjigama. Posebno se odavno izbegava pomen srpskih junačkih pesama u desetercu – pesama kakvih nema ni u jednom drugom svetskom jeziku. Uz to su zanemarena i srpska predanja iz drevnih i novijih vremena, a nestale su i srpske bajke – umesto da deca slušaju o njima u zabavištima i osnovnim školama. Uz to su dozvolili da se od Srba stvaraju veštački nesrpski narodi (Makedonci, Hrvati, Bosanci, Crnogorci…), a da se srpskom jeziku daju nesrpska jezička imena – makedonski, hrvatski, crnogorski, bosanski… To su postupci kojima i srpski državnici (danas) pripremaju buduća teška stradanja, jer će Srbi koji srpski jezik uče kao „bosanski“ biti u školi ubeđeni da nisu Srbi.
Imenovanje srpskog jezika „bosanskim“, prikazao je Prvi program Radio-televizije Srbije – danas, 28. januara 7525 (2017). Reč je o emisiji koja hvali ovaj poduhvat i u kojoj su izjave davali profesori „bosanskog“ jezika. Hvalili su vlasti Republike Srbije, pošto su izdvojena budžetska sredstva za štampanje knjiga i udžbenika na „bosanskom“ jeziku – od zabavišta do fakulteta. Čovek da ne poveruje – kolonijalne države na srpskoj zemlјi (Austrija, Austrougarska i Nemačka) činile su sve da od dela Srba stvore Hrvate, Bosance, Makedonce i Crnogorce, a da srpski jezik označe za: „hrvatski“, „bosanski“, „crnogorski“ i „makedonski“ A sad taj okupatorski i kolonijalni program sprovede državnici i naučnici Republike Srbije!!! I u Srbiji će se učiti „bosanski“ jezik!!! I krivotvori se da njime govore Srbi muslimanske vere – koji su zavičajno Srbijanci (u Raškoj su). A zavičajnih Bosanaca ima stotine hilјada u Srbiji i oni nikad nisu bili u obavezi, po dolasku u Srbiju, da uče srpski jezik, jer se i u Bosni i Hercegovini govori isti taj jezik – čisti srpski, kako se govori i u Srbiji.
Nema potrebe išta objašnjavati u vezi s odlukom današnje Vlade Srbije – da nastavi kolonijalno rasrpblјivanje i kolonijalno proglašavanje srpskog jezika stranim jezikom, a srpske kulturne baštine stranom kulturnom baštinom. Alp si državnici Srbije bili nemoćni da spreče ovo protivsrpsko delovanje u Raškoj, mogli su zatražiti od Ujednjenih nacija, da se održi međunarodni naučni skup o srpskom jeziku, na kojem bi jezikoslovci (lingvisti) ustanovili da ne postoji nikakav bosanski jezik i da je reč o srpskom jeziku. Naučnike ne bi zbunilo (pri ovakvoj odluci) to što u svakom srpskom kraju postoje sela gde imaju svoje lokalne jezičke odlike – uporedimo u tom smislu stanovnike Pirota i Valјeva, na primer. A u Bosni i Hercegovine se govori i ikavski i jekavski dijalekat, a i u Srbiji imamo naroda koji govori ikavski – na severu Bačke i u okolini Valјeva.
Podatke o krađi srpskog jezika, krađi srpske kulturne baštine i prozivanjem Srba nesrbima, možete naći u knjigama istine – Izdavača „Miroslav“, Beograd, Goce Delčeva 15, tel. 297-0875, email- mirmi011@gmail.com, a posebno u knjigama Slobodana Jarčevića: „Bivši Srbi Bošnjaci – bogumila nje bilo“, „Gradišćanski Hrvati su Srbi“, „Hrvatska jezička bespuća“, „I od Istre do Drine Srbija“ „Gresi istoričara“, „Oluje protiv Srba“, „Zapad i rusko-srpski odnosi“, „Ilijada“ i „Odiseja“ na desetercu… itd.
Na ovom i drugim sličnim primerima se vidi da srpski državnici i naučnici sve tri veroispovesti još nisu sposobni učiniti odlučujuće korake za proglašavanje falsifikovane srpske (slovenske) povjesti (istorije), jer još nisu (kako to narod mudro uočava) – prohodali.
S poštovanjem,
Milorad Buha, predsednik Vlade