Br. 2000/16 – 29. novembar 7525 (2016)
SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI, 11.001, B E O G R A D, Knez Mihajlova 35
Predsednik dr Vladimir Kostić
PROF. DR RADIĆ BRANI IZMIŠLjENU ISTORIJU
Gospodine Predsedniče,
Ne pišemo Vam samo u ime proganog srpskog naroda, od 1990. do 1995, iz Republike Srpske Krajine i Hrvatske, nego Vam pišemo u ime svih Srba, bez obzira na njihovu religioznu pripadnost, na osnovu koje su od Srba stvoreni Hrvati katolici i Bošnjaci muslimani i na njihovu zaivičajnu pripadnost, na osnovu koje su stvoreni od Srba Makedonci i Crnogorci. Sve se to desilo u prethodnim stolećima – kolonijalnim protivsrpskim merama Vatikana, Turske, Mletačke Republike, Austrije i komunističke Jugoslavije.
Protiv srpske (slovenske) kulturne baštine, zapadnoevropske države i Vatikan su (kako smo Vas i ranije obaveštavali) u sve društvene nauke sveta, posebno u povjest (istoriju), uneli podatak – da su Srbi i ostali Sloveni opismenjeni tek u 9. stoleću Nove ere. I ovaj put Vam ponavlјamo, da su Sloveni tvorci pismenosti i da su današnji slovenski jezici potekli iz sanskrita, na kojem su napisana najstarija književna dela sveta – „Rgvede“ i sačuvane u Indiji. Nedavno smo Vam poslali pismo, da je katolički nadbiskup iz SAD, Rišard Pantel, izjavio da je celokupna istorija Srba falsifikovana od strane Vatikana i Nemaca (Austrijanaca). Takođe smo Vam poslali adresu „Srbskog muzeja“ u Nemačkoj, u kojem su nemački naučnici pikupili arheološke dokaze, da su preci Srba (Slovena) tvorci svetske pismenosti i da su napisali najstarije pesme sveta „Rgvede“ – na starom srpskom jeziku, koji je označen u društvenim naukama, kao sanskrit. Mnogi strani istoričari su saglasni o tome i tvrde, da je poreklo Svih Slovena s Balkana, o čemu je napisao i knjigu američki akademik i profesor na Harvardu, Anatolij Klјosov.
Gospodine Predsedniče,
Pored ovih i drugih dokaza o prošlosti srpskih (slovenskih) predaka, članovi Vaše akademije i profesori univerziteta u srpskim zemlјama to osporavaju i brane falsifikate u istoriji Srba i Slovena, te tvrde da smo opismenjeni tek u 9. stoleću, Nove ere, u kojem su nas, navodno, opismenili i pokrstili Ćirilo i Metodije. Pored ovog pokrštavanja, ne brine ih ni to što je apostol Sveti Andrej, brat Svetog Petra, pokrstio Srbe i Ruse u prvom stoleću Nove ere i što su sveštenici apostola Svetog Pavla, takođe, pokrstili Srbe u Bačkoj, o čemu je napisao knjigu katolički sveštenik iz Subotice, itd. Sad ćemo spomenuti saradnika Srpske akademije nauka i umetnosti u Begradi i prof. Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Radivoja Radića, koji već objavlјuje drugu knjigu protiv istraživača – koji zastupaju iznete činjenice o drevnoj istoriji srpskih (slovenskih) predaka.
Gospodine Predsedniče,
Dr Radivoj Radić to čini na veoma zabrinjavajući način, koji ne odgovara ni nauci, ni uvažavanju svakog rada. Napisao je knjigu „Srbi pre biskupovog Adama“ i tamo je, naprimer, o akademiku Slobodanu Jarčeviću i nekolicini drugih, rekao da su pokvareni. A to je i krivično delo – kad se osobe vređaju u sredstvima javnog informisanja. Pogrdnim rečima je, kako on misli, osporio sve tvrdnje Miloša Milojevića, Sime Lukina Lazića, dr Olge Luković Pjanović, akademika Jovana I. Deretića i drugih. A nijednu njihovu tvrdnju nije osporio, kao što to nije učiniio ni u svojoj najnovijoj knjizi: „Klio se stidi“ , u kojoj navodi da je knjiga posvećena „Protiv zlostavlјanja istorijske nauke“. A sad ćemo se osvrnuti samo na jedan deo njegove knjige i videće se koliko je neuspešno napadao člana ruske akademije u Petrogradu, akademika Milutina Jaćimovića, koji je, na osnovu sadržaja „Ilijade“, „Odiseje“ i „Enejide“, zaklјučio da je drevni grad Troja, ili Ilij, bio današnji Skadar u Albaniji. No, dr Radić ga napada tamo gde je Jaćimović napisao za nekoga da je istoričar, a on to nije bio, ili za nekoga da živi u jednom stoleću, a on živeo u drugom i gde je napisao pogrešan naslov dela Stefana Vizantijskokg, itd. Sve su to greške koje ne narušavaju tvrdnju Jaćimovića, da je Troja bila na mestu današnjeg Skadra. U sadržaju Ilijade, Odiseje i Enejide, to se doslovno vidi. Zato je dr Radić morao da nam objasni, ako u to ne veruje, otkud u „Ilijadi“ opis Skadarskog jezera, opis reke Drima i Reke Bojane i podatak, da je Troja daleko od mora i da između nje i mora ima još jedan grad. Za reku u „Ilijadi“ se kaže, da ističe iz Jezera pored Troje i da se uliva u more sa dva kraka (a Bojana je, upravo, takva i danas). Dalјe, u „Ilijadi“ piše da se ta reka spaja jednim rukavcem s drugom rekom, a taj rukavac i danas imaju Bojana i Drim. Dalјe, u „Ilijadi“ piše da se severno od nje nalazi reka Jadran, a danas imamo naselјe u Srbiji – Jadransku Moštanicu, na reci Jadru (a ranije se ta reka zvala Jadran, baš kako i piše u „Ilijadi“). A sad pazite, tog jezera, te dve reke i reke Jadran – nema blizu Šlimanove Troje u – Turskoj. Pored nje protiče samo potok, koji presuši u julu. A grada drevnog između mora i Šlimanove Troje nije moglo biti, jer je ta Troja u Turskoj samo 6 km daleko od mora. Dr Radić se ruga Jaćimoviću što je pisao o jegulјama u jezeru pored Troje, a ne spominje istinu, da je Skadarsko jezero jedno od najvećih mrestilišta u Evropi – a to se lepo nalazi u „Ilijadi“. U ovoj drevnoj pesmi piše, da su planine oko Troje pune leda i snega kad je zima, a upravo su takve planine u severnoj Albaniji i Crnoj Gori, dok u Šlimanovoj Troji skoro da nema snega – tamo je suptropska klima. Dalјe, na desetine mesta u „Ilijadi“ se spominje Sveto Drvo, Srbi su, do danas, sačuvali sve običaje koji se u „Ilijadi“ vežu za njega, samo ga danas u Moravskoj Srbiji zovu Drvo Zapis i nalazi se skoro u svakom selu Šumadije. Dr. Radić se ruga Jaćimoviću što je primetio, da je u stihu o Hektorovoj sahrani, prepoznao pogrebni običaj, da neka od žena nariče za pokojnikom i da je takav običaj zadržan do danas u Crnoj Gori – ta se žena zove narikačom. U vreme Trojanskog rata, za pokoj duše se izlivalo delimično alkoholno piće na zemlјu, kako to Srbi čine i danas. Dr Radić se nalјutio na Jaćimovića, zato što je napisao da je Enej (kod nas se piše Eneja, a to je oblik ženskog imena), osnivač Rima, Srbin. Međutim, dr Radić nije imao pravo da time vređa Jaćimovića, jer u „Enejidi“ Vergilievoj, pisanoj pre 2000 godina, piše da je Enej, princ Troje, rođen na reci Marici u Staroj Srbiji (Makedoniji), gde mu je rođena i majka – Boginja Venera. A u „Enejidi“, tačno piše da su Trojanci drugo ime za Dardance. A Dardanci su živeli u Staroj Srbiji (Makedoniji), Kosovu i Metohiji, Raškoj i Crnoj Gori. To je postojbina Dardanaca, a ne Turska. Dr Radić nikad nije objasnio kako su nestali navodni balkanski narodi: Tračani, Dardanci, Iliri, Dačani, Dalmatinci, itd. itd. Jaćimović i drugi pravilno tvrde da su to bila samo imena srpskih (slovenskih) predaka, te je tako i Enej, koji je otišao s Balkana i pobedio Latine u Italiji, bio iz tog dardanskog, srpskog, naroda. U tri spomenute pesme, ima još desetine i desetine podataka koji upućuju na srpske običaje i odlike srpskog naroda. Među njima su i gusle, koje je Ahil obožavao, a sahrana Hektora je obavlјena upravo onako kako je to dokazao nedavno preminuli arheolog, dr Đorđe Janković, koji je otkrio takav način sahranjivanja u gromilama u Dalmaciji, Bosanskoj Krajini, zapadnoj Srbiji i Zapadnoj Crnoj Gori – iz vremena Rimske imperije.
Gospodine Predsedniče,
Znači da naučnici koji sarađuju s Vama, pa i prof. dr Radivoj Radić, kad je reč o Ilijadi, Odiseji, Enejidi i Rrgvedama, treba da objašnjavaju sadržaj u njima, a ne da kritikuju istraživače koji taj sadržaj iznose u javnost, kao akademik Milutin Jaćimović. To bi bio pravi naučni pristup, a ne ruganje pomoću grčke muze – zaštitnice istorije – Klio, kako je to učinio prof. dr Radić u knjizi „Klio se stidi“. Dr Radić zna da na grčkom jeziku „klio“ znači „glasnik“, pa nek’ se ne iznenadi ako neko napiše – da ta reč potiče od srpske reči „klicati“, jer su i grčki i latinski stvarani na bazi starog srpskog jezika. Možda će se dr Radić uhvatiti za ovu tvrdnju, pa da nam se naruga. Ali, prevario bi se – Vergilije je u „Enejidi“ jasno napisao – da je latinski jezik veštački i da je stvoren po nalogu boga Jupitera. Sva ova zapažanja u „Ilijadi“, „Odiseji“, „Enejidi“ i „Rgvedama“, istakao je i akademik Slobodan Jarčević kad je sve četiri ove pesme prepevao na deseterac – mogu se nabaviti kod Izdavača „Miroslav“, Beograd, Goce Delčeva 15, tel. 011/297-0875, mirmi011@gmail.com.
S obzirom da SANU ne prihvata saradnju s Vladom i Skupštinom Republike Srpkse Krajine u progonstvu, ovo pismo se upućuje i javnosti.
Milorad Buha, premijer
Dipl. inž. Rajko Ležaić, predsednik Skupštine
Br. 2006/16 – 4. decembar 7525 (2016)
SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI
11.001, B E O G R A D, Knez Mihajlova 35
Predsednik dr Vladimir Kostić
PROF. DR RADIĆ BRANI IZMIŠLjENU ISTORIJU – II
Gospodine Predsedniče,
Ne pišemo Vam samo u ime proganog srpskog naroda, od 1990. do 1995, iz Republike Srpske Krajine i Hrvatske, nego Vam pišemo u ime svih Srba, bez obzira na njihovu religioznu pripadnost, na osnovu koje su od Srba stvoreni Hrvati katolici i Bošnjaci muslimani i na njihovu zaivičajnu pripadnost, na osnovu koje su stvoreni od Srba Makedonci i Crnogorci. Sve se to desilo u prethodnim stolećima – kolonijalnim protivsrpskim merama Vatikana, Turske, Mletačke Republike, Austrije i komunističke Jugoslavije.
Protiv srpske (slovenske) kulturne baštine, zapadnoevropske države i Vatikan su (kako smo Vas i ranije obaveštavali) u sve društvene nauke sveta, posebno u povjest (istoriju), uneli podatak – da su Srbi i ostali Sloveni opismenjeni i pokršteni tek u 9. stoleću Nove ere. I ovaj put Vam ponavlјamo, da su Sloveni tvorci pismenosti i da su današnji slovenski jezici potekli iz sanskrita, na kojem su napisana najstarija književna dela sveta – „Rgvede“ i sačuvane u Indiji. Nedavno smo Vam poslali pismo, da je katolički nadbiskup iz SAD, Rišard Pantel, izjavio da je celokupna istorija Srba falsifikovana od strane Vatikana i Nemaca (Austrijanaca). Takođe smo Vam poslali adresu „Srbskog muzeja“ u Nemačkoj, u kojem su nemački naučnici pikupili arheološke dokaze, da su preci Srba (Slovena) tvorci svetske pismenosti i da su napisali najstarije pesme sveta „Rgvede“ – na starom srpskom jeziku, koji je označen u društvenim naukama, kao sanskrit. Mnogi strani istoričari su saglasni o tome i tvrde, da je poreklo Svih Slovena s Balkana, o čemu je napisao i knjigu američki akademik i profesor na Harvardu, Anatolij Klјosov.
Gospodine Predsedniče,
Pored ovih i drugih dokaza o prošlosti srpskih (slovenskih) predaka, članovi Vaše akademije i profesori univerziteta u srpskim zemlјama to osporavaju i brane falsifikate u istoriji Srba i Slovena, te tvrde da smo opismenjeni i pokršteni tek u 9. stoleću, Nove ere, u kojem su nas, navodno, opismenili i pokrstili Ćirilo i Metodije. Pored ovog pokrštavanja, ne brine ih ni to što je apostol Sveti Andrej, brat Svetog Petra, pokrstio Srbe i Ruse u prvom stoleću Nove ere i što su sveštenici apostola Svetog Pavla, takođe, pokrstili Srbe u Bačkoj, o čemu je napisao knjigu katolički sveštenik iz Subotice, itd. Sad ćemo, drugi put, spomenuti saradnika Srpske akademije nauka i umetnosti u Begradi i prof. Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Radivoja Radića, koji već objavlјuje drugu knjigu protiv istraživača – koji zastupaju iznete činjenice o drevnoj istoriji srpskih (slovenskih) predaka.
Gospodine Predsedniče,
Dr Radivoj Radić to čini na veoma zabrinjavajući način, koji ne odgovara ni nauci, ni uvažavanju svakog rada. Napisao je knjigu „Srbi pre biskupovog Adama“ i tamo je, naprimer, o akademiku Slobodanu Jarčeviću i nekolicini drugih, rekao da su pokvareni. A to je i krivično delo – kad se osobe vređaju u sredstvima javnog informisanja. Pogrdnim rečima je opisivao zaklјučke u delima: Miloša Milojevića, Sime Lukina Lazića, dr Olge Luković Pjanović, akademika Jovana I. Deretića i drugih. A nijednu njihovu tvrdnju nije osporio, kao što to nije učiniio ni u svojoj najnovijoj knjizi: „Klio se stidi“ , u kojoj navodi da je ta njegova knjiga posvećena „Protiv zlostavlјanja istorijske nauke“. Prošli put smo Vam obrazlagali, da dr. Radić nije dokumentovano osporio tvrdnju akademika Milutina Jaćimović, da je grad Troja bo na mestu današnjeg Skadra, a sad ćemo Vas uputiti na činjenicu, da prof. dr Radić nije imao naučne podloge da osporava činjenicu – da je „Biblija“ napisana na srpskom jeziku, na Balkanu, u vreme Rimske Imperije – 4. stoleće Nove ere. Tvrdi da su on i kolega mu Ljubinko Radenković, naučni savetnik Balkanološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, osporili srpsku (slovensku) pismenost u 4. stoleću Nove ere, objavlјujući u „Politici“ (pod ironičnim naslovom – kako je naveo) „Sčpvemsla aubila Svetog Jeronima i ostale drevne priče“. Veruje da je ovim člankkom pobijena tvrdnja Nenada Gajića, da je Sveti Jerenim preveo „Sveto pismo“ na latinski jezik i da je pisao na srpskom jeziku. Uzgred, prof. Radić svrstava Nenada Gajića u nestručne istraživače i zove ga „novoromantičarom“, kao i ostale: Jovana I. Deretića, Milutina Jaćimovića, Slobodana Jarčevića, Dragoslava Antića i druge. Pored drugih navoda, dr R. Radić, ovako pobija ovu tvrdnju Nenada Gajića, hvaleći „Spis o narodima“, vizantijskog cara Konstantina Sedmog Porfirogenita, mada se sadržaj Porfigenitovog dokumenta može osporiti skoro u svakom poglavlјu. Evo stručnog navoda prof. Radića:
„Da se Gajić oslanjao na knjige sumnjive naučne vrednosti, pokazuje i njegova olako donesena ocena o vrednosti „Spisa o narodima“ viznatijskog cara Konstantina Sedmog Porfirogenita. Primedbe koje iznosi, pokazuju da izvornik nije ni video. Uz to, Gajić ‘oživlјava’ tezu da je Sveti Jeronim – čuveni egzegeta i prevodilac „Biblije“ sa hebrejskog i grčkog na latinski (umro 420. godine NE) sastavio prvu slovensku azbuku, pretpostavku koju su naučnici već poodavno ubedlјivo opovrgli i odbacili“.
Ovo je dr Radić napisao na strani 161. svoje knjige i tvrdi, da su naučnici pobili navode, da je u to vreme moglo biti srpske (slovenske) azbuke. Pošto prof. Radić često piše da „novoromantičari“ nisu ponešto pročitali, nisu razumeli, nisu znali za neke pouzdane izvore, itd, sad ćemo Vas upoznati s činjenicom, da zvanična istorijska i filološka nauka Srbije je potvrdila činjenicu, da je Sveati Jeronim preveo na latinski jezik „Bibliju“ i da je to učinio, najverovatnije, sa srpskog jezika, a ne sa grčkog i hebrejskog (kako navodi R. Radić – pa se ne zna koje delove s jednog, a koje s drugog od ova dva jezika, ili misli da je to bio jedan jezik, pa se zvao dvojako kao srpski, koji se zove i „hrvatski“, i „bosanski“…).
Gospodine Predsedniče,
O „Svetom pismu“ na srpskom jeziku iz 4. stoleća Nove ere, raspravlјalo se na naučnom skupu u Novom Sadu 1977. godine, na kojem su učestvovali odabrani naučnici SR Srbije i Mađarske. Tad je prof. dr Andraš David (Mađar po nacionalnosti, a prof. Filozofskog fakulteta u Novom Sadu) pročitao svoj naučni rad o tome da je Sveti Jeronim (rođen u Bosanskom Grahovu – naučio latinski tek u školi) pisao na srpskom jeziku i da je preveo „Bibliju“ na latinski jezik. Taj naučni skup je organizovala „Matica srpska“ u Novom Sadu, svakako, u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti u Beogradu. Posle je dr Andraš David objavio i knjigu – vezanu za ovaj naučni skup. Knjiga dr Andraša Davida je prevedena na srpski jezik, a recezent je bio dr Božidar Kovaček, zvanični istoričar u Jugoslaviji i Srbiji, a urednik knjige je bio zvanični istoričar u Jugoslaviji i Srbiji, Mileta Pavlov. Knjigu je štampao državni Radnički univerzitet u Republici Srbiji, „Radivoj Ćirpanov“, u Novom Sadu (Dr Andraš David: „Mostovi uzajamnosti“ – Poglavlјe o jugoslovensko-mađarskim kulturnim i književnim vezama, Radnički univerzitet „Radivoj Ćirpanov“, Novi Sad, 1977, str. 21 (tekst citiran prema: Barta, J – Es Klanczay, T: str. 118-119).
Ovde je očigledna istina da su se i tada, kao i sada slovenski državnici i zvanični stručnjaci u društvenim naukama nedoraslo ponašali u naukama, a to traje već dva poslednja stoleća. Nedoraslast im se vidi i na osnovu naučnog rada dr Andraša Davida, kojim je osporeno:
1) da su se Sloveni doselili u Podunavlјe i na Balkan u 7. stoleću posle Nove Ere i
2) da su Slovene opismenili Ćirilo i Metodije tek u 9. stoleću Nove ere!
Eto, tako se to uči i danas u školama i na univerzitetima svih zemalјa sveta, a još tada je Radnički univerzitet „Radivoj Ćirpanov“ u Srbiji objavio podatak – da je „Biblija“ bila i na slovenskom jeziku u 4. stoleću Nove ere i da je na slovenskom, tada, napisano i mnogo književnih dela. I nikom ništa! A ako je tačan ovaj podatka iz knjige našeg istoričara, mađarske nacionalnosti, dr Andraša Davida, onda bi trebalo cela Evropa da se uzdrma, da se digne na noge i da prizna planetarni falsifikat o istoriji evropskih naroda (ne samo slovenskih).
Gospodine Predsedniče,
Da biste se uverili, da je mađarski istoričar, dr Andraš David, koristeći podatke iz 16. i 17. stoleća, napisao – da je Sveti Jeronim (koji je, u četvrtom stoleću Nove ere, preveo „Bibliju“ sa grčkog na latinski) preveo „Bibliju“ i na slovenski jezik, a da je pisao i druga dela na slovenskom jeziku, pogledajte ovaj natpis dr Andraša Davida, koji nije dvosmislen – pisan je u vezi s nastojanjem mađarskih intelektualaca iz 16. stoleća, da se narodni mađarski jezik koristi u književnosti i u državnim ustanovama (kao i slovenski, ili slavonski), jer se u Srednjem veku mađarski jezik nije koristio u Ugarskoj – službeni jezici su bili latinski i srpski. Znači, pored ostalog, dr Andraš David piše, da su na slovenskom jeziku, u četvrtom stoleću Nove ere, pored „Biblije“, pisane i liturgije:
„Ovo sam svetom serjoznošću razmotrio, budući da nekoliki narodi – pripomeni se Nemaca, Čeha, Francuza – raspolažu skoro celom ‘Biblijom’ prevedenom na svoj jezik. TAKO, BLIZU` NAS, I SLAVONSKI, NA KOJI SVETI JERONIM – NE SAMO ‘BIBLIJU’ NEGO NOVIJE, PREMA HEBREJSKIM, GRČKIM I LATINSKIM TEKSTOVIMA, I CELU LITURGIJU PREVEDE NA ČUDESAN I VEOMA FINI NAČIN“.[1]
Gospodine Predsedniče,
Imate podatke o ovom naučnom skupu 1977. godine i knjigu sa svim radovima, kao i knjigu dr Andraša Davida, te biste trebai da upozorite prof. dr Radivoja Radića, da ospori, ako misli da može, sadržaje iz radova ovog naučnog skupa, jer na njemu nisu učestvovali „novoromantičari“ protiv kojih jedino piše svoje knjige i naučne članke. Što je najvažnije, na ovom naučnom skupu je rečeno, da su Austrijanci pronašli „Bibliju“, iz vremena Svetog Jeronima, na srpskom jeziku u Dalmaciji i da je ostavlјena u državnoj arhivi u Budimu. Naravno, prof. Andraš David nije napisao da je ta „Biblija“ pisana na srpskom jeziku, nego na slovenskom – jasno je da se srpsko ime i srpska kulturna baština izbegava na sve moguće načine, pa i tako što se imenuje – SLOVENSKOM.
Milorad Buha, premijer
Dipl. inž. Rajko Ležaić, predsednik Skupštine
S obzirom da SANU ne prihvata saradnju s Vladom i Skupštinom Republike Srpkse Krajine u progonstvu, ovo pismo se upućuje i javnosti.
Milorad Buha, premijer
Dipl. inž. Rajko Ležaić, predsednik Skupštine
[1] Dr Andraš David: „Mostovi uzajamnosti“ – Poglavlјe o jugoslovensko-mađarskim kulturnim i književnim vezama, Radnički univerzitet „Radivoj Ćirpanov“, Novi Sad, 1977, str. 21 (tekst citiran prema: Barta, J – Es Klanczay, T: str. 118-119).
Br. 2009/16 – 8. DECEMBAR 7525 (2016)
SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI, 11.001, B E O G R A D, Knez Mihajlova 35
Predsednik dr Vladimir Kostić
PROF. DR RADIĆ BRANI IZMIŠLjENU ISTORIJU – III
Gospodine Predsedniče,
Ne pišemo Vam samo u ime proganog srpskog naroda, od 1990. do 1995, iz Republike Srpske Krajine i Hrvatske, nego Vam pišemo u ime svih Srba, bez obzira na njihovu religioznu pripadnost, na osnovu koje su od Srba stvoreni Hrvati katolici i Bošnjaci muslimani i na njihovu zaivičajnu pripadnost, na osnovu koje su stvoreni od Srba Makedonci i Crnogorci. Sve se to desilo u prethodnim stolećima – kolonijalnim protivsrpskim merama Vatikana, Turske, Mletačke Republike, Austrije i komunističke Jugoslavije.
Protiv srpske (slovenske) kulturne baštine, zapadnoevropske države i Vatikan su (kako smo Vas i ranije obaveštavali) u sve društvene nauke sveta, posebno u povjest (istoriju), uneli podatak – da su Srbi i ostali Sloveni opismenjeni i pokršteni tek u 9. stoleću Nove ere. I ovaj put Vam ponavlјamo, da su Sloveni tvorci pismenosti i da su današnji slovenski jezici potekli iz sanskrita, na kojem su napisana najstarija književna dela sveta – „Rgvede“ i sačuvane u Indiji. Nedavno smo Vam poslali pismo, da je katolički nadbiskup iz SAD, Rišard Pantel, izjavio da je celokupna istorija Srba falsifikovana od strane Vatikana i Nemaca (Austrijanaca). Takođe smo Vam poslali adresu „Srbskog muzeja“ u Nemačkoj, u kojem su nemački naučnici prikupili arheološke dokaze, da su preci Srba (Slovena) tvorci svetske pismenosti i da su napisali najstarije pesme sveta „Rgvede“ – na starom srpskom jeziku, koji je označen u društvenim naukama, kao sanskrit. Mnogi strani istoričari su saglasni o tome i tvrde, da je poreklo Svih Slovena s Balkana, o čemu je napisao knjigu i američki akademik i profesor na Harvardu, Anatolij Klјosov.
Gospodine Predsedniče,
Pored ovih i drugih dokaza o prošlosti srpskih (slovenskih) predaka, članovi Vaše akademije i profesori univerziteta u srpskim zemlјama to osporavaju i brane falsifikate u istoriji Srba i Slovena, te tvrde da smo opismenjeni i pokršteni tek u 9. stoleću Nove ere, u kojem su nas, navodno, opismenili i pokrstili Ćirilo i Metodije. Pored ovog pokrštavanja, ne brine ih ni to što je apostol Sveti Andrej, brat Svetog Petra, pokrstio Srbe i Ruse u prvom stoleću Nove ere i što su sveštenici apostola Svetog Pavla, takođe, pokrstili Srbe u Bačkoj, o čemu je napisao knjigu katolički sveštenik iz Subotice, itd. Opet ćemo spomenuti saradnika Srpske akademije nauka i umetnosti u Begradi i prof. Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Radivoja Radića, koji već objavlјuje drugu knjigu protiv istraživača – koji zastupaju iznete činjenice o drevnoj istoriji srpskih (slovenskih) predaka, a on ih, pored ostalih pogrdnih imena, zove i pseudoistoričarima..
Gospodine Predsedniče,
Dr Radivoj Radić to čini na veoma zabrinjavajući način, koji ne odgovara ni nauci, ni uvažavanju svakog rada. Napisao je knjigu „Srbi pre biskupovog Adama“ i tamo je, naprimer, o akademiku Slobodanu Jarčeviću i nekolicini drugih, rekao da su pokvareni. A to je i krivično delo – kad se osobe vređaju u sredstvima javnog informisanja. Pogrdnim rečima je, kako on misli, osporio sve tvrdnje Miloša Milojevića, Sime Lukina Lazića, dr Olge Luković Pjanović, akademika Jovana I. Deretića i drugih. A nijednu njihovu tvrdnju nije osporio, kao što to nije učiniio ni u svojoj najnovijoj knjizi: „Klio se stidi“ , u kojoj navodi da je knjiga posvećena „Protiv zlostavlјanja istorijske nauke“. A sad ćemo se osvrnuti samo na jedan deo njegove knjige, na strani 180, i videće se – da je izostavio najvažniji deo jednog citata, posle čega je „lako tvrdio“, da su Sloveni doselјeni na Balkan u 7. stoleću, u vreme romanskog (vizantijskog) cara Iraklija, koji je vladao od 610. do 641. godine Nove ere. Nјegov tekst doslovno upisujemo i ne može se reći „da je istrgnut iz konteksta“:
„… Zbog ograničenog prostora, evo samo nekoliko istorijskih činjenica. Prokopije, vizantijski istoričar 6. veka, piše kako se Sloveni, posle upada na Balkansko poluostrvo, 550. godine, natovareni ogromnim plenom, nisu se odmah vratili preko Dunava, već su prezimili u Vizantiji, ‘kao u svojoj kući’. Slovensko zaposedanje Balkana, opisuje i sirijski istoričar, Jovan Efeski: ‘Ta ista godina, treća po smrti cara Justina (581/582), poznata je i po najezdi jednog prokletog naroda, koji se zove Slavonima, koji je pregazio celu Grčku, zemlјu Tesaliju, i celu Trakiju… Nastanili su se i… u miru žive na rimskim teritorijama, bez straha i zebnje’. Zapadni pisac, Isidor Sevilјski, bleži – da su na početku Iraklijeve vladavine ‘Sloveni Rimlјanima oduzeli Grčku’. Vizantijski car Iraklije je vladao od 610. do 641. godine. Navedeni podaci nisu potekli iz spisa omraženih Nemaca, ili ‘dokazanih’ srbomrzaca iz Vatikana, nego su iz pera trojice verodosojnih savremenika, koji žive u tri različita dela ondašnjeg sveta, pri čemu jedan od njih piše na grčkom (Prokopije), drugi na sirijskom (Jovan Eveski), a treći na latinskom (Isidor Sevilјski). Nјihovi podaci, jasno i nedvosmisleno, kazuju o tome, da su se Sloveni doselili na Balkansko poluostrvo! Tu jednostavnu istorijsku istinu, ne vide samo oni koji, iz nekog razloga, neće da je vide. Uzgred, nijedan onovremeni istoričar ne kaže da su Sloveni starosedeoci na Balkanu…“
E sad, važno je da razmislimo o iznesenim podacima dr Radića:
1) U istoriji učimo, da su se Sloveni doselili na Balkan, s porodicama, a ovde je opisan slovenski vojni pohod Protiv Vizantije! A Vizantija je bila najmoćnija država sveta! A ti Sloveni su zauzeli celu Trakiju i Tesaliju, pa su na toj ogromnoj teritoriji ostali da žive u miru?!
2) A u zvaničnoj istoriji se prihvata sve ono što je, navodno, napisao Porfirogenit, u svojim „Spisima o narodima“, a na Porfirogenita se često poziva i prof. dr Radivoj Radić, a Porfirogenit sasvim suprotno predstavlјa ovo ratovanje Slovena protiv Vizantije u 6. i 7. stoleću. U glavi 50, njegovog „Spisa o narodima“ je sledeće: „Treba znati, da su Sloveni Peloponske teme, u vreme cara Teofila i njegovog sina Mihajla, ustali i postali samostalni, vršeći plјačkanja i zaroblјavanja i haranja i palјenja i krađe“. Ovde jasno piše da su „Sloveni ustali“ – znači da su podigli pobunu i ceo Peloponez lišili vizantijske vlasti! Šta sada? Ovde piše, da Sloveni nisu došli iz Polјske i Rusije, nego da su živeli na Peloponezu! I ovaj tekst i „Spis o narodima“ je uzet iz knjige Srpske akademije nauka i umetnosti: „Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije“, knjiga 18, tom 6, str. 40. i 50.
3) Istovetan stav iznosi i francuski profesor sa Sorbone, Frensis Kont, da su Sloveni vladali na Peloponezu od 587. do 805. godine – ukkupno 218. godina. Znači bili su nezavisni od Vizantije 23 godine pre nego što će Iraklije doći na vlast, koji je, navodno, dozvolio Slovenima naselјavanje na Balkan (Frenskis Kont: „Sloveni“, Izdavač „Filip Višnjić“, Beograd, 1989).
4) Videli smo, da ponešto kod Porfirogenita odgovara istini o srpskom starosedelaštvu na Balkanu, ali kod njega piše i da su Srbi došli na Balkan, pregazivši Tursku. A znamo, da u 6. i 7. stoleću nije bilo Turske – ni u Evropi, ni u Maloj Aziji. A, tu rečenicu pravdaju istoričari u SANU, pa u fus noti objašnjavaju: „Porfirogenit je mislio na Mađarsku“. A naši istoričari nisu imali u vidu, da u vreme Porfirogenita (umro 959. godine), nije postojala ni mađarska država u Panoniji, pa Sloveni nisu mogli doći ni preko Mađarske. Dr Radić tvrdi da je to tačno, da su došli preko Mađarske, jer su Mađari, u vojnim pohodima, stizali i do Nemačke. To je tačno, ali to su činili i Avari, i Goti, i Huni… ali niko od njih nije imao državu, pa ni Mađari, jer će Mađarska biti osnovana tek 39 godina posle Porfirogenitove smrti, ili pedesetak godina posle njegovog pisanja „Spisa o narodima“.
5) Dr Radić ne komentariše prvu rečenicu ovog teksta, gde obaveštava, da je Prokopije napisao – kako se Sloveni nisu vratili u svoju zemlјu – preko Dunava. Naša zvanična istorija ne tvrdi, da su 550. godine Sloveni (Srbi) imali Slavoniju, Vojvodinu i današnju Rumuniju, kao svoju zemlјu. (I Vladimir Ćorović navodi grčki dokument, u kojem se kaže – da je Vlaška /današnja Rumunija/ matična slovenska zemlјa). Ako je to tako bilo, onda Sloveni nisu došli iz Polјske i Rusije na Balkan, nego iz Vojvodine i Rumunije.
6) Postoji i zapis, da su Sloveni, kad su 550 godine ratovali protiv Vizantije, imali na Balkanu i žitnice s posejanom pšenicom. To znači, da su morali prethodne godine (549) stići da tu pšenicu poseju – a to im je izgleda Vizantija odobrila, jer im nije branila ni da prezime 550. godine.
7) Tvrdeći da su Sloveni došli na Balkan u 6. i 7. stoleću, dr Radić ne spominje zapis Andrije Kačića Miošića iz 18. stoleća, gde je zapisano – da je Slavenija (Srbija) osnovana 492. godine, s prestonicom u Skadru, i da je do Nemanje imala 42 vladara (knjiga „Razgovor ugodni naroda Slovinskog“ – ptampana 1901. godine). To znači, da su 550. godine ratovale dve države – jedna protiv druge: Srbija protiv Vizantije i da je Srbija oslobodila srpske zemlјe: Trakiju, Tesaliju i Peloponez.
Gospodine Predsedniče,
Znači da naučnici koji sarađuju s Vama, pa i prof. dr Radivoj Radić, kad je reč o iznetim tvrdnjama pseudoistoričara, treba da ih potpuno prostudiraju njihove istorijske zamerke u zvaničnim udžbenicima i enciklopedijama. Ovo što smo mi istakli, može se, pored ostalog, pročitati i u knjizi akademika Slobodana Jarčević: „Srbi pre biskupovog Adama“, Izdavač: „Miroslav“, Beograd, Goce Delčeva 15, tel. 011/297-0875, mirmi011@gmail.com.
S obzirom da SANU ne prihvata saradnju s Vladom i Skupštinom Republike Srpkse Krajine u progonstvu, ovo pismo se upućuje i javnosti.
Milorad Buha, premijer
Dipl. inž. Rajko Ležaić, predsednik Skupštine