Momčilo Momo Kapor
(Sarajevo, 8. april 1937 — 3. mart 2010, Beograd)
Srpski slikar, književnik, novinar, član Senata Republike Srpske i Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske.
Rođen je u Sarajevu 1937. godine. Diplomirao je slikarstvo 1961. godine na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića.
Objavio je veliki broj naslova, romana i zbirki priča. Autor je i velikog broja dokumentarnih filmova i televizijskih emisija, a po njegovim scenarijima snimljeno je nekoliko dugometražnih filmova (Bademi s onu stranu smrti, Banket (film), Valter brani Sarajevo, Džoli džokej, Kraj vikenda). Romani Una i Knjiga žalbi doživeli su ekranizaciju. Prevođen je na francuski, ruski, nemački, poljski, češki, bugarski, mađarski, slovenački i švedski jezik.
Dobrica Ćosić u svojoj knjizi Prijatelji, na stranicama 276. i 277. ovako opisuje detinjstvo i mladost Mome Kapora, na osnovu razgovora koji je sa njim vodio novembra 2002. godine: „Trinaestog aprila 1941. Nemci su bombardovali Sarajevo i pogodili zgradu ispod Trebevića u kojoj se bila sklonila Momčilova majka sa četvorogodišnjim sinčićem. U srušenoj kući svi su bili mrtvi. Momina majka je svojim telom spasla sina. Dečak se nekako izvukao iz ruševina, zakukao, pa zanemeo nad užasom, ne znajući kuda će. Našao ga je neki Rus, emigrant, lekar, sažalio se na njega i poveo ga u svoj stan. Prisvojio ga je, nije imao dece. Negovao ga je, voleo, zatrpavao igračkama da zaboravi majku i u belom mercedecu ga vozio po Sarajevu. Dečko je znao da mu je ime Momčilo, prezime nije znao. Prezime mu je dao dobar čovek Rus, krstio ga je Momčilo Hercegovac. Posle godinu dana života kod dobrog čoveka, Momčilo Hercegovac se razboleo od šarlaha, pa ga je spasitelj odneo u sarajevsku bolnicu. Tu ga je pronašla majčina tetka koga ga je godinu dana tražila po Sarajevu, obaveštena od nekog da je „jedno dete izašlo iz srušene kuće, odakle ga je neki čovek poveo sa sobom“. Kada je prezdravio od šarlaha, baba ga je odvela u svoju kuću i brinula se o njemu. Za Momčila Hercegovca brinuo je i Rus, koji se pridružio vlasovcima — saradnicima Nemaca, često ga posećujući s poklonima. Otac, koji je po povratku iz zarobljeništva, kao bankarski stručnjak, postavljen za načelnika u Ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu, zbog patriotske savesti i odgovornosti tek godinu dana posle rata došao je u Sarajevo da vidi sina. Prema sinu se odnosio patrijahalno strogo i sve do smrti bio je nezadovoljan što mu se sin posvetio slikarstvu i književnosti, socijalnoj i životnoj neizvesnosti“. Njegov stric je bio Čedo Kapor.
Poslednjih godina života bio je redovni kolumnista frankfurtskih Vesti.
Momo Kapor je bio član Senata Republike Srpske od 1996. godine. Umro je u Beogradu 3. marta 2010. godine na Vojno-medicinskoj akademiji.
Fond Momo Kapor
Njegove ćerke Ana i Jelena Kapor osnovale su fond „Momo Kapor“.
U organizaciji Učiteljskog Fakulteta iz Beograda i Fonda Momo Kapor održan je prvi naučni skup posvećen delu Mome Kapora, na temu „Književno delo Mome Kapora u kontekstu srpske (omladinske) književnosti“. Prvi deo skupa održan je u Beogradu 20 maja 2011 a drugi deo 24 maja, u Rezidenciji Ambasade Srbije u Rimu. U radu skupa učestvovali su akademik Svetozar Koljević, Aleksandar Jerkov, Slobodan Vladušić, Petar Pijanović, Vladimir Kecmanović, Aleksandar Jovanović, Jovan Delić, Ljiljana Pešikan Ljuštanović i drugi istaknuti autori.
Zadužbina i nagrada Momo Kapor
Supruga Ljiljana Kapor osnovala je Zadužbinu „Momčilo Momo Kapor“ i ustanovila godišnju nagradu iz oblasti književnosti i likovne umetnosti koja nosi njegovo ime, i koja je napisana na srpskom jeziku, u prethodnoj godini. Nagrada „Momo Kapor“ dodeljivaće se svake godine, naizmenično, 8. aprila na njegov rođendan.
Dobitnici nagrade su:
2010 — Emir Kusturica za autobiografski spis „Smrt je neprovjerena glasina“.
Skulptura Dafne u spomen Mome
Na inicijativu Gradonačelnika Beograda, Dragana Đilasa, a po idejnom rešenju Ljiljane Kapor, 18. aprila 2011. godine, na Adi Ciganliji je otkriveno spomen-obeležje u čast Mome Kapora, 4,5 m visoka skulptura „Dafne“.
Spisak dela Mome Kapora prema elektronskom katalogu NBS:
- Beleške jedne Ane , 1972.
- Foliranti, 1975.
- Provincijalac, 1976.
- Ada, 1977.
- Lanjski snegovi, 1977.
- Hej, nisam ti to pričala, 1978.
- Zoe, 1978.
- Skitam i pričam: putopisni dnevnik, 1979.
- 101 priča, 1980.
- Una: ljubavni roman, 1981.
- Onda, 1982.
- Sentimentalno vaspitanje, 1983.
- Knjiga žalbi, 1984.
- 011-Istok-Zapad, 1990.
- Halo, Beograd, 1990.
- Dama skitnica i off priče, 1992.
- Zelena čoja Montenegra, 1992.
- Blokada 011, 1992.
- 100 nedelja blokade, 1994.
- Lero – kralj leptira, 1995.
- Poslednji let za Sarajevo, 1995.
- Hronika izgubljenog grada, 1996.
- Od sedam do tri, 1996.
- Smrt ne boli: priče iz poslednjeg rata, 1997.
- Najbolje godine i druge priče, 1997.
- Uspomene jednog crtača, 1998.
- Ivana, 2001.
- Legenda o Taboru, 2002.
- Sanja, 2003.
- Čuvar adrese, 2003.
- Konte, 2003.
- Lep dan za umiranje, 2004.
- Dosije Šlomović, 2004.
- Ljubavne priče, 2004.
- Samac, 2004.
- Eldorado, 2005.
- Putopis kroz biografiju, 2006.
- A Guide to the Serbian Mentality, 2006.