Naše starinske narodne nošnje, sa lepim vezom u više boja, sve više nestaje u ovima našim krajevima, ali se oseća i izvesna težnja da se to nestajanje i zaustavlјa. Kod ženskinja po varošima oseća se u novije vreme sve veće interesovanje za naše narodne vezove i težnja da se primene na varoškoj evropskoj nošnji. Sretate po većim varošima, ne retko, ženske sa narodnim vezom na odelu evropskoga kroja. Preko zime održava se u svakoj većoj varoši Jugoslavije, a naročito u prestonici, sveslovenska kostimirana zabava gde prve dame dolaze u narodnom odelu raznih slovenskih krojeva i gde posebni odbor ocenjuje koja je nošnja najstarinskija i najlepša. Svako selo razlikuje se po nečem jedno od drugoga, a naročito u nošnji. Ipak ima i većih oblasnih celina i krajeva sa nečim zajedničkim u narodnoj nošnji. Tako jednu celinu u nošnji čini Bosanska Krajina, Severna Dalmacija sa Bukovicom i ravnim Kotarima, Lika, Kordun i Banija u Hrvatskoj i čak Žumberak na granici Kranjske. Naročito je bila lepa i očuvana narodna nošnja na tome celom prostoru pre nekih 70 do 80 godina. Ona se sastojala, kod ženskih, iz duge košulјe od lana, na kojoj su i prsa i rukavi bili potpuno izvezeni, a po dnu košulјe »uzveza«. Vezena je vunicom u tri boje: u crvenkastoj, plavoj i zelenoj i to bojama bilјa. Košulјa je bila opasana tkanicom i na njoj široki komadi plave ili crvene čohe, zvane »riza«, sa svilenim vezom u više boja. Oblačio se zubun, dug do ispod kolena, bez rukava i to devojke bele, a žene omorite u vrano ili zatvoreno plavo. Ozada, podnu zubuna je široka »ovtoka« čohe, crvene ili plave, sa svilenim vezom u više boja. Napred je opasana suknenom pregačom sa utkanim šarama u više boja. Na nogama su bile čarape išarane i »nazuvci« sa vezom po »rizi«. Na glavi je žena imala belu maramu od lana koja se zvala negde bošča, a negde jagluk. Bila je sva izvezena u tri boje. Devojka je mesto marame nosila crvenu čohanu kapu iskićenu srebrnim parama. Na prsima su devojke i mlađe žene nosile »gerdane« od srebrnih para, cvancika, i sa nekoliko talira-kretaša. — I muški su nosili vezenu košulјu koju mlada nosi u svome devojačkom ruhu kao dar mladoženji na dan svadbe. I na muškom zubunu je bila široka »ovtoka« sa vezom. Na većim skupovima kod crkve i na »maslima« (zavetinama seoskim) gde je na stotine žena i devojaka, to šarenilo i lepota zasenjavaju oči. Nije očuvan opis nošnje svih naših krajeva. U mnogim krajevima je starinska narodna nošnja iščezla bez traga i glasa. Očuvala se samo u muzejima.
Milan Karanović
