Br. 1879/16 – 24. VII 7524 (2016)
SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI
11.001, B E O G R A D, Knez Mihajlova 35
Predsednik dr Vladimir Kostić
ČETRNAESTO PISMO
TITO – BUNјEVCI I ŠOKCI SU HRVATI
Gospodine Predsedniče
Poštovani Predsedniče,
Ne pišemo Vam samo u ime proganog srpskog naroda, od 1990. do 1995, iz Republike Srpske Krajine i Hrvatske, nego Vam pišemo u ime svih Srba, bez obzira na njihovu religioznu pripadnost i na njihovo otuđenje i proglašavanje pripadnicima drugih naroda (kolonijalnim merama u prethodnim stolećima i u vreme komunističke vlasti u Jugoslaviji, u dvadesetom stoleću).
Podsećamo Vas na dve najvažnije kolonijalne i komunističke mere protiv Srba (pravoslavne vere) – pokatoličeni su i proglašeni Hrvatima i islamizirani su i proglašeni Bosancima (o ostalim kolonijalnim i komunističkim merama protiv Srba, pisaćemo Vam u sledećim pismima).
Danas Vas podsećamo na naše Drugo pismo,br. 1861/16 – 19. jun 7524 (2016), u kojem smo Vas obavestili da su komunističke vlasti, u maju 1945. godine, izdale naredbu u Somboru i Subotici, da se svi Bunjevci i Šokci imaju smatrati pripadnicima hrvatske nacije. Sad Vam dostavlјamo još 4 naredbe o tome, da vlasti (1945) moraju sve Šokce i Bunjevce svrstati u hrvatsku naciju. Reč je o dve naredbe iz Novog Sada, jednom naredbom iz Bačke Palanke i jednom iz Martonoša. Naredba iz Novog Sada se odnosi na celu Vojvodinu, jer u njoj piše naredba da svi opštinski i sreski organi ovu naredbu moraju sprovesti i obavestti o učinjenom. Iz nje se vidi, da je takvu naredbu mogao potpisati samo Josip Broz Tito, Hrvat po nacionalnosti, koji je, ovom merom, pokazao da će država pod njegovim rukovodstvom biti protivsrpska. U to vreme, Bunjevci i Šokci nisu imali predstavu, da mogu ripadati narodu koji živi u Zagrebu i okolini, jer je taj narod govorio drukčiji slovenski jezik, sličan jezicima: slovenačkom, češkom i slovačkom. Bunjevci i Šokci su govorili jezik kojim govore Srbi. Smatrali su sebe malobrojnim slovenskim narodom, koji od drevnih vremena čuva svoje ime – šokačko i bunjevačko, ali veoma bliskim Srbima. Oduprli su se kolonijalnoj Austrougarskoj i Vatikanu, te nisu prihvatili uputstvo – da su pripadnici hrvatske nacije. Na to su nagnani tek u Jugoslaviji posle 1945. godine. Na isti način su Austrija i Vatikan primorali pravoslavne Srbe, kad su ih silom pokatoličili, da se zovu Hrvatima – na jadranskim otocima, u Istri, u Dalmaciji, u Hercegovini, u Bosni, u Lici, na Kordunu, u Baniji, u Slavoniji, u Žumberku, u Sremu i Baranji. Mi smo Vam u spomenutom Drugom pismu poslali podatke, da su Bunjevci došli u Mađarsku, kao pravoslavni vernici, iz Albanije, a Šokci, takođe, kao pravoslavni vernici, iz Makedonije u današnjoj Bugarskoj. To njihovo poreklo, u svakom smislu, odbacuje mogućnost da mogu pripadati hrvatskoj naciji.
Gospodine Predsedniče,
Vaši stručnjaci za povjest (istoriju) su dužni da stvaranja hrvatske veštačke nacije obelodane kao kolonijalno i komunističko stvaralaštvo i da o tome obaveste ustanove Ujedinjenih nacija, čija dokumenta to dozvolјavaju, jer imaju odredbe o dekolonizaciji. Tom kolonizacijom Austrije i Vatikana u 18. i 19. stoleću (kad su pokatoličeni Srbi prisilјeni da se zovu Hrvatima) ogromna kulturna baština Srba je pripisana Hrvatima i tako registrovana u međunarodnim ustanovama. Na osnovu naučnog razjašnjenja ovog rasrblјivanja, kojim je Austrija sprečila stvaranje srpske države na srpskoj etničkoj i povjesnoj (istorijskkoj) zemlјi, srpski državnici će moći pokrenuti pitanje vraćanja svoje kulturne baštine i svoje okupirane zemlјe – Republike Srpske Krajine (Zone pod zaštitom UN).
Gospodine Predsedniče,
Kao što smo Vam pisali u prvom pismu, upozoravamo da, možda, članice EU i NATO zahtevaju od državnika i političara u srpskim zemlјama – da ne govore o istini iz srpske (slovenske) povjesti (čime se čuva kolonijalni učinak protiv Srba i drugih Slovena), ali to ne smeju da prihvataju naučni radnici, članovi SANU, članovi drugih naučnih ustanova i profesori srednjih škola i univerziteta. Ako Vaši stručnjaci i dalјe budu prihvatali ova krivotvorenja (falsifikovanja) o evropskoj civilizaciji, onda se ustanova kojom rukovodite ne može smatrati naučnom – nadamo se, da se nećete uvrediti na ovaj logični zaklјučak o SANU.
S obzirom da SANU ne prihvata saradnju s Vladom i Skupštinom Republike Srpkse Krajine u progonstvu, ovo pismo se upućuje i javnosti.
Milorad Buha, premijer
Dipl. inž. Rajko Ležaić, predsednik Skupštine
