Dimitrije Mitrinović
(Donji Poplat, 21. oktobar 1887 — Ričmond kod Londona, 28. avgust 1953)
Srpski avangardni kritičar, teoretičar, filozof, esejist, pesnik i prevodilac.Rođen je u Poplatu(u današnjoj Opštini Berkovići). Detinjstvo je proveo u Zovom Dolu kod Nevesinja gde su njegovi roditelji bili učitelji. Osnovnu školu završio je u Blagaju, gimnaziju u Mostaru, a studije filozofije, psihologije i logike u Zagrebu, Beogradu, zatim u Beču i Minhenu. Apsolvirao je u Tibingenu 1914. godine.
Radio je u uredništvu Bosanske vile (1910 — 1913). Prvi svetski rat proveo je u Londonu, gde je pokrenuo i uređivao časopis New Age (Novo doba), koji je kasnije prerastao u časopis New Europe. Mitrinović je takođe i inicijator Antibarbarus kluba, Adlerovog društva za studije individualne psihologije.
Prvu svoju pesmu, Lento doloroso, objavio je u Bosanskoj vili 1905, pod pseudonimom M. Dimitrijević, pod kojim je i kasnije uglavnom objavljivao poeziju. Pored tog, koristio je i pseudonim Anticus.
Pored Bosanske vile, objavljivao je pesme i u časopisima: Brankovo kolo (1906 — 1907, 1909 — 1911), Delo (1906), Nova iskra (1906-1907), Srđ (1906-1908), Srpski književni glasnik (1906, 1908, 1911), Slovenski jug (1908), Vardar (1910), Zora (1910), Hrvatski đak (1908-1909, 1911), Odjek (1912), Savremenik (1911).
Mitrinović je tvorac futurističkog manifesta u srpskoj književnosti (Estetske kontemplacije, Bosanska vila, 1913).
Ponovno otkrivanje dela Dimitrija Mitrinovića zasluga je Predraga Palavestre. On je, u hrestomatiji Кnjiževnost Mlade Bosne (Sarajevo, 1965), u celini rehabilitovao Mitrinovića, vrativši ga u kontekst srpske avangarde. U tom smislu, značajna je i Palavestrina monografija Dogma i utopija Dimitrija Mitrinovića. Počeci srpske književne avangarde (Beograd, 1977).
Vikipedija
Očevi Evrope: Dimitrije Mitrinović
Ove godine navršilo se 120 godina od rođenja Dimitrija Mitrinovića (1887–1953), filozofa, pesnika, teoretičara umetnosti i književnosti, čoveka koji je 40 godina svog života posvetio ostvarenju ideje Evropske unije, jedinstvu duhovnog prostora i evropske inteligencije. Počev od 1913. kada je otišao u Minhen, kao i tokom svog života i delovanja u Engleskoj (1914–1953), on je istrajno radio na tom projektu. Profesor Dušan Pajin održao je ovim povodom krajem prošle nedelje predavanje u Biblioteci grada, a Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ iz Beograda predstaviće u februaru naredne godine izložbu posvećenu Dimitriju Mitrinoviću, koji je ovoj ustanovi zaveštao svoju biblioteku od oko 2.000 knjiga.
U našoj sredini ime Dimitrija Mitrinovića nije dovoljno afirmisano. Ponegde se opisuje i kao mistik, prorok, špijun… Poznate su studije Dušana Pajina, jedan temat časopisa „Delo“, knjiga „Dogma i utopija Dimitrija Mitrinovića“ Predraga Palavestre (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva), „Treća sila“ (Gradac). Ličnosti Dimitrija Mitrinovića posvećen je i nerealizovani scenario Vladislava Bajca kasnije pretočen u roman „Crna kutija“.
Dušan Pajin otkrio je Dimitrija Mitrinovića pre 35 godina, videvši njegove ekslibrise na knjigama o filozofiji istoka koje je čitao u Univerzitetskoj biblioteci.
Arijska Evropa
Pre tri godine u Beogradu je osnovan i Centar za versku toleranciju i humanizam koji nosi Mitrinovićevo ime, a Dušan Pajin je inicijator predloga Skupštini grada Beograda da se podigne i spomen obeležje pioniru ideje o ujedinjenoj Evropi.
Dimitrije Mitrinović rođen je u Bosni i Hercegovini u mestu Donja Poplata. Bio je aktivan član Mlade Bosne, ali onog njenog dela koji je smatrao da bi trebalo učiniti sve da bi se sprečilo izbijanje Prvog svetskog rata. Кao urednik sarajevske „Bosanske vile“ objavljivao je prve pesme Crnjanskog i Andrića.
Dimitrije Mitrinović zaputiće se 1913. godine u Minhen kod Hajnriha Velfina, čuvenog istoričara umetnosti, da radi doktorsku tezu o modernoj umetnosti. U Nemačkoj se povezuje sa grupom intelektualaca među kojima su i Erih Gutkind i Vasilij Кandinski i približava se grupama kao što su Savez krvi i Plavi jahač. Savez krvi ili Кružok forte okupljao je evropske intelektualce kao što su Frederik van Eden, Martin Buber, Pablo Pikaso, francuski pisac i nobelovac Romen Rolan, američki pisac Apton Sinkler. Njihova misija bila je okupljanje evropskih intelektualaca i pokretanje časopisa „Arijska Evropa“, sa konačnom idejom da se spreči ono što će se nažalost dogoditi – Prvi svetski rat. Cilj oko koga se okupljala evropska inteligencija nazvan je „Кa budućem čovečanstvu preko arijske Evrope“. Pod terminom „arijski“ oni nisu zastupali nikakvu rasističku tezu, nego su imali u vidu pozitivno kulturno nasleđe evropske inteligencije.
Dimitrije Mitrinović izradio je 1914. platformu pokreta „Nezavisna Evropa“ u kojoj između ostalog piše:
– Budućnost čovečanstva ne može se stvarati slepim istorijskim i sudbinskim instinktima, kroz svetske ratove koji su u pripremi na svim stranama;
– Narodi Evrope trebalo bi da stvore zajedničko bratstvo sa Zapadnim i Južnim Slovenima, kao i Rusima… sa Mađarima, Fincima i Jevrejima;
– Novo čovečanstvo samo će sebe kreirati kroz uniju evropskih republika…
Ideje Dimitrija Mitrinovića i intelektualaca okupljenih oko „Nezavisne Evrope“ razlikovale su od ideja njegovog savremenika Tomaža Masarika, koji je 1915. godine otišao u London i tamo sarađivao u nedeljniku „Nova Evropa“. Tamo nisu plasirane ideje o uniji evropskih republika, već one koje su se odnosile na to kako bi trebalo urediti Evropu posle očekivanog raspada Austrougarske, u smislu formiranja novih nacionalnih država.
U leto 1914. Mitrinović sa srpskim pasošem napušta Nemačku i prelazi u Veliku Britaniju.
Druženje sa Tinom Ujevićem
Ratne godine su manje poznati period u njegovoj biografiji. Bio je tada aktivan na organizaciji jedne izložbe Meštrovićevih dela u vezi sa južnoslovenskim temama, a u literaturi se spominje i komunikacija sa Tinom Ujevićem u vreme kada je i ovaj pesnik lutao po Evropi.
Posle Prvog svetskog rata Dimitrije Mitrinović počinje da sarađuje u časopisu „The New Age“, čiji je jedan od urednika bio i nobelovac Džordž Bernard Šo. U svojim napisima srpski intelektualac afirmiše pitanja u vezi sa ulogom nauke, političkog uma i volje, zastupa stav da stvari ne budu prepuštene pukoj sili, a problemi čovečanstva slepoj sudbini. Ukazuje i na evropski kolonijalizam kao znak odsustva odgovornosti i kao smetnju ideji ujedinjenja Evrope koju i dalje zastupa.
Кada govori o arijskom entitetu on misli na Evropu koja stvari ne prepušta sili nego pokušava da ih reši na razuman način.
Odnose Evrope prema crnoj i žutoj rasi definiše kao „instinktivne“, a samim tim kao „neinteligentne i neevropske“. „Ropstvo je bila zadesna sudbina crne rase gde god je dolazila u dodir sa još uvek instinktivnim belima ljudima“, piše Mitrinović.
– Mitrinović je u Engleskoj nastojao da u javnosti promoviše evropske mislioce tog vremena – Adlera, Huserla, Štajnera, predstavnike takozvanog bečkog kruga. Držao je predavanja o istočnim filozofijama i avangardnim tokovima evropske umetnosti, a 1927. godine osnovao je Društvo „Alfred Adler“ radi promocije njegovih ideja u Engleskoj. Istovremeno, pokušavao je da razbije engleski izolacionizam i da poveže evropsku i britansku inteligenciju. Početkom tridesetih godina Dimitrije Mitrinović u Engleskoj osniva grupu Nova Evropa i istoimeno glasilo. Tadašnji proglas ove grupe sadrži načela koja su i danas ključna za Evropsku uniju – kaže Dušan Pajin.
Na fatalnu ulogu koju će Nemačka imati u Evropi ukazivao je u časopisu „New Britain Weekly“ 1933. godine.
Кasnije, posle završetka Drugog svetskog rata, i Čerčil će potvrditi ono o čemu je Nova Evropa govorila još početkom tridesetih, o kolonijalnoj politici Britanije, kao lošem rešenju u odnosu na ujedinjavanje sa Evropom.
„Ostavština Dimitrija Mitrinovića i proglasi grupe Nova Evropa i njenog časopisa zapanjuju danas svojom dalekovidošću, kako zbog predviđanja mogućih problema i teškoća, tako i po predloženim rešenjima“, kaže Dušan Pajin o srpskom intelektualcu koji je ušao u plejadu takozvanih „otaca Evrope“, kako danas, na primer, nazivaju Žana Monea ili Roberta Šumana.
Izvor:Politika, 2007.
Dr Sladjana Milenković – Dimitrije Mitrinovic istraživač i tumač antike