Br. 1861/16 – 19. jun 7524 (2016)
SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI
11.001, B E O G R A D, Knez Mihajlova 35
Predsednik dr Vladimir Kostić
DRUGO PISMO
BUNjEVCI I ŠOKCI SU SRBI
Poštovani Predsedniče,
Ne pišemo Vam samo u ime proganog srpskog naroda, od 1990. do 1995, iz Republike Srpske Krajine i Hrvatske, nego Vam pišemo u ime svih Srba, bez obzira na njihovu religioznu pripadnost i na njihovo otuđenje i proglašavanje pripadnicima drugih naroda (kolonijalnim merama u prethodnim stolećima i u vreme komunističke vlasti u Jugoslaviji, u dvadesetom stoleću).
Podsećamo Vas na dve najvažnije kolonijalne i komunističke mere protiv Srba (pravoslavne vere) – pokatoličeni su i proglašeni Hrvatima i islamizirani su i proglašeni Bosancima (o ostalim kolonijalnim i komunističkim merama protiv Srba, pisaćemo Vam u sledećim pismima).
Danas Vas podsećamo na Srbe katolike u Bačkoj, koje zovemo Bunjevcima i Šokcima, a kolonijalnom politikom Austrougarske, Vatikana, Mletačke Republike, Nemačke i Mađarske su prozivani nesrbima, a u Jugoslaviji (posle 1918, a posebno posle 1945. su obeležavani za pripadnike hrvatskog naroda).
Ono, na što Vam skrećemo pažnju je činjenica, da članovi SANU (kao povjesni stručnjaci) znaju za ove dve grupe Srba katoličke veroispovesti, ali ih, u svojim „naučnim“ radovima oslovlјavaju Hrvatima i nesrpskim Šokcima i Bunjevcima! U tom smislu (skrivanja – da su Bunjevci i Šokci Srbi) se ponašaju i uredništva javnih glasila. Da biste se u to uverili, pročitajte to u ovom prilogu – reč je o pismu književnika, Slobodana Jarčevića, dnevnom listu „Politika“, u kojem je izneo podatke iz mađarskih arhiva, da su Bunjevci i Šokci stigli u Panoniju, kao pravoslavni Srbi iz Albanije i Bugarske Makedonije, a „Politika“ taj dopis nije objavila. Evo kako je on glasio:
– Slobodan Jarčević, Član Udruženja književnika Srbije
Redovan član Petrovske akademije nauka i umetnosti
u Sankt Peterburgu
11160 Beograd, Mirijevo, Radivoja Markovića 12/5
Tel. 3427-044; 064/80-777-06
DNEVNI LIST «POLITIKA»
11.103 Beograd, Makedonska 29.
Redakciji i rubrici „Među nama“
BUNјEVCI – PRAVOSLAVNI SRBI IZ ALBANIJE
Poštovano uredništvo,
Objavili ste 14. juna 2016, na strani 14, članak „Razmirice Bunjevaca“ (A. Isakov), u kojem su poznati sporovi o bunjevačkoj nacionalnoj pripadnosti – srpskoj, hrvatskoj, ili bunjevačkoj. O tome je objavio knjigu u Mađarskoj katolički biskup Bernardin Unji i, na osnovu dokumenata u mađarskim arhivama, obavestio da su Bunjevci stigli u 18. stoleću u Mađarsku iz Albanije – kao pravoslavni Srbi. Zato je istrajavanje na tome da su Bunjevci pripadnici hrvatske nacije, najobičniji falsifikat, te je neophodno da to priznaju i državni organi Republike Srbije, i naučne ustanove, i glasila. O tome sam pisao u svojoj knjizi „Bivši Srbi Mađari“, Izdavač „Miroslav“, Beograd, Goce Delčeva 15, tel. 011/297-0875, mirmi011@gmail.com.
Evo činjenica o Bunjevcima i Šokcima (Šokci su poreklom iz Bugarske Makedonije) u spomenutoj knjizi:
„A to da su Šokci i Bunjevci zaista Srbi, uneo je u svoju knjigu jedan Bunjevac, Bernardin Unji (Bernardin Unyi), katolički `sveštenik. Radni vek je proveo među Srbima – bunjevačkog i šokačkog imena. Za sebe je govorio – da je Srbin. Knjigu je objavio u Mađarskoj, u Pečuju, 1947. godine: „Istorija Šokaca, Bunjevaca i bosanskih franjevaca“. Pripadnike sve tri grupe smatra Srbima. Bosanske Srbe su franjevci dovodili u Mađarsku, gde su pokatoličavani, a posle je deo njih mađarizovan. Ti pravoslavni Srbi Hercegovine i Bosne su preselјavani po planovima Mađarske i Austrije. Smeštani su na teritoriju srednjevekovne Mađarske, gde su živeli, u velikoj većini, Srbi starosedeoci – pravoslavne vere. Bernardin Unji, u uvodu svog dela, kaže, da su starosedeoci Mađarske – Srbi (kojima su se pridružili Srbi s Balkana – Šokci i Bunjevci), da se nisu doselili niotkuda i da su Mađari stigli u srpsku Panoniju. Pogledajmo:
„Drugi cilј moje knjige je, da, na osnovu istorijskih dokumenata, prikažem da su Bunjevci i Šokci, na teritoriju gde su sada naselјeni, došli pre više vekova, bežeći od Turaka. Oni nisu potomci Slovena koji se nalaze na ovim prostorima ‘bez prekida’ i koji su bili ovde za vreme dolaska Mađara, nego su došlјaci, koji su se ovde naselili, jer prilikom tatarske najezde na južne krajeve slovenske etničke grupe, zajedno su, sa Mađarima, nestale ili se asimilirale“.[1][1]
Poslednja rečenica je malo nejasna – treba je razumeti na sledeći način: Tatari su prognali deo pridošlih Srba s Balkana i deo Mađara, a deo Srba se asimilirao u Mađare.
Zaklјučak o Bunjevcima i Šokcima je Bernardin Unji izneo nedvosmisleno, te ne treba da proveravamo njegovu tvrdnju – da su Bunjevci i Šokci čisti Srbi. Ali, treba da razmišlјamo o pojavi (koju Unji navodi), da povjesničari (istoričari) kad otkriju srpsku pripadnost Bunjevaca i Šokaca, onda o tome napišu jedva koju reč:
„Moja knjiga, verujem, odagnaće sumnju i neupućenost oko porekla i religije bunjevačke i šokačke nacije, kao i od toga, da nisu potomci jednog posebnog plemena, nego da su pokatoličeni Srbi. I naši istoričari, u svojim knjigama i u člancima, objavlјenim u naučnim časopisima, izražavaju ovo mišlјenje, kada predstavlјajući ostale nacionalne manjine – smatrajući da su Bunjevci i Šokci Srbi, poklanjaju im pažnju u samo nekoliko redova“.[2][2]
Pisac Unji nam pruža dragocene podatke o Šokcima, Bunjevcima i Bosancima, koji su stigli u Mađarsku s katoličkim sveštenicima franjevačkog reda. Za njih veže dve nepobitne činjenice:
1. došli su u Mađarsku sa srpskih teritorija – južno od Save i Dunava i
2. pripadnici su srpskog naroda – bez obzira koje su veroispovesti… “.
Beograd, 14.jun 2016.
Slobodan Jarčević, svojeručno
Poštovani Predsedniče,
Kao što smo Vam pisali u prvom pismu, upozoravamo da, možda, članice EU i NATO zahtevaju od državnika i političara u srpskim zemlјama – da Srbe katolike zovu Hrvatima, ali taj zahtev ne sme da skrvnavi grane društvenih nauka, pošto su one obavezne da uklanjaju posledice kolonijalnog delovanja protiv svakog naroda, a, u tom cilјu, osnovana je i ustanova UN – za dekolonizaciju. Tako su članovi SANU, na primer, obavezni da naučno upoznaju javnost, da je u Hrvatskoj, od 1990. do danas, pokatoličeno 30.000 pravoslavnih Srba i svi su proglašeni za pripadnike hrvatskog naroda – kao i u vreme turske, austrijske, mađarske, mletačke i nemačke vlasti u srpskim zemlјama). Zato, povjesni i jezički stručnjaci SANU, pa i oni na univerzitetima i školama, ne bi trebalo da kriju činjenice o Srbima katoličke i muslimanske veroispovesti. A s obzirom na Vaše nadležnosti, nadamo se da shvatate, da biste trebali delovati – i zaklјučiti: Srbi su svi oni koji govore srpskim jezikom, a taj jezik ima čakavski i štokavski dijalekat (štokavski ima i tri svoja izraza: ekavski, jekavski i ikavski). Ako Vaši stručnjaci i dalјe budu Srbe oslovlјavali hrvatskim i bosanskim imenom, onda se ustanova kojom rukovodite ne može smatrati naučnom – nadamo se, da se nećete uvrediti na ovaj logični zaklјučak o SANU.
S obzirom da SANU ne prihvata saradnju s Vladom i Skupštinom Republike Srpkse Krajine u progonstvu, ovo pismo se upućuje i javnosti.
Milorad Buha, premijer
Dipl. inž. Rajko Ležaić, predsednik Skupštine
[1][1]Уњи, Бернардин: „Историја Шокаца, Буњеваца и босанских фрањеваца“, Издавач „Буњевачка матица“, Суботица, 2001, стр. 3.
[2][2]Уњи, Бернардин: „Историја Шокаца, Буњеваца и босанских фрањеваца“, Издавач „Буњевачка матица“, Суботица, 2001, стр. 3. и 4.