Br. 1861/16 – 26. april 7524 (2016)
EVROPSKA UNIJA I SRBIJA NE SPOMINJU RS KRAJINU
Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu Vas obaveštava da ovogodišnji nesporazumi oko obeležavanja hrvatskog zločina genocida nad Srbima, Romima i Jevrejima u Drugom svetskom ratu – vezanim za hrvatski koncentracioni logor smrti u Jasenovcu i u drugim mestima, poput hrvatskog logora smrti za decu Srba, Roma i Jevreja u Jastrebarskom, nije nikakvo iznenađenje, jer protivsrpsku politiku sprovodi i današnja vlast u Hrvatskoj, koja se zalaže da se slika o hrvatskoj državi predstavi u nekom demokratskom ruhu, a da se uklone činjenice o tome, da je hrvatska vojska pobila više od milion Srba i desetine hiljada Roma i Jevreja u Drugom svetskom ratu.
Ovih dana smo svedoci i činjenice, da su hrvatski državnici, u duhu s hrvatskim fašističkim nazorima iz Drugog svetskog rata, podrugljivo upućivali poruke Srbima, a širom Hrvatske su porušeni srpski spomenici, zabranjeno srpsko pismo ćirilica i na sportskim mestima i prilikom svakog okupljanja izgovara se fašistički poklič „Za dom spremni“, a hrvatska vojska je u Drugom svetskom ratu, uz ovaj poklič, istrebljivala Srbe, Rome i Jevreje. Ustanove Evropske unije ništa ne preduzimaju, a na to ih obavezuje sopstveno zakonodavstvo i međunarodno pravo, da svojoj članici Hrvatskoj upute zahtev da spreči bujanje fašizma.
Da bi se ovo bujanje fašizma u Hrvatskoj predstavilo kao nevažno, zadužen je bivši predsednik Hrvatske, Stipe Mesić, da, svojom izjavom u Jasenovcu, ostavi utisak da je Hrvatska demokratska država i da ona priznaje počinjene zločine hrvatske vojske u Drugom svetskom ratu nad Srbima, Romima i Jevrejima. Nažalost, ovo istupanje Stipe Mesića je u duhu s Gebelsovim propagandnim trikovima, jer je upravo on taj državnik koji je, pored Franje Tuđmana, najviše uččinio da se okupira Republika Srpska Krajina (Zona pod zaštitom UN) i da se iz nje i Hrvatske progna 800.000 Srba, od 1990. do 1995. godine. On je u to vreme izgovorio dve strahovite pretnje Srbima, koje su u duhu s fašističkim normama prema narodima – osuđenim na istrebljenje:
- Rekao je za Srbe u Republici Srpskoj Krajini, da će biti prognani u Srbiju i da će sobom poneti samo prašinu na obući – koju su doneli kad su došli iz Srbije u Hrvatsku s turskim okupatorom u 16. i 17. stoleću. Stipe Mesić je ovim izgovorio i potpun falsifikat iz povjesti, jer su Srbi od kamenog doba živeli na teritoriji Republike Srpske Krajine i današnje Hrvatske, a Vatikan i Austrija su Srbe silom pokatoličavali i primoravali ih da se predstavljaju za Hrvate. Oni koji su se tome oduprli – prognani su od 1990. do 1995.
- Stipe Mesić je izgovorio, da je Hrvatska u Drugom svetskom ratu zabeležila dve pobede – 10. travnja 1941 – kad su Nemci i Italijani osnovali fašističku Nezavisnu Državu Hrvatsku i maja 1945 – kad je antifašistička partizanska vojska (srpske narodnosti) dozvolila opstanak Hrvatske, kao federalne jedinice u Jugoslaviji, sa srpskim etničkim i istorijskim zemljama – Republikom Srpskom Krajinom.
Protivsrpsku politiku u Hrvatskoj su nametnule zapadnoevropske države u vreme kolonijalne vladavine Austrije, u 19. stoleću. To je bila strategija germanskih i romanskih država, kakva je bila i protiv svih Slovena, a takvu politiku su sprovodile i protiv naroda u Africi, Aziji, Americi i Australiji, gde su narode istrebljivali i uništavali im kulturnu baštinu. Zapadnoevropske države zbog te svoje drevne tradicije (necivilizacijske) protiv drugih naroda, ne preduzimaju ništa protiv Hrvatske, koja bi morala da okonča okupaciju Republike Srpske Krajine (Zone pod zaštitom UN) i da Srbima vrati pokretnu i nepokretnu imovinu, te da im dozovoli da organizuju srpsku državu na srpskoj etničkoj i istorijskoj zemlji.
Shodno ponašanju članica Evropske unije, Vlada Republike Srbije, takođe, ne preduzima ništa za prognani srpski narod iz Republike Srpske Krajine i Hrvatske, mada bi morala ovaj poslednji hrvatski zločin genocida nad Srbima, od 1990. do 1995, stavljati na dnevni red Generalne skupštine i Saveta bezbednosti UN, ustanova EU, a međunarodnim sudovima bi morala podnositi i tužbe za hrvatski zločin genocida nad Srbima Krajine..
Nažalost, ni članice UN ne zalažu se za uklanjanje posledica hrvatskog zločina genocida nad Srbima, te ovim putem na to skrećemo pažnju svim diplomatsko-konzularnim predstavništvima u Republici Srbiji.
S poštovanjem,
Milorad Buha, predsednik Vlade
Dipl. inž. Rajko Ležaić, predsednik Skupštine
SRPSKA RAZVOJNA AKADEMIJA, www.rasakademija.webs.com
Ul.Mitra Trifunovića-Uče 80,11000 Beograd, Srbija,
PATRIJARHU SRPSKOM G.IRINEJU
Vaša Svetosti,
uoči najvećeg hrišćanskog praznika a posle više sastanaka i javnih rasprava u Srpskoj Razvojnoj Akademiji (RAS),slobodan sam da sastavim ovaj dopis. RAS akademija se bavi duhovnim i biološkim očuvanjem srpskog naroda pa je nezaobilazna tema bio ustaški genocid nad srpskim narodom i naše reakcije na to.
Smatramo da nije uputno pozivanje na oprost počiniocima najmonstuoznijih zločina kao što su klanja dece,trudnica ili čak nerođene dece u rasparanim utrobama njihovih majki,jer to zaista niko normalan ne može tek tako da oprosti,ne mogu ni monasi po manastirima a kamoli običan svet,porodični ljudi normalnih shvatanja. Svesni smo da Vi to morate da činite jer ste na čelu jedne hrišćanske crkve ali mislimo da je uputnije držati se ideje sv.Vladike Nikolaja koji je predložio zidanje velelepnih spomen hramova u spomen žrtava tog genocida.
U našem crkvenom kalendaru imamo sv.jasenovačke mučenike ali bilo je još stratišta koja na taj način zaslužuju da se obeleže i verujemo da SPC ima trend da sva ta stradališta na ovaj način obeleži. Na žalost ne možemo da se pohvalimo brojem crkvi u njihov spomen a pregršt je bolnica, staračkih domova i drugih ustanova sa kapelama koje bi mogle biti na taj način i obeležene i podrobno medijski propraćene. To je upravo u skladu sa idejom sv.Vladike Nikolaja Velimirovića,a ni jedan pravoslavni srbin nije protiv toga da se što više spomen hramova izgradi kao opomena i sećanje na stradalni srpski narod zapadno od Drine.
Ujedno takva akcija je i najmanje što bi SPC mogla da učini povodom borbe za trajno i neizbrisivo sećanje na naše žrtve,pa Vas molim da se za ovu ideju založite ličnim autoritetom i uticajem i u narednom periodu predlažete da gde god se grade kapele posebno pri državnim institucijama,budu u spomen sv.jasenovačkim mučenicima. Kada se sve to uradi,pa na ta mesta dođu aktuelni hrvatski zvaničnici da se poklone senama nevinih žrtava iskreno a ne zarad dnevnopolitičih poena,onda narod može da se pozove na oprost kako bi se i svima omogućila šansa za pokajanje. Nadam se da shvatate da iskrenu želju za pokajanjem povodom ustaških zločina većina hrvatskih političkih struktura nikada nije pokazala,već svojim postupcima a ponekad i javnim političkim istupima,pokazuju da to smatraju za NUŽNO ZLO koje su počinile ustaške vlasti u cilju uspostavljanja etnički čiste hrvatske države.
S tim u vezi dali smo Vam predlog za mere koje SPC može da preduzme u zemlji a posebno u rasejanju i to u državama gde je dominantna rimokatolička crkva a ima puno pravoslavnih srba iseljenika,dok ćemo državnim organima R Srbije i R Srpske da se obratimo predlogom mera koje državna administracija može da sprovede i prikazati ovaj dopis, jer akcija SPC i države mora da bude zajednička.
Beograd,25.4.2016.
Srdačno i iskreno,
Predsednik Srpske Razvojne Akademije
Ak.prim.dr Aleksandar-Alek J.Račić, s.r.