Gojko Đogo
(rođen 1. novembar 1940. godine, Vlahovići, opština Ljubinje)
Srpski pisac i pesnik, i član Senata Republike Srpske.
Tokom 80-ih godina prošlog veka se istakao kao disident i protivnik komunističkog režima, zbog čega je, između ostalog, Milorad Vučelić zahtevao da gospodin Đogo bude uhapšen.
Zanimljivo da su se odnosi između Vučelića i Đoga kasnije značajno popravili, čak toliko da je Vučelić protestovao kada je Đogo, nekoliko godina kasnije, uhapšen (čak je predlagao da se Đogu dodeli i orden).
Gojko Đogo je 1981. godine osuđen na dve godine zatvora zbog zbirke pesama „Vunena vremena“ koja je „vređala lik i delo Josipa Broza Tita“.
Jedan je od trinaest intelektualaca koji su 1989. godine obnovili Demokratsku stranku.
Potpredsednik je Međunarodnog odbora za istinu o Radovanu Karadžiću.
Mnogo puta optuživan da pomaže skrivanje ovog haškog begunca, a u vezi sa tim na promociji knjige „Ratna pisma“ Radovana Karadžića je izjavio: „Radovan Karadžić je pregledao pisma koja smo nameravali da objavimo, ali je iz opravdanih razloga stigao da stavi izvesne beleške na samo neka od njih. U knjizi nema nikakvih tragova koji bi upućivali na veze i odnose sa Karadžićem, ali je evidentno da oni postoje. Zašto bismo to skrivali? To je jasno svakome ko uzme u ruke knjigu Ratna pisma“ Ova njegova izjava je izazvala velike reakcije, kako simpatizera Radovana Karadžića, tako i političara koji su apelovali na policiju da ispita Đoga povodom ovih tvrdnji.
Na suđenju predsedniku Miloševiću u Hagu su, takođe, puštani snimci telefonskih razgovora između Radovana Karadžića i Gojka Đoga, koji je te 1991. godine (kada su razgovori načinjeni) bio predsednik Udruženja Srba iz Bosne i Hercegovine u Srbiji.
2005. godine povodom poziva Karadžićeve supruge svome mužu da se doborvoljno preda, Đogo je izjavio: „Zašto Tužilaštvo u Hagu ne objavi dokumenta koja ima i koja dobrim delom obesnažuju optužnicu protiv Karadžića, a posebno deo za Srebrenicu“. Ovom izjavom Đogo je podigao pitanje da li Tužilaštvo Haškog tribunala skriva oslobađajuća dokumenta protiv optuženika. Ovim povodom sud u Hagu se nije oglasio.
Gojko Đogo je član Senata Republike Srpske od 1996. godine.
*****
Istorija intelektualnog beščašća i zabrana
„Službeni glasnik” objavio dvotomno delo, na više od 1.700 strana, „Vunena vremena”, o sudskom procesu jednoj pesničkoj knjizi, pre tri decenije
Zbirka pesama Gojka Đoga „Vunena vremena” pojavila se krajem aprila 1981. godine, uništena je 25. maja, a autor je uhapšen 29. maja. Suđenje, pred Okružnim sudom u Beogradu, trajalo je pet dana. Đogo je osuđen na dve godine zatvora za krivično delo „neprijateljske propagande”, izvršeno „celom knjigom”, a posebno sa šest pesama. Vrhovni sud Srbije preinačio je presudu, i za krivično delo „povrede ugleda SFRJ”, izvršeno sa četiri pesme, 16. februara 1982. godine, osudio autora na godinu dana zatvora. Savezni sud je 9. jula 1982. godine potvrdio kaznu. Na izdržavanje kazne, u Padinsku Skelu, Đogo je otišao 28. marta 1983. godine…
„Službeni glasnik”, u biblioteci „Umetnost i kultura”, u kolekciji „Otpori i zabrane”, objavio je dvotomno delo „Vunena vremena” (Proces i komentari), na više od 1.700 strana. O knjizi, koju su priredili Branka Đogo i Gojko Đogo, govorili su Gojko Tešić, Jovica Aćin.
Ovom izdanju zbirke pesama „Vunena vremena” dodata su sudska dokumenta sa procesa koji je usledio nakon objavljivanja knjige u „Prosveti”1981, kada je pesnik osuđen prvo na dve, a potom na godinu dana zatvora, kao i izveštaji i komentari medija, kritike i polemike, zapisnici sa raznih sednica i skupova, spisi nekoliko sudskih procesa u vezi sa ovim „slučajem”, odluke, rešenja, pisma, peticije…
Istorija intelektualnog beščašća i zabrana, ističe Gojko Tešić, urednik knjige, bila je u drugoj polovini dvadesetog veka integralni deo komunističkog ideološkog totalitarizma, ali i masovnog pristajanja na „najpravednije društvo na svetu” i njegov ketmanski identitet. Mnoštvo knjiga, filmova, pozorišnih predstava… sklonjeno je od očiju javnosti da ne bi padala bilo kakva senka sumnje na vođin „svetli lik”. Sudbina umetnika nije se mnogo razlikovala od sudbine njihovih dela. Iako „Vunena vremena” spadaju u još jedan slučaj „neprijateljske delatnosti”, ova knjiga je umnogome, po sudbini i procesu koji se povodom nje vodio, drugačija. Tvrđava jednoumlja napukla je po šavovima, a reakcija javnosti, domaće i strane, nadišla je slučaj jedne zbirke poezije u kojoj je pesnik imao hrabrosti da se naruga vođi.
Sudnice, izdavačke kuće, književni kuloari i saloni postali su intelektualni i debatni krugovi, novinari su svojim tekstovima pisali presudu, a pisci i intelektualci stavljeni su pred izbor: prokletstvo istine ili blagodeti komformizma subvencionisane književnosti.
„Vunena vremena”jedinstven su podsetnik na mentalitet i vreme koje nije u potpunosti iza nas. Ove knjige nas uče kako je osvajana sloboda, ali i kako je treba svakodnevno osvajati i čuvati od zaborava. Gojko Đogo je još jednom posvedočio svoju ličnu ali i kolektivnu sudbinu.
Ova knjiga je, naglašava Tešić, dragocena, važna i opasna, jer govori o intelektualnom beščašću urednika izdavačkih kuća, pisaca i novinara, koji su učestvovali u aferi oko zbirke „Vunena vremena”. Junak knjige – Josip Broz Tito – već je bio mrtav, a srpski intelektualci plašili su se i njegove senke. Đogu nije najteže pao zatvor, već izdaja dojučerašnjih kolega i prijatelja. Uprkos tome, u knjizi nema ničeg osvetničkog, Đogo o ideološkim vremenima – svedoči dokumentima, koje ne komentariše. Ova knjiga bi mogla da bude dobra pouka i današnjim intelektualcima, kako ne bi ponovili greške svojih prethodnika, od pre tri decenije.
Jovica Aćin podsetio je na „vunena vremena” sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Govorio je o kultu J. B. Tita i iskustvima koje je imao kao urednik „Studenta” i „Književne reči”. O zbirci „Vunena vremena” pisao je pozitivno, ali, priznaje, osećao je strah. Knjiga je dragocena i zato što su mnogi akteri tih burnih događaja još živi.
Gojko Đogo je rekao da se oseća kao na parastosu. Mnogi pisci više nisu živi. Knjiga govori o bivšim ljudima i bivšim vremenima. Pohvalio je, naravno ironično, analizu pesama iz zbirke „Vunena vremena”, koju su napravili tužioci u optužnici i sudije u presudi. U prvom delu, u poglavlju „Presuda pre suda”, objavljeni su novinski tekstovi, peticije, reagovanja, u drugom delu su sudska dokumenta, a u trećem odjeci sudske presude u zemlji i inostranstvu.
Sa ove vremenske distance, kaže Đogo, njemu se čini da su svi bili u pravu: i oni koji su ga napadali, i oni koji su ga branili. A sve je to bilo zbog nekoliko pesničkih aluzija. Nekim svojim prijateljima, koji su ga napadali, zamera što knjigu nisu čitali na pravi način i što su mu otežavali položaj dok je bio u zatvoru.
Za „Politiku“ Z. Radisavljević
Balada o ćesarevoj glavi
(odlomak)
Jedna teška glava
Izlivena u bezbroj komada,
Tvrda i svojeglava – misli na nas.
Svaka kuća, vrt i ulica
Ima svoju glavu.
Jedan rudnik olova i cinka
I jedna velika livnica u glavnom gradu
Rade samo za tu glavu…
Gojko Đogo