Br. 48/17 – 23. jun – 7525 (2017
HRVATSKA PROTIV MEĐUNARONOG PRAVA
Hrvatske novine iz Rijeke, „Novi list“, usudile su se napisati da „Hrvatska ne sme okrenuti leđa međunarodnom pravu“ – kad je u pitanju razgraničenje između naslednica bivše SFR Jugoslavije i da ne treba da osporava odluku Arbitražnog suda, da se Sloveniji ustupe dve trećine Piranskog zaliva, a, takođe, i koridor od Slovenije do otvorenog Jadranskog mora.
Hrvatska ne okreće leđa međunarodnom pravu samo u slučaju kad Slovenija traži dodelu dela obale Jadranskog mora, nego je ona davno okrenula leđa međunarodnom pravu, jer ono predviđa – da se morska obala mora dodeliti svim naslednicama zajedničke države – bivšoj vlasnici cele morske obale i svih otoka. Tako, po međunarodnom pravu, Jadranska obala i jadranski otoci mora da budu dodelјeni svim naslednicama SFR Jugoslavije, po dogovorenom principu: Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Srbiji, Republici Srpskoj Krajini i Makedoniji. Ovu podelu su javno zatražili državnici Slovenije još 1997. godine, nagoveštavajući da će se njihovom zahtevu pridružiti i ostle naslednice SFR Jugoslavije. Međutim, Srbija, Bosna i Hercegovina i Makedonija (iz nekog razloga) nisu javno prihvatile ovaj predlog, a onda su se slovenački državnici ućutali, jer im je Hrvatska obećala dve trećine piranskog zaliva, uz uslov da ne podstiču ostale naslednice Jugoslavije da i one traže deo jadranske obale i otoke. Ali, u poslednje vreme, Hrvatska je neoprezno pokušala da uskrati ustupanje Piranskog zaliva Sloveniji, pa je moguće da i ostale naslednice Jugoslavije traže od Arbitražnog suda, da im se dodeli deo nekad zajedničke obale Jadrana i jadranskih otoka.
Vlada RS Krajine u progonstvu se nada da se tog svog prava neće odreći vlade u Skoplјu, Podgorici, Beogradu, Sarajevu, Banjaluci, Ljublјani, a Vlada RS Krajine u progonstvu svoj zahtev za delom morske obale i otocima pokreće ovim otvorenim pismom, kao što je to učinila sa Slovenijom 1997. godine.
S poštovanjem,
Milorad Buha, predsednik Vlade, s.r.