Br. 20/17 – .21. I – 7525 (2017)
I SRBI TVORCI SVOG STRADANјA – VIII
Vlada i Skupština Republike Srpske Krajine u progonstvu Vam skreću pažnju o strahovitom pokolјu Srba u Drugom svetskom ratu – što učiniše: Hrvati (katolici i muslimani), Nemci (i Austrijanci), Mađari, Šiptari i Bugari. To je obnovlјeni pokolј Srba, jer se takav desio i u Prvom svetskom ratu – što učiniše Austrougari, Nemci, Šiptari i Bugari. U svakom je pobijeno Srba više od jednog miliona. Uz to, Srbi su gubili istorijske zemalјe, od Srba su se stvarale nesrpske nacije, srpski jezik se označavao drugim imenima (makedonskim, hrvatskim, bošnjačkim, crnogorskim…), srpsko kulturno blago je proglašavano blagom drugih naroda, Srbi su prisilјavani da iz pravoslavne vere prelaze u katoličku i islamsku… Ove necivilizovane i genocidne mere nad Srbima su sprovedene odavno, a i u vreme razbijanja Jugoslavije od 1990. do 1999. godine. Sve je to programirano (stolećima) u kabinetima državnika Zapadne Evrope, Vatikana i Turske. Srpski državnici i srpski naučnici nisu bili svesni – da je reč o strategiji – od koje spomenute države nikad ne odustaju, te nije odgovarajuće postupano, da bi se to sprečilo ili, na neki način, izbeglo. Srbi su se branili kad je to bilo kasno, pa su sledili ogromni lјudski gubici, otimanje srpske zemlјe, uništavanje i prisvajanje srpske kulturne baštine, itd.
Srpski državnici i naučnici prošlog vremena nisu shvatali – da se protivsrpske mere pripremaju u toku mira, te su i sami (nesvesno) pomagali njihovo ostvarivanje. Tako su se pretvarali u tvorce sopstvenog stradanja. Nažalost isto slepilo je prisutno i kod današnjih srpskih državnika i naučnika u Beogradu, Podgorici, Skoplјu, Banjaluci… te Srbe mislimanske veroispovesti, svakodnevno, spominju kao nesrpske Bosance, ili Bošnjake. Koliko je to slepilo, vidi se i u činjenici da su Srbe muslimane počeli zvati nesrpskim Bosancima i kad su im preci od Srednjeg veka u Makeadoniji, Albaniji, Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji…
Ukratko i jezivo, srpsko zavičajno bosansko ime koriste i za Srbe muslimane van Bosne i Hercegoivne?!
Vatikanskom i austrijskom kolonijalnom poduhvatu iz 19. stoleća – da se od Srba stvaraju nove nesrpske nacije, suprostavili su se Srbi muslimani u Bosni i Hercegovini i svoj su protest objavili i u sredstvima javnog informisanja i u knjigama i na plakatama – leplјenim po svim gradovima Bosne i Hercegovine. Na svu žalost, savremeni srpski državnici i naučnici nikad i ne spomenu tu meru Srba muslimana, kojom su dali do znanja Austriji i Vatikanu, da u Bosni i Hercegovine nema drugog naroda osim srpskog. Kad bi to današnji srpski državnici i naučnici spominjali, osvestili bi se mnogi Srbi muslimani i odrekli bi se kolonijalnog nametanja – da su nesrpski Bosanci, ili Bošnjaci. A osvestili bi se i mnogi Srbi katolici, te bi odbacili nametnuto kolonijalno hrvatsko ime i ne bi više svoj srpski jezik zvali hrvatskim jezikom!
Evo pisanih dokaza iz 19. stoleća, kad su Srbi muslimani ustali protiv kolonijalnog krivotvorenja da u Bosni i Hercegovini, pored Srba žive nesrpski Hrvati – islamske i katoličke vere (kasije će se muslimanima, umesto hrvatskog, nametnuti bošnjačko ime). Odbili su nametanje da su hrvatske narodnosti i u mnogo slučajeva su pisali i izjavlјivali da su Srbi. Evo teksta o tome da Srbi muslimanske veroispovesti nisu Hrvati:
U broju 72. iz 1894. godine, ‘Srbobran’ je objavio odgovor travničkih begova na pisanje hrvatskog (zagrebačkog) lista ‘Obzor’, čiji je dopisnik označio muslimane Bosne i Hercegovine za pripadnike hrvatskog naroda… Muslimani Travnika, na ovu hrvatsku drskost, odgovore plakatama po gradovima Bosne i Hercegovine, 24. avgusta 1984. godine:
„Našim din-dupmanima,
Mi se ne bismo osvrtali na ove lažlјive dopise, jer nam je svejedno što arsuzi o nama misle i kako pišu, ali smatramo svojom dužnošću ponovo, čisto i bistro, izjaviti da je ona potekla od nas samih i bez ikakvog nagovaranja od koje mu drago strane. Mi mislimo da nema nijednog muslimana u cijeloj Herceg-Bosni, a ni izvan nje, koji će jezuitsku uvredu smatrati kao nešto malo, već kao ogromno, što nećemo ni kroz vjekove zaboraviti. Nijesmo mi ‘mazdumi’, kakvim nas hoće svijetu da predstavi tobožnji žutoklјunac i ‘Obzorov’ dopisnik, a u istinu nekakav žutoklјuni đak, koji je srkao pamet u ovdašnjoj jezuitskoj gimnaziji. Znamo mi dobro predvidjeti poslјedice toga čina, te se ne damo ni na šta nagovoriti. Mi, do u najnovije doba, nijesmo znali ni za kakve Hrvate, a od nekog vakta, počeše se nekakva, bezbeli naučena, djeca zvati Hrvatima. Mi ih molimo, neka nas puste na miru i prođu se laži klevetanja, jer ćemo, inače, okrenuti deblјi kraj. A sad, završavamo riječima pređašnje izjave, da ne samo što nećemo imati s Hrvatima, i tamo njihovim jezuitima, nikakve zajednice, nego smatramo svakog onog muslimana, koji se uhvati u njihova kola, izdajicom svog roda, vjrere i plemena“.
Evo i pesme jednog od tih Srba muslimana, koji je istakao da su muslimani Bosne i Hercegovine pripadnici srpskog naroda. Reč je o Sulejmanu A. Karabegoviću:
„Iz mog srca, iz plemenitih grudi,
Iz uzdaha, iz duše, iz snova,
Tebi Srpstvo, moja srećo draga,
Leti, evo, laka pjesma ova…“
Uz ovakve nepobitne činjenice o Srbima katolicima i Srbima muslimanima, današnji državnici i naučnici u srpskim zemlјama, Srbe muslimane zovu Bošnjacima, a Srbe katolike Hrvatima?!
Ne uočavaju ni najosnovnije činjenice o pripadnicima svoga naroda – srpskog. Preko udžbenika, stručnih knjiga i javnih glasila, i danas, obmanjuju naše mlade generacije – da nema Srba muslimanske i katolicke vere?!.
Ovim izmišlјotima se ranjava i podsvest i svest kod mladih srpskih pokolјenja svih religija – od osnovne škole do univerziteta. Time se pripadnici srpskog naroda sve tri vere izdresiraju – da se međusobno ne podnose i da ratuju jedni vernici protiv drugih i trećih. Tako su izdresirani da ostanu slepi za germansko-romanske i vatikanske ratne i druge protivsrpske mere. A ove kolonijalne podvale, da ponovimo, srpski državnici i naučnici nameću preko školskih knjiga, naučnih dela i javnih glasila, čime postaju tvorci (sučesnici) srpskog stalnog stradanja.
Ove podatke i mnoge druge, možete naći u knjigama istine – Izdavača „Miroslav“, Beograd, Goce Delčeva 15, tel. 297-0875, email- mirmi011@gmail.com, a posebno u knjizi Slobodana Jarčevića: „Istorijske skrivalice“.
Treba, nažalost, priznati da srpski državnici i naučnici sve tri veroispovesti još nisu sposobni učiniti korake za blagovremeno sprečavanje protivsrpskih poduhvata velikih sila, jer još nisu (kako to narod mudro uočava) – prohodali.
S poštovanjem,
Milorad Buha, predsednik Vlade
Br. 23/17 – .24. I – 7525 (2017)
I SRBI TVORCI SVOG STRADANјA – IX
Vlada i Skupština Republike Srpske Krajine u progonstvu Vam skreću pažnju o strahovitom pokolјu Srba u Drugom svetskom ratu – što učiniše: Hrvati (katolici i muslimani), Nemci (i Austrijanci), Mađari, Šiptari i Bugari. To je obnovlјeni pokolј Srba, jer se takav desio i u Prvom svetskom ratu – što učiniše Austrougari, Nemci, Šiptari i Bugari. U svakom je pobijeno Srba više od jednog miliona. Uz to, Srbi su gubili istorijske zemalјe, od Srba su se stvarale nesrpske nacije, srpski jezik se označavao drugim imenima (makedonskim, hrvatskim, bošnjačkim, crnogorskim…), srpsko kulturno blago je proglašavano blagom drugih naroda, Srbi su prisilјavani da iz pravoslavne vere prelaze u katoličku i islamsku… Ove necivilizovane i genocidne mere nad Srbima su sprovedene odavno, a i u vreme razbijanja Jugoslavije od 1990. do 1999. godine. Sve je to programirano (stolećima) u kabinetima državnika Zapadne Evrope, Vatikana i Turske. Srpski državnici i srpski naučnici nisu bili svesni – da je reč o strategiji – od koje spomenute države nikad ne odustaju, te nije odgovarajuće postupano, da bi se to sprečilo ili, na neki način, izbeglo. Srbi su se branili kad je to bilo kasno, pa su sledili ogromni lјudski gubici, otimanje srpske zemlјe, uništavanje i prisvajanje srpske kulturne baštine, itd.
Srpski državnici i naučnici prošlog vremena nisu shvatali – da se protivsrpske mere pripremaju u toku mira, te su i sami (nesvesno) pomagali njihovo ostvarivanje. Tako su se pretvarali u tvorce sopstvenog stradanja. To srpsko državno i naučno slepilo zapanjuje, jer je stizalo u najuvavaženijim knjigama Srpske akademije nauka i umetnosti. To slepilo su pokazivali najcenjeniji naučnici ove ustanove, a među njima i dr Vaso Čubrilović. Međutim, o njegovom naučnom radu su pohvalno pisali akademici Radovan Samardžić i Vasilije Krestić. Oni će u recenziji Čubrilovićeve knjige: „Istorija političke misli u Srba u 19. veku“, drugo izdanje, „Narodna knjiga“, Baeograd, 1982, na str. 15. i 16, napisati pohvalu o naučnom radu dr Vase Čubrilovića:
„Obrazovn kao istraživač u vreme bujanja jugoslovenske istoriografije, Vasa Čubrilović je uvek u svom poslu naučni metod i isitnolјubivost pretpostavlјao svima drugim potrebama i obzirima. Nesalomlјivo borben u svome političkom delovanju, zabrinuto zaokuplјen društvenim problemima, zagledan u budućnost, a ne samo u prošlost, stalno napregnutog nerva da na sve oko sebe spremno reaguje, on i pored toga ne dopušta da se bilo šta sa strane upliće u njegov rad profesionalnog istoričara“.
Nažalost, ovkavu pohvalu su uputili dr Vasi Čubriloviću, a on je srpske zemlјe u Srednjem veku – Dalmaciju, Bosnu, Liku, Kordun, Baniju i Slavoniju označio kao hrvatske zemlјe, upisujući i da se u njima, pre turskog osvajanja, govorio hrvatski jezik s hrvatskim dijalektima: kajkavskim i čakavskim (čakavski i štokavski su dijalekti srpskog jezika, što je u studiji akademika Aleksandra Belića – iz 1905. godine). Dr Čubrilović je ovo napisao u navedenoj knjizi, na strani 320, čime se popunjavao protivsrpski program članica EU i NATO, koje su, u smislu falsifikata – da ovi krajevi ne pripadaju srpskom narodu, sprovele razbijanje Jugoslavije od 1990. do 1999. godine. A o nepripadnosti ovih zemalјa srpskom narodu, jasno krivotvori i dr Vaso Čubrilović, čime je učesnik tvorbe o srpskom stradanju. Ovaj njegov tekst o tome nepobitno svedoči:
„Turski ratovi opustošili su u 15. i 16. veku veliki deo starih hrvatskih zemalјa: Slavoniju, Liku, Baniju, severnu Dalmaciju i Bosansku krajinu. Pod turskim pritiskom, staro hrvatsko stanovništvo ovih oblasti je izbeglo, izginulo, ili odvučeno u roblјe. Od konca 15. veka, oblasti između reke Vrbasa i Kupe naselјavaju Turci novim stanovništvom, dovedenim iz naših jugoslovenskih oblasti, s juga… Ovi stočari, novi naselјenici, iz temelјa su izmenili etnički sastav starih hrvatskih zemalјa između Vrbasa i kupe, Drave i Jadranskog mora. Umesto čakavaca i kajkavaca, tu se naselјavaju dinarski štokavci. Tako je štokavski dijalekt prodro daleko na seveozapad, postao glavni dijalekt Srba i Hrvata i time se stvorila osnova za zajednički književni jezik“.
Čudo nad čudima – dr Vasa Čubrilović, nekad slavlјeni srpski istoričar, tvrdio, a to je uneseno u druge naučne knjige i školske udžbenike, da je hrvatska zemlјa od Drave do Jadranskog mora!!! A niko od srpskih državnika i naučnika nije primetio ni Čubrilovićevu omašku – napisao je, da su krajevi od Drave do Jadrana neselјeni s juga slovenskih zemalјa (dakle – Kosovo i Metohija, južna Šumadija, Makedonija…), a u istom tekstu kaže da su ti naseelјenici Dinarci. Pa Dinarci nisu s juga slovenskoh balkanskih zemlјalјa – nego sa srpskih zemalјa zapadno od reke Drine. Čudo nad čudima – sve netačno, ali je smatrano u jugoslovenskoj povjesnoj (istorijskoj) nauci u dvadestom stoleću – kao nepobitna istina!
Ovim izmišlјotima se ranjava i podsvest i svest kod mladih srpskih pokolјenja svih religija – od osnovne škole do univerziteta. Tako su izdresirani da ostanu slepi za germansko-romanske i vatikanske ratne i druge protivsrpske mere. A ove kolonijalne podvale, da ponovimo, srpski državnici i naučnici nameću i preko školskih knjiga, naučnih dela i javnih glasila, jer se zvanično niko nije ogradio od ovog sadržaja u delu dr Vase Čubrilovica – delu koje je proizvod Srpske akademije nauke i umetnosti!!! Ko god sledi ovakve sadržaje od Srba, saučesnik je u tvorbi stalnog stradanja srpskog naroda.
Ove podatke i mnoge druge, možete naći u knjigama istine – Izdavača „Miroslav“, Beograd, Goce Delčeva 15, tel. 297-0875, email- mirmi011@gmail.com, a posebno i prohrvatski rad dr Vase Čubrilovića u knjizi Slobodana Jarčevića: „Gresi istoričara“.
Treba, nažalost, priznati da srpski državnici i naučnici sve tri veroispovesti još nisu sposobni učiniti odlučujuće korake za blagovremeno sprečavanje protivsrpskih poduhvata velikih sila, jer još nisu (kako to narod mudro uočava) – prohodali.
S poštovanjem,
Milorad Buha, predsednik Vlade
Br. 24/17 – .25. I – 7525 (2017)
I SRBI TVORCI SVOG STRADANјA – X
Vlada i Skupština Republike Srpske Krajine u progonstvu Vam skreću pažnju o strahovitom pokolјu Srba u Drugom svetskom ratu – što učiniše: Hrvati (katolici i muslimani), Nemci (i Austrijanci), Mađari, Šiptari i Bugari. To je obnovlјeni pokolј Srba, jer se takav desio i u Prvom svetskom ratu – što učiniše Austrougari, Nemci, Šiptari i Bugari. U svakom je pobijeno Srba više od jednog miliona. Uz to, Srbi su gubili istorijske zemalјe, od Srba su se stvarale nesrpske nacije, srpski jezik se označavao drugim imenima (makedonskim, hrvatskim, bošnjačkim, crnogorskim…), srpsko kulturno blago je proglašavano blagom drugih naroda, Srbi su prisilјavani da iz pravoslavne vere prelaze u katoličku i islamsku… Ove necivilizovane i genocidne mere nad Srbima su sprovedene odavno, a i u vreme razbijanja Jugoslavije od 1990. do 1999. godine. Sve je to programirano (stolećima) u kabinetima državnika Zapadne Evrope, Vatikana i Turske. Srpski državnici i srpski naučnici nisu bili svesni – da je reč o strategiji – od koje spomenute države nikad ne odustaju, te nije odgovarajuće postupano, da bi se to sprečilo ili, na neki način, izbeglo. Srbi su se branili kad je to bilo kasno, pa su sledili ogromni lјudski gubici, otimanje srpske zemlјe, uništavanje i prisvajanje srpske kulturne baštine, itd.
Srpski državnici i naučnici prošlog vremena nisu shvatali – da se protivsrpske mere pripremaju u toku mira, te su i sami (nesvesno) pomagali njihovo ostvarivanje. Tako su se pretvarali u tvorce sopstvenog stradanja. To srpsko državno i naučno slepilo zapanjuje. Traje i od 1945. godine do danas! Ne primećuju da je i Drugi svetski rat (1941-1945) korišćen da bi se izbrisali srpski (slovenski) tragovi iz drevnih vremena i ranog Srednjeg veka, te da bi odlike naših predaka ostale onakve kako su prikazane u službenoj povjesti (istoriji). A u ovoj društvenoj nauci su o Srbima (Slovenima) izmislile (u pogrdnom smislu) germanske i romanske države, u saglasnosti s Vatikanom. Tako su uneli u naučne knjige da su preci Srba (Slovena) bili necivilizovani, varvari, nepismeni, nepokršteni… i da su ih, tek u 9. stoleću Nove ere, opismenili i pokrstili Grci i Zapadnoevroplјani! Dalјe, upisali su u školske i naučne knjige da Srbi (Sloveni) do 7. stoleća nisu živeli van područja ruskih reka Dnjepra, Dnjestra i Visle, čime su uklonili istinu da su preci svih današnjih Slovena bili u kamenom dobu stanovnici Balkana, Sredozemlјa i Panonije. I današnji srpski državnici i naučnici podržavaju ova krivotvorenja Zapada i Vatikana, čime uklanjaju činjenice da su preci Srba (Slovena) tvorci prve pismenosti na svetu, čije je pismo Vinčansko – pronađeno u Lepenskom viru i Vinči – na obalama Dunava u današnjoj Srbiji. Takođe, uklanjaju i otkrića američkog akademika i profesora na Oksfordu, Anatolija Klјosova, koji je, na osnovu DNK, otkrio da su preci Srba (Slovena) živeli na Balkanu pre 12.000 godina. Najupornije brani izmišlјotinu o srpskoj (slovenskoj) seobi na Balkan u 7. stoleću i nepismenosti do 9. stoleća prof. dr Radivoj Radić, rukovodilac Vizantološkog instituta i prof. na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Napisao je dve knjige: „Srbi pre i posle Adama“ i „Klio se stidi“. U njima brani izmišlјotinu da Srbi (Sloveni) nisu živeli na Balkanu, Sredozemlјu i u Panoniji do 7. stoleća Nove ere.
No, mnogi samostalni istraživači su napisali desetine knjiga o pravoj istoriji Srba (Slovena) i o njihovom starosedelaštvu na Balkanu, kako je to dokazao i američki akademik, Anatolij Klјosov, ali tome ne pridaju nikakav značaj srpski državnici i naučnici. To se može nazvati samo državničkim i naučnim slepilom – da ih ne optužujemo da to čine po naredbama sa Zapada. Da su dostojni svog poziva, bilo bi im dovolјno to što je Hitler, pre Drugog svetskog rata znao da u Srpskoj narodnoj biblioteci u Beogradu postoje nepobitne činjenice – da su preci Srba (Slovena) starosedeoci Balkana i da zato treba spaliti sve knjige i dokumente te biblioteke!!!
Naši državnici i naučnici bi trebalo samo da pođu od najosnovnije činjenice – Hitler je ovu odluku imao u vreme mira; još nije bilo 27. marta 1941. godine – kad je Jugoslavija odbila da bude saveznik Hitlerovoj Nemačkoj. To je vreme dok je jugoslovenski vladar, knez Pavle, pregovarao s Hitlerom o prijatelјskim odnosima Jugoslavije i Nemačke. I u takvoj situaciji, Hitler je nameravao uništiti Srpsku narodnu biblioteku u Beogradu – biblioteku svoje prijatelјske države! Znači, želeo je ukloniti podatke o srpskom (slovenskom) starosedelaštvu na Balkanu. Naravno, Hitler je, u toku rata, naredio i državncima Hrvatske (1941-1945) da uništavaju istovetna dokumenta u crkvama i manastirima Fruške Gore, Krajine, Srema, Dalmacije, Hercegovine i Bosne. A srpske crkve i arhive je plјačkala i nemačka vojska i u drugim srpskim krajevima, pa i u današnjoj Rumuniji i Mađarskoj.
Ovaj etnogenocidni plan Adolfa Hitlera je upisao u svoju knjigu nemački ratni general Aleksander Ler. Taj podatak je uneo u svoju knjigu dr Vladimir Umelјić, državlјanin Savezne Republike Nemačke. Knjiga je prevedena i objavlјena na srpskom jeziku: „Okupacija i genocid u Jugoslaviji 1941-1945“, Izdavači „Magna plus“ – Beograd i „Euro Epistel-Aschaffenburg“ – Beograd, 2004, str. 85. prve knjige.
Ler je to ovako zapisao:
„Sada, kad smo izgubili rat, mogu da kažem – da je razaranje Beograda bila zapovest mog Firera. On mi je zapovedio da razorim Beograd. Već pri prvom napadu, trebalo je da razorimo Srpsku narodnu biblioteku“.
Pitanje: „Zašto upravo Srpsku narodnu biblioteku?“
Odgovor Hitlera: „Jer je ova institucija čuvala sve ono što je stolećima činilo identitet ovog naroda“.
Pitanje: „Zašto treba uništavati srpske manastire?“
Odgovor Hitlera: „Zato što su ti manastiri vekovima bili mesto upravlјanja i dokaz egzistencije srpskog naroda na ovim prostorima“.
Ako je najveći zločinac dvadesetog stoleća, Adolf Hitler, Nemac, potvrdio da su Srbi (Sloveni) starosedeoci Balkana i Panonije, šta je trebalo više srpskim državnicima i naučnicima (pa i državnicima i naučnicima ostalih Slovena), da donesu odluku, da se zvanična povjest (istorija) proglasi nevažećom i da se u školske i naučne knjige unese istina o antičkim i ranosrednjevekovnim precima Srba (Slovena), o njihovim državama, njihovoj pismenosti i njihovim književnim delima (sačuvanim do danas): „Ilijadi“, „Odiseji“ i „Rgvedama“.
Ove podatke i mnoge druge, možete naći u knjigama istine – Izdavača „Miroslav“, Beograd, Goce Delčeva 15, tel. 297-0875, email- mirmi011@gmail.com, a posebno u knjigama Slobodana Jarčevića: „Gresi istoričara“, „Oluje protiv Srba“, „Zapad i rusko-srpski odnosi“… itd.
Treba, nažalost, priznati da srpski državnici i naučnici sve tri veroispovesti još nisu sposobni učiniti odlučujuće korake za proglašavanje falsifikovane srpske (slovenske) povjesti (istorije), jer još nisu (kako to narod mudro uočava) – prohodali. A jedna srpska pesnikinja je odavno prohodala i silno potrčala, jer je umešno napisala – da su svi obluci Vinčanske kulture umetničko delo srpskih (slovenskih) preadaka. Ime ćemo joj kasnije objaviti kad bude izdala svoju knjigu – pod imenom: „PLES SA TAJNOM“. Evo njenog mudrog, melodičnog i korisnog stiha o uklonjenom znanju o Precima:
„Na Oblutku zapisao tajnu Predak,
Da ga nađem ucrtao putokaze.
Nepročitan ostao mu svaki redak –
Kraj Dunava davno nema one staze…
Nacrtao zvezde sjajne i Treskavac,
Svaki korak izmerio u vremenu.
Do mene se izbrisao Nјegov pravac –
Odgonetam tajnu davno zagublјenu.
Oprosti mi, Ti što pišeš, svi Praoci!
Čitala bih sa Oblutka drevne priče,
Ne znam slova – čami pismo u fioci,
Zaboravih Pretke, što na mene liče.
Pisali ste za budućnost, dok nas ima,
Da predamo, taj Oblutak, potomcima….
S poštovanjem,
Milorad Buha, predsednik Vlade