Br. 1895/16 – 25. IX 7525 (2016)

 

Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu Vam dostavlјa stav istoričara, Saliha Selimovića iz Sjenice, rođenog u Bosni, o postupku državnika Bosne i Hercegovine islamske veroispovesti, koji nagoveštavaju mogućnost rata sa stanovništvom Republike Srpske, u kojoj žive Srbi pravoslavne vere.

Molimo, da ovaj tekst, koji je objavlјen i u dnevnim beogradskim novinama, „Politici“, dostavlјate svojim poznanicima, a po mogućnosti, možete ga prevesti na strane jezike i dostavlјati stranim državnicima, naučnim ustanovama i uredništvima javnih glasila.

S poštovanjem,

Branko Bibić, sekretar Vlade.

 

KO TO HOĆE NOVU TRAGEDIJU U BOSNI I HERCEGOVINI

Bakir Izetbegović i general Sefer Halilović, svojim neodmerenim izjavama i ratnohuškačkim vokabularom, otvoreno prete novim ratom u Bosni i Hercegovini. Bakir ide stopama svog oca Alije Izetbegovića, koji se odlučio za rat, a ne za mir – udruživši se sa Tuđmanom i hrvatskim galopirajućim nacionalizmom pravdajući to opasnošću od Srba na čelu sa Radovanom Karadžićem. Da li se to ponavlјa tadašnji scenario – samo sa drugim protagonistima? Nјima je  malo što su Muslimani/Bošnjaci tu suludu i neodgovornu politiku tadašnjeg SDA rukovodstva platili tolikim životima, razaranjima, raselјavanjem i psihičkim traumama.

Predsedniku Izetbegoviću i generalu Haliloviću je dovolјno postaviti samo dva pitanja: šta su Muslimani/Bošnjaci dobili tim prošlim tragičnim građanskim ratom i šta je sada Bosna i Hercegovina?

Oni najverovatnije neće odgovoriti u svojoj umišlјenosti o veličini zasluga i pirovim pobedama, ustvari nikakvim pobedama, jer svaka pobeda donosi uspeh i pozitivan rezultat. Tog rezultata apsolutno nema. Sve što je vredelo propalo je. Ni Bosne i Hercegovine kao države nema, pa neka se, koliko hoće, upinje otuđeno i samouvereno rukovodstvo u Sarajevu da dokazuje da je ima. Zbog njihovih prethodnika, i onih koji su još aktuelni, i nema je, i neće je ni biti, svakako i uz podršku i raniju i sadadašnju stranog faktora i okupatora, kojem treba jedan takav prostor i jedno takvo rukovodstvo.

Nјima sigurno neće pasti na pamet da su doprineli strahovitoj katastrofi svog naroda koji je izginuo, izgubio sve što je imao i velikim delom se rasturio po belom svetu. To oni neće nikada priznati. Nјima je lepo, jer se nalaze na visokim funkcijama i uživaju sve privilegije i mogućnosti koje daju ti položaji. Šta je za njih da ponovo pošalјu u smrt hilјade lјudi – da bi oni opstali na svojim unosnim funkcijama. Izgleda da kod njih vlada pravilo – kada nema neprijatelјa, treba ga izmisliti. Nјihovi mediji, kao i uvek, odrađuju svoj deo posla.

Sada je, navodno, nova opasnost po Bošnjake i Bosnu i Hercegovinu zakazani referendum u Republici Srpskoj, drugom entitetu, o danu osnivanja tog legitimnog entiteta iako Dejton nije idealno rešenje ni za jedan narod u Bosni i Hercegovini. Bez obzira na odluku Ustavnog suda u Sarajevu, srpski narod Republike  Srpske  ima pravo da se o tome izjasni, jer je konstituivni i državotvorni narod u Bosni i Hercegovini, pogotovo što njegovi predstavnici nisu glasali za takvu spornu odluku. Posebno Republika Srpska ima na to pravo i zato što je odluka Ustavnog suda donesena preglasavanjem i glasovima stranaca. Opstanak Bosne iHercegovine i mir u njoj su jedino mogući ako su u tome saglasna sva tri državotvorna naroda. Stranci, kao i svaka okupacija, će jednog dana otići. Mi i naši potomci ostajemo da i dalјe živimo tu gde jesmo htele ili ne te samozadovolјne elite, koje se bore samo za svoje grupne, staleške  i partijske interese.

Na kraju, hoću da kažem da bi gospodinu Bakiru Izetbegoviću bilo mnogo važnije od referenduma u Republici Srpskoj – da se brine o problemu katastrofalne nezaposlenosti, skoro propalom školstvu i zdravstvu u BH federaciji. Nekoliko uspešnih opština, zahvalјujući samo sposobnom lokalnom rukovodstvu, ne čine celokupan razvoj entiteta. Generalu Haliloviću bi predložio da se više angažuje u rešavanju materijalnog i socijalnog položaja svojih veterana i invalida, koji su se uzaludno borili za neku imaginarnu Bosnu i Hercegovinu, kakvu su zamišlјali i zamišlјaju čelnici SDA. Realna Bosna i Hercegovina je postojala i mogla je da opstane u tzv. skraćenoj, ili bilo kakvoj Jugoslaviji.

 

Salih Selimović, istoričar

By Admin D

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *