Br. 1894/16 – 23. XI 7525 (2016)
KUSTURICA O SRBIMA SVIH VERA
Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu je podstaknuta izjavom filmskog režisera Emira Kusturice, da su Srbi i muslimani (Bošnjaci) i katolici (Hrvati), jer su im pretke okupatori nagnali da prihvate muslimansku ili katoličku veru i da se prestanu zvati Srbima. Ovu istinu teško prihvataju Srbi i otuđeni Srbi, jer srpski državnici i naučnici robuju germanskoj istorijskoj nauci, koja je pisana na izmišlјenoj antičkoj i srednjevekovnoj istoriji Srba i ostalih Slovena. A ta istorija je plasirana preko knjiga Čeha – Konstantina Jirečeka i Vladimira Ćorovića. Uputićemo Vas na dve činjenice, koje ne spominju ni srpski državnici ni srpske ustanove društvenih nauka, čime učvršćuje opstanak okupatorske zamisli – da se srspski narod rasparča po verskoj osnovi (pa i po zavičajnoj), te je za 200 godina odnegovan pojam o veštačkim nesrpskim narodima: Hrvatima, Bošnjacima, Crnogorcima, Makedoncima… (Srpski državnici ne preduzimaju ništa da obave dekolonizaciju, što je predviđeno i dokumentima UN, a to su učinile ostale države, koje su bile pod okupacijom – u Aziji i Africi. Oni i danas Srbe muslimane zovu Bošnjacima, a Srbe katolike Hrvatima)..
Pre nego što spomenemo dve okupatorske (protivsrpske) odluke, da spomenemo izjavu Srbina muslimana, Emira Kusturice, koju smo našli na Internetu (Vestionline):
– Kao kod Meše Selimovića, sličnog porodičnog predanja je i u porodice režisera Emira Kusturice – otišao je i korak dalje, pa se krštenjem u manastiru Savina, s krštenim imenom Nemanja, vratio pradedovskoj veri.– „Moja porodica je poreklom srpska, pravoslavna. Moj otac je rođen kao musliman, ali je, pre svega, bio Srbin. Moja majka je takođe iz muslimanske porodice. Ali, ona se ne identifikuje ni s jednom religijom. Veruje u snagu ljubavi. Ja svoju nacionalnost zasnivam na svom jeziku. To je ranije bio srpskohrvatski, danas je to srpski. Ovo nacionalno kulturno nasleđe definiše, dakle, moj identitet. Ali, ja se osećam takođe i Crnogorcem, jer mentalitet brđana je blizak mom“ – poverio se svojevremeno francuskom “Figaru”.
Činjenica je da su Srbi jedini narod na svetu koji nema pripadnike muslimanske i katoličke vere. Arapa ima i pravoslavnih i katolika, na primer. Srba ima samo pravoslavne vere i mnogi se pitaju, zašto su u dokumentima Srpske pravoslavne crkve ostali česti zapisi, da su Srbi samo oni koji ispovedaju pravoslavnu veru! Ovo o nesrbima katolicima i nesrbima muslimanima, prikazao je akademik Slobodan Jarčević u knjizi „I od Istre do Drine Srbija“, Izdavač Miroslav, Beograd, Goce Delčeva 15, tel. 011/297-0875, mirmi11@gmail.com. U njoj su dve činjenice, koje objašnjavaju rasrblјivanje, urađeno od strane srpskih okupatora do 20 stoleća – Turaka, Austrije, Mletačke Republike i Austrougarske. Evo podataka iz ove knjeige:
1) Austrija i Vatikan su 1810. godine (plašeći se Karađorđevog ustanka i mogućnosti stvaranja velike srpske države), doneli odluku, da se obavi rasrblјeivanje Srba i da se od njih stvori više nesrpskih nacija, od srpskog jezika više nesrpskih jezika i od srpske pravoslavne vere više nesrpskih pravoslavnih vera. Prvo rasrblјivanje je zamišlјeno u današnjoj Makedoniji, koja se u drugom milienijumu pre Nove ere zvala Stara Srbija, a njeno stanovništvo i u 19 stoleću je sebe zvalo Starosrbima, ili Starosrbijancima. I sve je ovo uspelo, sad se nesrpski predstavlјaju: Makedonci, Crnogorci, Bošnjaci i Hrvati.
2) Austriji i Vatikanu je u 19. stoleću više smetalo srpsko ime, nego srpska pravoslavna vera. Zato su odlučili, da u pravoslavnu veru prebace nekoliko desetina hilјada katolika (Zagoraca, Čeha, Slovaka, Nemaca…) i da im nametnu hrvatsko nacionalno ime. Bili bi to Hrvati pravoslavne vere, te bi pomoću toga, u školskoj nastavi i štampi, propagirali da su Hrvati pravoslavne vere, te bi to hrvatsko ime prebacili i na stare pravoslavne Srbe, čime bi srpsko ime, vremenom, iščezavalo. Tad je Patrijaršija pravoslavne crkve pravilno reagovala i izdala je nalog svojim mitropolima zapadno od Drine i severno od Dunava i Save, da ne prihavataju katolike da prelaze u pravoslavnu veru. Uz to je Srpska pravoslavna crkva bila prisilјena da izgovara da su Srbi samo pravoslavne vere i da to Hrvati ne mogu biti. Posle tog neuspeha s pravosalvnim Hrvatima, Austrija i Vatikan su prišli drugoj meri (koja je već i od ranije korišćena), da pravoslavne Srbe prebacuju u katoličku veru i prisilјavaju ih da se osećaju pripadnicima hrvatskog naroda. Naravno, Austrija je izmislila, da je u Srednjem veku postojala hrvatska država, a to uopšte nije tačno – jer je Hrvatska (od Rijeke do Karlovca) bila, od 490. godine, samo feudalna oblast u Srbiji, poput Raške, Zete i Bosne.
S poštovanjem,
Branko Bibić, sekretar Vlade