Lazar Bačić
(Jasenovac, 1865 — Jasenovac, posle 1940)
Trgovac, dobrotvor i nacionalni radnik. Zajedno s bratom Jocom vodio je trgovinu u Jasenovcu i bio je vlasnik tamošnje ciglane. Bio je član Središnjeg odbora Srpske samostalne stranke. Oženio se Dragicom Bačić rođenom Miković s kojom nije imao dece.
Kao istaknuti nacionalni radnik bio je izveden pred sud u Zagrebu kao jedan od 53 Srbina koji su proglašeni veleizdajnicima. Proglašen je krivim i u tamnici je proveo 16 meseci, da bi i posle izlaska iz zatvora, naročito za vreme Prvog svetskog rata, bio neprekidno praćen kao sumnjivo lice.
Bio je član Upravnog odbora Pakračke štedionice u Pakracu i Srpske zadruge za promicanje i štednju u Okučanima, kao i član Nadzornog odbora Srpske kreditne zadruge u Kostajnici i Srpske štedionice kao zadruge u Novoj Gradiški.Bio je član Patronata Privrednikovih dobrotvora.
Zajedno s bratom zauzimao se za zbrinjavanje srpske omladine, poslavši Srpskom privrednom društvu Privrednik samo iz svog mesta 104 đaka za kalfe. Pored redovnih novčanih prinosa, 1921. godine poklonio je Privredniku svoju dvospratnice s radnjom u Zagrebu i 100.000 dinara, čime se uvrstio među najveće Privrednikove dobrotvore.
***
Jedna od najtragičnijih žrtava jasenovačkih zločina je upravo vlasnik ciglane na kojoj je izgrađen deo logora. S njim je stradala i plemenita misija koju je čitavog života obavljao. Lazar Bačić (Jasenovac, 1865 – Jasenovac, posle 1940), ugledni jasenovački trgovac, jedan je od najvećih srpskih dobrotvora. Zajedno s bratom Jovanom bavio se trgovinom, u svom posedu imao je više trgovačkih radnji u Zagrebu i Jasenovcu, kao i tamošnju ozloglašenu ciglanu. Bio je jedan od osnivača Srpske banke u Zagrebu, dugogodišnji predsednik Crkvene opštine u Jasenovcu, član Upravnog odbora Pakračke štedionice u Pakracu i Srpske zadruge za promicanje i štednju u Okučanima, član Nadzornog odbora Srpske kreditne zadruge u Kostajnici i Srpske štedionice kao zadruge u Novoj Gradiški, član «Privrednikovog» Patronata u vreme njegovog osnivanja 1911. godine i jedan od njegovih najvećih dobrotvora.
Pored redovnih novčanih uplata, 1920. godine poklonio je «Privredniku» svoju dvospratnu kuću na uglu Gajeve i Berislavićeve ulice u Zagrebu i još sto hiljada dinara. Zajedno s bratom zauzimao se za zbrinjavanje srpske omladine, o svom trošku poslao je «Privredniku» samo iz svog mesta 104 đaka za šegrte. Pomagao je i Srpsku čitaonicu u Jasenovcu, dostupnu pitomcima, darujući svoje knjige. Iskazi svedoka stradanja u Jasenovcu govore o Lazaru Bačiću kao o najvećem dobrotvoru samog Jasenovca. Svake godine o prazniku Vrbice slao je po 10.000 dinara za odevanje siromašne dece, ne samo pravoslavne, već podjednako i katoličke. Pri jasenovačkoj crkvi podigao je većim delom o svom trošku Srpski dom, u kome su bile koncentrisane sve kulturne i humane ustanove tog mesta.
Kao istaknuti srpski nacionalni radnik, Bačić je bio jedan od 53 Srbina koji su 1908. izvedeni pred zagrebački sud na Veleizdajničkom procesu. Odležao je 16 meseci u tamnici, a i posle toga je praćen kao sumnjivo lice, naročito za vreme Prvog svetskog rata. Njegovu imovinu ustaške vlasti su konfiskovale i usled poplava u logorima 1 i 2 u Jasenovcu, upotrebile industrijska postrojenja za otvaranje logora 3 – Ciglane koji je na tom mestu postojao do 23. aprila 1945. godine. Lokacija je bila pogodna zbog saobraćajnog položaja Jasenovca, ali i zbog nepristupačnog terena koji otežava prilaz logoru i onemogućava bekstvo.
Imanje velikog dobrotvora, sinonima humanizma, pretvoreno je u simbol stradanja i patnje. Mnogi će pamtiti nepravdu, žrtve i stradanja u Bačićevoj Ciglani, samim tim ne treba biti zaboravljena ni veličina Lazara Bačića i njegov nesebični rad.
Izvor:P-Portal