Mirko Korolija
(Kistanje, 9. septembar 1886 — Šibenik, 10. jul 1934)
Književnik i političar rođen u Kistanjama u Bukovici gdje je završio osnovnu školu. U Zadru upisuje „Cesarsko Kraljevsku Veliku Gimnaziju“ gdje počinje pisati pjesme, a prve stihove objavljuje već 1898. godine u Nevenu Jove Jovanovića Zmaja. Profesor maternjeg jeazika mu je Vladimir Nazor. U Pragu Korolija završava pravni fakultet na kojem stiče zvanje doktora pravnih nauka.
U to vrijeme objavljuje u svim značajnim srpskim i hrvatskim časopisima. Od 1912. godine službovao je u Kistanjama, a potom u Zadru do 1919. godine kada je postavljen za sekretara Ministarstva prosvjete u Beogradu.
Bavljenje politikom je započeo 1921. godine u članstvu Jugoslovenske napredne nacionalne omladine, a od 1922. je predsjednik Direktorijuma Organizacije jugoslovenskih nacionalista, Orjune. Od 1925. godine sve je manje politički aktivan ali i dalje piše tekstove u Orjuninom listu Pobjeda. Za upravnika Oblasnog narodnog pozorišta u Sarajevu postavljen je 1928. godine. Od 1930. godine u Politici objavljuje seriju putopisno-reportažnih tekstova o krajevima i narodu sjeverne Dalmacije, Primorja.
Od 2008. godine ulica Nova 29, u Busijama, prigradskom naselju Beograda, nosi ime po Mirku Koroliji.
Politika 1934.
Ljubavna kantilena
Jutros mi snovi tobom mirisahu
k’o rano cveće prolećem što buja,
sve žudnje tvoje ime gugutahu
k’o jata sinoć rođenih slavuja!…
Jutros mi snovi tobom mirisahu!
I tobom sve me pozdravljahu stvari!
Iz sveg mi tvoja usta puna zore
zborahu svojim govorom što žari,
iz sveg ljubljahu dva oka što gore!…
Tobom me neme pozdravljahu stvari!
O tebi jutros pričahu sve ruže
zanosno priču ružičastu jednu,
i sveži pupi, što se ljupko kruže,
tepahu pesmu beskrajnu i žednu!…
Grcahu jutros o tebi sve ruže!
Dok proleća te izbirahu moja
caricom svojom, i tamjanom bujne
mladosti nedra kadijahu tvoja,
uz psalme krvi vrele i olujne!…
Proleća tebi klanjahu se moja!
Carice mojih proleća što cepte,
jutros sve rime moje se zlaćahu
zlatom u kom ti lepe kose trepte,
i sve se pesme u te pretvarahu!…
Carice mojih pesama što cepte!
Mirko Korolija
***
Junačka poruka
Ovo je zemlja krša i jauka,
što golotinjom i burama rađa,
zalivi ovi gnezda naših lađa,
punih ponosa i pučinskih vuka!
Ostrva ova zmajišta su zmaja,
čiji ognjevi, kao sunca jarka,
pališe krila lavu svetog Marka,
kad god halapljiv prohte okršaja!
Ovo su sela mrkih galijota
s miškama poput munja od oblaka;
ovo kućišta kosmatih Morlaka,
čiji žulj znači duždeva sramota!
Tuđinče, ko te u kraj ovaj zvaše?
Ovde kam svaki ljut je i vidovit,
put, bogaz svaki od žala halovit!
Ovde val ima žubor reči naše!
Brdima, poljem, uz Ravne Kotare,
kud k’o oblaci zloslutni se skiću
pesme o Jankoviću, Smiljaniću,
beli se orli jate i krstare!
– Pođi, i zbogom!… A kad u domaju svoju
na lađi gvozdenoga boka
stigneš i sretneš dva majčina oka
gde od radosti ovlažena sjaju,
seti se u vrh da grkog Jadrana
mnoga te majka ojađena kune,
da grđe neg tvoj Udes će da grune
naša istarska bez prebola rana
Mirko Korolija
Zadar
(Politika, 18. aprila 1920. godine)