Br. 1888/16 – 10. septembar 7524 (2016)
Nјegova ekselencija Vladimir Vladimirovič Putin, predjsednik Ruske Federacije
(Preko Ambasade Ruske Federacije u Beogradu)
PREDMET: Krim i Kosovo i Metohija su politički potpuno različiti.
Vaša Ekselencijo,
Vlada i Skupština Republike Srpske Krajine u progonstvu su uverene u Vaše iskrene stavove za odbranu ugroženih slovenskih naroda i ugrožene hrišćanske pravoslavne veroispovesti – ugroženih od novih zapadnih kolonijalnih programa za osvajanjem zemalјa i pokoravnjem naroda. Uvereni smo da ćete nastaviti razvijanje bratskih srpsko-ruskih odnosa, koji su od Srednjeg veka do danas imali sveobuhvatne sadržaje, pa i vojne – kad su ruski vojnici ratovali da pomognu Srbe, a srpski vojnici ratovali da pomognu Ruse (u borbama protiv Turske, Napoleonove Frncuske, Austrougarske i Nemačke u Prvom svetskom ratu i Nemačke u Drugom svetskom ratu). Rusko-srpski odnosi nisu bili međudržavni, nego bratski, što će biti i ubuduće, čemu ste se i Vi posvetili.
Vaša Ekselencijo,
Dužni smo pred naša oba naroda i pred senima naših izginulih predaka, da Vam skrenemo pažnju na jednu Vašu neopreznu izjavu – u kojoj ste rekli da se Krim odvojio od Ukrajine pod istim okolnostima kao što se Kosovo odvojilo od Srbije, te da članice NATO i EU podržavaju šiptarsko izdvajanje od Srbije, a ne podržavaju rusko izdvajanje iz Ukrajine. Verujemo da Vam državne ustanove nisu prenele podatak da nesrpski stanovnici Kosova i Metohije, u većini, nisu bili državlјani SFR Jugoslavije, niti su bili državlјani Republike Srbije. Oni su izbeglice iz Albanije i državlјani su Albanije, što se ne može poistovetiti sa stanovnicima Krima, koji su Rusi i tamo žive od drevnih vremena.
Vaša Ekselencijo,
Vlada Republike Srpske Krajine je ovaj podatak o Šiptarima na Kosovu i Metohiji kao pridošlicama iz Albanije od 1941. do 1980, podnela Savetu bezbednosti UN 1993. i svim ambasadorima članica UN u Nјujorku, a posebno smo ga uručili ruskom diplomati Vitaliju Ćurkinu, a, takođe, i svim ambasadama u Republici Srbiji. Upoznali smo Međunarodnu zajednicu da je na Kosovu i Metohiji izvršen falsifikat u popisu stanovništva 1981. godine, kad je prikazano, da je Šiptara 1.700.000, iako ih je bilo najviše oko 850.000. U ovom osvrtu, Vlada Republike Srpske Krajine je upućivala, da je od presudnog značaja registracija onih Šiptara i njihovih potomaka (oko 300.000) koji su, od 1941. do 1980, prešli iz Albanije u Jugoslaviju i nikad nisu podnosili molbe za prijem u jugoslovensko državlјanstvo, pa su, zakonski, stranci, ili azilanti – kako se (pridošli strani državlјani) označavaju u svakoj zemlјi. Preporučeno je vladama SR Jugoslavije i Republike Srbije, da se ovim albanskim državlјanima izdaju lične karte i pasoši za strance, kako je to regulisano međunarodnim pravom, čime bi im se onemogućilo antidržavno delovanje u SR Jugoslaviji, jer bi u slučaju da to čine, mogli biti vraćeni u zemlјu porekla (Albaniju).
Varijantu dokumenta o etničkoj slici stanovništv na Kosovu i Metohiji, Vlada Republike Srpske Krajine je prevela na engleski jezik i dostavila Ujedinjenim nacijama, drugim međunarodnim organizacijama, ambasadama u Beogradu, srpskim udruženjima, svetskim informativnim agencijama i pedesetorici novinara akreditovanih u Ujedinjenim nacijama – na konferenciji za štampu predsednika Republike Srpske Krajine, Gorana Hadžića, u Nјujorku, u januaru 1993. godine.
Nažalost, nijedna medijska kuća u svetu nije ovom dokumentu pridala važnost i verovatno da on nije publikovan. “Književne novine” ga objavlјuju prve i to sa zakašnjenjem od 9 godina – u vreme kad vlade Republike Srbije i SR Jugoslavije ne mogu primeniti one mere na KiM koje im je savetovala Vlada Republike Srpske Krajine i koje su, tada – 1992, bile moguće.
Ovaj dokument je zaveden u Ministarstvu za inostrne poslove Republike Srpske Krajine pod brojem: 845/93. Preveden je i na ruski jezik i dostavlјen novinarima Rusije, ali ni ruske redakcije mu nisu poklonile nikakvu pažnju. Nјegov sadržaj, pored ostalog, sadržavao je i ove činjenice:
“Kosovo i Metohija bile su autonomna pokrajina u bivšoj Jugoslaviji. Nјeno većinsko šiptarsko stanovništvo uživalo je veća nacionalna prava nego manjine u drugim evropskim državama. Nastava na albanskom jeziku obavlјana je od osnovnih škola do univerziteta…“
„… Šiptari su imali sva manjinska prava, ali njima nisu bili zadovolјni, jer su pripremali odvajanje AP KiM od Republike Srbije i pripajanje Republici Albaniji. Takav korak je bio i u planu fašističkih zemalјa, pa i u programu komunističkih partija tokom Drugog svetskog rata. Prema njemu, okupatorska fašistička vlast je (1941-1945) preselila desetine hilјada Šiptara iz Albanije na Kosovo i Metohiju i dodelila im zemlјu i kuće prognanih Srba. (Ti Šiptari, i danas, predstavlјaju potencijalne delove vojske eventualnog agresora na Jugoslaviju).
Posle Drugog svetskog rata (1945), komunistička partija je u ovoj oblasti nastavila politiku fašista. Tito je (koji je bio katolik i hrvatske narodnosti, protivsrpski opredelјen) proglasio zakon – po kojem je omogućen ostanak na Kosovu i Metohiju preselјenih Šiptara iz Albanije. Po istom zakonu, zabranjeno je prognanim Srbima sa Kosova i Metohije, da se vrate na svoja oteta imanja. Oni Srbi koji su se vraćali, ubijani su ili zatvarani. No, time nije bilo završeno preselјavanje Šiptara (stranih državlјana) u ovu oblast Srbije. Masovno preselјenje Šiptara iz Albanije je usledilo i između 1945. i 1948. Kasnije, kada je bila zatvorena granica između Albanije i Jugoslavije, Tito je, tajno, na Kosovo i Metohiju nastavio naselјavanje šiptarskih porodica iz Albanije. U isto vreme, sprovođen je intenzivan program progona Srba iz Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije. Ovaj period možemo nazvati vremenom etničkog čišćenja Srba u bivšoj Jugoslaviji.
Koristeći se lokalnom samoupravom u Jugoslaviji, šiptarsko rukovodstvo na Kosovu i Metohiji je automatski strane državlјane (preselјene iz Albanije) upisivalo u knjige državlјana SFR Jugoslavije (bez zakonske procedure o prijemu u državlјanstvo) i protivustavno im dodelјivalo kuće i oranice prognanih Srba, iako, po jugoslovenskim zakonima, stranci nisu mogli posedovati nekretnine.
Niko od Šiptara iz Albanije nije podnosio molbu za prijem u jugoslovensko državlјanstvo. Zato je skoro polovina današnjih Šiptara u Srbiji sa stranim državlјanstvom. Na osnovu nacionalnih zakonodavstava, svaka zemlјa u svetu, u tom slučaju i Srbija, može doneti rešenje o otkazivanju gostoprimstva strancima. Posebno u slučajevima kad se bave podrivanjem društvenog uređenja i otceplјenjem dela jugoslovenske teritorije.
U nameri da otcepe Kosovo i Metohiju od Jugoslavije (i Srbije), Šiptari su se koristili samoupravom, pa su, između ostalog, uspeli da falsifikuju i podatke prilikom popisa stanovništva. Tako je poslata informacija u svet da na Kosovu i Metohiji živi mnogo više Šiptara, nego što ih je u stvarnosti. Sabirani su i živi i mrtvi Šiptari. Upisivane su u popisne liste šiptarske porodice i po tri puta: jednom u selu, jednom u gradu i jednom u inostranstvu.
Tako je isfabrikovana cifra od 1.700.000 Šiptara na Kosovu i Metohiji.
Jedan od naučnika u Beogradu je, čije istraživanje ćemo uskoro objaviti, zaklјučio da na Kosovu i Metohiji nema više od 850.000 Šiptara. Do ovog broja Šiptara, došao je na osnovu izračunavanja broja stanovnika na određenom području – na osnovu pet naučnih metoda:
1) prema broju rođene dece u jednoj godini,
2) broju umrlih u jednoj godini,
3) količini potrošenog hleba u jednoj godini,
4) količini potrošene soli u jednoj godini i
5) broju pacijenata u medicinskim ustanovama u jednoj godini.
Ako, sada, imamo u vidu da je skoro polovina od 850.000 Šiptara sa stranim državlјanstvom, u tom slučaju Jugoslavija (Srbija) može da se odnosi prema njima kako je to predviđeno dokumentima OEBS-a, OUN i praksi u Međunarodnoj zajednici. Šiptari – državlјani Albanije ne mogu imati veća prava od onih koja su predviđena za strane goste ili strane radnike u Jugoslaviji. To bi Međunarodna zajednica morala da ima u vidu – kad god se bavi pitanjima opštih lјudskih prava…“
Vaša Ekselencijo,
Ove činjenice su lako shvatlјive i istinite i nadamo se da će Vam državne ustanove staviti na raspolaganje i ranije dokumente s ovim sadržajem, kako se nepreciznosti u predstavlјanju okupiranog srpskog Kosova i Metohije od strane NATO ne bi ponavlјale.
S obzirom da je Vaša izjava bila naširoko objavlјena, to omogućujemo i našem pismu.
S poštovanjem,
Milorad Buha, predsednik Vlade,
Prof. Rajko Ležaić, dipl. inž, predsednik Skupštine