Predrag Stojaković – Peđa
(Slavonska Požega, 9. jun 1977)
Bivši srpski košarkaš. U karijeri je igrao za Crvenu zvezdu, PAOK, Sakramento kingse, Indijana pejserse, Nju Orleans hornetse, Toronto reptorse, i Dalas maverikse.
Stojaković je igrao na tri Ol-star utakmice i dva puta je pobedio u brzom šutiranju trojki. Jedan je od najboljih igrača u istoriji srpske košarke, a takođe važi za jednog od najboljih šutera u NBA istoriji. Sakramento kingsi su njegov broj na dresu 16, povukli iz upotrebe.
Sa reprezentacijom SR Jugoslavije je osvojio zlata na Svetskom prvenstvu 2002. i Evropsko prvenstvu 2001. i bronzanu medalju na Evropskom.
Crvena zvezda
Godine 1991. kao Srbin je primoran da sa svojom porodicom izbegne iz Hrvatske u Srbiju, te se sa 15 godina našao se u Crvenoj zvezdi gde je proveo dve godine. U mlađim selekcijama bio je pod komandom trenera Predraga Badnjarevića koji ga je i pronašao u Slavonskom Brodu i koji je ostavio veliki trag u budućoj košarkaškoj karijeri. Za prvi tim beogradskih crveno-belih nastupao je u periodu od 1992. do 1994. godine. Odigrao je 39 takmičarskih utakmica u kojima je postigao 113 poena. Bio je član tima koji je osvojio šampionsku titulu 1993. godine, ali je kao izuzetno mlad košarkaš imao malu munutažu. Da se radi o velikom talentu bilo je jasno još u prvoj sezoni u Zvezdi kada je 16. januara 1993. godine na prvenstvenom meču protiv Radničkog iz Beograda u pobedi crveno-belih u hali Pionir rezultatom 112:84 postigao 18 poena i to sa svega 15 i po godina kao daleko najmlađi igrač u timu.[5] U sezoni 1993/94 nastupao je samo u Kupu i na dva meča postigao ukupno 31 poen. Zemlja je bila pod sankcijama, tako da crveno-beli nisu mogli da zadrže Stojakovića i još nekoliko talentovanih igrača u timu.
PAOK
Politička i ekonomska kriza u SR Jugoslaviji primorala je Stojakovića da u šesnaestoj godini odseli u Grčku i počne nastupati za PAOK iz Soluna, gde ostaje četiri godine. Dobio je grčko državljanstvo i grčko prezime Kinis. Sakramento kingsi su ga, kao 14. pika, draftovali 1996, ali je u PAOK-u ostao do 1998. U sezoni 1996/1997 beležio je prosečno 20,3 poena po utakmici pre nego što je polomio desnu nogu. Rehabilitaciju je okončao u Sakramentu u leto 1997. Sledeće sezone Stojaković je beležio prosečno 23,9 poena po utakmici i izabran je za najkorisnijeg igrača lige. U polufinalu plej-ofa protiv Olimpijakosa, Stojaković je trojkom doneo pobedu PAOK-u 58-55 i time okončao petogodišnju dominaciju Olimpijakosa u grčkom prvenstvu. U finalu je Panatinaikos imao prednost domaćeg terena i slavio je 3:2 u seriji, a Stojakovića je čuvao Bajron Skot, njegov budući trener u Nju Orleansu.
Sakramento kingsi
Stojaković je u Sakramento prešao u sezoni 1998/1999, koja je bila skraćena zbog štrajka američkih profesionalnih košarkaša. U prvoj sezoni je obično ulazio sa klupe, a ukupno je imao 8,4 poena po utakmici. Sledeće sezone, Stojaković je beležio 11,9 poena po utakmici i bio je šesti u celoj ligi po procentu uspešnosti slobodnih bacanja.
Nakon dve sezone provedene uglavnom na klupi, u sezoni 2000—2001, nakon što je Sakramento zamenio Korlisa Vilijamsona za Daga Kristija, Stojaković je dobio šansu da više igra, tako da je po utakmici postizao 20,4 poena i 5,8, sa procentom šuta za tri poena od 40%. Na Ol-star vikendu 2001. Stojaković je bio drugi u takmičenju u brzom šutiranju trojki, iza Reja Alena iz Milvoki baksa, ali je pobedio u igri „Dve lopte“ u kojoj mu je partnerka bila Ruti Bolton-Holifild iz Sakramento Monarksa. Takmičili su se protiv Klivlendovog para Trejdžan Langdon i Eva Nemcova. U glasanju za igrača koji je najviše napredovao završio je drugi, iza Trejsija Makgrejdija iz Orlando medžika.
Sezona 2001—2002. je bila najuspešnija u dotadašnjoj Stojakovićevoj karijeri. Te sezone igrao je prvu
NBA Ol-star utakmicu i pobedio u takmičenju za tri poena. Kingsi su dominirali ligom, ali su u neizvesnoj finalnoj seriji Zapadne konferencije izgubili od Lejkersa 4:3. Petorka Kingsa: Majk Bibi, Dag Kristi, Predrag Stojaković, Kris Veber i Vlade Divac je bila blizu ulaska u veliko finale, ali je Robert Ori trojkom u zadnjoj sekundi doneo pobedu Lejkersima.
Sledeće godine zabeležio je mali pad u broju postignutih poena (19,2 poena po meču), ali je opet izabran za Ol-star utakmicu, a po drugi put za redom pobedio u takmičenju za tri poena. Kingsi su ovaj put zaustavljeni u polufinalu Zapadne konferencije od Dalas maveriksa. Sledeće sezone Stojaković je iskoristio odsustvo najboljeg igrača Kingsa Krisa Vebera zbog povrede i prosečno je beležio 24,2 poena po meču i bio drugi strelac lige. Iste sezone je najbolji izvođač slobodnih bacanja sa procentom od 92,7%. Po treći put je izabran za Ol-star utakmicu, ali nije uspeo treći put uzastopno pobedi u šutiranju trojki i tako izjednači rekord Larija Berda i Krejga Hodžiza. Bio je četvrti u glasanju za najkorisnijeg igrača lige i izabran je u drugu petorku lige. Sledeće sezone je beležio prosečno 20,1 poen po utakmici, iako je zbog povreda propustio 15 utakmica. Kingsi su u plej-ofu ispali od Minesote rezultatom 4:1.
Sezona 2005—2006 za Stojakovića nije počela dobro u Sakramentu, gde je beležio 16,5 poena na 31 utakmici. Kingsi su ga 25. januara 2006. poslali u Indijanu u zamenu za Rona Artesta.
Indijana pejsersi
Dana 25. januara 2006. Stojaković je otišao u Indijana pejserse u zamenu za Rona Artesta, završivši tako osmogodišnju karijeru u Kingsima.U dresu Pejsersa se zadržao do kraja sezone, a prosečno je postizao 19,5 poena.
Nju Orleans hornetsi
Leta 2006. je potpisao novi ugovor sa Pejsersima, ali je poslat u Nju Orleans hornetse u zamenu za Endrua Betsa. U osmoj utakmici za svoj novi klub 14. novembra 2006. postigao je rekord karijere od 42 poena protiv Šarlot bobketsa. Zbog povrede je proveo nekoliko meseci na listi za povređene, pa je zbog toga propustio veći deo sezone 2006/2007.
Vratio se u sezoni 2007/2008. u kojoj je davao prosečno 16,7 poena i uz Dejvida Vesta i Krisa Pola, najzaslužniji je za plamsan Nju Orleansa u polufinale Zapadne konferencije.
Stojaković je u sezoni 2010/11. izgubio mesto u startnoj postavi Nju Orleansa, a u timu ga je zamenio Marko Belineli. Budući da mu je na kraju sezone isticao ugovor vredan 15,3 miliona dolara, Hornetsi su ga poslali u Toronto reptorse u trampi u kojoj je bilo uključeno pet igrača.
Toronto reptorsi
Stojaković je 20. novembra 2010. zajedno sa Džaredom Bejlisom zamenjen za Džereta Džeka, Markusa Benksa i Dejvida Andersena iz Toronto reptorsa
Nakon samo dve odigrane utakmice, Stojaković je otpušten. Propustio je 26 utakmica zbog povrede levog stopala.
Dalas maveriksi
Dana 24. januara 2011. Stojaković je prešao u Dalas maverikse u zamenu za Aleksisa Ažensu. Sa Dalasom je osvojio svoju prvu NBA titulu, a prosečno je postizao 7,1 poen za vreme plejofa.Stojaković je postizao više od 20 poena na dve utakmice plejofa. Pokrenuo je svojim trojkama Mevse u plej-ofu i imao značajan doprinos u osvajanju prve titule u istoriji kluba, iako je utakmice počinjao na klupi za rezerve. Završio je karijeru kao šampion.
Reprezentacija
Iako ima grčko državljanstvo izabrao je da igra tada za reprezentaciju Jugoslavije. Godine 1999. je debitovao za reprezentaciju na Evropskom prvenstvu 1999. u Francuskoj, na kom je SR Jugoslavija osvojila bronzanu medalju, ali je malo igrao na prvenstvu zbog povrede. Na Olimpijskim igrama 2000. u Sidneju Stojaković je sa reprezentacijom SR Jugoslavije osvojio 6. mesto.
Stojaković je 2001. godine predvodio reprezentaciju SR Jugoslavije do zlatne medalje na Evropskom prvenstvu u košarci 2001. u Turskoj, kada je bio najbolji strelac ekipe i najkorisniji igrač prvenstva. U leto 2002. reprezentacija SR Jugoslavije je u Indijanapolisu osvojila zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u košarci, a Stojaković je bio izabran u najbolju petorku prvenstva. Učestvovao je još na Evropskom prvenstvu u košarci 2003, kada je oslabljena reprezentacija Srbije i Crne Gore zauzela šesto mesto.
Dana 19. decembra 2011. Stojaković se povukao iz košarke zbog hroničnih problema sa leđima i vratom.
Peđa krije izbegličku tugu i ćuti
Još nas guši nepravda… Kako i ne bi, ostavili smo u Hrvatskoj kuće, imanja, grobove predaka…
Peđa to krije, a znam da ga boli. Vratiće se on u Slavonsku Požegu, tamo bi ga lepo dočekali – kaže za „Blic“ otac slavnog košarkaša Miodrag Stojaković.
Ratni vihor koji je jednu veliku zemlju, inače sportsku velesilu, razbio na nekoliko državica, zahvatio je i porodicu Stojaković u Slavonskoj Požegi. Te 1991, pre „Oluje“, ali baš kada je rat na ovim prostorima počeo da bukti, tada 14-godišnji Peđa morao je sa ocem, majkom i bratom da izbegne iz Hrvatske i sreću potraži daleko od rodnog grada, u Beogradu.
Potresnu priču našeg proslavljenog košarkaša i cele porodice posle više od dve decenije otkriva nam Peđin otac Miodrag.
– Boli nas i guši sve to istom jačinom i danas, iako je prošlo mnogo vremena… Ostavili smo živote, planove, sve što smo do tada stekli. Gotovo u jednom trenu ostali smo bez dve kuće, dva lokala, imanja… Uostalom, dovoljno je da vam kažem da mi je u aprilu 1991. jedan Šiptar nudio 450.000 maraka samo za jednu od te dve kuće, a ja, da ne bi pričali vidi ga ovaj, prvi je podvio rep i beži, odbijem ponudu i dva meseca kasnije ostanem bez nje – priča Miodrag.
Tek u Beogradu porodicu Stojaković sačekale su prave muke…- Živeli smo u garsonjeri, u 25 kvadrata. Sećam se dobro, voda se posle svake kiše slivala niz zidove… Od nameštaja smo imali samo eksere u zidu, da kačimo stvari, mada nam je posle rodbina pomogla. Eh, a u Požegi smo ostavili nameštaj vredan 250.000 maraka jer smo se njegovom proizvodnjom i bavili. Pritom, moj stariji sin Nenad je imao teško oboljenje bubrega, a samo lekovi za njegov normalan život bili su nenormalno skupi. Posle nam je Zvezda, kada je Peđa potpisao, dala stan od 50 kvadrata u Zemunu na korišćenje pa je bilo lakše…
Peđa je sa strane posmatrao svog oca kako pokušava da sinu, košarkašu u razvoju, obezbedi kakve-takve uslove.
– Do kraja života ću pamtiti scenu kada sam ga vodio na trening, a on mi usput zatražio da mu kupim nekoliko čokoladnih bananica da podeli s drugarima. Imao sam u džepu novac da ih kupim, ali nam je bio potreban za važnije stvari. Te stvari bole, cepaju srce napola…
U Slavonsku Požegu, Stojakovići se nisu vratili.
– Peđa je u kontaktu s momcima odande, posećivali su ga oni kasnije u PAOK-u, javljaju mu se stalno. Čuo sam priču da je jednom, tamo u kafiću, neko slagao da je Peđa u gradu, a za sat vremena njih 150 se skupilo da ga vide. Zato i znam da bi ga lepo dočekali. Sve to je ostavilo traga na njemu, iako vam to on neće pokazati. Ne nedostaje njemu novac i imanje, već rodni kraj, činjenica da ne možemo da posetimo grobove predaka. To je naša najveća bol, koja nas i dalje prati – kaže Miodrag.
„Tata, pa daj da kupimo taj ranč“
Miodrag je u Požegi pored kuća ostavio i lokale, vodenicu, konje…
– Jednom mi je, dok smo se kolima vozili po Sakramentu, sve to prolazilo kroz glavu, a on, videvši da sam tužan, tera me da mu kažem o čemu se radi. I ispričam mu da mi nedostaju moji konji, imao sam velike planove s njima, a on mi kaže: „Pa daj, tata, da kupimo ranč, bar to nije problem“… Odbio sam, nije više to to…
Novosti – Vladimir Bojčević | 09. 08. 2015