Pričaj srpski – Ijekavica i ekavica

Razlika između ijekavskog i ekavskog izgovora u našem standardnom jeziku zasniva se na nejednakim refleksima starog, praslovenskog vokala jata (u ćirilici: ѣ, u latinici: ě) na teritoriji srpskog (tj. srpskohrvatskog) jezičkog područja. Taj glas dao je dosta različitih glasovnih vrednosti u različitim krajevima; idući od istoka prema zapadu, ugrubo predstavljeno, smenjuju se vrednosti e, ije/je, i, sa nekoliko zona mešanih refleksa. Za standard su iz dijalekatske baze uzeti samo ijekavski i ekavski izgovor, pošto su oni najšire rasprostranjeni na novoštokavskom području. Srpskom književnom jeziku, dakle, jednako pripadaju i ekavica (koja je većinska u Srbiji) i ijekavica (na kojoj govore Srbi u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori).

Refleksi jata

Refleksi jata u ijekavskom i ekavskom izgovoru nisu jednoobrazni; ne mogu se svesti na prost odnos (npr., e : je ili sl.). Različiti fonetski konteksti i istorijske prilike uslovili su da stari glas ѣ dȃ različite rezultate u ekavskom i ijekavskom izgovoru. Ti odnosi uglavnom se mogu predstaviti sistemski, na sledeći način (prva vrednost u pregledu je uvek ekavska, druga — ijekavska).

Neutralizovani jat (ista glasovna vrednost u oba izgovora)

e : e

• u grupi „suglasnik + r + kratko ĕ (< ѣ)”: ek. i ijek. brȅza, brȅgovi, vrȅmena (up. vrijème), grȅška, krȅpak, mrȅža, trȅbati, trȅšnja, crȅpovi; strèha; vremèna, vrednòća, sàzreti
• prefiksi pre- i pred- (kratki i ponekad dugi): prevèsti, prȅsuda, prégled, prédmet
• prefiks ne-: nȅkī, nȅkakav, nȅgdje, nȅkad… (up. dijalekatsko njȅkoliko)
• „samonikli“ ekavizmi u ijekavici: r + ĕ: gȍre, rȅzati, rȅpa; ostalo: obèćati, obećánje, cèsta, cȅriti se, vèdro ’posuda’

i : i

• komparativi i superlativi na -iji (< ѣi): nòvijī, ràdije, mòćnijī (up. dijalekatsko novȅji)
• imperfekat na -ijah (< ѣah): plètijāh, trésijāh
• l. jd. odričnog prezenta gl. jesam/biti: nìje
• posebni slučaj: dòdijati

Različiti refleksi (različite glasovne vrednosti u ekavskom i ijekavskom)

ē : ije (dugo e u ek., dva kratka sloga u ijek.), „dugi refleks“

• pod dugosilaznim: cvȇt : cvȉjet, smȇh : smȉjeh, sȇno : sȉjeno, cvȇće : cvȉjeće, rȇč : rȉječ, dvȇ : dvȉje, sȇva : sȉjeva, smȇš : smìje, lȇčen : lȉječen
• pod dugouzlaznim: pésak : pijèsak, bélac : bijèlac, mléko : mlijèko, svéća : svijèća, sévati : sijèvati, cénio : cijènio
• nenaglašeno: kȍrēn : kȍrijen, ȕvēk : ȕvijek, dȍnēt : dȍnijet, prȅlēp : prȅlijep, prȉpovētka : prȉpovijetka

ĕ : jĕ (kratki slogovi u ek. i ijek.), „kratki refleks“

• pod kratkosilaznim: pȅsma : pjȅsma, dȅlo : djȅlo, vȅšt : vjȅšt, sȅsti : sjȅsti
• pod kratkouzlaznim: dèca : djèca, dèvōjka : djèvōjka, bèžati : bjèžati, vèčit : vjèčit
• nenaglašeno: vȉdeti : vȉdjeti, lèteti : lètjeti, mešòvit : mješòvit, belìna : bjelìna

l i n se jotuju ako dođu ispred kratkog refleksa jata¹

• pod kratkosilaznim: lȅto : ljȅto, nȅga : njȅga
• pod kratkouzlaznim: Nèmačkā : Njèmačkā
• nenaglašeno: lepòta : ljepòta, kòleno : kòljeno, pocŕneti : pocŕnjeti

ē : jē, „produženi jat“ (u oba izgovora dugi slogovi, ali s jednosložnim refleksom u ijek.; dužina je nastala sekundarnim duljenjem)

• pretposlednji slog genitiva množine na -ā: vȇrā : vjȇrā (od v(j)ȅra), mȇstā : mjȇstā (od m(j)ȅsto), nȅdēljā : nȅdjēljā (od nèd(j)elja), mȅdvēdā : mȅdvjēdā (od mèdvjed)
• duljenja pred sonantom: //sȇnka : sjȇnka (od s(j)ȅna), vȇrno : vjȇrno (od v(j)ȅra), Nèdēljko : Nèdjēljko (odnèd(j)elja), prímērci : prímjērci (od prím(j)er), kòlēnce : kòljēnce (od kòleno/kòljeno), vȉdēvši : vȉdjēvši(od vȉd(j)eti)
• hipokoristici na -o (muški rod) i na -a (ženski i muški rod): déša : djéšo (od djȅvēr), Lépa : Ljépa (odLȅposāva/Ljȅposāva), djédo (od djȅd, dȅda), Vjéko (od Vjȅkoslāv)
• iterativi sa korenima m(j)est-, m(j)er-, s(j)ed- (m(j)ȅsto, m(j)ȅra, s(j)ȅsti): namjéštati, premjéštati, zamjérati, pomjérati, zasjédati, presjédati (od nàmestiti…)

e : i, „suženi jat“ (poziciona varijanta, u tri fonetska konteksta)

• ѣ + j: grȅjati : grȉjati, sȅjati : sȉjati, vȅjati : vȉjati; smèjati se : smìjati se; ùmejū : ùmijū, razùmejū : razùmijū, dvéjū : dvìjū

osim u složenicama sa pre- (< prѣ-): prȅjāk, prèjesti se

• ѣ + o (< l): dȅo : dȉo, prédeo : prédio, cȅo : cȉo, žíveo : žívio, tŕpeo : tŕpio, lèteo : lètio, htȅo : htȉo, smȅo : smȉo, ùmeo : ùmio (može se svesti na prethodnu kategoriju, pošto se u izgovoru javlja [j]: [živijo])
• ѣ + lj u reči bìljeg (: bèleg) i izvedenicama: bèležiti : bìlježiti, bèleška : bìlješka, bèležnīk : bìlježnīk

Detaljnija razrada

1. Ekavsko-ijekavski parovi smȇš : smȉjēš, ùmē : ùmijē ne spadaju u sistemska pravila, pošto ijekavski oblici imaju prezentsku duž Istorijski, oni su drugačijeg postanja nego sistemski oblici (smѣješ > ek. smȇš, ijek. smȉjēš).
2. Vansistemski odnos imamo u paru nísam : nijèsam i još u 2. l. jd., 1, 2. i 3. l. mn. Ijekavski su oblici nijèsam i nísam, a ekavski samo nísam.² (Sličan odnos postoji i u tih : tijeh, dobrima : dobrijema, što se čuje u ijekavskim dijalektima, ali se ti ijekavski oblici ne smatraju standardnima.)
3. Sekundarni ekavizmi u ijekavskim krajevima (1) zenica, zanovet, hleb, celivati i (2) goreti, korenit, ostareli, starešina, ređi, rečica, rečit, proređivati (rѣ kojima ne prethodi suglasnik) nisu pravilni.
4. Na ogromnom prostranstvu srpsk(ohrvatskih) narodnih govora postoji težnja da se dvosložni refleks jata svede na jednosložni: sjȇno, bjélo, ljépo/ljépo. Paralelno s time ide sve češće odstupanje od klasičnog (vukovskog) akcentovanja ijekavskih refleksa: um. snȉjeg govori se snijȇg, kȍrijen → kȍrjēn, bijèlo → bijélo, u pravcu duljenja drugog sloga refleksa. Ništa od toga zvanično još nije prihvaćeno u normi.
5. Van standardnog jezika stoje i oblici (ikavizmi): prìsesti (um. prèsesti), gdȉ, sìkira, žíviti, žèliti.
6. Nisu pravilne reči s izvršenim jednačenjem po mestu tvorbe suglasnika koji prethodi jotovanom suglasniku: sljepòća, pòsljednji, snjegòvit, ȍzljeda, ne: šljepoća, pošljednji, šnjegovit, ožljeda
7. Sve morfološke i prozodijske promene u reči utiču na refleks jata u ijekavskom izgovoru:

• cvȉjet : cvjȅtovi, brȉjeg : brȅgovi
• vȉjek : vijèkovi/vjȅkovi, brȉjest : brijèstovi/brȅstovi, dȉo (dȉjel) : dijèlovi/djȅlovi
• trijézan : trèznijī, svijètao : svjètlijī, bijèsan : bjȅšnjī
• mn. kòlijevākā (kòljevākā) i kòlijevkī
• prȉpovijedākā̄ (prȉpovjedākā) i prȉpovijetkī
• lȉjesākā (ljesákā) i lijèskī

8.U odstupanja od sistemskih rešenja spadaju i primeri:

• gnȇv : ijek. gnjȇv
• blȇsak : ijek. blȉjesak i bljȇsak
• bléštati : ijek. blijèštati i bljéštati³
• bèsneti-bèsnīm : ijek. bjèsnjeti-bjèsnīm i
• bésneti-bésnīm : ijek. bijèsnjeti-bijèsnīm

Nacionalna polarizacija

Neki ijekavski oblici, u skladu sa regionalnom i nacionalnom rasprostranjenošću upotrebe, polarizovali su se tako da se u istočnom (srpskom) jezičkom izrazu pojavljuju u jednom vidu, a u zapadnom (hrvatskom) u drugom. U našem standardu, razume se, prvenostvo se daje prvonavedenim oblicima iz tabele, ali se zadržava dubletizam.

Tvorba iterativa

Jat u tvorbi iterativa⁴ poseban je normativni problem. Rešenja su sledeća:

1. Zamjérati, zasjédati, namjéštati bolje je nego zamijèrati, zasijèdati, namijèštati (ovo drugo je dozvoljeno pod uticajem oblika sličnih glagola zasijècati, dospijèvati).

Ijekavski i ekavski pravilni oblici su zàpletati i zàplitati. U ijekavskom je dopušteno i zaplijètati.

2. Pravilno je prèticati u ek. i ijek. Prètjecati je hrvatska varijanta. Pretijècati je dozvoljeno kao ekspresivna varijanta.
3. Bolje je zalívati, ulívati… nego zalijèvati, prolijèvati. (Nije dozvoljeno proljévati…)
4. Nisu u jezičkom standardu ijek. oblici prepijècati, pogrijèbati, zamijètati, ali ako postanu običniji, nema razloga da se ne uzmu za književne.

Prefiks pre- (i pred-)

Izvorno sa dugim ili kratkim jatom (prѣ-, prѣd-), ovi prefiksi podlegli su analogiji i uopštavanju u ijekavskom izgovoru, pa su stvoreni novi, nesistemski oblici (prédmet, a ne prijèdmet), a došlo je i do polarizacije između srpskih i hrvatskih tradicija (prevara : prijevara). To se sve reguliše sledećim pravilima:

1. S kratkim izvornim jatom prefiks je redovno u obliku pre-: prȅvrāt, prȅdāh, prȅsuda, presúditi, prȅvelik, prèdstaviti…
2. S dugim izvornim jatom — kolebanja

1. Glagolske imenice na -∅:

1. pré- bolje nego prijè- (najčešće čuvaju glagolsko značenje): prevod, prevoz, prevoj, preglas, pregon, predlog, preklop, prekop, prekup, prelaz, prelom, prenos, prepjev, prepis, preplet, preskok, prestup, pretop, prehod bolje nego prijevod, prijevoz…
2. samo pre- (udaljeno od glagolskog značenja): previd, pregib, predio, predmet, prezid, prekip, prelet, preliv, preljub, premaz, premjer, premet, premor, prepad, pretok, prepis, pretpjev, ali i s glagolskim značenjem: prebol, pregled, prezir, prekid, prerez, presjek

• samo prije- (nemotivisane ili sa specijalnim značenjem): prijeklad, prijevor, prijesjek, prijemet, prijepek

2. Drugi leksički tipovi:

• prévara (bolje nego prijèvara, pored prȅvara u ek. i ijek.)
• prédsjednīk, prédstōjnīk
• préći-prȇđēm (bolje nego prijèći-prȉjeđēm)
• prélazni (bolje nego prijèlazni), neprélazan (bolje nego neprijelazan)
• préstupna godina (bolje nego prijèstupna)
• présto, préstōlje, préstōnica i prijèsto, prijèstōlje, prijèstōnica

Odstupanja od –ѣl > -io

Neki jednosložni oblici sa ovim ijekavskim refleksom — ređe, i dvosložni — funkcionišu kao dubleti:

1.Stabilno l (-io : -(j)eo)

1. dubletno: radni gl. pridevi

• jednosložni: sȉo/sjȅo, vrȉo/vrȅo, srȉo/srȅo, zrȉo/zrȅo, plȉo/pljȅo (’plijevio’)
• dvosložni: pòsio/pòsjeo, zàdio/zàdjeo, sùsrio/sùsreo, pròvrio/pròvreo, sàzrio/sàzreo

1. samo -eo

• pridevi vrȅo, zrȅo
• radni gl. pridev òbreo

1. samo -io: ostali, sistemski jednosložni oblici htio, smio, mlio, uspio, dospio

2.Kolebljivo l (-io : -(i)jel)⁵

• bȉjel (bolje nego bȉo)
• cȉo, smȉo, dȉo (bolje nego cȉjel, smȉjel, dȉjel)
• rázdio, údio, prédio (bolje nego rázdjel, údjel, prédjel)
• òdjel (bolje nego òdio)
• starosjèdjelac — starosjèdioca — starosjèdioci — starosjèdjelācā i
• starosjèdilac — starosjèdioca — starosjèdioci — starosjèdilācā6
• pogorjelac — gen. pogorjelca (bolje nego pogorioca)

Odstupanja od Crѣ > Cre

Kada suglasnik koji prethodi grupi rѣ pripada prefiksu ili korenu druge reči, ima osnova da se ta reč piše dubletno: neutralizovano i s jekavskom zamenom jata:

1.razrešávati i razrješávati, razrešénje i razrješénje,razređívati i razrjeđívati, razređìvāč i razrjeđìvāč,òdrešit i òdrješit

2.protìvrječnōst (bolje nego protìvrečnōst)

3. ògrev (bolje nego ògrjev) (akc. dublet je ȍgrijev) ògrevnī (bolje nego ògrjevnī) (akc. dublet ȍgrijevnī)

Promena funkcije reči

Dubletizam u ijek. oblicima nekad izaziva promena pozicije ili funkcije osnove s jatom, najčešće u tvorbi reči. Tako imamo:

1.usljed (bolje nego uslijed) (: slijed)

2.pridev sljèdēćī (bolje nego slijèdēći) gl. prilog samo slijèdēćī

3.bjelòkos, bljedòlik, svjetlòkod,bljédožȗt, svjétloplȃv (bolje nego blijèdožȗt, svijètloplȃv)

4.posljèratnī i poslijèratnī,posljepódnēvnī i poslijepódnēvnī,prepódnēvnī i prijepódnēvnī,prèvremen i prijèvremen

Analogije

Duljenje pred sonantom nekad je poslužilo kao model da se prema njemu stvore dužine, koje onda — kao i kod duljenja — u ijekavici nemaju dug refleks. To važi za sledeće:

1.prošli gl. prilog (kraći oblik): vȉdjēv (prema vȉdjēvši)

2.nom. jd. m. r. prideva s nepostojanim a: vjȇran, nȅizmjēran (prema vjȇrna, nȅizmjērna ili sl.)

3,nom. jd. imenica m. r. na -ac: zemljomjérac, rukodjélac, zemljodjélac, poljodjélac, novovjérac, pravovjérac (prema ostalim padežima zemljomjérca…) dubletno psalmopjévac i psalmopijèvac, himnopjévac i himnopijèvac

4. Nijèmac, Nijèmci (bolje nego Njémac, Njémci [prema njèmačkī, Njèmica])
5. izuzetno, bez analogije, vjéštac
6. vȍdomjēr

Popravke starije norme

Pravopis iz 1960. nije u svemu poštovao izražajni običaj ijekavskog i ekavskog izgovora. Zato njegovu normu treba popraviti u sledeće:

1. déjstvo, dȅjstvovati : ijek. déjstvo, dȅjstvovati (bolje nego djéjstvo, djȅjstvovati)
2. ȍtmen : ijek. ȍtmen i ȍtmjen
3. nèmūštī : ijek. nèmūštī (bolje nego njèmūštī)
4. mezímac : ijek. mezímac i mjezímac
5. istòvetan : ijek. istòvetan i istòvjetan
6. prvénstvo, prvénstven, pȑvenac : ijek. prvénstvo, prvénstven, pȑvenac,ali u narodnoj kulturi pȑvijenac (’prva rakija iz kazana’, ’svatovski predvodnik’)
7. kȉseo : ijek. kȉseo, nestandardno i arhaično kȉsjelī, ùkisjeliti, kisjèlača

Ijekavizmi u ekavskom izgovoru

Pojedini ijekavski izrazi prodrli su u ijekavski izgovor, kao što su i ekavski izrazi u ijekavski, pa se podrazumeva da se oni neće dodatno ekavizovati. U pitanju su sledeće reči:

1. mȅd i mjȅd (’bronza’) : ijek. mjȅd
2. zàđevica : ijek. zàđevica
3. pored ek. zàdevica : ijek. zàdjevica
4. tjȅdan, tjȅdnī, tjȅdnīk
5. ùljez (neob. ùlez)
6. prìlježan i prìležan
7. pàljetkovati, pàljetkovānje

Napomene

1. U dijalektima se sreću i jotovani drugi sluglasnici: đeca, ćerati, s’ekira, pljesma, mljera, trpljeti, ali to ne ulazi u književnu normu.
2. Ovo rešenje iz Pravopisa jest sporno, pošto mnogi gramatičari i normativisti ne priznaju oblike nijesam-nijesi… za književne.
3. Oblici pak s osnovom klѣšt- potpuno su sistemski. Ekavski je: kléšta, ukléštiti, uklešténje, a ijekavski: klijèšta, uklijèštiti, uklješténje. Kljéšta, ukljéštiti ne spada u standard.
4. Iterativi su glagoli koji označavaju ponavljanu radnju, učestali glagoli.
5. Ovde ne spada letilica, pošto -i- iz tog sufiksa nema veze s jatom, već je drugog porekla (kao u radilica).
6. Slično tome, imamo i usjèdjelica (bolje nego usìdjelica) (u Pravopisnom rečniku).

Izvor:Pravopis-Vesela škola