Prof. dr Radić brani izmišljenu istoriju – dijelovi 11 -13

Br. 2021/16 –21. DECEMBAR 7525 (2016)

SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI, 11.001, B E O G R A D, Knez Mihajlova 35

Predsednik dr Vladimir Kostić

PROF. DR RADIĆ BRANI IZMIŠLjENU ISTORIJU – XI

Gospodine Predsedniče,

Ne pišemo Vam samo u ime proganog srpskog naroda, od 1990. do 1995, iz Republike Srpske Krajine i Hrvatske, nego Vam pišemo u ime svih Srba, bez obzira na njihovu religioznu pripadnost, na osnovu koje su od Srba stvoreni Hrvati katolici i Bošnjaci muslimani i na njihovu zaivičajnu pripadnost, na osnovu koje su stvoreni od Srba Makedonci i Crnogorci. Sve se to desilo u prethodnim stolećima – kolonijalnim protivsrpskim merama Vatikana, Turske, Mletačke Republike, Austrije i komunističke Jugoslavije.

Protiv srpske (slovenske) kulturne baštine, zapadnoevropske države i Vatikan su (kako smo Vas i ranije obaveštavali) u sve društvene nauke sveta, posebno u povjest (istoriju), uneli podatak – da su Srbi i ostali Sloveni opismenjeni i pokršteni tek u 9. stoleću Nove ere. I ovaj put Vam ponavlјamo, da su Sloveni tvorci pismenosti i da su današnji slovenski jezici potekli iz sanskrita, na kojem su napisana najstarija književna dela sveta – „Rgvede“ i sačuvane u Indiji. Nedavno smo Vam poslali pismo, da je katolički nadbiskup iz SAD, Rišard Pantel, izjavio da je celokupna istorija Srba falsifikovana od strane Vatikana i Nemaca (Austrijanaca). Takođe smo Vam poslali adresu „Srbskog muzeja“ u Nemačkoj, u kojem su nemački naučnici prikupili arheološke dokaze, da su preci Srba (Slovena) tvorci svetske pismenosti i da su napisali najstarije pesme sveta „Rgvede“ – na starom srpskom jeziku, koji je označen u društvenim naukama, kao sanskrit. Mnogi strani istoričari su saglasni o tome i tvrde, da je poreklo svih Slovena s Balkana, o čemu je napisao knjigu i američki akademik i profesor na Harvardu, Anatolij Klјosov.

Gospodine Predsedniče,

„U dokazivanju svoje scijentifičke darovitosti ‘autohtonisti’ idu čak i dotle da svoje teorije saopštavaju, ne samo kroz knjige, članke, rasprave, ili saopštenja, nego i kroz poeziju. Na ovom mestu ću čitaoce počastiti delom pesničkog sastava pod nazivom ‘Pesma o Aleksandru Velikom’, koju je sročio izvesni Obrad Ž. Maričić. U njoj, Aleksandar Velikim, u nedoumici, pita oca Filipa:

‘I još nešto, oče, da te pitam:

Kako od Venda,

Makedonci postadosmo?

To mi nije, roditelјu, jasno’.

‘Nemoj sine, ništa da te čudi,

Od Venda će mnogi narodi

I države postati,

Ali Vendima se nikad više neće zvati!

Pleme Sorbi od nas se odvoji

I daleku Indiju pohodi,

A sad ću ti odgovora dati

Što ćemo se Makedonci zvati…’

U ovoj pesmici je veoma sažeto, ali i krajnje nesuptilno, pojednostavlјeno i proizvolјno, izneta etnogeneza nekoliko starih naroda, Venda, Makedonaca i, naravno i neizostavno, Srba (doduše u obliku Sorbi). U istom časopisu nalazi se i relativno podrobna prosopografska beleška o Aleksandru Velikom, pod naziovom ‘Aleksandar Karanović – Makedonski. Hronologija Aleksandar Veliki Car srbski… koju je potpisao izvesni Rade Milošević Mikan. Iz teksta, saznajemo obilјe novih i u istoriji do sada nepoznatih činjenica. Aleksandrovi preci su iz Pomoravlјa, a on ptiče iz antičkog bratstva koje je naselјavalo prostor Temnica iobale u Gornjem toku Velike Morave…“

Gospodine Predsedniče,

Pogledajte ove dve činjenice, koje osporavaju ovaj stav dr Radića – kao i drugi zvanični istoričari, polazi od toga da je Aleksandar Veliki bio Grk:

Zabrinjavajuće je što jedan od predstavnika srpskih naučnih ustanova i univerziteta, prof. Radivoj Radić, omalovažava naznake Obrada Ž. Maričića i Rade Miloševića Mikana, koji navode da je Aleksandar Veliki car srpskih (slovenskih) predaka na Balkanu. Zabrinjavajuće je zato što se na jednostavan način može zaklјučiti da Aleksandar Veliki nije bio Grk, jer je, pred svoj pohod do Indije, pokorio Grke u Atini i nametnuo im vlast svog naroda (Srba, ili Soraba). A da je Aleksandar Veliki bio Grk, onda bi to bio građšanski rat među Grcima, a ne rat Aleksandrove države protiv grčke države!
Ono što još upečatlјivije obara tvrdnju dr Radića – da Vendi nisu Srbi, Makedonci i ostali Sloveni, je istorijski muzej u Nemačkoj, koji se zove „Srbski muzej“, a na nemačkom „Vendski muzej“. To znači da nemačka naučna ustanova stavlјa jednakost između imena Srbi i Vendi. Nisu to, samoincijativno (i iz neznanja)

naveli u svojim delima Obrad Ž. Maričić i Rade Milošević Mikan, nego su se, pored ostalog, oslonili i na zaklјučke ove nemačke naučne ustanove – „Srbski muzej“, čije Vam podatke dostavlјamo:

c Wendisches Museum ::

Das Wendische Museum wurde 1994 in Cottbus eröffnet und besitzt innerhalb des Siedlungsgebietes der Sorben/Wenden im Land Brandenburg eine spezifische und zentrale Funktion bei der Darstellung der sorbischen Kulturgeschichte. Die Dauerausstellung vermittelt Einblicke in anderthalb Jahrtausende sorbischer Geschichte, wobei die Niederlausitz im Mittelpunkt steht. Diese Exposition zur sorbischen Sprache, zu Schrifttum, Bräuchen, Trachten, Musik und Liedgut, bildender Kunst und Volkskunst wird ergänzt durch wechselnde Sonderausstellungen sowie durch Vortrags- und Veranstaltungsangebote.

Das Wendische Museum befindet sich in Trägerschaft der Stadt Cottbus und wird durch die Stiftung für das sorbische Volk gefördert.

Kontakt:
Wendisches Museum

Srbski muzej
Mühlenstr. 12
03046 Cottbus
Tel.: 0355/ 794930
Fax: 0355/ 701275,

E-Mail: info@wendisches-museum.de
internet: www.wendisches-museum.de

3) I vrlo uverlјiv podatak o Aleksandru Velikom kao Srbinu, nalazi se u arihivi Ruske Federacije, u Moskvi, što je objavlјeno u knjizi: „Moskva-Srbija, Beograd-Rusija“, autora Svetlane Dolgove i njenih saradnika, a izdavači su: Ruski državni arhiv drevnih dokumenata i Arhiv Srije, Moskva-Beograd, 2009. godine. Na stranama 446. i 447. nalaze se dve gramate ruskog cara Petra Velikog (3. mart 1711. i 9. jul 1715), kojima je odlučeno – da se pomognu srpki protivturski ustanici. U gramatama je Petar Veliki napisao, da je Aleksandar Veliki Srbin i da je njegovo carstvo – Srpsko. Napisaće, da pomoć pruža Srbima u čast slavnih srpskih predaka, kojima se ponosi: „… Svojim slavnim i junačkim precima, u prvom redu, srpskim carem Velikim Aleksandrom Makedonskim, koji je mnoge careve pobedio i mnoge države osvojio“.

Gospodine Predsedniče,

Jasno je da bi dr Radić trebalo da polemiše o svojim zaklјučcima s nemačkim istoričarima ovog nemačkog muzeja, u kojem se tvrdi – da su Vendi ime za pretke Srba (Slovena), a ne da to osporava, na nenaučni način, kritikkujući srpske umetnike i istraživače, koji se oslanjaju, između ostalog, i na tvrdnje ovog „Srbskog muzeja“ u Nemačkoj. Obavezan je, da ospori i gramate ruskog cara, u kojima je (početkom 18. stoleća) napisano da je Aleksandar Veliki Makedonski vladar srpske države i da je car pripadnik srpskog naroda. Naravno, obavezan je, da utvrdi, kako je Aleksandar Makedonski mogao ratovati protiv Grka (protiv grčke države) ako je i on bio Grk i ako je vladao grčkom državom – kako piše u zvaničnoj istoriji svake zemlјe sveta!

Gospodine Predsedniče,

Nadamo se, da biste mogli skrenuti pažnju svom saradniku, dr Radiću, da objasni ove podatke o srpskom starosedelaštvu na Balkanu i u Panoniji u knjigama stranih autora, a ne da se pogrdno obraća srpskim istraživačima, koji te podatke iz stranih naučnih dela i stranih arhiva samo unose u svoje knjige.

Ovo što smo mi istakli, može se, pored ostalog, pročitati i u knjigama akademika Slobodana Jarčevića: „Srbi pre biskupovog Adama“, „Ilijadi“, „Odiseji“ i „Enejidi“ – sve tri na desetercu, Izdavač: „Miroslav“, Novi Beograd, Ulica Goce Delčeva 15, telefon: 011/297-0875, mirmi011@gmail.com.

S obzirom da SANU ne prihvata saradnju s Vladom i Skupštinom Republike Srpkse Krajine u progonstvu, ovo pismo se upućuje i javnosti.

Milorad Buha, premijer

Dipl. inž Rajko Ležaić, predsednik Skupštine

Br. 2023/16 –22. DECEMBAR 7525 (2016)

SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI, 11001, B E O G R A D, Knez Mihajlova 35

Predsednik dr Vladimir Kostić

PROF. DR RADIĆ BRANI IZMIŠLjENU ISTORIJU – XII

Gospodine Predsedniče,

Pored ovih i drugih dokaza o prošlosti srpskih (slovenskih) predaka, članovi Vaše akademije i profesori univerziteta u srpskim zemlјama to osporavaju i brane falsifikate u istoriji Srba i Slovena, te tvrde da smo opismenjeni i pokršteni tek u 9. stoleću Nove ere, u kojem su nas, navodno, opismenili i pokrstili Ćirilo i Metodije. Pored ovog pokrštavanja, ne brine ih ni to što je apostol Sveti Andrej, brat Svetog Petra, pokrstio Srbe i Ruse u prvom stoleću Nove ere i što su sveštenici apostola Svetog Pavla, takođe, pokrstili Srbe u Bačkoj, o čemu je napisao knjigu katolički sveštenik, fra Blaško Rajić, iz Subotice, itd. Opet ćemo spomenuti saradnika Srpske akademije nauka i umetnosti u Begradi i prof. Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Radivoja Radića, koji već objavlјuje drugu knjigu protiv činjenice o drevnoj istoriji srpskih (slovenskih) predaka i njihovom starosedelaštvu na Balkanu i u Panoniji. To zastupaju, u ovo vreme, mnogi srpski istraživači, a dr Radić ih, pored ostalih pogrdnih imena, zove i pseudoistoričarima, ili novoromantičarima. Evo njegovog pogrešnog zaklјučka, da srpski jezik nije Majka Jezika, mada su ga tako ocenili i mnogi strani povjesničari i jezikoslovci. Uvredlјivo je pisao o Slaviši Milјkoviću i zamerao mu je što spominje reči o polnim organima i druge, ne prihvatajući da su to reči koje postoje u svakom od svetskih jezika i da im se istražuju gramatičke i pojmovne odlike – kao i kod drugih reči. Zamera mu i to što Milјković za mnoga geografska imena u svetu nalazi da su nastala na osnovu sličnih srpskih reči, što je sasvim nepobitno, jer u davna vremena (u antici) nisu mogla nastati od reči iz zapadnoevropskih jezika, kad su ti jezici nastali između 12. i 19. stoleća Nove ere. To piše u svakoj enciklopediji – a to se odnosi i na jezike Skandinavaca, Rumuna, Mađara Šiptra… Dalјe, u Vergilijevoj „Enejidi“ jasno piše da se latinski stvarao tek posle pobede izbeglih Trojanaca protiv Latina na Apeninskom poluostrvu – na bazi starog srpskog jezika, a grčki od 8. stoleća Stare ere, kad su Grci stigli na Balkan i u Malu Aziju iz Egipta. Umesto da dr Radić raspravlјa s Milјkovićem o jeziku na bazi ovih činjenica, on samo odbacuje Milјkovićeve stavove. Evo nekih primera:

„Poput Milića od Mačve, i Milјković uzdiže srpski jezik do neslućenih visina. Nјegov zaklјučak je gromoglasan i, naravno, epohalan: ‘Srbski jezik je upravo taj Jezik Majka’, a odmah u nastavku piše ‘granitna’ poruka: ‘Sve ovo znači: Srbi se svojim jezikom mogu neograničeno igrati i neograničeno ozbilјni biti, jer im je duhovnost Majka Duhovnost. Amin’. (Opet, da ne bude zabune: ovo amin nisam ja dodao, to je Milјkovićevo amin!). Koliko koncentracija Majki na jednom mestu i malom prostoru: Jezik Majka, Pismo Majka, Majka Duhovnost! Da li to znači – da klizimo prema matrijarhatu?!… Milјkoviću, da zaklјučimo, Vaše znanje lingvistike i etimologije je na nivou: ‘Eci peci pec, ti si mali zec, ja sam mala prepelica, eci peci pec’“.

Dr Radić se dotako nekih Milјkovićevih osvrta na odlike pojedinih slova u srpskom jeziku, a ona se opet rugao Milјkoviću, navodeći da je Milјković napisao, a nije, da je Angola stvorena od dve srpske reči „Ana“ u „gola“.

Gospodine Predsedniče,

Milјković je napisao nekoliko knjiga o svetskim jezicima i sigurno je, da do takvih otkrića nisu došli drugi svetski jezikoslovci (lingvisti). Osvrt na Milјkovićeva otkrića je učinio akademik Slobodan Jarčević, pa Vam ga navodimo:

„Slobodan Jarčević

SRPSKE REČI U STAROGRČKOM JEZIKU

Knjiga Slaviše K. Milјkovića

„Odgonetanje starogrčkih reči,

ili starogrčke reči jesu srbizmi“

Naslov ovog dela nagoveštava rušenje zgrada mnogih društvenih nauka, u prvom redu, povjesti (istorije) i jezikoslovlјa (lingvistike). Slaviša K. Milјković uverlјivo objašnjava, da je starogrčki jezik stvaran korišćenjem srpskih reči, a da je razvejao plodnost i pri rađanju jezika širom sveta:

„Srpski jezik Majka Jezik: srbska jezička šifra gospodari jezicima, kao što su: sanskrit, jevrejski, starogrčki, latinski, kineski, japanski… tj. etimologija reči iz svih ovih jezika se oslanja, najizvornije, na srbski jezik i njegovu jezičko-duhovnu šifru!“

Pisac se posvetio izučavanju starogrčkog, jer su mu prepoznatlјive navedene odlike srpskog jezika, a na osnovu ove jezičke tvrdnje, grčkom narodu su darovane zasluge za gradnju temelјa Civilizacije. S. Milјković osporava i jednu i drugu tvrdnju – starogrčki jezik nije uticao na stvaranje drugih jezika i preci Grka nisu graditelјi društvenih zajednica i država u Antici.

Kad objašnjava da grčki jezik nije mogao biti kolevka drugim jezicima, navodi da on nema glasove – koji su izrazito prepoznaju u ostalim svetskim jezicima: „Č“, „C“, „Lj“, „Nј“, „Ć“, „Đ“, „Ž“; „Dž“, „Š“, a iz grčkog jezika je izbačeno i slovo „V“.

S obzirom da su ovih deset slova često u srpskim rečima, postavlјa se pitanje kako je pisac mogao prepoznati srpske reči u starogrčkom, kad u grčkim rečima nema ovih slova, pa srpska reč s izbačenim slovom mora glasiti drukčije, te se ne može prepoznavati kao srpska? No, S. Milјković je i to objasnio. Uočio je pravila u grčkom jeziku, koja su primenjivana pri preuzimanju srpskih reči. Ako su te reči, recimo, imale slovo „Ž“, Grci su ga zamenjivali svojim slovnim znacima, uvek na isti način – u desetinama, ili stotinama slučajeva. Tako su:

– slovo „Đ“ izgovarali kao dugo „E“,

– slovo „Ž“ izgovarali kao „Thita“,

– slova „ST“ izgovarali kao „Ksi“,

– slovo „U“ izgovarali ga, ranije, kao „Iipsilon“, a sada kao „I“,

– slovo „Dž“ izgovarali kao „Psi“,

– slovo „Š“ izgovarali kao „Omega“.

Milјković je objasnio i druge načine preuzimanja srpskih reči u starogrčki jezik, pri čemu i korišćenje pojmova – značenja. Tako su srpski pojam „prštati“ – što znači i „snažno izbijati“ (sunce izbija ujutro) iskoristili za pojam „rano“ i „rano ujutru“. Ta grčka reč za „rano jutro“ je stvarno srpska – glasi u grčkom jeziku „prštata“.

Odlike grčkog jezika je uočio, navodi S. Milјković, i Miloš Milojević u 19. stoleću, te je uveravao, da je grčki jezik sličan romskom, da su Grci bili mešavina više naroda i da su došli na Helm (Balkan) iz Egipta – tek u 8. stoleću Nove ere.

Italijanski istoričar, Đankarla Tomecoli Ticijana i bugarski lingvista – P. P. Serafimov su na Međunarodnom kongresu: „Doćirilovska slovenska pismenost i dohrišćanska slovenska kultura“, Sankt Peterburg (12-14. maj 2008), potvrdili – da su falsifikati o Srbima (Slovenima) dosegli vreme trećeg milenijuma pre Nove ere. Nјihov referat nije uputio samo na srpsku (slovensku) antičku istoriju, nego i na grčku – navode da Minojska država na Kritu nije grčka – nego slovenska. Oni su, uz druge jezikoslovce (lingviste) u Evropi, pomoću slovenskih jezika, pročitali linearno „A“ i „B“ pismo, pa su zapise s Krita rastumačili. Zaklјučili su – da su Sloveni u paleolitu prisutni u svim delovima Evrope. Stari toponimi u Jugoistočnoj Evropi su se, do sada, smatrali neslovenskim, a istina je – da se mogu čitati samo pomoću slovenskih jezika. Smatraju, da su Sloveni: i Iliri, i Tračani, i Skiti… i da su se naselili na Kritu u trećem milenijumu pre Nove ere. Tamo su stvorili Minojsku državu i u njoj su bili većinsko stanovništvo. Pismenost je bila već uobičajena na Kritu i ona se vezuje za pismo iz Vinče i pismo iz Lepenskog Vira – oba su nađena u Srbiji. Ticijano odbija svaku mogućnost, da je na Kritu bila grčka kultura, jer istorijski izvori upućuju na činjenicu, da su se Grci doselili na Balkan tek u 7. ili 8. stoleću pre Nove ere i da su samo nasledili slovensku pismenost i slovensko državno ustrojstvo s Krita. Na osnovu ovog rada, jasno je, da je i čuveni Trojanski rat bio pre dolaska Grka na Balkan i da je to rat među srpskim (slovenskim) državama.

I tako, Slaviša K. Milјković je predstavio 2000 starogrčkih reči, koje su, očigledno, iz srpskog jezika, te ih, s pravom, označava srbizmima u grčkom jeziku. Odbija svaku pomisao da su one mogle poteći u starogrčki iz nekog drugog jezika, jer je i latinski nastao na bazi srpskog u 6. stoleću pre Nove ere, a drugi zapadnoevropski jezici, rumunski i mađarski su stvoreni od 11. do 19. stoleća. Zato je zaklјučio:

„Srbi jesu starosedeoci Balkana i Podunavlјa. Srbi jesu nosioci bele rase, evropske pismenosti, duhovnosti i nauke. Jezik je od Boga, nema duhovnosti izvan jezika; jezik i um su se uporedo razvijali, al’ – prvo beše Reč od Boga. Svako srbsko slovo ima utvrđeno značenje, koje jeste u neraskidivoj vezi s njegovom grafičkom, brojčanom, zvučnom, idejnom… vrednoštću. Svaka dvoslovna odrednica ima utvrđena značenja, proistekla iz pomenutih značenja/vrednosti srpskih slova… To isto su i troslovne odrednice“.

Da zaklјučimo. Nije moguće osporiti ovu veliku studiju Slaviše S. Milјkovića, pisanu na 500 strana, te je obavezno da zaklјučimo:

Civilizacija ima drukčije temelјe od onih koji se objašnjavaju u knjigama društvenih nauka, te bi nadležni u UN i naučne ustanove svake zemlјe trebalo da preduzmu mere – da se temelјi Civilizacije predstave u pravom svetlu, istinito“.

Gospodine Predsedniče,

Nadamo se, da biste mogli skrenuti pažnju svom saradniku, dr Radiću, da objasni ove podatke o srpskom jeziku i da objasni kako su Francuzi i Čeh napisali – da je srpski jezik – Jezik Majka. Milјković je imao u vidu njihove zaklјučke, a svojim radom je to i dokazao.

S obzirom da SANU ne prihvata saradnju s Vladom i Skupštinom Republike Srpkse Krajine u progonstvu, ovo pismo se upućuje i javnosti.

Milorad Buha, premijer

Dipl. inž Rajko Ležaić, predsednik Skupštine

Br. 2025/16 –24. DECEMBAR 7525 (2016)

SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI, 11001, BEOGRAD, Knez Mihajlova 35

Predsednik dr Vladimir Kostić

PROF. DR RADIĆ BRANI IZMIŠLjENU ISTORIJU – XIII

Gospodine Predsedniče,

„U trećem i četvrtom izdanju knjige Srbi pre Adama i posle njega, u odelјku pod naslovom Sloveni, Koloveni, galimatijas, pisao sam o neobičnim zaklјučcima dr Božidara T. Mitroivća. To je autor koji smatra da su preci Kristifora Kolumba bili Srbi i koji osporava notornu istorijsku činjenicu, da su Koloseum, najveći amfiteatar starog Rima, između 72. i 80. godine podigli carevi iz dinastije Flavijevaca – Vaspazijan i Tit. On ima drugačije mišlјenje i naglašava: Koloseum je prvobitno bio hram KoloVena (SloVena) za jačanje kolektivnog duha, kao neposredna komunikacija s Bogom Kolom i svetim precima KoloVena – Slo-Vena, koji vaskrsavaju rođenjem čoveka, preko njegove krvi i tog kolektivnog duha Roda“.

Dr Radić zamera dr Božidaru T. Mitroivću i što je objasnio da neke latinske reči (po značenju i glasovnoj odlici) potiču od srpskih reči, ali o tome Vam nećemo pisati ovom prilikom, nego ćemo Vam skrenuti pažnju na dve navedene zamerke dr Radića svom kolegi, profesoru na univerzitetu, Božidaru T. Mitroviću:

1) Najednostavnije, nalazi se i na priloženoj adresi Interneta tvrdnja savremenog nemačkog istoričara Jirgena Španuta, da su preci Srba (Slovena) živeli u tri zapadnoevropske zemlјe (Portugalija, Španija, Francuska), jer su ostavili zapise slovima Vinčanskog pisma, iz kojeg današnja srpska ćirilica koristi čak 22 slova. Sve reči, nađene u Francuskoj, pa i u Izraelu, mogu se prepoznati prema današnjim rečima u srpskom jeziku, bez obzira što Jirgen Španut, na kraju svog rada kaže da su to grčka slova – a Grci su stigli u Evropu u osmom stoleću pre Nove ere, doku su ovi zapisi stari 3000 godina pre Hrista. Dakle, evo osvrta na Španutova istraživanja, koja su istovetna zapisu dr Božidara T. Mitrovića:

Nemac Jirgen Spanut, istrazujuci nemacku istoriju, otrkiva srpska groblja na tlu Spanije,Portugalije i Bretanije od 3000 godina pre Hrista.
http://www.vaseljenska.com/drustvo/r…-poreklu-srba/
On takodje u pećini kod mesta Mas-d’ Azil u Francuskoj, otkriva belutke, koji predstavljaju prve pocetke stvaranja pisma, pocev od ledenog pa do rano-istorijskog perioda… Jirgen Španut navodi: „Oni koji su izmislili ovo pismo su postavili kamen temeljac naše civilizacije“. On misli da se radi o Filistincima, a po uporedbi sa nasom cirilicom proizlazi da se radi o Srbima. Platon smatra da je isto kraljevstvo vladalo Sredozemljem i Egiptom i preko Tirenskog mora do Gibraltara“.

2)Da su Srbi imali udela u izgradnji grada Rima i da su ostavlјali u književnosti, državnim zapisima, na zgradama, spomenicima, oružju, keramici, itd. svoje pismo i svoje reči, govori neosporna činjenica – da su izbeglice iz Troje (Tarojanci, ili Dardanci – što su plemenska imena srpskih predaka na Balkanu), pod vođstvom trojanskog princa Eneja, ratovali protiv Itala, ili Latina, pobedili ih i odredili mesto podizanja grada Rima. Na osnovu jezika jednog srpskog plemena, stvoren je latinski jezik i to svedoči rimski pesnik Vergilije u svojoj pesmi: „Enejida“. Spominje srpsko pleme, čiji će se jezik prestati koristiti, a na osnovu tog jezika stvoriće se novi. I tako, ako je od srpskog jezika građen latinski, sasvim je jasno, da su sadržaji srpske kulturne baštine bili korišćeni sve vreme Rimske imperije, pa su mogli biti uklesani i na Koloseumu, kako primećuje prof. dr Božidar T. Mitrović.

Da je od srpskog jezika, delom, stvaran latinski jezik, piše u Vergilijevoj „Enejidi“, čiji tekst sledi, i u kojem se predstavlјa jedno srpsko pleme – Teukri, čiji jezik će nestati, jer će biti Teukri pretoplјeni u Latine. Tako piše Vergilije:

„…Bog Jupiter taj stvoritelј lјudi,

Samo je se blago nasmejao

I Heri je ovo govorio:

„O ti Hero, sestro Jupitera, 830

Saturnovo ti si drugo dete,

A te vale ti lјutine svoje,

Tako valјaš po grudima svojim!

Moraš počet’ gnev da krotiš sada.

Dajem za to što želela budeš.

Ja sam svladan, želјe ti prihvatam.

Ausoncim jezik će ostati,

Ime oni zadržaće svoje,

Običaji biće netaknuti.

Teukri će samo se naselit’, 835

Te smešat’ se s latinskom većinom.

Zakone ću obredne im dati,

Te Latini svi će postat skupa.

Jedan govor svi će koristiti,

Jedno pleme svi će predstavlјati,[1]

A to pleme biće ojačano –

Ausonsku krv će napustiti.

Od većine lјudi i bogova,

Ti ćeš saznat’ za to novo pleme,

Ono biće i pobožno mnogo,

Te će više od naroda drugih,

Tebi žrtve uvek prinositi“. 840

S time se je Hera i složila,

Te veselo mis’o promenila,

Te sa neba ona sađe odmah…“[2]

Gospodine Predsedniče,

Nadamo se, da biste mogli skrenuti pažnju svom saradniku, dr Radiću, da objasni ove podatke o srpskom jeziku i da objasni kako je Nemac pronašao tekstove srpskog (Vinčanskog) pisma u Francuskoj, te bi trebao da pobija zaklјučke tog Nemca, Jergena Španuta, a ne samo zaklјučke dr Božidara T. Mitrovića. A vidite i Vergilije je pre 2000 godina napisao u svojoj „Enejidi“ da je spski jezik bio korišćen u Rimu, te nije dr Božidar T. Mitrović jedini koji to tvrdi.

S obzirom da SANU ne prihvata saradnju s Vladom i Skupštinom Republike Srpkse Krajine u progonstvu, ovo pismo se upućuje i javnosti.

Milorad Buha, premijer

Dipl. inž Rajko Ležaić, predsednik Skupštine

[1] Не знам, да ли има смисла ово упоређивати са стварањем вештачких народа од неког старог народа – како се то чини у Европи од Средњег века до данас. Само је од Срба на Хелму (Балкану) створено више несрпских народа, а српски им језик именован друкчије. Све то у овом стиху се чини – стварањем новог народа, римског.

[2] И овај стих упућује, да песник не смешта богове на планину – јер Хера силази с неба и напуста облак. Олимп, да поново претпоставимо, могао је бити замишљен као небеско тело, или летилица високо цивилизованих бића.

Prof. dr Radić brani izmišljenu istoriju – dijelovi 11 -13

ByAdmin D

By Admin D

Related Post

Deseto pismo: – Zadar u Srbiji od 5. do 13. stoljeća

Odobren hrvatski genocid i u Beogradu

Sjednica Skupštine R.Srpske Krajine

Оставите одговор Одустани од одговора

Preporucujemo

Deseto pismo: – Zadar u Srbiji od 5. do 13. stoljeća

Kontakt

Banja Luka

Banjalučka regija