Br. 2028/16 –27. DECEMBAR 7525 (2016)
SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI, 11001, BEOGRAD, Knez Mihajlova 35
Predsednik dr Vladimir Kostić
PROF. DR RADIĆ BRANI IZMIŠLjENU ISTORIJU – XIV
Gospodine Predsedniče,
Ne pišemo Vam samo u ime proganog srpskog naroda, od 1990. do 1995, iz Republike Srpske Krajine i Hrvatske, nego Vam pišemo u ime svih Srba, bez obzira na njihovu religioznu pripadnost, na osnovu koje su od Srba stvoreni Hrvati katolici i Bošnjaci muslimani i na njihovu zaivičajnu pripadnost, na osnovu koje su stvoreni od Srba Makedonci i Crnogorci. Sve se to desilo u prethodnim stolećima – kolonijalnim protivsrpskim merama Vatikana, Turske, Mletačke Republike, Austrije i komunističke Jugoslavije.
Protiv srpske (slovenske) kulturne baštine, zapadnoevropske države i Vatikan su (kako smo Vas i ranije obaveštavali) u sve društvene nauke sveta, posebno u povjest (istoriju), uneli podatak – da su Srbi i ostali Sloveni opismenjeni i pokršteni tek u 9. stoleću Nove ere. I ovaj put Vam ponavlјamo, da su Sloveni tvorci pismenosti i da su današnji slovenski jezici potekli iz sanskrita, na kojem su napisana najstarija književna dela sveta – „Rgvede“ i sačuvane u Indiji. Nedavno smo Vam poslali pismo, da je katolički nadbiskup iz SAD, Rišard Pantel, izjavio da je celokupna istorija Srba falsifikovana od strane Vatikana i Nemaca (Austrijanaca). Takođe smo Vam poslali adresu „Srbskog muzeja“ u Nemačkoj, u kojem su nemački naučnici prikupili arheološke dokaze, da su preci Srba (Slovena) tvorci svetske pismenosti i da su napisali najstarije pesme sveta „Rgvede“ – na starom srpskom jeziku, koji je označen u društvenim naukama, kao sanskrit. Mnogi strani istoričari su saglasni o tome i tvrde, da je poreklo svih Slovena s Balkana, o čemu je napisao knjigu i američki akademik i profesor na Harvardu, Anatolij Klјosov.
Gospodine Predsedniče,
Pored ovih i drugih dokaza o prošlosti srpskih (slovenskih) predaka, članovi Vaše akademije i profesori univerziteta u srpskim zemlјama to osporavaju i brane falsifikate u istoriji Srba i Slovena, te tvrde da smo opismenjeni i pokršteni tek u 9. stoleću Nove ere, u kojem su nas, navodno, opismenili i pokrstili Ćirilo i Metodije. Pored ovog pokrštavanja, ne brine ih ni to što je apostol Sveti Andrej, brat Svetog Petra, pokrstio Srbe i Ruse u prvom stoleću Nove ere i što su sveštenici apostola Svetog Pavla, takođe, pokrstili Srbe u Bačkoj, o čemu je napisao knjigu katolički sveštenik, fra Blaško Rajić, iz Subotice, itd. Opet ćemo spomenuti saradnika Srpske akademije nauka i umetnosti u Begradi i prof. Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Radivoja Radića, koji već objavlјuje drugu knjigu protiv činjenice o drevnoj istoriji srpskih (slovenskih) predaka i njihovom starosedelaštvu na Balkanu i u Panoniji. To zastupaju, u ovo vreme, mnogi srpski istraživači, a dr Radić ih, pored ostalih pogrdnih imena, zove i pseudoistoričarima, ili novoromantičarima. Evo njegovog pogrešnog zaklјučka o radu prof. Ilije Petrovića, čije knjige omalovažava, a prof. Petroviću upućuje očigledne uvrede, kakve ne priliče saradniku SANU i prof. Beogradskog univerziteta:
„… `Petrović je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, kao vanredni student, završio istoriju. Za mlađe, koji nisu dovolјno upućeni u takav način studiranja, to se onda zvalo ‘školovanje uz rad’… Uprkos neredovnom školovanju i činjenici da je sve vreme bio zaposlen u službama PTT, Petrović nije odoleo porivu da piše istorijske knjige i tako uzdigne svoje mesto u esnaf istoričara… U njegovoj biografiji stoji – da je do 2009. godine napisao 38 knjiga. Od tog broja, zaista, zastaje dah i stiče se utisak da su svi istoričari samo kepeci u odnosuna tu gromadu… Nevolјa nastaje kada pokušamo da scijenistički vrednujemo te knjige. Tu dolazi do tragičnog raskoraka između nesumnjivog kvantiteta i krajnje sumnjivog kvaliteta, te Petrović pada na ispitu… Odmah se vidi da je, u razvijanju svog istoričarskog umeća, Petrović rastao bez učitelјa, da je autodidakt ili, njemu je bliži termin, samouk… Petrović svoju knjigu slaže kao tortu, tako što ide deo njegovog teksta, pa onda čitave stranice nekog drugog autora (Deretića pogotovo!), potom opet dve-tri njegove rečenice, pa iznova niz stranica integralnog teksta nekih drugih autora… Evo jednog od njegovih ‘epohalnih’ zaklјučaka: ‘Ko su, dakle, Albanasi?’ (kao što Deretić voli aorist, tako Petrović voli ‘retorska pitanja’, ovo je čak i boldirano, prim. RR)“. Sada, u napetoj atmosferi, čekamo da nas Petrović prosvetli i razreši ovu tešku istorijsku zagonetku. Onda sledi odgovor: „Po svemu što je dovde rečeno, može se, bez ikakvog dvoumlјenja, areći da su Arbanasi, danas, srbsko pleme, kojem je govorni jezik arbanaški’. Ovog se, zaista, niko nije stideo!…“
Gospodine predsedniče,
Neverovatno je da dr Radivoj Radić vređa prof. Iliju Petrovića – zato što je napisao da su današnji Šiptari (Albanci), ustvari, islamizirani i poalbašeni Srbi. Saradnik SANU i profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu bi, ako u ovu tvrdnju ne veruje, morao da ospori istoričare koji su isto tvrdili još u 19. stoleću (o Srbima prebačenim u albansku naciju). To se nalazi i u knjizi austrijskog istoričara Spiridona Gopčevića, koji je obišao sve krajeve Albanije i Makedonije i popisao broj islamiziranih Srba, koji još nisu znali šiptarski jezik. Nјegovu studiju je uneo u svoju knjigu i Hugo Rot, koga dr Radivoj Radić i ne spominje. Pogledajmo kako Austrijanac to opisuje.
„… Približavajući se jugozapadnim delovima Balkana, tj. prema prostoru današnje Albanije, Gopčević konstatuje: ‘Nastavili smo naš put kroz planine i oko 13 časova prispesmo u veliko i delom muslimanizirano i albanizirano srpsko selo – Podgoru. Saznali smo, da ima oko 2000 stanovnika, odnosno, 1600 hrišćana i 400 muslimana – arbanizovanih Srba… ‘ (str. 131).
Ovakvih podataka ima mnogo, navešćemo karakterističnije primere, a statistička tabela, koju je sastavio S. Gopčević, poslužiće za detalјnije uočavanje procesa asimilacije Srba, pa i njihovo albanizovanje. Gopčević nalazi u Kičevu 3500 duša, od kojih su 800 hrišćani, a 1200 islamizirani Srbi… Za Debar kaže, da ima 12000 duša – 1000 je hrišćanskih, 4000 islamiziranih Srba, 3000 je albanizovanih Srba i 4000 Albanaca“, (str. 202).[1]
Gospodine Predsedniče,
Beleške S. Gopčevića o etničkoj pripadnosti stanovnika Makedonije i Albanije krajem 19. stoleća su najdragocenije svedočanstvo o zapadnoevropskoj i vatikanskoj asimilaciji delova srpske nacije i najdragocenije svedočanstvo o stvaranju mnoštva srpskih i nesrpskih državica na nekad jedinstvenoj istorijskoj i etničkoj srpskoj zemlјi. Gopčević ne nalazi u Makedoniji stanovništvo makedonske nacionalnosti. U Makedoniji su samo Srbi. Kad spominje makedonske hrišćane, pod tom odrednicom, podrazumeva neoskrvnavlјene Srbe. One oskrvnavlјene zove islamiziranim Srbima, a one već rasrblјene zove albanizovanim Srbima. Gopčević prepoznaje i originalne Šiptare (Albance) – piše da ih je u Debru 4000. To su potomci onih koje je srpski kralј (ili car) Vojislav zadržao u Srbiji 1043. godine, gde su došli sa Sicilije i južne Italije, a u ove dve italijanske pokrajine (mnogo ranije) stigli su s Kavkaza.
Gospodine Predsedniče,
Neosporno je, mora da imamo u vidu ovakve istorijske izvore – austrijskog istoričara iz 19. stoleća i da to uvažavamo. Uvažavanje se, naravno, uputiti i prema srpskim istoričarima, poput prof. Ilije Petrovića, koji te podatke unose u svoja dela. Prof. Ilija Petrović je u svojim knjigama izneo važne činjenice – a nepoznate u školskim i fakultetskim stručnim knjigama. Naprimer, prikupio je u arhivama podatak o 2000 lekara i medicinskih sestara iz inostranstva u vojsci Srbije od 1912. do 1918, a zvaničnim knjigama piše da je reč samo o nekoliko stotina. Podatke neprocenjive vrednosti je prof. Petrović objavio u knjizi „Srpski dobrovolјački pokret 1912-1918“. Reč je o 321.000 srpskih dobrovolјaca iz Crne Gore, Dalmacije, Like, Korduna, Banije, Slavonije, Baranje, Srema, Bosne i Hercegovine i Vojvodine u srpskoj vojsci, a svi su (osim Crnogoraca) bili vojni obveznici Austrougarske. Značajano mu je i otkrivanje imena i prezimena pisca Psunjskog, koji je objavio 1944. značajnu knjigu: „Hrvatska u svetlosti istorijske istine“ – Psunjski je: Veliša Raičević. Izvrsno je objasnio događaje posle Prvog svetskog rata u njizi: „Vojvodina srpska 1918“, u kojoj su opisane međunarodne prilike u vezi s ujedinjenja Baranje, Bačke i Banata sa Srbijom. U svakoj od Petrovićevih 37 knjiga, možemo naći značajne podatke o prošlosti Srba i njihovih država (uglavnom nepoznate i malo poznate podatke), te bi SANU moralo da uvažava prof. Petrovića.
Gospodine Predsedniče,
Nadamo se, da biste mogli skrenuti pažnju svom saradniku, dr Radiću, da objasni šta ga je navelo da se ružno izražava o sadržaju knjiga prof. Ilije Petrovića, koji je, pored ostalog, uneo u svoje delo i podatke austrijskog istoričara S. Gopčevića, a o Gopočeviću, dr Radić nije ni reči napisao!
Ovo što smo mi istakli, može se, pored ostalog, pročitati i u knjigama akademika Slobodana Jarčevića: „Bivši Srbi Šiptari“, Bivši Srbi Makedonci“, „Srbi pre biskupovog Adama“, „Ilijadi“, „Odiseji“ i „Enejidi“ – sve tri na desetercu, Izdavač: „Miroslav“, Novi Beograd, Ulica Goce Delčeva 15, telefon: 011/297-0875, mirmi011@gmail.com.
S obzirom da SANU ne prihvata saradnju s Vladom i Skupštinom Republike Srpkse Krajine u progonstvu, ovo pismo se upućuje i javnosti.
Milorad Buha, premijer
Dipl. inž Rajko Ležaić, predsednik Skupštine
[1] Хуго Рот: „Косовски искони“, Београд, ИКП „Никола Пашић“, 1996, стр. 43-45.
Br. 2029/16 –30. DECEMBAR 7525 (2016)
SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI, 11001, BEOGRAD, Knez Mihajlova 35
Predsednik dr Vladimir Kostić
PROF. DR RADIĆ BRANI IZMIŠLjENU ISTORIJU – XV
Gospodine Predsedniče,
Ne pišemo Vam samo u ime proganog srpskog naroda, od 1990. do 1995, iz Republike Srpske Krajine i Hrvatske, nego Vam pišemo u ime svih Srba, bez obzira na njihovu religioznu pripadnost, na osnovu koje su od Srba stvoreni Hrvati katolici i Bošnjaci muslimani i na njihovu zaivičajnu pripadnost, na osnovu koje su stvoreni od Srba Makedonci i Crnogorci. Sve se to desilo u prethodnim stolećima – kolonijalnim protivsrpskim merama Vatikana, Turske, Mletačke Republike, Austrije i komunističke Jugoslavije. Protiv srpske (slovenske) kulturne baštine, zapadnoevropske države i Vatikan su (kako smo Vas i ranije obaveštavali) u sve društvene nauke sveta, posebno u povjest (istoriju), uneli podatak – da su Srbi i ostali Sloveni opismenjeni i pokršteni tek u 9. stoleću Nove ere. I ovaj put Vam ponavlјamo, da su Sloveni tvorci pismenosti i da su današnji slovenski jezici potekli iz sanskrita, na kojem su napisana najstarija književna dela sveta – „Rgvede“ i sačuvane u Indiji. Nedavno smo Vam poslali pismo, da je katolički nadbiskup iz SAD, Rišard Pantel, izjavio da je celokupna istorija Srba falsifikovana od strane Vatikana i Nemaca (Austrijanaca). Takođe smo Vam poslali adresu „Srbskog muzeja“ u Nemačkoj, u kojem su nemački naučnici prikupili arheološke dokaze, da su preci Srba (Slovena) tvorci svetske pismenosti i da su napisali najstarije pesme sveta „Rgvede“ – na starom srpskom jeziku, koji je označen u društvenim naukama, kao sanskrit. Mnogi strani istoričari su saglasni o tome i tvrde, da je poreklo svih Slovena s Balkana, o čemu je napisao knjigu i američki akademik i profesor na Harvardu, Anatolij Klјosov.
Gospodine Predsedniče,
Pored ovih i drugih dokaza o prošlosti srpskih (slovenskih) predaka, članovi Vaše akademije i profesori univerziteta u srpskim zemlјama to osporavaju i brane falsifikate u istoriji Srba i Slovena, te tvrde da smo opismenjeni i pokršteni tek u 9. stoleću Nove ere, u kojem su nas, navodno, opismenili i pokrstili Ćirilo i Metodije. Pored ovog pokrštavanja, ne brine ih ni to što je apostol Sveti Andrej, brat Svetog Petra, pokrstio Srbe i Ruse u prvom stoleću Nove ere i što su sveštenici apostola Svetog Pavla, takođe, pokrstili Srbe u Bačkoj, o čemu je napisao knjigu katolički sveštenik, fra Blaško Rajić, iz Subotice, itd. Opet ćemo spomenuti saradnika Srpske akademije nauka i umetnosti u Begradi i prof. Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Radivoja Radića, koji već objavlјuje drugu knjigu protiv činjenice o drevnoj istoriji srpskih (slovenskih) predaka i njihovom starosedelaštvu na Balkanu i u Panoniji. To srpsko starosedelaštvo zastupaju, u ovo vreme, mnogi srpski istraživači, a dr Radić ih, pored ostalih pogrdnih imena, zove i pseudoistoričarima, ili novoromantičarima. S obzirom da su neki od ovih srpskih istraživača učestvovali na međunarodnim naučnim skupovima u Petrovskoj akademiji nauke i umetnosti u Sanktpeterburgu, u Rusiji, prof. dr Radivoj Radić spominje ovu rusku akademiju s priličnom porugom, što bi Vas trebalo da zabrine, jer je u pitanju najstarija akademija u Evorpi i osnovao ju je ruski car Petar Veliki 1723. godine. Umesto da uvažava ovu naučnu ustanovu (jer obavlјa poslove u SANU), on nju omalovažava, što je, kad se imaju u vidu međunarodni naučni odnosi, nepojmlјivo. A Vi biste trebalo da mu skrenete pažnju da ne čini takve korake, jer narušava ugled Srpske akademija nauka i umetnosti u Beogradu. Pored ostalog, ne ceni ovu rusku akademiju, a jedan od najumnijih Srba iz 18. stoleća bio je njen redovni član – reč je o Ruđeru Boškoviću. Da su naša upozorenja na mestu, pročitajte kako se prof. dr Radivoj Radić oglašava o Petrovskoj akademiji nauka i umetnosti (PANI), na strani 172.svoje knjige::
„Dragi čitaoci, znam da vas zbunjuje ovo PANI, a niste u stanju da odgonetnete šta se krije iza te skraćenice. ne želim da vas držim u velikoj neizvesnosti, ne želim ni da budete u zabludi. PANI nije ime nekog deterdženta, ili prodavnice zdrave hrane, nije ni naziv nekog preduzeća, koje proizvodi elektronsku opremu (kao recimo SONI)., nije ni ime neke putničke asocijacije (kao KONTIKI), nije ni skraćenica za neku sportsku asocijaciju (kao FIFA, UEFA, FIDE). Šta ke pmda ŠANI? PANI je Petrovska akademija nauka u metnosti u Sankt Peterburgu. I nastavku donosim Jaćimovićevu srditu pridiku, koju sam zaslužio zbog svog neznanja. ‘Radi se o Akademiji, čiji je značaj i status odmah iza RAN (Ruske akademije nauka u Moskvi), koja gaji tradiciju Ruske akademije nauka – osnovane u Sankt Pterburugu 1724. godine, od strane carice Katarine Prve, supruge cara Petra Velikog, odmah po osnivanju grada (prve ruske i uopšte slovenske akademije nauka, u kojoj su više stotina vrlo istaknutih naučnika i umetnika iz Rusije i sveta)’. Ov razjašnjenje me je potpuno fasciniralo, ali zbog pokazanog neznanja, zaista zaslužujem svaku kritiku! Da moje ‘iznenađenje’ bude još veće, pobrinuli su se i ostali predstavnici tzv. ‘srbske autohtonisičke škole’, koji su svi odreda, ni manje, ni više, nego ‘redovni članovi PANI’… U dokolici sam neophodne uslove ‘srbskih’pseudoistoričara – da postanu članovi Petrovske akademije nauka i umetnosti, famozne PANI, sažeo u pesmicu: ‘Moravac zaigraj // Nogom stani, // Maramicom mani // I ući ćeše u PANI'“.
Gospodine Predsedniče,
Zaista nema smisla, da se član Vaše akakademije ovako izražava o najstarijoj slovenskoj Akademiji, pa i najstarijoj u Evropi. Pored toga što podcenjuje i njene članove, navodimo velika svetska imena iz raznih nauka, koji su redovni ili dopisni članovi PANU: 1) američki akademik i profesor na Harvardu – Anatolij Klјosov, 2) italijanski istoričar i stručnjak za kulturnu baštinu u ustanovi EU – Đankarlo Tomacoli Ticijano, 3) Nizmindinov Hajdar Idrisovič – istraživač slovensko-turskog prajezika, 4) Rasoha Igor Nikolaevič – Ukrajinac, docent katedre istorije i kulture Harkovske nacionalne akademije, 5) Šabuldaeva Natalija Ivanovna – Beloruskinja, docent katedre ruskog i uopšte slovenskh jezika Gomelјskog državnog univerziteta „Franciska Skorini“, 6) Trošćej Jurij Ignjatov – akademik Kubanske narodne akademije, Krasnodor, Rusija7) Čudinov Valerij Aleksejevič – predsednik komisije za istoriju kulture drevne i srednjoevropske Rusije Ruske akademije nauka u Moskvi i direktor Instituta drevnoslovenske i drevnoazijske civilizacije, Moskva, 8) Vidopivec Vinko – Hrvatska, magistar društveih nauka Univerziteta u Zagrebu i rukovodilac projekta „Koreni slovačkog naroda u Ljublјani, itd, itd. Ima mnogo naučnika iz mnogih zemalјa sa svih kontinenata.
„Srbi pre biskupovog Adama“ (knjiga protiv knjige dr Radića: «Srbi pre i posle Adama», „Ilijadi“, „Odiseji“ i „Enejidi“ – sve tri na desetercu, Izdavač: „Miroslav“, Novi Beograd, Ulica Goce Delčeva 15, telefon: 011/297-0875, mirmi011@gmail.com.
S obzirom da SANU ne prihvata saradnju s Vladom i Skupštinom Republike Srpkse Krajine u progonstvu, ovo pismo se upućuje i javnosti.
Milorad Buha, premijer
Dipl. inž Rajko Ležaić, predsednik Skupštine
Br. 2031/16 –31. DECEMBAR 7525 (2016)
SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI, 11001, B E O G R A D, Knez Mihajlova 35
Predsednik dr Vladimir Kostić
PROF. DR RADIĆ BRANI IZMIŠLjENU ISTORIJU – XVI
Gospodine Predsedniče,
Ne pišemo Vam samo u ime proganog srpskog naroda, od 1990. do 1995, iz Republike Srpske Krajine i Hrvatske, nego Vam pišemo u ime svih Srba, bez obzira na njihovu religioznu pripadnost, na osnovu koje su od Srba stvoreni Hrvati katolici i Bošnjaci muslimani i na njihovu zaivičajnu pripadnost, na osnovu koje su stvoreni od Srba Makedonci i Crnogorci. Sve se to desilo u prethodnim stolećima – kolonijalnim protivsrpskim merama Vatikana, Turske, Mletačke Republike, Austrije i komunističke Jugoslavije. Protiv srpske (slovenske) kulturne baštine, zapadnoevropske države i Vatikan su (kako smo Vas i ranije obaveštavali) u sve društvene nauke sveta, posebno u povjest (istoriju), uneli podatak – da su Srbi i ostali Sloveni opismenjeni i pokršteni tek u 9. stoleću Nove ere. I ovaj put Vam ponavlјamo, da su Sloveni tvorci pismenosti i da su današnji slovenski jezici potekli iz sanskrita, na kojem su napisana najstarija književna dela sveta – „Rgvede“ i sačuvane u Indiji. Nedavno smo Vam poslali pismo, da je katolički nadbiskup iz SAD, Rišard Pantel, izjavio da je celokupna istorija Srba falsifikovana od strane Vatikana i Nemaca (Austrijanaca). Takođe smo Vam poslali adresu „Srbskog muzeja“ u Nemačkoj, u kojem su nemački naučnici prikupili arheološke dokaze, da su preci Srba (Slovena) tvorci svetske pismenosti i da su napisali najstarije pesme sveta „Rgvede“ – na starom srpskom jeziku, koji je označen, u društvenim naukama, kao sanskrit. Mnogi strani istoričari su saglasni o tome i tvrde, da je poreklo svih Slovena s Balkana, o čemu je napisao knjigu i američki akademik i profesor na Harvardu, Anatolij Klјosov.
Gospodine Predsedniče,
Pored ovih i drugih dokaza o prošlosti srpskih (slovenskih) predaka, članovi Vaše akademije i profesori univerziteta u srpskim zemlјama to osporavaju i brane falsifikate u istoriji Srba i Slovena, te tvrde da smo (što gore spomenusmo) opismenjeni i pokršteni tek u 9. stoleću Nove ere, u kojem su nas, navodno, opismenili i pokrstili Ćirilo i Metodije. Pored ovog pokrštavanja, ne brine ih ni to što je apostol Sveti Andrej, brat Svetog Petra, pokrstio Srbe i Ruse u prvom stoleću Nove ere i što su sveštenici apostola Svetog Pavla, takođe, pokrstili Srbe u Bačkoj, o čemu je napisao knjigu katolički sveštenik, fra Blaško Rajić, iz Subotice, itd. Opet ćemo spomenuti saradnika Srpske akademije nauka i umetnosti u Begradi i prof. Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Radivoja Radića, koji već objavlјuje drugu knjigu protiv činjenice o drevnoj istoriji srpskih (slovenskih) predaka i njihovom starosedelaštvu na Balkanu i u Panoniji. To srpsko starosedelaštvo zastupaju, u ovo vreme, mnogi srpski istraživači, a dr Radić ih, pored ostalih pogrdnih imena, zove i pseudoistoričarima, ili novoromantičarima. Pored toga što osporava svaki pomen o srpskoj (slovenskoj) istoriji pre Srednjeg veka, prof. dr Radivoj Radić osporava i svaki pomen srpske (slovenske) kulturne baštine pre Srednjeg veka. To će potvrditi i na strani 106. svoje knjige «Klio se stidi» i tom prilikom će obelodaniti istinu – da su mu nepoznate činjenice, koje profesor istorije mora da zna. Pošto predaje istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a i saradnik je SANU, morao bi da zna sve o sadržaju «Rgveda», u kojima se prepoznaju verski obredi kakve danas upražnjavaju u Evropi samo Srbi pravoslavne vere. Tu mogućnost odbacuje dr Radić i žestoko napada akademika Milutina Jaćimovića, što u knjizi «Troja srpska prestonica Skadar» navodi te običaje. Uveren da akademik Jaćimović nije u pravu, citira mu izvod iz knjige o današnjim srpskim običajima, za koje Jaćimović veli da su istovetni u «Rgvedama»:
«Evo jednog odlomka iz Jaćimovićevog saopštenja: ‘Istorijska uloga Slovena je prepozunatlјiva na osnovu već rečenog, to je uloga prosvetitelјa lјudske civilizacije, uloga branitelјa vedske vere – ugrađene u temelјe pravoslavlјa (hrišćanstva), odnosno bogonosca i nosioca pobožnosti. Vidlјivo je, da je ta uloga data nebeskim određenjem arijevsko-pravoslavnoj rasi, a sada slovenskoj civilizaciji, s jasnim cilјem. Taj cilј je spasenje civilizacije i čovečanstva od anticivilizacijskog pokrta, koji se razvija kroz milenijume i vekove do naših dana (opetta dozlaboga dosadna i izlizana mantra o nekakvoj svetskoj zaveri! – primedba RR). Taj plan razvoja civilizacije postao je posebno vidlјiv poslednjih vekova, uzimajući u obzir hrišćansko Otkrovenje Apostola Jovana Bogoslova,koji je u drugoj polovini prvog veka zabeležio proročku viziju, dobijenu od samog Spasitelјa (Logosa Božijeg) kroz koga je postao materijalni svet»».
Dr Radić je bio uveren da o sadržaju «Rgveda» sve zna, a da taj sadržaj akademik Jaćimović nije razumeo, pa je ovako naširoko citirao deo knjige akademika Jaćimovića. Svoju uverenost u svoje poznavanje «Rgveda» – s porukama da akademik Jaćimović o njima ništa ne zna, potvrdiće dr Radić ovim zaklјučkom:
«Objasnite mi sintagmu: ‘vedska vera ugrađena u temelјe pravoslavlјa!» To je, nekako, izvan mog poimanja i zbog toga mi je potrebna pomoć! Priznajem, doduše, nisam razumeo ni ostalo što je izrečeno u ovom odelјku… Poruka ovog izlaganja je očigledna i vrlo jednostavna: Kad god možeš, pozovi se na pravoslavlјe, pa čak i onda kada ono nema nikakve veze s temom koja se izlaže».
Gospodine Predsedniče,
Vidite, Vaš saradnik i profesor Filozofskog fakulteta u Beograd, dr Radivoj Radić, kaže da je izvan njegovog poimanja svaka veza između opisanih verskih običaja u «Rgvedama» i današnjih u srpskim pravoslavnim porodicama. Ponavlјamo, da se ne bi smelo desiti, da prof. istorije na univerzitetu (dr R. Radić), nije prepoznao u «Rgvedama» današnje običaja u Krsnim Slavama srpskih porodica – posvećenih hrišćanskim svecima! U «Rgvedama» su one opisana u desetinama stihova! Jedina razlika je u tome – što su te slave u «Rgvedama» posvećene pojedinim bogovima, a u pravoslavlјu pojedinim svecima. Sve drugo je isto – okuplјaju se rođaci, poznanici i prijatelјi u slavlјeničkoj porodic. I u jednom i u drugom slučaju, postoji glavni gost na svečanostima – rođak, ili najstariji prijatelј. U «Rgvedama» domaćin moli i Boga da bude glavni gost. Sad ćemo Vam citirati jedan deo o slavi bogu u «Rgvedama» i videćete, da je sve istovetno kao kod današnjih Krsnih Slava pravoslavnih Srba – to znači, da je pravoslavlјe preuzelo deo kulturne baštine iz drevnih vremena, kako navodi akademik Jaćimović i kako to, začuđujuće je, ne poznaje prof. dr Radivoj Radić. A sad ćemo u jednom stihu videti, da je u «Rgvedama» opisana žrtva jednom bogu, što je kod pravoslavnih Srba Krsna Slava, na kojoj se žrtvuje bar jedno grlo stoke. Evo stiha o porodičnoj žrtvi jednom Bogu i jednom godišnje, kao što su Krsne Slave za porodicu – jednom godišnje. U «Rgvedama» se često spominje prostrta slama, na koju se pozivaju i gosti i bogovi – da na nju sednu, kao što to Srbi rade na Božić, kad znaju da sakriu u njoj i neki poklončić za decu. Domaćin se moli Bogu i upućuje mu poziv da dođe na žrtvu (slavu):
„… 3) Naša žrtva već je i uzrasla,
A uzrasla od klanjanja dugog,
Ao Indra, poštovani bože,
S kulašima brzo nam dolazi,
Jednodušno Ti prihvati poziv,
Jer te glasno, molitvama, zovem.
S užitkom smo žrtvenijem ovde,
A masnoća jeste nesmanjena,
Biće ovde piće zajedničko,
U njemu su i potoci meda,
Opijanje biće nam prijatno!…[1]
Još upečatlјiviji primer da je akademik Jaćimović u pravu – kad srpske pravoslavne običaje prepoznaje i u «Ilijadi» i u «Enejidi» je današnje Drvo Zapis, koje se nalazi pored svakog šumadijskog sela, gde se pravoslavni vernici okuplјaju i tu piju i jedu, moleći Boga za zdravlјe i svaku dobrobit porodice. To drvo je opisano na dvadesetak mesta u «Ilijadi» – a označeno je kao «Sveto Drvo», ili «Božije Drvo». I u «Ilijadi», kao danas kod pravoslanih Srba, kaže se da se to stablo ne sme oskrvnaviti – lomlјenjem grana i rasecanjem kore. Prvi sveštenik Troje to nije poštovao, pa je isekao koru Božijeg Drveta (Drveta Zapisa) i Jupiter ga je kaznio – umorile su ga dve zmije i udavile mu dvoje dece, a na državu je Jupiter preneo tu krivicu i naredio da Trojanci izgube rat, a da Ahejci pobede.
Sve je ovo akademik Jaćimović uočio, a dr Radić priznaje, da o tome nema pojma!
Sve o prof. dr R. Radiću i njegovoj upornosti da brani falsifikovanu istoriju Srba i Slovena, nalazi se u knjigama Slobodana Jarčevića: „Srbi pre biskupovog Adama“ (knjiga protiv knjige dr Radića: «Srbi pre i posle Adama»), „Ilijadi“, „Odiseji“ i „Enejidi“ – sve tri na desetercu, Izdavač: „Miroslav“, Novi Beograd, Ulica Goce Delčeva 15, telefon: 011/297-0875, mirmi011@gmail.com.
S obzirom da SANU ne prihvata saradnju s Vladom i Skupštinom Republike Srpske Krajine u progonstvu, ovo pismo se upućuje i javnosti.
Milorad Buha, premijer
Dipl. inž Rajko Ležaić, predsednik Skupštine
[1] „Rgvede“ je Slobodan Jarčević prepevao na deseterac i u pripremi je objavlјivanje tog dela kod izdavača „Miroslav“, Beograd, Goce Delčeva 15, tel. 011/297-0875.