Br. 2010/16 –9. DECEMBAR 7525 (2016)
SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI, 11.001, B E O G R A D, Knez Mihajlova 35
Predsednik dr Vladimir Kostić
PROF. DR RADIĆ BRANI IZMIŠLjENU ISTORIJU – IV
Gospodine Predsedniče,
Ne pišemo Vam samo u ime proganog srpskog naroda, od 1990. do 1995, iz Republike Srpske Krajine i Hrvatske, nego Vam pišemo u ime svih Srba, bez obzira na njihovu religioznu pripadnost, na osnovu koje su od Srba stvoreni Hrvati katolici i Bošnjaci muslimani i na njihovu zaivičajnu pripadnost, na osnovu koje su stvoreni od Srba Makedonci i Crnogorci. Sve se to desilo u prethodnim stolećima – kolonijalnim protivsrpskim merama Vatikana, Turske, Mletačke Republike, Austrije i komunističke Jugoslavije.
Protiv srpske (slovenske) kulturne baštine, zapadnoevropske države i Vatikan su (kako smo Vas i ranije obaveštavali) u sve društvene nauke sveta, posebno u povjest (istoriju), uneli podatak – da su Srbi i ostali Sloveni opismenjeni i pokršteni tek u 9. stoleću Nove ere. I ovaj put Vam ponavlјamo, da su Sloveni tvorci pismenosti i da su današnji slovenski jezici potekli iz sanskrita, na kojem su napisana najstarija književna dela sveta – „Rgvede“ i sačuvane u Indiji. Nedavno smo Vam poslali pismo, da je katolički nadbiskup iz SAD, Rišard Pantel, izjavio da je celokupna istorija Srba falsifikovana od strane Vatikana i Nemaca (Austrijanaca). Takođe smo Vam poslali adresu „Srbskog muzeja“ u Nemačkoj, u kojem su nemački naučnici prikupili arheološke dokaze, da su preci Srba (Slovena) tvorci svetske pismenosti i da su napisali najstarije pesme sveta „Rgvede“ – na starom srpskom jeziku, koji je označen u društvenim naukama, kao sanskrit. Mnogi strani istoričari su saglasni o tome i tvrde, da je poreklo svih Slovena s Balkana, o čemu je napisao knjigu i američki akademik i profesor na Harvardu, Anatolij Klјosov.
Gospodine Predsedniče,
Pored ovih i drugih dokaza o prošlosti srpskih (slovenskih) predaka, članovi Vaše akademije i profesori univerziteta u srpskim zemlјama to osporavaju i brane falsifikate u istoriji Srba i Slovena, te tvrde da smo opismenjeni i pokršteni tek u 9. stoleću Nove ere, u kojem su nas, navodno, opismenili i pokrstili Ćirilo i Metodije. Pored ovog pokrštavanja, ne brine ih ni to što je apostol Sveti Andrej, brat Svetog Petra, pokrstio Srbe i Ruse u prvom stoleću Nove ere i što su sveštenici apostola Svetog Pavla, takođe, pokrstili Srbe u Bačkoj, o čemu je napisao knjigu katolički sveštenik, fra Blaško Rajić, iz Subotice, itd. Opet ćemo spomenuti saradnika Srpske akademije nauka i umetnosti u Begradi i prof. Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Radivoja Radića, koji već objavlјuje drugu knjigu protiv istraživača – koji zastupaju iznete činjenice o drevnoj istoriji srpskih (slovenskih) predaka, a on ih, pored ostalih pogrdnih imena, zove i pseudoistoričarima..
Gospodine Predsedniče,
Dr Radivoj Radić to čini na veoma zabrinjavajući način, koji ne odgovara ni nauci, ni uvažavanju svakog rada. Napisao je knjigu „Srbi pre biskupovog Adama“ i tamo je, naprimer, o akademiku Slobodanu Jarčeviću i nekolicini drugih, rekao da su pokvareni. A to je i krivično delo – kad se osobe vređaju u sredstvima javnog informisanja. Pogrdnim rečima je, kako on misli, osporio sve tvrdnje Miloša Milojevića, Sime Lukina Lazića, dr Olge Luković Pjanović, akademika Jovana I. Deretića i drugih. A nijednu njihovu tvrdnju nije osporio, kao što to nije učiniio ni u svojoj najnovijoj knjizi: „Klio se stidi“ , u kojoj navodi da je knjiga posvećena „Protiv zlostavlјanja istorijske nauke“. A sad ćemo se osvrnuti samo na jedan deo njegove knjige, na strani 30, gde osporava srpsko (slovensko) starosedelaštvo na Balkanu i uverava nas da Iliri nisu bili ime za srpske pretke iz prvih stoleća Nove ere i uporno tvrdi, da su Iliri nestali u trećem stoleću Nove ere, ali ne kaže – da li su ih biološki uništili Rimlјani, ili su pomirali od neke epidemije, ili su nestali na neki drugi način. Doslovno ćemo Vam preneti tekst dr Radivoja Radića: Uz ovu tvrdnju, da su Iliri nestali u trećem stoleću Nove ere, dr Radić tvrdi da Iliri jesu živeli na Balkanu, ali da oni nisu preci Srba, što je zanimlјivo, jer ćemo navesti podatak, da su Sloveni živeli i u prvom i u trećem stoleću Nove ere na Balkanu (a ti Sloveni mogu biti samo Srbi), a dr Radić tvrdi da su u to vreme živeli na balkanu nesrpski Iliri. Prvo ćemo navesti podatak dr Radića o nestanku Ilira u trećem stoleću:
„Savremena srpska medievistika o poreklu Albanaca i njihovoj istoriji u Srednjem veku, ima sledeći stav: nisu neposredni nastavlјači Ilira, ili Dardanaca, jer u vreme kada počinje proces formiranja Albanaca, ti stari narodi već odavno nisu postojali; Iliri nestaju najkasnije u trećem, a Albanci se prvi put pominju tek u jedanaestom stoleću…“
Ono što je ovde dr Radić pravilno napisao – podatak je da Albanci nisu Iliri, mada je većina srpskih istoričara tvrdila da jesu. No, to ćemo zanemariti i videti, da još u 18. stoleću piše katolički sveštenik, Andrija Kačić Miošić, da od 1. do 3. stoleća Nove ere, na Balkanu, žive Srbi – a dr Radić tvrdi da su tad na Balkanu bili Iliri. Vrlo čudno. Zato je dr Radić bio obavezan da osporava ovu tvrdnju iz 18. stoleća, a ne da se lјuti, kako on kaže, na „pseudoistoričare“, koji samo taj podatak unose u svoje knjige. Miošić je to zapisao u svojoj knjizi „Razgovor ugodni naroda sloviskog“, a to delo jk bilo obavezno u programu i srednjih škola i univeriteta, čiji sadržaj nije niko osporavao. On piše, da su Sloveni (što znači Srbi) podigli ustanak na Balkanu sedme godine po rođenju Hristovu, znači u prvom stoleću Nove ere, u vreme u koje dr Radić smešta Ilire, a ne Srbe (Slovene). Obaveza je naučnih ustanova Srbije i takvih ustanova ostalih slovenskih država, da srpski ustanak protiv Rimlјana na Balkanu uzmu u obzir. Jer ustanici su imali 800.000 vojnika, znači da je taj ustanak morao obuhvatiti celi Balkan:
„Na sedmu godinu po rođenju Isusovu, bihu kralјi Dalmatina i Slovena Bata i Pinet. Ovi se digoše protiv Rimlјana, a imađahu vojske osam stotina ilјada pišaka i dvista ilјada konjika, kako piše Velejus Rimlјanin, to čini miliun – u sve. Na puno mista, Rimlјane isikoše, na taj način – nisu nikadar bili u većemu strahu, tuzi, ni žalosti. Na osmu godinu, dođe rimska vojska u Dalmaciju, ter same Makarane oblada. Na devetu godinu, Rimlјani razbiše slovinsku vojsku i ufatiše Bata i Pineta, kralјe Slovinske“.[1]
Zanemarujući to što fra Andrija Kačić-Miošić ne spominje Srbe na Balkanu iz prvog stoleća posle Hrista, nego Slovene – ime koje je bilo nepoznato do 6. stoleća, mora da mu priznamo, da je, u svemu drugom, u pravu. (Sledio je uputstva Vatikana i zapadnih država – o uklanjanju srpskog imena, pa ga je zamenjivao slovenskim). To mu se može oprostiti, jer iznosi činjenice, koje, uverlјivo, osporavaju zvaničnu istoriju. Na osnovu njih, vidimo – nije tačno ni ono što smo učili o hrišćanstvu Slovena. Neodrživo je, da su ih pokrštavali Ćirilo i Metodije u 9. stoleću. Fra Andrija Kačić Miošić saopštava, da je Slovene pokrštavao Apostol Sveti Pavle u Dalmaciji – 57. godine posle Hrista. Tad se Dalmacijom zvala teritorija od Jadrana do reke Save:
„Na 57. godinu, Sveti Pave pripovida je Božiju rič po slovinskim državama“.[2]
Gospodine Predsedniče,
Uz nebrojene izvore o srpskom (slovenskom) starosedelaštvu na Balkanu, zanimlјiv je zapis Charles de Peyssonnel-a, Francuza, da se u 4. stoleću Nove ere, na Crnom Moru i oko Dunava govorio ilirski (srpski) jezik i da se taj jezik prostirao sve do centralnih delova Litvanije :
„Više naroda koji obitavaju na obalama Dunava, jedan deo Litvanije, kao i stanovnici obala Crnog mora, Taurijskog Hersoneza i Paflagonije, imaju isti obred i iste svečanosti… koje su im zajedničke s ilirskim, dalmatinskim, panonskim i mizijskim. Oko 300. godine po Hristovu rođenju, prema istom autoru, svi ovi narodi su imali jedan isti jezik…“[3]
O srpskom starosedelaštvu i srpskom jeziku na Helmu (Balkanu) i Podunavlјu (Mađarska, Rumunija i Moldavija), piše i drugi francuski naučnik u 19. stoleću – tad kad su Vatikan i Nemci, uveliko, spremali podvalu o srpskom doselјavanju na Balkan u 7. stoleću Nove ere. Bio je to Rene Milet, antropolog, etnograf i geograf. I on je zapisao, da se istovetnim jezikom govorilo, u prvim stolećima Nove ere, od Crnog do Jadranskog mora. Ističe, da srpski jezik odzvanja i obalama Dunava (znači i u današnjoj Mađarskoj) i on mu iznosi osnovne odlike, podvlačeći, da su Tračani i Iliri – Srbi:
„Srpski jezik, kojim se govori na taj način (muzikalno, nasa primedba) – izgleda skoro tako harmoničan kao italijanski. Za mene je jasno, da je taj tvrdi jezik, pun konsonanata i grlenih suglasnika, pošto je prošao kroz usta žena Trakije i Ilirije, delimično bio lišen svoje oporosti, dobivši mediteransku modulaciju… Od te slavne srodnosti porekla, preostaje samo zajednica jezika; i to je nešto. Od Varne (na Crnom moru) do Raguze (Dubrovnika na Jadranskom moru), reći će vam ‘dobar dan’ na srpskom jeziku. Jedinstvenost jezika se bolјe oduprla od jedinstvenosti običaja“.[4]
Gospodine Predsedniče,
Šta više reći, nego Vam preporučujemo, da Vaš saradnik piše knjigu protiv ovih autora iz prethodnih stoleća, a ne protiv današnjih srpskih istraživača, koji samo u svoje knjige unose ono što su oni davno pisali.
Ovo što smo mi istakli, može se, pored ostalog, pročitati i u knjizi akademika Slobodana Jarčević: „Srbi pre biskupovog Adama“, Izdavač: „Miroslav“, Beograd, Goce Delčeva 15, tel. 011/297-0875, mirmi011@gmail.com.
S obzirom da SANU ne prihvata saradnju s Vladom i Skupštinom Republike Srpkse Krajine u progonstvu, ovo pismo se upućuje i javnosti.
Milorad Buha, premijer
Dipl. inž. Rajko Ležaić, predsednik Skupštine
[1] Фра Андрија Качић Миошић: „Присвитлом господину“, или „Разговор угодни народа словинског“, Венеција и Падова, 1759, стр. 5.
[2] Фра Андрија Качић Миошић: „Присвитлом господину“, или „Разговор угодни народа словинског“, Венеција и Падова, 1759, стр. 5.
[3] Луковић-Пјановић, др Олга: „Срби… народ најстарији“, друга књига, стр. 218-219, Издавач „Мирослав“, Београд, 2013.
[4] Луковић-Пјановић, др Олга: „Срби… народ најстарији“, друга књига, стр. 220-221, Издавач „Мирослав“, Београд, 2013.
Br. 2012/16 –11. DECEMBAR 7525 (2016)
SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI, 11.001, B E O G R A D, Knez Mihajlova 35
Predsednik dr Vladimir Kostić
PROF. DR RADIĆ BRANI IZMIŠLjENU ISTORIJU – V
Gospodine Predsedniče,
Ne pišemo Vam samo u ime proganog srpskog naroda, od 1990. do 1995, iz Republike Srpske Krajine i Hrvatske, nego Vam pišemo u ime svih Srba, bez obzira na njihovu religioznu pripadnost, na osnovu koje su od Srba stvoreni Hrvati katolici i Bošnjaci muslimani i na njihovu zaivičajnu pripadnost, na osnovu koje su stvoreni od Srba Makedonci i Crnogorci. Sve se to desilo u prethodnim stolećima – kolonijalnim protivsrpskim merama Vatikana, Turske, Mletačke Republike, Austrije i komunističke Jugoslavije.
Protiv srpske (slovenske) kulturne baštine, zapadnoevropske države i Vatikan su (kako smo Vas i ranije obaveštavali) u sve društvene nauke sveta, posebno u povjest (istoriju), uneli podatak – da su Srbi i ostali Sloveni opismenjeni i pokršteni tek u 9. stoleću Nove ere. I ovaj put Vam ponavlјamo, da su Sloveni tvorci pismenosti i da su današnji slovenski jezici potekli iz sanskrita, na kojem su napisana najstarija književna dela sveta – „Rgvede“ i sačuvane u Indiji. Nedavno smo Vam poslali pismo, da je katolički nadbiskup iz SAD, Rišard Pantel, izjavio da je celokupna istorija Srba falsifikovana od strane Vatikana i Nemaca (Austrijanaca). Takođe smo Vam poslali adresu „Srbskog muzeja“ u Nemačkoj, u kojem su nemački naučnici prikupili arheološke dokaze, da su preci Srba (Slovena) tvorci svetske pismenosti i da su napisali najstarije pesme sveta „Rgvede“ – na starom srpskom jeziku, koji je označen u društvenim naukama, kao sanskrit. Mnogi strani istoričari su saglasni o tome i tvrde, da je poreklo svih Slovena s Balkana, o čemu je napisao knjigu i američki akademik i profesor na Harvardu, Anatolij Klјosov.
Gospodine Predsedniče,
Pored ovih i drugih dokaza o prošlosti srpskih (slovenskih) predaka, članovi Vaše akademije i profesori univerziteta u srpskim zemlјama to osporavaju i brane falsifikate u istoriji Srba i Slovena, te tvrde da smo opismenjeni i pokršteni tek u 9. stoleću Nove ere, u kojem su nas, navodno, opismenili i pokrstili Ćirilo i Metodije. Pored ovog pokrštavanja, ne brine ih ni to što je apostol Sveti Andrej, brat Svetog Petra, pokrstio Srbe i Ruse u prvom stoleću Nove ere i što su sveštenici apostola Svetog Pavla, takođe, pokrstili Srbe u Bačkoj, o čemu je napisao knjigu katolički sveštenik, fra Blaško Rajić, iz Subotice, itd. Opet ćemo spomenuti saradnika Srpske akademije nauka i umetnosti u Begradi i prof. Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Radivoja Radića, koji već objavlјuje drugu knjigu protiv istraživača – koji zastupaju iznete činjenice o drevnoj istoriji srpskih (slovenskih) predaka, a on ih, pored ostalih pogrdnih imena, zove i pseudoistoričarima..
Gospodine Predsedniče,
Dr Radivoj Radić, u knjizi: „Klio se stidi“, na strani 108, podruglјivo se obraća akademiku Milutinu Jaćimoviću (naziva ga Đordanom Brunom) i osporava njegovu tvrdnju – da su Dardanci i Trojanic imena za pretke Srba i osporava činjenicu, da je osnivač Rima, Enej iz Troje, bio pripadnik starih balkanskih Srba, ili Dardanaca, ili Trojanaca, koja su imena nosili – a bila su im zavičajna, kao danas: Šumadinac, Dalmatinac, Bosanac, Crnogorac, Banaćanin, Ličanin, Slavonac, itd, itd. Naravno, dr Radivoj Radić zastupa stav, da je Troja u Maloj Aziji i da je Enej s tog područja, a ne s Balkana. Međutim, dr Radić ne objašnjava kako veže Dardance za područje Male Azije kad su oni živeli na današnjem području Makedonije, Albanije, Kosova, Crne Gore i Raške. Dr Radić ovako osporava dardansku pripadnost Eneja: Pa ako su Dardanci i s imenom – Trojanci, onda mora da su s Balkana, a ne iz Male Azije (Vergilije u „Enejidi“ – jasno kaže da su Dardanci drugo ime Trojanaca). Evo zapisa dr Radića:
„U pokušaju da dokaže kako je Troja zapravo ‘srbski’ Skadar, ‘Đordano Bruno’ naše istoriografije (Jaćimović, naša primedba) beleži: ‘Osnivač rimske dinastije je Enej, koji je bio Trojanac – Dardanac – Srbin… potpuno je proizvolјno i nedokazivo ‘trojstvo’: Trojanac – Dardanac – Srbin, za koje autor ne daje nikakvo objašnjenje. Ustvari, jedino je objašnjenje, koje je u međuvremenu izraslo u dogmu, u aksiom koji se ne mora dokazivati, da su svi antički narodi ‘punogkrvni’ Srbi, i ukoliko se neko usudi – da u to posumnja, on nije Srbin, nego izdajnik, sluga Vatikana, nemački plaćenik, bečki đak“.
Dr Radić nijednom rečju ne dokazuje, da Enej nije Dardanac (kako misli) i nijednom rečju ne dokazuje da je Enej rođen u Troji u Maloj Aziji (kako misli), pa ne znamo čime osporava Jaćimovićevu tvrdnju – da je Enej pripadnik srpskog naroda. Ako dr Radić želi da uveri svoje čitaoce i svoje pristalice, da Enej nije rođen na srpskoj zemlјi, onda mora da ospori tvrdnju rimskog pesnika Publije Vergilija Marona, koji je napisao čuvenu „Enejidu“, u prvom stoleću Nove ere i potvrdio da su Enej i njegova majka rođeni u Staroj Srbiji (danas Makedonija i njeni delovi u Grčkoj i Bugarskoj). Pošto dr Radić često vređa i osporava akademika Slobodana Jarčevića, upućujemo ga na činjenicu, da je Jarčević „Enejidu“ prepevao na deseterac i može naći stranu u njegovoj knjizi gde se opisuje da je Enejeva majka Trojanka i da je rođena na reci Marici u Staroj Srbiji (danas Bugarska Makedonija). Tu reku su Rimlјani zvali imenom Hebar, tako da nema mogućnosti, da je u pitanju neka od reka u Maloj Aziji (Turskoj), gde zvanična istorija smešta antički grad i državu Troju. U fus noti Jarčevićeve knjige je to objašnjeno
«…Enej jeste pod kamenom špilјom,
Ispod krošnji ogromnog drveća, 310
Svoje lađe podobro prikrio,
A okolo strašna šuma bujna,
Ispod koje tamne senke leže.
Zaputi se dalјe od obale,
Sa njim samo verni Ahat ide.
Nose koplјa širokih šilјaka,
A šilјaka od čvrstoga gvožđa.
Usred šume susrete ga majka,
Mila majka Boginja Venera,
A u svome liku devojačkom,
Devojačko i lice i ruho, 315
Beše ona k’o Spartanka mlada,
A Spartanka s oružjem u ruci.
Liči ona i na Harpaliku,
Kćerku dičnu baš Tračkoga kralјa,
Koja mogla umaći i konju
I nadmaši brzoteki Hebar.[1]
K’o lovkinji luk joj na ramenu,
Luk je zgodan a spušten niz leđa,
Običaj je takav kod Tračana…»
Dr Radić je baš oštro napao akademika Jaćimović, što je napisao da su Dardanci ustvari Trojanci, a nije imao pravo. Vergilije je, desetine puta u «Enejidi» upozorio da su stvarno Dardanci drugo ime za Trojance. Evo navodimo o tome i deo Vergilijevog stiha, u kojem se jedan junak obraća Eneju kao Dardancu, a ne kao Trojancu:
„… A sutradan pri osvitu dana,
Kada zvezde nesta’še sa neba,
Akest tada zovnuo Eneja
I s Enejom drugove ostale –
Grobnoj humci on ih je odveo
I na zboru reče im ovako:
‘Počujte me vi Dardanci[2] slavni,
Vi ste stare i božanske krvi, 45
Mesec sada krug godine puni,
A godina sad je prohujala,
Kako kosti i druge ostatke –
Anhisove sahranismo ovde.
A Anhis je bio i božanski,
Mili otac našega Eneja.
Nјemu tužne digosmo oltare
I uvek ga iskreno žalismo…’“
Gospodine Predsedniče,
Verujemo, da smo u pravu kad skrećemo pažnju da bi dr Radić trebalo da osporava sadržaje istorijskih izvora (a „Enejida“ je to neosporno – pisana pre 2000 godina), a ne da se tako grubo obrušava na istraživače koji se pozivaju na te izvore, što je slučaj sa akademikom Jaćimović, koji se koristio sadržajima „Ilijade“, „Odiseje“ i „Enejide“.
Ovo što smo mi istakli, može se, pored ostalog, pročitati i u knjizi akademika Slobodana Jarčević: „Srbi pre biskupovog Adama“, ili u „Enejidi“, Izdavač: „Miroslav“, Beograd, Goce Delčeva 15, tel. 011/297-0875, mirmi011@gmail.com.
S obzirom da SANU ne prihvata saradnju s Vladom i Skupštinom Republike Srpkse Krajine u progonstvu, ovo pismo se upućuje i javnosti.
Milorad Buha, premijer
Dipl. inž. Rajko Ležaić, predsednik Skupštine
[1] Река Хебар је данашња река Марица у Бугарској. Овај податак упућује, да су у праву они који Троју смештају на Балкан, а не у Малу Азију. Јер, Енејева мајка (Тројанка) девојаштво је, по Вергилију, провела на Балкану, а не у Малој Азији (ако искључимо могућност, да му је мајка Богиња Венера). Каже се и да је Енеј рођен на реци Марици у Бугарској (као Дарданац). Такве супротности о истој појави (Троја у Малој Азији – Троја на Балкану) су остајале непримећене (до нашег времена)!
[2] И овде се Дарданци поистовећују с Тројанцима – два имена за исти народ. А Дарданци су, да поновимо, становници Балканског полуострва, те је и Троја морала бити на њему, а не у Малој Азији.
Br. 2013/16 –12. DECEMBAR 7525 (2016)
SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI, 11.001, B E O G R A D, Knez Mihajlova 35
Predsednik dr Vladimir Kostić
PROF. DR RADIĆ BRANI IZMIŠLjENU ISTORIJU – VI
Gospodine Predsedniče,
Ne pišemo Vam samo u ime proganog srpskog naroda, od 1990. do 1995, iz Republike Srpske Krajine i Hrvatske, nego Vam pišemo u ime svih Srba, bez obzira na njihovu religioznu pripadnost, na osnovu koje su od Srba stvoreni Hrvati katolici i Bošnjaci muslimani i na njihovu zaivičajnu pripadnost, na osnovu koje su stvoreni od Srba Makedonci i Crnogorci. Sve se to desilo u prethodnim stolećima – kolonijalnim protivsrpskim merama Vatikana, Turske, Mletačke Republike, Austrije i komunističke Jugoslavije.
Protiv srpske (slovenske) kulturne baštine, zapadnoevropske države i Vatikan su (kako smo Vas i ranije obaveštavali) u sve društvene nauke sveta, posebno u povjest (istoriju), uneli podatak – da su Srbi i ostali Sloveni opismenjeni i pokršteni tek u 9. stoleću Nove ere. I ovaj put Vam ponavlјamo, da su Sloveni tvorci pismenosti i da su današnji slovenski jezici potekli iz sanskrita, na kojem su napisana najstarija književna dela sveta – „Rgvede“ i sačuvane u Indiji. Nedavno smo Vam poslali pismo, da je katolički nadbiskup iz SAD, Rišard Pantel, izjavio da je celokupna istorija Srba falsifikovana od strane Vatikana i Nemaca (Austrijanaca). Takođe smo Vam poslali adresu „Srbskog muzeja“ u Nemačkoj, u kojem su nemački naučnici prikupili arheološke dokaze, da su preci Srba (Slovena) tvorci svetske pismenosti i da su napisali najstarije pesme sveta „Rgvede“ – na starom srpskom jeziku, koji je označen u društvenim naukama, kao sanskrit. Mnogi strani istoričari su saglasni o tome i tvrde, da je poreklo svih Slovena s Balkana, o čemu je napisao knjigu i američki akademik i profesor na Harvardu, Anatolij Klјosov.
Gospodine Predsedniče,
Pored ovih i drugih dokaza o prošlosti srpskih (slovenskih) predaka, članovi Vaše akademije i profesori univerziteta u srpskim zemlјama to osporavaju i brane falsifikate u istoriji Srba i Slovena, te tvrde da smo opismenjeni i pokršteni tek u 9. stoleću Nove ere, u kojem su nas, navodno, opismenili i pokrstili Ćirilo i Metodije. Pored ovog pokrštavanja, ne brine ih ni to što je apostol Sveti Andrej, brat Svetog Petra, pokrstio Srbe i Ruse u prvom stoleću Nove ere i što su sveštenici apostola Svetog Pavla, takođe, pokrstili Srbe u Bačkoj, o čemu je napisao knjigu katolički sveštenik, fra Blaško Rajić, iz Subotice, itd. Opet ćemo spomenuti saradnika Srpske akademije nauka i umetnosti u Begradi i prof. Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Radivoja Radića, koji već objavlјuje drugu knjigu protiv istraživača – koji zastupaju iznete činjenice o drevnoj istoriji srpskih (slovenskih) predaka, a on ih, pored ostalih pogrdnih imena, zove i pseudoistoričarima..
Gospodine Predsedniče,
Dr Radivoj Radić, u knjizi: „Klio se stidi“, na strani 36, nagoveštava, da „pseudoistoričari“ ne razumeju otkud u Italiji geogrfski nazivi s rečju „Albanija“. Ovim osvrtom želi da pokaže, da se ta reč pojavlјuje i na Kavkazu, i u Britaniji, i u Italiji, te da se njome ne može osporiti šiptarsko (albansko) starosedelaštvo na Balkanu. Ono što je važno, treba istaći, da su preci današnjeg stanovništva balkanske Albanije nosili narodnosno (nacionalno) ime – Šiptari, bez obzira što su stigli iz Albanije na Kavkazu, jer su u njoj, u osmom stoleću Nove ere, živeli i drugi narodi, pa i preci Rusa. Reč „Albanija“ treba da bude predmet jezičkog istraživanja, da bi se ustanovilo od kojeg pojma potiče, te se koristila na širokom prostoru Evrope. To će otkriti, verovatno, Slaviša Milјković, koga dr Radić žestoko kritikuje, ali bi morao znati, da je Milјković otkrio mnogo onoga o jezicima – što drugi stručnjaci nisu ni naslućivali. No, važno je znati za poreklo geografskih imena u Italiji, za koje dr Radić kaže – da „pseoudoistoričari“ za njih ne znaju, a nije pročitao Jarčevićev prepev „Enejide“ na deseterac, gde se jasno sreće (i deset puta) podatak o albanskom plemenu (srpskom) u Italiji. On spominje i Albion u Britaniji, ali ćemo se usredsrediti samo na njegovo pisanje o Albaniji u Italiji. Evo mišlјenja dr Radića:
„Šta ćemo, takođe, s Albanskim gorjem (Monte Albani) u provinciji Roma (Italija), ili Albanskim jezerom (Lago di Albano) u vulkanskom krateru Albansko gorje, južno od Rima, koje je, još u starom veku, bilo poznato kao letovalište? Da li to znači, da su Albanci u najstarijem vremenu naselјavali Apeninsko poluostrvo, ili, eo ipslo, da su Albanci odatle doselјeni na Balkansko poluostrvo? Sve su to konstrukcije tipa ‘pričam ti priču’, a istorija ipak tež da bude ozbilјna nauka, svakako ozbilјnija od olake igre jezički asocijacija“.
Ovde, dr Radić tvrdi da Albanci, kao narod, nisu živeli na Apeninskom poluostrvu, mada se na njemu nalaze geografska imena – vezana za reč: Albanija. E, tu se dr Radić uveliko prevario. U Italiji je živelo pleme Albanaca i bilo je srodno Dardancima (Trojancima) i s Dardancima je bilo u savezu kad je Enej, na čelu Dardanaca, ratovao s Latinima (a akademik Jaćimović nas je obavestio da su preci balkanskih Srba nosili i ova imena – Dardanci i Trojanci, što je , eto, u svoju knjigu „Enejidu“ i rimski pesnik Publije Vergilije Maron). Zvanični istoričari bi morali ovu sitnicu znati – jer je ona u „Enejidi“, a nijedan istoričar ne bi smeo da pokaže da „Enejidu“ nije pročitao i da nije od svojih profesora slušao predavanje o njoj! Ona je obavezna na filozofskim i filološkim fakultetima. Na više mesta se spominju Albanci, saveznici Trojanaca protiv Latina, u „Enejidi“, pa Vam dostavlјamo jedan stih, koji to potvrđuje:
„… Zatvori se on u dvore svoje,
Vladalačke uzde ispustio. 600
Poznata je Hesperska Latija,
Da poštuje narodni običaj,
Kojeg su se držali Albanci,
Slavili ga u svakome gradu,
A i silni Rim se njega drži,
Uvek drži kad se u boj kreće,
Kad se išlo i do zemlјe Getske,
Il’ u borbu protivu Arapa,
Te kad vojska kreće na Hirkance, 605
Il’ daleko tamo na Indijce..“
Gospodine Predsedniče,
Verujemo, da smo u pravu kad skrećemo pažnju da bi dr Radić trebalo da osporava sadržaje istorijskih izvora (a „Enejida“ je to neosporno – pisana pre 2000 godina), a ne da se tako grubo obrušava na istraživače koji se pozivaju na te izvore, što je, ovom prilikom, slučaj protiv akademika Jovana I. Deretića, koji se koristio mnogim neospornim izvorima – kad je dokazivao, da su Šiptari stigli na Balkan 1043. godine.
Ovo što smo mi istakli, može se, pored ostalog, pročitati i u knjizi akademika Slobodana Jarčević: „Srbi pre biskupovog Adama“, ili u „Enejidi“, Izdavač: „Miroslav“, Beograd, Goce Delčeva 15, tel. 011/297-0875, mirmi011@gmail.com.
S obzirom da SANU ne prihvata saradnju s Vladom i Skupštinom Republike Srpkse Krajine u progonstvu, ovo pismo se upućuje i javnosti.
Milorad Buha, premijer
Dipl. inž. Rajko Ležaić, predsednik Skupštine
Br. 2015/16 –15. DECEMBAR 7525 (2016)
SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI, 11.001, B E O G R A D, Knez Mihajlova 35
Predsednik dr Vladimir Kostić
PROF. DR RADIĆ BRANI IZMIŠLjENU ISTORIJU – VII
Gospodine Predsedniče,
Ne pišemo Vam samo u ime proganog srpskog naroda, od 1990. do 1995, iz Republike Srpske Krajine i Hrvatske, nego Vam pišemo u ime svih Srba, bez obzira na njihovu religioznu pripadnost, na osnovu koje su od Srba stvoreni Hrvati katolici i Bošnjaci muslimani i na njihovu zaivičajnu pripadnost, na osnovu koje su stvoreni od Srba Makedonci i Crnogorci. Sve se to desilo u prethodnim stolećima – kolonijalnim protivsrpskim merama Vatikana, Turske, Mletačke Republike, Austrije i komunističke Jugoslavije.
Protiv srpske (slovenske) kulturne baštine, zapadnoevropske države i Vatikan su (kako smo Vas i ranije obaveštavali) u sve društvene nauke sveta, posebno u povjest (istoriju), uneli podatak – da su Srbi i ostali Sloveni opismenjeni i pokršteni tek u 9. stoleću Nove ere. I ovaj put Vam ponavlјamo, da su Sloveni tvorci pismenosti i da su današnji slovenski jezici potekli iz sanskrita, na kojem su napisana najstarija književna dela sveta – „Rgvede“ i sačuvane u Indiji. Nedavno smo Vam poslali pismo, da je katolički nadbiskup iz SAD, Rišard Pantel, izjavio da je celokupna istorija Srba falsifikovana od strane Vatikana i Nemaca (Austrijanaca). Takođe smo Vam poslali adresu „Srbskog muzeja“ u Nemačkoj, u kojem su nemački naučnici prikupili arheološke dokaze, da su preci Srba (Slovena) tvorci svetske pismenosti i da su napisali najstarije pesme sveta „Rgvede“ – na starom srpskom jeziku, koji je označen u društvenim naukama, kao sanskrit. Mnogi strani istoričari su saglasni o tome i tvrde, da je poreklo svih Slovena s Balkana, o čemu je napisao knjigu i američki akademik i profesor na Harvardu, Anatolij Klјosov.
Gospodine Predsedniče,
Pored ovih i drugih dokaza o prošlosti srpskih (slovenskih) predaka, članovi Vaše akademije i profesori univerziteta u srpskim zemlјama to osporavaju i brane falsifikate u istoriji Srba i Slovena, te tvrde da smo opismenjeni i pokršteni tek u 9. stoleću Nove ere, u kojem su nas, navodno, opismenili i pokrstili Ćirilo i Metodije. Pored ovog pokrštavanja, ne brine ih ni to što je apostol Sveti Andrej, brat Svetog Petra, pokrstio Srbe i Ruse u prvom stoleću Nove ere i što su sveštenici apostola Svetog Pavla, takođe, pokrstili Srbe u Bačkoj, o čemu je napisao knjigu katolički sveštenik, fra Blaško Rajić, iz Subotice, itd. Opet ćemo spomenuti saradnika Srpske akademije nauka i umetnosti u Begradi i prof. Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Radivoja Radića, koji već objavlјuje drugu knjigu protiv istraživača – koji zastupaju iznete činjenice o drevnoj istoriji srpskih (slovenskih) predaka, a on ih, pored ostalih pogrdnih imena, zove i pseudoistoričarima, ili novoromantičarima.
Gospodine Predsedniče,
Dr Radivoj Radić, u knjizi: „Klio se stidi“, na strani 112, osporava svaku pomisao, da je „Ilijada“ pisana na srpskom jeziku, kako to tvrdi akademik Milutin Jaćimovć, ali dr Radić ne pokušava da nas obavesti na kojem jeziku je, zaista, napisana. Ono što dr Radić nikad ne spominje je neoboriva činjenica – na latinskom nije mogla biti napisana, jer će Rim osnovati, posle Trojanskog rata, trojanski princ Enej, a nije mogla biti napisana ni na grčkom, jer će Grci (po Herodotu) stići na Balkan tek u 8. stoleću Stare ere – znači, oko 500 godina posle Trojanskog rata (moglo bi se zaklјučiti da Heleni nisu Grci, jer su Heleni učesnici Trojanskog rata, a Grci nisu). A u svakoj enciklopediji piše – da je italijanski jezik stvoren, na bazi latinskog, tek u 11. stoleću Nove ere, a ostali zapadnoevropski, i severnoevropski jezici od 12. do 19. stoleća, istovetno kao mađarski i rumunski. Uz ove činjenice, dr Radić bi trebalo, kad osporava da je „Ilijada“ pisana na srpskom jeziku, da nas obavesti – na kojem je jeziku napisana. No, on samo tvrdi da nije pisana na starom srpskom jeziku. Ovako to dr Radić objašnjava:
„Prema mišlјenju autora knjige o Troji (Jaćimovića), Homer je „Ilijadu“ i „Odiseju“ sastavio na (staro)srpskom, a onda su je prepredeni Heleni preveli ‘na antički jonski helenski dijalekat’, te su ovi spevovi ‘posle brojnih izmena, dospeli u izmenjenom obliku do nas’, dok se starosrpska verzija, gle čuda, nije sačuvala… Srpski Đordano, posle svega, dobro razmislite, pa odgovorite na pitanje: Da li ste kompetentni, da delite lekcije svetskim ekspertima za jezike, pogotovo one stare, kad o njima bukvalno nemate pojma?! Nemojte odmah da odgovorite, nego stavite prst na čelo i, ponavlјam, dobro, dobro porazmislite! Ako je odgovor pozitivan, onda stranice posvećene Homerovom pitanju prevedite na engleski i, kao i rad o Troji-Skadru, pošalјite u neki od časopisa, koje sam Vam već preporučio“.
Mada dr Radić osporava i Slavišu Milјkovića i samo kaže – da mu ne veruje, da je našao hilјade srpskih reči u starogrčkom jeziku, onda bi trebalo da ospori i prof. Radivoja Pešića, koji je, na osnovu starogčkog jezika, zaklјučio da je taj jezik pozajmio veliki broj reči od Frižana i Pelasta (Pelazaga) – što su bila plemenska, ili zavičajna imena drevnih Srba na Balkanu i u Maloj Aziji. Prof. Pešić navodi velikog znalca starogrčkog jezika, Rimlјanina Klaudija Elijana (oko 175 – 235), koji je zapisao, da da su „Ilijada“ i „Odiseja“ bile na jeziku Frižana i da su prevedene na grčki tek 560. godine pre Nove ere, po naredbi grčkog vladara u Atini, Pizistrata Tiranina. Prof. Pešić beleži, da su Platon (grč. Πλάτων; Atina, 427. p. n. e – 347. p. n. e) i Platonov učitelј, Kratil (grčki Κράτυλος, Krátylos) napisali da su mnoge grčke reči pozajmice iz frigijskog jezika.[1] Ove činjenice od velikog grčkog filozofa, Platona, dr Radić ne prihvata, pa te činjenice (o pozajmicama srpskih reči u starogrčki) ne priznaje ni u delima dr Olge Luković Pjanović. Jednostavna logika – ako su Grci pozajmlјivali srpske reči u svoj jezik, onda su Grci i Srbi morali živeti jedni pored drugih. A tad su i Srbi bili pismeni, jer Grici ne bi mogli znati kako bi od nepismenog naroda mogli uzimati reči – one moraju biti u knjigama, ili dokumentima. Kad je Olga Luković Pjanović doktorirala na Sorboni, u Parizu, njen ispitivač je bio profesor starogrčkog jezika, a Olga mu je podnela spisak srpskih reči u starogrčkom jeziku. Profesor je bio zapanjen – Pjer Šantren. Nije polemisao, samo je rekao:
„Gospođo, ja se s Vama ne slažem, ali Vam dajem titulu doktora grčke filologije, jer ste je zaslužili“.[2]
Gospodine Predsedniče,
Verujemo, da smo u pravu kad skrećemo pažnju da bi dr Radić trebalo da osporava sadržaje istorijskih izvora, pa da dokaže kog evropskog naroda su preci Frižani i Pelazgi – pa da je rečima iz jezika tih Evroplјana obogaćen starogrčki jezik. Naravno, ne može se reći da su Frižani, ili Pelasti, recimo, preci Italijana, Engleza, Francuza, itd, jer su jezici ovih naroda nasali od 11. do 19. stoleća Nove ere.
Ovo što smo mi istakli, može se, pored ostalog, pročitati i u knjigama akademika Slobodana Jarčevića: „Srbi pre biskupovog Adama“, „Ilijadi“, „Odiseji“ i „Enejidi“ – sve tri na desetercu, Izdavač: „Miroslav“, Novi Beograd, Ulica Goce Delčeva 15, telefon: 011/297-0875, mirmi011@gmail.com.
S obzirom da SANU ne prihvata saradnju s Vladom i Skupštinom Republike Srpkse Krajine u progonstvu, ovo pismo se upućuje i javnosti.
Milorad Buha, premijer
Dipl. inž Rajko Ležaić, predsednik Skupštine
[1] Радивоје Пешић: „Оптужујем ћутање – завера порицања“, Издавач „Пешић и синови“, Београд, 2001, стр. 40-41.
[2] Др Олга Луковић Пјановић: „Срби… народ најстарији“, прва књига, ИПА „Мирискав“, Београд, 1993, стр. 17-19.