Br. 2017/16 –15. DECEMBAR 7525 (2016)
SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI, 11001, BEOGRAD, Knez Mihajlova 35
Predsednik dr Vladimir Kostić
PROF. DR RADIĆ BRANI IZMIŠLjENU ISTORIJU – VIII
Gospodine Predsedniče,
Ne pišemo Vam samo u ime proganog srpskog naroda, od 1990. do 1995, iz Republike Srpske Krajine i Hrvatske, nego Vam pišemo u ime svih Srba, bez obzira na njihovu religioznu pripadnost, na osnovu koje su od Srba stvoreni Hrvati katolici i Bošnjaci muslimani i na njihovu zaivičajnu pripadnost, na osnovu koje su stvoreni od Srba Makedonci i Crnogorci. Sve se to desilo u prethodnim stolećima – kolonijalnim protivsrpskim merama Vatikana, Turske, Mletačke Republike, Austrije i komunističke Jugoslavije.
Protiv srpske (slovenske) kulturne baštine, zapadnoevropske države i Vatikan su (kako smo Vas i ranije obaveštavali) u sve društvene nauke sveta, posebno u povjest (istoriju), uneli podatak – da su Srbi i ostali Sloveni opismenjeni i pokršteni tek u 9. stoleću Nove ere. I ovaj put Vam ponavlјamo, da su Sloveni tvorci pismenosti i da su današnji slovenski jezici potekli iz sanskrita, na kojem su napisana najstarija književna dela sveta – „Rgvede“ i sačuvane u Indiji. Nedavno smo Vam poslali pismo, da je katolički nadbiskup iz SAD, Rišard Pantel, izjavio da je celokupna istorija Srba falsifikovana od strane Vatikana i Nemaca (Austrijanaca). Takođe smo Vam poslali adresu „Srbskog muzeja“ u Nemačkoj, u kojem su nemački naučnici prikupili arheološke dokaze, da su preci Srba (Slovena) tvorci svetske pismenosti i da su napisali najstarije pesme sveta „Rgvede“ – na starom srpskom jeziku, koji je označen u društvenim naukama, kao sanskrit. Mnogi strani istoričari su saglasni o tome i tvrde, da je poreklo svih Slovena s Balkana, o čemu je napisao knjigu i američki akademik i profesor na Harvardu, Anatolij Klјosov.
Gospodine Predsedniče,
Pored ovih i drugih dokaza o prošlosti srpskih (slovenskih) predaka, članovi Vaše akademije i profesori univerziteta u srpskim zemlјama to osporavaju i brane falsifikate u istoriji Srba i Slovena, te tvrde da smo opismenjeni i pokršteni tek u 9. stoleću Nove ere, u kojem su nas, navodno, opismenili i pokrstili Ćirilo i Metodije. Pored ovog pokrštavanja, ne brine ih ni to što je apostol Sveti Andrej, brat Svetog Petra, pokrstio Srbe i Ruse u prvom stoleću Nove ere i što su sveštenici apostola Svetog Pavla, takođe, pokrstili Srbe u Bačkoj, o čemu je napisao knjigu katolički sveštenik, fra Blaško Rajić, iz Subotice, itd. Opet ćemo spomenuti saradnika Srpske akademije nauka i umetnosti u Begradi i prof. Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Radivoja Radića, koji već objavlјuje drugu knjigu protiv istraživača – koji zastupaju iznete činjenice o drevnoj istoriji srpskih (slovenskih) predaka, a on ih, pored ostalih pogrdnih imena, zove i pseudoistoričarima, ili novoromantičarima.
Gospodine Predsedniče,
Dr Radivoj Radić, u knjizi: „Klio se stidi“, na strani 8. i 9, osporava svaku pomisao, da su srpski istraživači prošlosti Srba i Slovena iz 19. stoleća, Sima Lukin Lazić i Miloš Milojević u pravu. To osporavanje je uneo i u svoju knjigu „Srbi pre i posle Adama“ Kao i obično, dr Radić nije iznosio uverlјive podatke protiv sadržaja knjiga Miloša Milojevića i Sime Lukina Lazića, nego se poziva na to, da su im to činili u 19. stoleću: Ilarion Ruvarac i Stanoje Stanojević, ne navodeći da su ovi zvanični istoričari države Srbije morali da podržavaju istoriju pisanu u Austriji i Austrougarskoj. Evo teksta dr Radića:
„U onovremnoj Srbiji, nisu svi sledili razborita i plemenita načela Dositeja Obradovića i Vuka Karadžića. Naprotiv, kod grupe ondašnjih pseudoistoričara, odnosno istorika romantičara, a to su, pre svih, bil Miloš S. Milojević (1840-1897) i Sima Lukin Lazić (1863-1904), istorijska istina je robovala dnevnoj poolitici i bila ‘prilagođavana’ potrebama nacionalne propagande. U svojoj knjizi, ‘Dve oskoruše, jedna meni druga njemu’, u kojoj nenaučnim argumentima pokušava da se odbrani od opravdano oštro izrečenih kritika znamenitog istoričara Stanoja Stanojevića (1874-1937), Sima Lukin Lazić se, u nemoći da se suprotstavi naučno obrazloženoj argumentaciji, usredsrediona rodolјublјe i slavodobitno grmeo: ‘Da mi je samo znati, da ću tim usrećiti rod i narod svoj, vjeruj mi, ja bih slatko podnio i onu najvišu žrtvu, višu i od života, višu i od časti: lagao bih dan i noć – lagao bih kao pas’. Ovaj stav, izrečen s neprimernom oporošću, nažalost, postao je neka vrsta zaveta, ili svojevrsne ‘Hipokratove zakletve’ svih potonjih naraštaja pseudoistoričara, a sve do našeg vremena“.
A u svojoj knjizi, „Srbi pre i posle Adama“, dr Radić ovako osporava velikog istraživača srpske (slovenske) prošlosti, čije zaklјučke podržavaju i knjige mnogih savremenih istoričara:
„M. S. Mjilojević je, na naučno nedopustiv način, počeo da piše o tobožnjoj velikoj rasprostranjenosti Srba – od Kine do Baltika i da takve radove objavlјuje sa scientističkim pretenzijama. Tako je on nadugačko i naširoko pričao o ‘srodstvu Srba sa Sanskritima’, ‘o živlјenju Srba u Inđiji (Indiji), ‘o starim Kinezima i njihovom sudaru sa Srbima’, ‘o Srbima u Italiji’, ‘o Srbima u Đermaniji, Daniji’, itd“.
Gospodine predsedniče,
Osporavanje naučnika iz 19. stoleća, Miloša S. Milojevića i Sime Lukina Lazića, potpuno je bez naučnih činjenica. Nјihove tvrdnje, da su preci Srba (Slovena) živeli u Indiji i tamo imali države i visoku kulturu, te da su naselјavali severnu Evropu i Nemačku potvrdili su i savremeni naučnici u evropskim državama i u Indiji. Evo nekoliko podatak o tome:
- „Srbski muzej“ u Nemačkoj, čiju smo Vam adresu poslali, opredelio se za prikuplјanje podataka o srpskim državama u Indiji i srpskom jeziku (sanskritu), na kojem su napisane „Rgvede“, čemu se dr Radić ruga,
- Filolog, Induskinja, Alokananda Miter je napisala, da je sanskrit stari srpski jezik i da današnji srpski književni jezik ima 30% sanskritskih reči – istovetni po značenju i obliku. Nјena knjiga je o tome je: „Some similarities between serbocriat and bengali vocabulary“, Kalkuta, 1980,
- Indijski filolog, P. D. Šastri je izjavio da je sanskritska gramatika iz 8. i 7. stoleća Stare ere skoro istovetna s najstarijom ruskom gramatikom iz Srednjeg veka (časopis „Istoričeskaja gazeta“, broj za jul 2000 godine, Moskva, Rusija,
- Da su Srbi imali dve svoje države u severnoj Nemačkoj, opisano je u knjizi Lužičkih Srba: „Zur sorabishen Geshichte“ („Srpska plemena“), objavlјena u Berlinu, 1976. godine,
- Mada ima još pouzdanih izvora o Srbima (Slovenima) u Indiji, važna je knjuga američkog akademika i prof. na Harvardu, Anatolija Klјosova, koji je objavio o tome knjigu i poručio, da das u Indiji živi 100. miliona srpskih (slovenskih) potomaka. Knjiga je: Klјosov, prof. dr Anatolij A: „Poreklo Slovena – osvrt na DNK-genealogiju“, Izdavač „Miroslav“, Beograd, 2013, str. 309-310.
Gospodine Predsedniče,
Verujemo, da smo u pravu kad skrećemo pažnju da bi dr Radić trebalo da osporava sadržaje istorijskih izvora, pa da dokaže šta to nije tačno u knjigama navedenih – o Srbima u Inidiji i o sanskritu – starom srpskom jeziku.
Ovo što smo mi istakli, može se, pored ostalog, pročitati i u knjigama akademika Slobodana Jarčevića: „Srbi pre biskupovog Adama“, „Ilijadi“, „Odiseji“ i „Enejidi“ – sve tri na desetercu, Izdavač: „Miroslav“, Novi Beograd, Ulica Goce Delčeva 15, telefon: 011/297-0875, mirmi011@gmail.com.
S obzirom da SANU ne prihvata saradnju s Vladom i Skupštinom Republike Srpkse Krajine u progonstvu, ovo pismo se upućuje i javnosti.
Milorad Buha, premijer
Dipl. inž Rajko Ležaić, predsednik Skupštine
Br. 2018/16 –18. DECEMBAR 7525 (2016)
SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI, 11001, BEOGRAD, Knez Mihajlova 35
Predsednik dr Vladimir Kostić
PROF. DR RADIĆ BRANI IZMIŠLjENU ISTORIJU – IX
Gospodine Predsedniče,
Ne pišemo Vam samo u ime proganog srpskog naroda, od 1990. do 1995, iz Republike Srpske Krajine i Hrvatske, nego Vam pišemo u ime svih Srba, bez obzira na njihovu religioznu pripadnost, na osnovu koje su od Srba stvoreni Hrvati katolici i Bošnjaci muslimani i na njihovu zaivičajnu pripadnost, na osnovu koje su stvoreni od Srba Makedonci i Crnogorci. Sve se to desilo u prethodnim stolećima – kolonijalnim protivsrpskim merama Vatikana, Turske, Mletačke Republike, Austrije i komunističke Jugoslavije.
Protiv srpske (slovenske) kulturne baštine, zapadnoevropske države i Vatikan su (kako smo Vas i ranije obaveštavali) u sve društvene nauke sveta, posebno u povjest (istoriju), uneli podatak – da su Srbi i ostali Sloveni opismenjeni i pokršteni tek u 9. stoleću Nove ere. I ovaj put Vam ponavlјamo, da su Sloveni tvorci pismenosti i da su današnji slovenski jezici potekli iz sanskrita, na kojem su napisana najstarija književna dela sveta – „Rgvede“ i sačuvane u Indiji. Nedavno smo Vam poslali pismo, da je katolički nadbiskup iz SAD, Rišard Pantel, izjavio da je celokupna istorija Srba falsifikovana od strane Vatikana i Nemaca (Austrijanaca). Takođe smo Vam poslali adresu „Srbskog muzeja“ u Nemačkoj, u kojem su nemački naučnici prikupili arheološke dokaze, da su preci Srba (Slovena) tvorci svetske pismenosti i da su napisali najstarije pesme sveta „Rgvede“ – na starom srpskom jeziku, koji je označen u društvenim naukama, kao sanskrit. Mnogi strani istoričari su saglasni o tome i tvrde, da je poreklo svih Slovena s Balkana, o čemu je napisao knjigu i američki akademik i profesor na Harvardu, Anatolij Klјosov.
Gospodine Predsedniče,
Pored ovih i drugih dokaza o prošlosti srpskih (slovenskih) predaka, članovi Vaše akademije i profesori univerziteta u srpskim zemlјama to osporavaju i brane falsifikate u istoriji Srba i Slovena, te tvrde da smo opismenjeni i pokršteni tek u 9. stoleću Nove ere, u kojem su nas, navodno, opismenili i pokrstili Ćirilo i Metodije. Pored ovog pokrštavanja, ne brine ih ni to što je apostol Sveti Andrej, brat Svetog Petra, pokrstio Srbe i Ruse u prvom stoleću Nove ere i što su sveštenici apostola Svetog Pavla, takođe, pokrstili Srbe u Bačkoj, o čemu je napisao knjigu katolički sveštenik, fra Blaško Rajić, iz Subotice, itd. Opet ćemo spomenuti saradnika Srpske akademije nauka i umetnosti u Begradi i prof. Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Radivoja Radića, koji već objavlјuje drugu knjigu protiv istraživača – koji zastupaju iznete činjenice o drevnoj istoriji srpskih (slovenskih) predaka, a on ih, pored ostalih pogrdnih imena, zove i pseudoistoričarima, ili novoromantičarima. Evo sadržaja iz njegove knjige „Klio se stidi“ – od strane 13. do 16, gde osporava dr Olgu Luković Pjanović, zato što je navela grčkog istoričara Laonika Halkokondila, koji je rekao „Srbi… narod najstariji“. Dr Radić osporava ovu činjenicu i žestoko kritikuje akademike: Jovana I. Deretića, Dragolјuba P. Antića i Slobodana M. Jarčevića – što veruju u ovaj navod dr Olge Luković Pjanović, jer, savetuje dr Radić, Halkokondil je rekao „Bugari i Srbi su narod najstariji“. I ko je sad pogrešio – Dr Luković, ili dr Radić? Svakako, pogrešio je dr Radić, jer je dr Olga Luković Pjanović pisala o istoriji Srba pre Nove ere i iz vremena Rimske imperije, te je na to vreme mislila kad je napisala „Srbi… narod najstariji“. A tad Bugara nije bilo na srpskoj zemlјi. Bugari, mongolsko pleme, dolaze na Balkan 681. godine, kad grčka dokumenta pišu, da su tu zatekli Tračane, ili Meze (Mize). A neosporno je da su Tračani i Mizi (Mezi) samo plemenska ili zavičajna imena srpskih predaka tog i ranijeg vremena. Naravno, Bugari su se pretopili u Tračane i Mize (Srbe), ali je za Istočni Balkan ostalo geografsko ime – Bugarska i stanovnici će se na njoj zvati Bugarima. U vreme turskih osvajanja Balkana, Grci smatraju Bugare i Srbe jednim narodom i zato je i Halkokondilo rekao, da su jedan rod. Znači, dr Olga Luković Pjanović je u pravu kad je sve stare stanovnike Balkana nazvala Srbima, jer su to bili, a mongolsko bugarsko pleme je bilo još u Aziji. Posebno je važno da se današnja Moravska Srbija u srednjem veku zvala Donja Mezija, a Bugarska se zvala Gornja Mezija. U oba slučaja se govori o zemlјama naroda Meza (Miza), a taj narod je živeo i u Moravskoj Srbiji i u Bugarskoj. I tako dr Radić nalazi manu Olgi Luković Pjanović, Jovanu Deretiću, Dragutinu Antiću i Slobodanu Jarčeviću, što ne spominju Bugare kad pišu o vremenu pre Hrista – a kako da ih spominju, kad tad Bugara nije ni bilo na Balkanu? Evo teksta dr Radića, koji može ostaviti utisak potpune uverlјivosti kod svakog čitaoca koji nema predstavu o vremenu dolaska mongolskih Bugara na Balkan (na srpsku zemlјu) i predstavu da je to mongolsko ime zamenilo druga imena – Srbi, Tračani, Iliri, Mizi, itd, itd:
„Gospođa Luković Pjanović je zvučni naslov svoje knjige, pokazaće se pogrešno, preuzela iz dela poznovizantijskog istoričara, Leonika Halkokondila, a potom je izrastao u gorostasnu ideju vodilјu i postao nepresušno izvorište nadahnuća srpskih pseudoistoričara. Istini za volјu, svesniji deo srpskog naroda, kome nikada nije nedostajao smisao za ironično, krilaticu: „Srbi narod najstariji“ je umotao u pletivo sarkastičlnog, zaodenuo u ruho šarlatanstva, prihvatio kao nadriučenost i, kao takvu, izvrgao podsmehu i ruglu. Otuda i nasušna potreba pseudoistoričara da rečenoj lozinki povrate izgublјeni ugled. Upravo je ganutlјivo („s kojom“ – nepotrebno „s“ kod autora) kojom posvešćenošću i zagrcnuto to načelo, taj sveobuhvatni moto, taj vrhovni princip, brane dvojica predstavnika tzv. ‘srbske autohtonističke škole’, Jovani I. Dertić i Dragolјub P. Antić. Oni beleže sledeće: ‘Znači, nadmenost ‘edukativnih’ istoričara pri sprdanju s ovom krilaticom, nije zasnovana na stvarnim činjenicama i više oslikava njihov tužni lik nemoćnog zaroblјenika u mreži sopstvene dogmatizovane istoriografije, nego što prikazuje nekakvu njihovu intelektualnu superiornost. Na njohovu žalost, ta krilatica je sasvim tačna i kao tumačenje Halkokondilovog zapisa, ali i kao istorijska istina’. Da čoveku oči zasuze nad ovim otužnim hvalospevom, nad ovim patetičnim slovom, nad ovim omažom površnosti i opsenarstvu. Da vidimo kako zapravo stoje stvari! … Poput sledbenika ‘pačje’ škole iz pesme za decu Jove Jovanovića Zmaja: ‘… Ništa više ne nauči / pačurlija ta, / nego što je i pre znala / Ga, ga, ga, ga, ga!’/ Evo, najpre, grčkog teksta iz istorijskog spisa Laonika Halkokondila – srpskog prevoda: ‘Posle toga je Murat krenuo protiv Miza (Bugara) i Tribala (Srba). Ovaj rod (dakle i Bugari i Srbi!) najstariji je i najveći među svim narodima na svetu“.
Gospodine Predsedniče,
Ovde nam dr Radić daje izvrsnu istinu – tačan prevod grčke rečenice, iz koje se vidi, da je Halkokondilo rekao da su Bugari i Srbi jedan rod i da su najstariji i najrasprostranjeniji narod na svetu – a to nas upućuje, da je Grk mislio i na ostale Slovene, što je shvatila i dr Olga Luković Pjanović, i Jovan I. Deretić, i Dragolјub P. Antić, i Slobodan M. Jarčević. Da je Grk mislio na Bugare Mongole, ne bi rekao da su sa Srbima isti rod. U nastavku, dr Radić uverava, da je dr Olga Luković Pjanović uzela svoju rečenicu „Srbi… narod najstariji“ iz latinskog prevoda, koja je neprecizna, ili iz engleskog jezika, gde je, tvrdi dr Radić, takođe, neprecizno prevedena. Na kraju saopštava da nestručnjaci „natucaju“ i latinski, pa ih opominje:
„Tako, na primer, čine pomenuti Deretić i Antić u zajedničkoj knjizi, koju potisuje i Slobodan M. Jarčević, još jedan ‘vojnik’ tzv. ‘srbske autohtonističke škole’. Upravo, Jovan I. Deretić – Dragolјub P. Anitć – Slobodan M. Jarčević, Izmišlјeno doselјavanje Srba, Izdavač ‘Ganeša klub’, Beograd 2012, gde u velikim odelјcima donose prevod, tj. latinski tekst vizantijskog istoričara 15. veka Laonika Halkokondila, koji je, već je u više navrata rečeno, pisao na grčkom“.
Neverovatno, videli smo srpski prevod sa grčkog – da zanemarimo prevod na latinski i engleski – jasno upućuje da je rod Srba i Bugara najveći i najstariji na svetu, pa je nejasno što dr Radić tvrdi, da je to dr Olga Luković Pjanović preuzela iz latinskog jezika – gde je Halkokondilova izjava pogrešno prevedena. U tom smislu, dr Radić savetuje:
„Dakle, umesto Srbi narod najstariji, a u skladu s tačnim čitanjem izvora, trebalo bi da bude; Bugari i Srbi narod najstariji. Ne znam zašto mi se čini da se srpskim pseudoistoričarima ovo neće dopasti“.
Ovim svojim zaklјučkom, dr Radić se prevario – novoromantičari će prihvatiti i njegov predlog, jer znaju da su Bugari, ustvari, Srbi – i to su bili i u antičko vreme, kad su, u drugom milenijumu pre Nove ere, stizali u Indiju i tamo organizovali svoje države i ispevali svoje čuvene pesme „Rgvede“.
Gospodine Predsedniče,
Verujemo, da smo u pravu kad skrećemo pažnju da bi dr Radić trebalo da osporava sadržaje istorijskih izvora, pa da dokaže šta to nije tačno u knjigama navedenih – o Srbima, kao najstarijem i najmnogobrojnijem narodu na svetu.
Ovo što smo mi istakli, može se, pored ostalog, pročitati i u knjigama akademika Slobodana Jarčevića: „Srbi pre biskupovog Adama“, „Ilijadi“, „Odiseji“ i „Enejidi“ – sve tri na desetercu, Izdavač: „Miroslav“, Novi Beograd, Ulica Goce Delčeva 15, telefon: 011/297-0875, mirmi011@gmail.com.
S obzirom da SANU ne prihvata saradnju s Vladom i Skupštinom Republike Srpkse Krajine u progonstvu, ovo pismo se upućuje i javnosti.
Milorad Buha, premijer
Dipl. inž Rajko Ležaić, predsednik Skupštine
Br. 2019/16 –19. DECEMBAR 7525 (2016)
SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI, 11.001, BEOGRAD, Knez Mihajlova 35
Predsednik dr Vladimir Kostić
PROF. DR RADIĆ BRANI IZMIŠLjENU ISTORIJU – X
Gospodine Predsedniče,
Ne pišemo Vam samo u ime proganog srpskog naroda, od 1990. do 1995, iz Republike Srpske Krajine i Hrvatske, nego Vam pišemo u ime svih Srba, bez obzira na njihovu religioznu pripadnost, na osnovu koje su od Srba stvoreni Hrvati katolici i Bošnjaci muslimani i na njihovu zaivičajnu pripadnost, na osnovu koje su stvoreni od Srba Makedonci i Crnogorci. Sve se to desilo u prethodnim stolećima – kolonijalnim protivsrpskim merama Vatikana, Turske, Mletačke Republike, Austrije i komunističke Jugoslavije.
Protiv srpske (slovenske) kulturne baštine, zapadnoevropske države i Vatikan su (kako smo Vas i ranije obaveštavali) u sve društvene nauke sveta, posebno u povjest (istoriju), uneli podatak – da su Srbi i ostali Sloveni opismenjeni i pokršteni tek u 9. stoleću Nove ere. I ovaj put Vam ponavlјamo, da su Sloveni tvorci pismenosti i da su današnji slovenski jezici potekli iz sanskrita, na kojem su napisana najstarija književna dela sveta – „Rgvede“ i sačuvane u Indiji. Nedavno smo Vam poslali pismo, da je katolički nadbiskup iz SAD, Rišard Pantel, izjavio da je celokupna istorija Srba falsifikovana od strane Vatikana i Nemaca (Austrijanaca). Takođe smo Vam poslali adresu „Srbskog muzeja“ u Nemačkoj, u kojem su nemački naučnici prikupili arheološke dokaze, da su preci Srba (Slovena) tvorci svetske pismenosti i da su napisali najstarije pesme sveta „Rgvede“ – na starom srpskom jeziku, koji je označen u društvenim naukama, kao sanskrit. Mnogi strani istoričari su saglasni o tome i tvrde, da je poreklo svih Slovena s Balkana, o čemu je napisao knjigu i američki akademik i profesor na Harvardu, Anatolij Klјosov.
Gospodine Predsedniče,
Pored ovih i drugih dokaza o prošlosti srpskih (slovenskih) predaka, članovi Vaše akademije i profesori univerziteta u srpskim zemlјama to osporavaju i brane falsifikate u istoriji Srba i Slovena, te tvrde da smo opismenjeni i pokršteni tek u 9. stoleću Nove ere, u kojem su nas, navodno, opismenili i pokrstili Ćirilo i Metodije. Pored ovog pokrštavanja, ne brine ih ni to što je apostol Sveti Andrej, brat Svetog Petra, pokrstio Srbe i Ruse u prvom stoleću Nove ere i što su sveštenici apostola Svetog Pavla, takođe, pokrstili Srbe u Bačkoj, o čemu je napisao knjigu katolički sveštenik, fra Blaško Rajić, iz Subotice, itd. Opet ćemo spomenuti saradnika Srpske akademije nauka i umetnosti u Begradi i prof. Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Radivoja Radića, koji već objavlјuje drugu knjigu protiv činjenice o drevnoj istoriji srpskih (slovenskih) predaka i njihovom starosedelaštvu na Balkanu i u Panoniji. To zastupaju, u ovo vreme, mnogi srpski istraživači, a dr Radić ih, pored ostalih pogrdnih imena, zove i pseudoistoričarima, ili novoromantičarima. Evo njegovog pogrešnog zaklјučka, da Iliri nisu Srbi, na str. 71. i 72. knjige „Klio se stidi“. Svoje tvrđenje da Iliri nisu preci Srba je vezao za izjavu akademika Jovana I. Deretića, koji je pronašao poreklo svog prezimena, jer je ono postojalo, kao prezime, u jednom ilirskom plemenu. S obzirom da dr Radić ne osporava tvrdnje ‘pseudoistoričara’ činjenicama, on se i ovom prilikom samo narugao akademiku Deretiću, upućujući čitaoce da on nije u pravu i da Iliri nemaju veze sa Srbima i Slovenima, jer su (kako je naveo dr Radić u svojoj knjizi) Iliri nestali s Balkana u trećem stoleću Nove ere. Evo kako se, svojom stručnošću, narugao akademiku Deretiću:
„’Vožd’ srpskih pseudoistoričara, Jovan I. Deretić, ide čak dotle, da je u jednom ilirskom plemenu koje navodi Plinije Stariji ‘prepoznao’ svoje pretke. Utisak je da Deretić taj podatak, koji mu je očigledno prirastao za srce, iznosi u svakoj od svojih mnogobrojnih knjiga. U nekoliko navrata to je, ne bez ponosa, izjavio i na nekim lokalnim televizijama. Kad je reč o prepoznavanju svog prezimena u drevnim jezicima, ne bi me čudilo ni to – da Deretić u nekoj svojoj novoj knjizi ustvrdi da i reč deratizacija (utamanjivanje miševa i pacova) potiče od imena roda njegovih predaka. Lingvistička sličnost je nesumnjiva: DERETIĆ – DERATIZACIJA“.
Dr Radić nikad ne spominje istoričare iz drugih država, koji jednostavno pišu da su preci Srba i Iliri, i Dačani, i Tračani, itd. Jedan od njih je i austrougarski istoričar (Bunjevac), Ivan Antunović, iločko-bački biskup, koji je, osloncem na naučna saznanja u 19. stoleću (koja nisu narušena vatikanskom i bečkom politikom, da se Srbima izbriše svaki trag na Balkanu pre 7. stoleća Nove ere) napisao da su Iliri i Tračani samo druga imena za Srbe, ili Slovene. Antunović je to objavio u knjizi: „Razprava dunavskih i potisanskih Bunjevaca i Šokaca“, Izdavač Frederik Jasper, Beč, 1882. godine, str. 127. Pored ostalog, piše da su ti Iliri delom odselili u Rusiju, na osnovu ruske propagande među Srbima (Ilirima). Antunović piše ikavskim narečjem srpskog jezika:
„Tom prigodom su potvrđene bile i povlastice glede viroizppvosto izdane Ilirom – tj. Slavenom, al’ ovdje osobito pravoslavnom, tj. neujedinjena obreda (pravoslavni Srbi, naša primedba). Dakle je grdna izmišlјotina, koja se i danas jošte po ustih grčko-izočnjaka (pravoslavnih, naša primedba) valјa. Da se je dvie hilјade i njekoliko obitelјi izselilo u Rusiju, jer nehtidoše primiti uniju (katoličanstvo, naša primedba). One se, istina, izselile, ali zato – što su ovuda hodili ruski častnici, te ih onamo izmamili“.
A pošto dr Radić osporava činjenice o srpskim imenima na Balkanu u Antici: Tračani, Dačani, Iliri, Frižani, itd, navodimo zapis Antunovića, na strani knjige 72, gde će Slovene, Bunjevce, Šokce i Srbe nazvati zajedničkim imenom – Tračani (Traci). Antunović objašnjava da su Mađari počeli Srbe zvati: Raci, na osnovu svog izgovora za Tračane – TRACI:
„… Trak mu je, dakle, brodar, a toga opazka predpostavlјa, da u Bačkoj i Bodrogu i sada stanuju lјudi samo u mnogo manjem broju, koji nisu mogli drugi biti. No, Slavi, Bunjevci, Šokci i Srbi, jer ovi su ovdašnji stanovnici izklјučivo sami i jedini bili, sve do polovine druge osamnajestog stolјeća. Ta o Mađarima to spominje i Sriemac i Pešti, da su stranom (delom) pomoreni, a stranom izbjegli, što potonje o njih tvrdi i subotički samostan. Dakle, ovi su stanovnici – Traci“.
Gospodine Predsedniče,
Nadamo se, da biste mogli skrenuti pažnju svom saradniku, dr Radiću, da objasni ove podatke o srpskom starosedelaštvu na Balkanu i u Panoniji u knjigama stranih autora, a ne da se pogrdno obraća srpskim istraživačima, koji te podatke iz stranih knjiga i stranih arhiva samo unose u svoje knjige.
Ovo što smo mi istakli, može se, pored ostalog, pročitati i u knjigama akademika Slobodana Jarčevića: „Srbi pre biskupovog Adama“, „Ilijadi“, „Odiseji“ i „Enejidi“ – sve tri na desetercu, Izdavač: „Miroslav“, Novi Beograd, Ulica Goce Delčeva 15, telefon: 011/297-0875, mirmi011@gmail.com.
S obzirom da SANU ne prihvata saradnju s Vladom i Skupštinom Republike Srpkse Krajine u progonstvu, ovo pismo se upućuje i javnosti.
Milorad Buha, premijer
Dipl. inž Rajko Ležaić, predsednik Skupštine